Obično jedino (s razlogom) slobodno sedište u autobusu. Čak i naporna baba, kojoj je glavni cilj ne da sedne, nego da zauzme pol pozišn do vozača, se radije odluči da stoji.
(ulazim u bus, puno k'o šibica, vozač nadrkan, nigde mesta slobodnog, neki mali klempavi se uvalio i gleda me sa podsmehom, a neka starija žena me vuče za rukav)
- Sinko, želiš li da sedneš? Baka može stajati, a vi mladi čuvajte snagu i zdravlje.
- Ma ne, nije mi teško da stojim.
- Znam ja da ti to kažeš iz pristojnosti, tako i treba, ali ja svejedno više volim da stojim.
- Meni zaista nije teško stajati, a Vi ste starija osoba, pa mi je zaista neprijatno da Vi ustanete zbog mene.
- Šta znam, valjda sam navikla više da stojim. U moje vreme...
(Markovi konaci, više ne slušam babu, nego jedva čekam da izađem iz busa da opalim seftu malom klempavom pošto znam da izlazimo na istoj stanici)
-...zato ja ipak insistiram da ti sedneš. Neka ti ne bude neprijatno.
- Ma pali bre, baba, nisam ja od juče. Putujem ovim busom svaki dan, valjda znam za sjebište. (vozač se okrenu i klimnu glavom uz kez od uva do uva) Sad verovatno imaš rupčagu na toj svojoj suknji sa buvljaka, a i neka kad već nećeš da priznaš da te žulja, nego hoćeš da mi ga onako elegantno metneš. E, da..a sela si i u žvaku..bravo, mali klempavi.
Tišina koja stvara nelagodu sličnu osećaju žuljanja tesnih gaća među guzovima...tiha patnja.
Razlika je ta što gaće možeš manuleno da izvučes,postviš ih na mesto i mirna srca odahneš...a neugodna tišina ostaje neugodna čak i nakon pokušaja izvlačenja i postavljanja stvari na svoje mesto.
On:"I tako...."
Ona:"....aha."
Stalno gurati nos gde mu nije mesto i odmagati svojim pametovanjem, kada se radi nešto što ne razumeš ili nisi vičan tome. Guziti se.
- A da nije možda hladnjak rikn'o? Čitao sam u Svetu Kompjutera o tome.
- Hladnjak!? E ajde samo skloni se odatle. Šta se trtiš tu koji kurac, kada ne znaš ni digtronom da rukuješ. Sedi na trosed, upali TV, gledaj Teletabise i ne smetaj.
Najgore mesto na svetu.
Dragi ajmo u Evropu.Sta cemo u Evropi.AMERICA IS THE BEST.
Turista koji ide na neko fensi,ekskluzivno mesto, siri se kako je pun love, a ustvari je jedan od onih koji napakuju pun gepek povrca i gotove hrane.
- I dragi, jel smo se dogovorili za mesto?
- Necu, bre, tu da idem! Hocu da ima pun pansion, da bude hotel, da ne da idem tamo pa da budem paradajz turista.
- Sta ti je to,paradajz turista?
- Ma znas bre,oni sto ujutru sednu na terasu pa seckaju paradajz za dorucak..
- . . . . . . .
Stojiš pored osobe u autobusu, ništa se ne oseća. A onda podigne ruku da se uhvati za šipku ili ti se unese u facu da pita ide li ovaj do Kumbare.
Mesto na kom ćemo deci pokazivati da su nekad postojali crtaći i kako su izgledali.
- Draguljče? Bananamen? Ali tata je hoću da gledam princa Šinagave!
- To nije crtani!
- E jeste!
- Nije! To je animirano govno gde nabildovani japanski tranvestit mačetom odseca glave zlim Tomadama..
- Tokadama tata, Tokadama i nisu zli nego su samo grešni.
- Svejedno. To smeće nikada neće biti crtani.
Prvo životno zabranjeno voće. U bukvalnom i u prenesenom značenju. Osnovna škola i prvi poligon za buduće švalere, revolucionare, vojskovođe. Mesto na kom se pobeđuju strahovi, savladavaju autoriteti, osvaja prvi ratni plen, mesto na kom se gradi poverenje u drugove i okuša prva slast trijumfa.
Ako se ikada vratim u rodnu kuću, uzgajiću najlepšu trešnju u kraju i glumiću nadrkanog starkelju koji juri decu sa trešnje, a krišom ću uživati u njihovoj radosti.
Žena (obično baba) u autobusu, koja je stala blizu vrata, i zbog koje moram da pravim plan izlaska iz istog...
Jos vece zlo je kad nose sa sobom gomilu punih torbi i kesa...
Predeo u kome dominiraju vikendice. Ljudi dođu na par dana, odu, i za njima ostane pustoš i gomila đubreta. Idealno mesto za dovođenje mlade pičetine i defloracije iste.
- Matori, dovodim nam dve maloletnice, uzeo sam i dve vodke, da lakše pređemo na stvar. Samo je problem mesto.
- Ništa se ne brini, imam praznu kuću kod Vlasine, biće skurnje do rane zore.
- Nemoj da nam komšije prave problem , nosim neke gudrovine, pa da ne bane murija.
- Ma nemaš brige, ovo ti je i onako sezonsko naselje, sad je pusto, možeš da joj snifaš lajnu sa guzičetine na sred dvorišta, nema ko reč da ti kaže.
Uzvik koji se koristi u autobusima na medjugradskim linijama kad se putniku prisere, a u autobusu nema WC-a.
