Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.

Mudra izreka naroda koji je oduvek znao da je za srećan brak dovoljno samo dobro peglanje.

Za osobu kojoj se svako raspoloženje čita na licu, koja javno objavljuje svoje vrline i mane, jače strane i slabosti, i kojoj tačno možeš da pogodiš psihički status iz govora tela, kažemo da nosi srce na reveru (ili na dlanu).
U većini slučajeva osoba koja to radi je svesna svog postupka (iako možda ne želi da bude takva, ne može ili neće da prestane da javno eksponira svoje unutrašnje biće).

Uzdah studentkinje sa ETF-a kad se bliži vrhuncu.

Sve žene maštaju o njemu a na kraju se samo ciganke udaju za njih.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Fraze koje se često koriste na sajtu vukajlija.com, a pronašle su upotrebu i van njega.

Svaki autobus u kojem je kontrola

Potpuno retardiran izraz jer:
1. kako svraka zna šta je jugovina?
2. zašto ona trepće na jugovinu?
3. ko kaže da svrake trepću?? Samo još da počnu i obrve da dižu!!!

Na ovaj način se zapocinje svadja, tačnije na jugu Srbije kada se posvadjaju neki klinac i malo stariji dečak, uglavnom kada se igra kosarka ili fudbal, i na kraju najjači medju njima udje za stranu slabijeg, to jest klinca.

Jedina seksualna poza u kojoj možete da zadovoljite šefa.

Izraz koji oznacava da neku radnju radite veoma retko, otprilike na svaki Bozic.

Rečenica koju nam roditelji izgovaraju kada smo mali i hoće da se otarase našeg kućnog ljubimca iz raznih razloga. Postao je ogroman, kenja non stop po kući, jede za troje ili je umro i neće da nas rastuže.

Čudan vid sekte. Pojave se s vremena na vreme da vam usisaju kuću i odu.

Ateističko božanstvo, jedno od najčešče obožavanih na svetu.

Samo jedan:

javljati se neizostavno svima na koje naiđeš

Filing-onomatopeja oponasanja zvuka iz glave koji se javlja k'o grom iz vedra neba,kad vas ponese neki jak osecaj.
Ta-na-nanje moze da se javi u razlicitim formama i zanrovima zavisno od glave u kojoj odzvanja.

Jedna jedina reč koja je pre nekih dvadesetak godina bila signal za kraj bilo kakve igre sa društvom na ulici.I niko od nas se nikada nije bunio zbog toga,jer je onda za sreću bilo potrebno tako malo.

Vrsta društvene igre slična Monopolu,veoma popularna među srpskim političarima.Cilj igre je da izdržite na najvišoj poziciji do koje ste u jednom momentu igre došli,bez obzira šta se dalje dešavalo u igri i koliko god kockice padale tako da vi morate da se pomerite sa te pozicije.

Zaključak do kog dodješ kada prepišeš čitav ispit od lika koji izgleda kao štreber i na kraju dobiješ 10 od mogućih 100 bodova.