Enigma nad enigmama. Legenda kaže da je prvobitna zamisao bila ta da putnici gradskog prevoza jednostavnim pritiskom na ovu tvorevinu mogu zaustaviti autobus, ali je, po svemu sudeći, portal u drugu dimenziju. Pošto je svrsishodno kao frižider u domu penzionera/ klitoris, sve i da hoćeš, ne možeš sebe da ubediš da ne služi ničemu, jer čim ne obavlja svoju navodnu, vrlo prostu funkciju, mora da radi nešto uzvišenije. Dakle, ili te vodi kroz prostor-vreme, ili ako pritisneš izazoveš cunami negde na drugom kraju planete, ili imaš Boga na brzom biranju.
Usudi se da probaš. Ili nemoj.
Jedan od simbola uzaludnih zahteva i molbi u Srbiji. Pritiskanje ovog dugmeta ima isti efekat kao i pritiskanje onog na semaforu. Kao što će crveno svakako trajati 140 sekundi, tako će i autobus stati na sledećem stajalištu ako se ljudi nabiju na vrata. Osim ako vozačev ortak ne bude žurio negde. Na ekrančiću koji zasvetli kada pritisneš to dugme bi komotno moglo da piše i ,,jebe mi se'', jer to je odgovor koji će vozač prećutati.
Hoćeš dečiji dodatak? Državu boli rac. Imaš paralizu? Penji se uz stepenice. Pritisnuo si STOP? Stajemo na sledećoj stanici ako ima ljudi. Nisi ga pritisnuo? Isto.
Otići negde van Srbije.
-Gde ti je ćale?
-Otišao na neko bolje mesto pre jedno dva, tri meseca...
-I ju, što mi nisi rekao?! Moje saučešće brate, baš mi je žao, bio dobar čovek...
-Ma ne to bre, otišao negde u Nemačku sa onom njegovom kurvicom, neće taj još skoro da gekne ne brini.
Jedan od najvećih paradoksa, ako uzmemo u obzir da je u javnom prevozu pušenje strogo zabranjeno
Jedna od najgorih stvari koja vam se može desiti pri povratku kući. Nakon iscrpnog dana provedenog na poslu ili na fakultetu, jedino što želite je odmor. Ali ako idete javnim prevozom, onda stvari nisu najsjajnije.
Student se vraća kući u mali grad. U jednoj ruci laptop, u drugoj putna torba, a na leđima školska torba. Sreća pa svaki bus ima mjesto za prtljagu. Laptop, naravno, ostavlja kod sebe.
Ulazi u bus. Ima šta da vidi. Kineski javni prevoz je mala maca za ovo. Prvo što se osjeti jeste nakupljeni zadah prisutnih u busu. Gužva. Nema slobodnog mjesta. Narod se gura. Jebe mater svoju.
Put do njegovog grada traje oko 1 i po sat. Zabavlja se time što gleda u cice cura koje sjede. Misli mu na trenutak odu u obećanu zemlju. Ali onda ga neki dasa slučajno zakači i vraća se u surovu realnost. Osjeća bolove u nogama, pete mu trne. Klima uređaj ne postoji. Vozač mijenja radio stanice kao lud. Na jednoj od rijetkih stanica koje ne šušte pušta se rock 'n' roll. Ovo djeluje opuštajuće na glavnu ulogu. Onda vozač, inače provjereni seljak, laganim pokretima desne ruke mijenja stanicu uz ispuštanje glasa: "Sve sami drogeraši" . Čuje se: "Idu mi idu dani godine..." Vozač odobrava i naravno ostavlja putnike u nemilosti Granda.
Ono što glavni lik pomišlja je: "Bože, imaj milosti."
Osoba koja će te upoznati sa celom njenom familijom i doći do zaključka da ste na neki način u srodstvu, želeo ti to ili ne.
Privatna svojina svake babe.
Nezaposlena. Trenutno nema mužjaka, i oseća se neugodno i ranjivo zbog toga. Navikla je na mekano sedište automobila, ne na stajanje u autobusu. Nema keša za taksi, jer nema ni sponzora, a daleko bilo pa da se stvarno zaposli.
Nikada ne sedi, kako zbog odeće koja ne trpi savijanje, tako i zbog parole "neću da sedam na to prljavo sedište, ko zna ko je sve tu sedeo", iako su na njoj sedeli gori tipovi nego što će ih to sedište ikada videti. Računavši i onog ludog lika što propoveda smak sveta i čukljeve (Znate ga. Ako ne njega, onda njemu slične).
