To je ono kad u neko prdne u autobusu, svima smrdi i svi cute, samo tvoja draga kaze naglas " Pfuu, al' je neko prdno "
Kad u gradskom autobusu sedneš ispred neke od onih zastakljenih reklama i prinuđen si da po 257. put čitas nešto što te ni prvi put nije zanimalo.
Mesto za opuštanje, sredjivanje misli, pravljenje planova za budućnost, uopšteno mesto za dobrobit celog bića. Mnogi ga posećuju dnevno jedanput, a bogami neko i po više puta. Ukoliko se par dana preskače, obavezano je posetiti lekara.
WC
Ovo je teska provincija, provincija provincije. Najnepozeljnije mesto za zivot. Stanovnici koji su ostali da zivotare su se pomirili sa cinjenicom da nemaju kuda da odu, ili su teski invalidi pa ne mogu da se krecu. Sve sto hoda i gamize je pobeglo iz gore navedenog mesta.
Pu bre koja kaljuga, nema struje, bem ti mesto, koja je ovo zapizdina.
Ono u šta dolazimo rođenjem. Mesto puno mržnje, prezira, straha, laži, prevara, licimerja, zavisti, ljubomore, malodušnosti, bola, zla, bolesti, gladi, ratova. Mesto gde nema garancija, ništa nije sigurno, osim smrti.
Lepota se javlja povremeno. Pred njom ostajemo nemi.
Odlicno mesto za opustanje i koncentraciju.Nekima sluzi za ucenje, citanje novina, pusenje cigare (perverzno,nema sta),a i kao mesto (naravno, sa spustenom daskom) na kome ces da odmoris od gomile gostiju kojima ne pada na pamet da u skorije vreme idu kuci.
Za razliku od nudističke, mudističku plažu sačinjavaju isključivo vlasnici ''visećih svedoka i jednog krivca'' među nogama. Raj za homoseksualce i opušteno mesto za blejanje strejt populacije bez bojazni od osramoćivanja!
- Bate, pun bazen, kude ćemo?-
- De be tamo se čini kao fino mesto, a i taman nema mnogo gužva-
- Begaj be, gle tamo mudistička plaža zato i nema ljudi, idi sam, ja če ovamo stojim dok se nekoj ne pomeri-
Opšte mesto, koje se redovno čuje u govorima srpskih laureata i pobednika raznih sportskih manifestacija. Idealan način da se zvuči pametno, a da se ne kaže ništa.
Novinar: Gospođo Bjelica, da li ste iznenađeni zbog činjenice da je Vaš roman "Mislila sam da imam rak, a onda se rodio Lav" dobio Ninovu nagradu?
I.B: Pa eto, potajno sam se nadala, ali sam svakako iznenađena...
Ulazis u pun bus.
Opcija jedan: Neko u masi jako smrdi
Opcija dva: Vise njih u masi jako smrde
Opcija tri: Naci ces prazno mesto
Opcija cetiri: Sresces nekog na koga se zestoko lozis
Zvanicno sanse su ti 50:50, a nezvanicno nema sanse da nadjes prazno mesto u busu, a kamoli da sretnes nekog koga zelis da vidis u guzvi.
Putnici u autobusu ili na zadnjem sedištu privatnog automobila koji su usled isuviše "spontanog" upravljanja istog metamorfozirali u pijačnu robu.
- 'Alo, majstore, pa nismo mi džakovi krompira da nas tako voziš!!!
- Izvin'te, narode, sad će mađarska granica za dvadesetak kilometara, strpite se još malo...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Milovane, zaustavi traktor, ispade nam dete...!
- Moré, serem ti se ja na to naše dete kad ne zna da se drži za nj kako Bog zapoveda, znaš!
Najneomiljenija sedišta u prevozu i poslednja opcija ljudima koji žele da sednu i ako nije gužva uglavnom ostaju prazna. A kad neko ipak sedne na jedno takvo mesto, čim neko u njihovoj okolini ustane sa sedišta koja su okrenuta ka napred, nimalo im nije problem da ustanu i sednu na to mesto, jer je, zaboga, logičnije da se oni premeste, nego da na to mesto sedne neko ko je do tada stajao
Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....
- I, šta sad, napisaćeš primer u defci, a defku u primeru?
- Baš tako.
- Iako piše da je „definicija“ mesto za defku, a "primer" mesto za primer?
- Aham.
- Dakle, kontriraš tek onako reda radi?
- Jes' vala.
- Koliko ti uopšte imaš godina?
- TLi.