P.S.Kolko puta sam cuo price da je neko pisao u flasu kad se vozio busom.
Majstore, defekt!
Ne moze...do Nisa nema pauze.
Epa onda cu da ti se poserem ovde, pa ces svejedno da zaustavis!
(skriiiiiiiip kocnica)
Institucija koju blate i uništavaju čak i njeni sami učenici. Za prosečnog čoveka mesto za izbegavati u najširem luku. Za prosečnog matematičara mesto za izbegavati u širokom luku, osim kad baš moraš da ideš tamo.
Inače, jedna od najjačih srednjih škola na svetu.
Verujte mi na reč (i ono prvo i ono drugo), u nju idem....
Naziv za Karavukovo, selo iz opštine Odžaci, Zapadnobački okrug - Vojvodina.
Svoj naziv je steklo po agresivnom dočeku fudbalskih timova iz drugih sredina kao i stranaca koji slučajno se nađu u noćnim satina na "njihovoj" teritoriji. Imaju poseban odnos prema žutoj bolji ali ono što ih zaista krasi, jeste, domorodački jezik koji su poneli sa juga Srbije kada ih je Tile kolonizavao na ove prostore. Zbog grešaka koje su se javile u Tiletovom socijalnom inženjeringu, to jest, kolonizaciji, ovo mesto je bilo odsečeno kako od same opštine Odžaci, tako i od čitavog sveta. Najbliže komšije Kravukova ovo mesto su smatrale krajem sveta, nečim dalekim kao Kamboža.
- Bate, imaš si pet minuta da si otideš iz selo. Jesi razumeo, be?! Nemoj me teraš da te utepam ovde na mesto!
- Ok, razumeo sam, razumeo. Idem, evo...nema me. (Jebo sam ti mater, zapamtio sam ti facu. Ima ti da dođeš u Odžake da kupiš pertle za patike, jebem ti mater primitivnu.)
U prošlom veku su se poštovali, imali normalne penzije, nisu morali da čekaju po dva sata za hleb i mleko a ni da se guraju u autobusu. Često ismevan od današnjih mladeži koji ne shvataju da će i oni jednoga dana ostariti i isto tako, silom prilika, zezati buduće generacije. Penzioneri su izmučeni od višedecenijskog rada u jednoj firmi i umorni od svega. Često su žrtve pljačkaša. Jedva su čekali penziju da se odmore i da imaju vremena za druge aktivnosti. Većina teško živi, senilnost ih još više pravi žrtvama današnjice. Svi se otimaju za pare a najviše prodavci koji samo jedva čekaju da uđe neki penzioner pa da onako skoro slepom i gluvom uvali proizvod koji on ne bi ni u ludilu kupio da zna koliko je skup. Noge ga svakim danom izdaju, unuci mu idu na živce svojom prejakom muzikom, pa su neki starci odlučili da igraju igre da bi ih nervirali. Ponekad se nađe neki deda koji je u mladosti bio opasan da i sada kada je star može svima da jebe majku. Takvi i ne zaslužuju poštovanje. Zahavaćeni krizom počinju da grabe sve što se ugrabiti može, izlaze ranije po hleb, prave stampedo na samom ulasku u autobus da bi mogli da sednu na prvo prazno mesto pre nekih drkadžija od pubertetlija koji nemaju pojma šta je krvav posao i koji nisu podigli ništa teže od kašičice i koji sve dobijaju na gotovo.
Penzioner je težak i stresan posao. U tom poslu moraju da se hvataju za svaku slamku da ne bi propali, za svako sedište u autobusu da ih ne bi izdale noge od stajanja, za svaki dobijeni dinar da imaju šta normalno i jeftino da kupe a i da uštede za svoje unuke ili pak ako ih nemaju bar za neko grobno mesto, sanduk i spomenik, da provedu ono malo što im je ostalo od života u miru i tišini dok smrt ne dođe po njih i ne utonu u večni zaborav.
Penzioner: Dobar dan. Treba mi pasta za zube. Neka jeftina.
Prodavačica: Dobar dan čiča! Evo, ova vam je jeftina. (uzima veliku tubu blend-a-med-a čija je cena oko 170 dinara i stavlja mu u korpu) Hoćete li još nešto čiča?
Penzioner: Hleb, litar mleka i mentol bombone.
Prodavačica: (pakuje mu najskuplji hleb, skuplje mleko i kesicu skupljih bombona) To vam je 300 dinara.
Penzioner: Ne čujem dobro kćeri. (vadi pare iz džepa) Evo pa prbrojte, slabo čiča vidi.
Prodavačica: (broji pare i uzima 50 dinara više i vraća mu kusur od 2 dinara) To je to čiča!
Penzioner: Hvala i do viđenja. Da si ti meni i živa i zdrava. Niko neće da pomogne starcu a ti si dobra. Eh, da si moje dete.
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Mesto gde nema zive duse.
Jurcanje od banke do banke u cilju uplaćivanja ispita i/ili školarine, naravno na taj dan su svi primili plate pa je gužva kao u indijskom autobusu a šalteruša je nadrkanija nego obično.
Ono sto automatski postajete, ako odbijete da ustupite mesto, penzioneru u javnom prevozu.
Baba: "Sine, moze baba da sedne"
Ti: "Ma bezi be baba!"
Baba: "Ju! Vidi ga narkoman!"
Oznacava reakciju, koja se ispoljava opustanjem donje vilice, cele muske populacije koja se nalazi u autobusu do prozora kada, dok na semaforu stoji, pored istog prodje vrhunska riba ostavljajuci mlazni trag za sobom.