Nervozno stoji, u iščekivanju završetka agonije gužve i prisustva građanstva oko nje. Gadi joj se sve.
Na svojoj stanici izlazi, teturanjem jasno pokazujući zašto se uopšte žrtvovala da bude u autobusu. Ko će da hoda onako duže od stanice do lovišta? Grabi telefon i počinje da se izjada nekoj koleginici, i poput zvečarke odlazi.
Najveci promasaj ikad. Verovatno je neko mislio da je to genijalan patent, ali ga niko ne koristi, svi koriste sipke.
S obzirom na to da je nasem narodu svaki dinar dragocen, on je smilio nekoliko tehnika neplacanja karte:
1. Skrivanje od konduktera;
2. "Silazim na sledecu stanicu;
3. "Mesecna"
1. Najcesce se koristi kada je velika guzva u busu.
2. Ova recenica se upucuje kondukteru kada se vozimo dve ili tri stanice,i
smatramo da toliko kratka voznja nije vredna placanja karte.3. Poslednja, ali ne i najmanje bitna je cuvena rec "MESECNA". Koristi se u
svim situacijama. Ovu tehniku karakterisu odlucan i samouveren izgovor, i
naravno pogled u oci konduktera jer kod nas navodno vazi da kada vas neko
gleda u oci on ne laze.
Služi da se babe i dede žale na nju.
Baba: Majstore, je l' mo'š d' ugasiš ovo duvanje, bije mi po mozgu?
Vozač: Bako, ali napolju je 136273 stepeni, pogorećemo ki paučina.
Baba: Nema veze, bolje da pogorimo. Dobiću upalu uva, a baš se vraćam od lekara. A i ne valja za bubreze.
Vozač: Baba, sreća pa se ti nećes pitati dok ja vozim ovaj autobus. Stavi kapu na glavu i opaši se nekim džemperom.
Baba: Neka, neka, žalićeš se ti meni kada te glava bude zabolela. O bubrezima da ne pričam.
Kod nas je putnici upotrebljavaju za brisanje znoja sa čela i pazuha pri dugim sunčanim, letnjim putovanjima.
:Lik izvodi navedeni ritual:
Ostali: I kako se lepo setio čovek, sad ću i ja!
:bris bris bris:
Svi: Aaaaaaaah (uzvik olakšanja)
Nevidljivo krilato stvorenje nepoznatog porekla, koje se najbolje provlači kroz gužvu i koje izaziva sumnjičave poglede među sardinama obavijenim velom tajne.
obožavam da budem golubar u basu... bolesno
Atmosfera u kojoj nikad ne mogu biti svi zadovoljni,a krivica se prebacuje samo na jednu osobu.
Kao vino, što starije, to bolje.
- Buraz aj' na piće, častim.
- Izašao si na kladionicu?
- Ma ne, prodao sam grobno mesto od mog pra dede za 900 evra.
- Od tvog pra dede? Uh pa mogao bih i ja Dušanovo da prodam.
- Gde ćes brate to da radiš, nema ni 10 godina kako je umro Dušan. Ovog mog roknuli Nemci još u Drugom svetskom ratu.
- Pa mogu ja Dušanovo da prodam sad kao one stanove u izgradnji, kupiš sad a useljavaš za desetak godina, kad Dušan odleži svoje.
Veoma iritantna pojava razmazenih derista koji svojim jezivo glupim forama dizu pritisak sugradjana koji se voze gradskim prevozom
Brate ljudima u Kraljevu su izdali kontejnere da žive tamo
-hahahah sereeeš ( misle da su kul kad kažu neku polupsovku i obavezno je naglase )
-haha ne moras da mi veruješ ko te šiša!
kad 1 pomisli da je ušla kontrola, u roku od 2 sekunde svaka osoba u autobusu pomisli isto.
To su intenzivni pogledi gde svako stigne da pogleda svakoga i svi tačno znaju o čemu se radi.
Trenutak kada udjemo u bas/trolu i ugledamo neku lepu devojku, buljimo u nju bez prestanka i ako nas pogleda vise od 2 puta znaci da daje neke znake-u stvari nju boli uvo za nas ali mi se i dalje tripujemo da flertujemo sa njom.
Nepresušna inspiracija školarcima.
Jebeš školarce, i ja sam nacrt'o jednog kitomira preko pola stakla.
Kada neki mlad čove neće da ustane nekom starijem u autobusu ne treba ga kriviti.To što on radi nije zlonamerno, nego je samo navika koju su proizveli oni koji su ustajali njemu dok je bio još mlađi.