To je ono kako smo svi kao mali voleli da obavljamo neke stvari. Nekima od nas je društvo posle dugogodišnjeg međusobnog trvenja uspelo da objasni značaj NEnaopakih stvari, neki se samo kamufliraju kao da jesu shvatili, a neki još uvek nisu odrasli. Nikad kako treba, uvek naopako. Neki su to zvali inat, neki tvrdoglavost, neki pak glupost, ali mi, mala nekolicina čvrsto ubeđenih klinaca, makar i pristali na neki od tih naziva, znali smo da je to jedini ispravan način. Posle gomile batina, suza i ubeđivanja, uvek je ostajao razlog nad razlozima: Zinat!
Zavaravanje samog sebe da cete izdrzati a da se ne upisate u autobusu zbog vase gadljivosti da ulazite u kojekakve wc-je tokom 3 propustene pauze.
Mokri ti se, onako ne bas da je hitno, al je besika vec 45% puna. Autobus staje, pravi kracu pauzu u Malogornjemkucancima, mrsko ti do stanicnog wc koji nije opran jos otkad je Tito trebao da prodje (a nije jer je na kraju promenio planove pa prosao kroz suparnicko Velikodonjimkucancima). Autobus krece, tebi vec nelagodno, pokusavas da skrenes misli, besika se puni li puni, vec je dostigla opasni nivo od 77&. Jos malo pa si stigao (jos 20km) fala Bogu da ovaj vozi 120 na sat, uh...uh...83%...89%...90%...ajde jos samo 200m...kad izadje traktor...sa suprotne trake niko ne pusta...daj bre pretici covece...aman, izlazis na silu (ko da ceka preticanje) trcis, trcis k'o da te juri kompanija pitbulova, jedna doga, i tigar iz zoo-vrta...ulazis u kucu, konacno, konacno jos par metara..."O, si stig'o brate, ljubi te seka" More bjaz (preskakanje poslednjih stepenica, razbijanje vrata od kupatila, cepanje pantalona (ode rajfeslus) i konacno...katarza...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Mesto gde konobar u Becu predstavlja burzuja, mesto gde da svaba prodje sreo bi mecku koju mu je poklonio jer se mecke 90to godiste bacaju a njihovo odlaganje kosta sto evra pa ih poklanjaju, mesto gde posle 7 godina rada preko mozes da kupis kucu, sumu, njivu, ozenis sina, brata i pravis lom u kafani isto tolko godina i da ti ostane za legendarne slave i krstenja ....
Srbija bato, jedna i najlepsa.
Pedalj zemlje koji se sastoji od blata, kisnice i par travuljki koje plutaju u barici ili vire iz blata. Pauk je koristi kako bi namamio zrtve - vozace, jer zelena povrsina svojim izgledom podseca na sve samo ne na zelenu boju i vegetaciju pa svojim pustim izgledom deluje kao savrseno mesto za parkiranje.
- Pi, je*em ti grad i upravu, nema covek gde da parkira!
- Evo imas ovde mesto, pored ovog prevrnutog kontejnera.
- Ali to nije mesto za parkiranje, to je zelena povrsina!
- Ma daj, koja crna 'zelena povrsina'. Tu ti je mulj i blato, sve i da hoce nece moci da ti kola izvuku.
- Vala i ja jednom da se parkiram nepropisno. Ajmo na pos'o, zakasnicemo.Nakon tri sata...
- Gde mi je auto???
(policajac iz Komunalne policije) - Gospodine, parkirali ste na zelenoj povrsini, s toga, vas auto je odneo gospodin Pauk. Dodjite u Parking servis sa puuuuuno para kako biste podigli vase vozilo.
Po recima moje Vickaste drugarice - slepo crevo Srbije.
"Ali, stvarno jeste tako: u Beloj Crkvi u sred bela dana na ulicama ima ukupno manje ljudi nego u jednom nocnom autobusu GSP-a u Beogradu!"
Pozicija u autobusu sa koje se najbolje vide atributi izabranog saputnika, zauzimajući je sa namerom da se vožnja učini zanimljivom i prividno bržom.
Obično starija osoba vojničkog vaspitanja koja kako uđe u autobus pomahnitalo pogledom traži aparat za kucanje karata. Kao da ga juri krdo bufala, njemu je samo na pameti da sto pre otkuca kartu. Ipak, nisu glupi. Ako proceni da ne može tako brzo da stigne i da se probije kroz čopor u autobusu on će naći obično nekog mlakog, povodljivog tinejdžera koji je bliže aparatu da otkuca kartu za njega.
- Jebem mu seme, gle gužvu.. 'de li je aparat.. Mladiću, oćes da otkucas kartu?
- Nema problema... Izvolite
Zadovoljno pakuje kartu u džep i sa blagim smeškom nastavlja putovanje.
Mesto gde prezauzeti roditelji guraju svoju decu da upoznaju drugu decu prezauzetih roditelja. Od skora obavezan deo dečijeg obrazovanja. Mesto na kome prvi put stičete krug pravih prijatelja i neprijatelja koji će vam zabiti nož u leđa zbog jedne lego kockice!
Vlati mi klikev!!!
