
Незапослена. Тренутно нема мужјака, и осећа се неугодно и рањиво због тога. Навикла је на мекано седиште аутомобила, не на стајање у аутобусу. Нема кеша за такси, јер нема ни спонзора, а далеко било па да се стварно запосли.
Никада не седи, како због одеће која не трпи савијање, тако и због пароле "нећу да седам на то прљаво седиште, ко зна ко је све ту седео", иако су на њој седели гори типови него што ће их то седиште икада видети. Рачунавши и оног лудог лика што проповеда смак света и чукљеве (Знате га. Ако не њега, онда њему сличне).
Нервозно стоји, у ишчекивању завршетка агоније гужве и присуства грађанства око ње. Гади јој се све.
На својој станици излази, тетурањем јасно показујући зашто се уопште жртвовала да буде у аутобусу. Ко ће да хода онако дуже од станице до ловишта? Граби телефон и почиње да се изјада некој колегиници, и попут звечарке одлази.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Prebrutalno! +
Кустоси су криви што имамо бангаве мале прсте! :)