Zaključak/predrasuda hiperpodrozrivosti starije generacije, spram svakog istopolnog druženja njihove (pretežno muške) mladunčadi. U ovom periodu kada su homoseksualne veze zakonski dozvoljene, ali ne i prihvaćene, svaki uobičajeni istopolni međuljudski kontakt je pod lupom.

Vashe trecje oko...rupica na vratima...otprilike u visini oka (mada je to relativno)...
vishenamenska je
1. Osnovna namena je da mozhete videti gosta (shto zvana, sto nezvana)...i na osnovu slike odluchiti da li da ga pustite da udje ili ne
2. Ako ste shpijun u dushi, a niste imali priliku da radite kao agent, mozhete biti No.1 u svom filmu

Sposobnost velikog broja dela našeg stanovništva da ispadnu smešni ili komični i kada napišu naj prostiju ili glupu stvar.problem veći i od gladi jer dasmo pismeniji,ne bi smo ni imali ovoliko gladnih su-narodnika Velika sramota Srpskog naroda, čija nepismenost pogotovo dolazi do izražaja na internetu, gde je uočljiva i iz avijona. Ne poznato je zbog čega ne pismeni ljudi nevole da čitaju knjige a vole da pišu,i ako su mrzeli da pišu na Srbskom kada su bili pismeni zadatci.

Čuvena Balaševićeva pjesma koju sa sjetom slušaju, kako oni ljudi u srednjim godinama, tako i srednjoškolci, jer su im osnovci, zaboga, zauzeli mjesta na kojima su se oni igrali klikera i žmurke. A osnovci, ovi iz devetog, slušaju je sa sjetom, sjećajući se kako je bilo lijepo u šestom, kad nisu imali hemiju. Jeb'o te.

Skupina mladih i ludih. Svako veče izlaze i obaveštavaju javnost kakav provod su imali, što verbalnim putem, što preko popularnih socijalnih mreža, sms-ova, telegrafa, čitulja, goluba pismonoša, dimnim signalima, pa čak i onih traka za oglašavanje što vuku avioni u holivudskim filmovima kad neki retard želi da romantično zaprosi prostitutku koja ga koristi za keš jer je Jevrejin.

Pežorativni naziv za vojno lice.

Vojna lica su naime, u nekoliko dugih decenija posle rata (drugog svetskog) bila trn u oku ostalim radnim ljudima i građanima. Imali su visoke plate (za one pojmove), obezbeđeno stambeno pitanje, i još mnoge druge beneficije. Stoga su i zaradili zavist i ovu vokaciju.

Vojno grlo je inače originalni termin za konje koji su izvedeni na hipodrom a u vlasništvu su vojske.

Usled nedostatka slova koja bi dočarala tepanje "moderna omladina" je oformila Debilazbuku, šta više, stvorili su i svoju gramatiku u kojoj je glavno pravilo izbeći slovo ´J´ ( primer: umesto `ajde se koristi ae). Redovne karaktere (Ć,Č,Dj,Ž,Š,V,U,H) su zamenili sa (Tj,Ch,Gj,Zh,Sh,W,Y,X). Ukoliko imate mladjeg brata ili sestru koji se krecu u krugovima "moderne omladine" bilo bi dobro da naučite Debilazbuku da ne biste imali poteškoća u čitanju sms poruka, mejlova, itd...

P.S.Dešava se da i stariji poklonici "modrne kulture" koriste Debilazbuku.

Reči koje kelner izgovara sa ponosom, naročito kada je ceh malo veći. Prvo ide ono "Šta smo imali ovde", po posle par minuta računanja (sabira dva broja, dodaje treći nepostojeći, permutuje cifre u svoju korist) dolazi triumfalno "da vidimo, šta smo dužni", ispraćeno 'jebo sam ti kevu' izrazom lica. Iz kafane izlaziš zbunjen - za šta mi ovaj uze ovolike pare...?

Revolver koji se poteže za 0.3 sekunde, ispaljujuje svih šest metaka za manje od 5 sekundi i pogađa među oči, u srce, u muvu ili okrzne neprijateljev pojas da mu spadnu pantalone, povučene onim što je u njih izbacio nakon što je čuo prvi hitac.
Da su naši partizani imali ovakve revolvere umesto ruskih replika Smith&Wesson, ne bi nam trebali Mirko i Slavko.

Rokenrol pre rokenrola. Čak su i Rolingstonsi imali pesmu Bob Wills Is Still The King. Nastao tridesetih godina u Americi, spajanjem kantrija i sving muzike. Danas, ovu muziku možete da čujete samo u filmovima koji se odvijaju u seoskim sredinama. Imate otprilike petoricu sa šeširima, četvorica sviraju violine, jedan peva, imate eventualno jednog sa klavirom ili onom gitarom što se stavi na krilo.

Naziv za indijansku ženu je skvo, barem u filmovima i roto romanima i sve skvo su imale milozvučna imena kao što su Tiha Srna, Mala Breza i slično. Nasuprot njima njihovi muževi su imali totalno neromantična imena kao što su Bik Koji Sedi, Planinski Vuk, Veliki medved i slično. Ipak, verujem da su i pored svojih neromantičnih imena oni bili romantični kada bi noću bili sami u svom vigvamu sa svojom skvo.

Treća dimenzija nekadašnje no-kablovske televizije. Mlađi brat prvog i drugog kanala. Dodavao boju u naše živote dug niz godina. Oni srećnici koji su imali privilegiju da ga gledaju, odnosno dužu tv antenu od ostalih, danas su ispali dobri ljudi anti grandovskog opredeljenja. Zbog njega su deca ostajala do kasno u-noć ne bi li naleteo neki spot od Snoop Dogga ili možda Britni Spears.

Duplo ili ništa, kada se donosi odluka o daljem školovanju poslije osnovne škole. Ništa dobijate ako poslije završene gimnazije ne odete na fakultet, ili ga kojim slučajem ne završite, nego, umjesto toga, odete na biro za zapošljavanje. A duplo dobijate kada nakon gimnazije odete na fakultet i imate duplo više da učite, nego što ste imali u gimnaziji.

Naziv za čuveni, ogroman i vrlo razoran top koji su Nemci tokom Prvog Svetskog Rata koristili da bombarduju Pariz sa 110 kilometra daljine. Testament činjenici koliko su Nemci kada su imali uvrnute ideje u ratovima bili spremni da idu daleko da ih koriste. Dovoljno je reći da je to bio vrlooooo veliki top za koji je bila korišćena posebna železnica...

Izjava koju najčešće možete čuti od ljudi koji nose "ciglu" iliti krš od telefona koji mnogi čuvaju kao rezervu na dnu neke fioke, nakon što je njihov "touch screen/cybershot/marsovske pravi koktel za pičke dok pričaš tehnologije", ljubimac umro ili ga nisu ni imali, a znaju da nemaju para za bacanje da nabave nov.

Legendarno mesto, selo blizu Kraljeva, koja se za razliku od Nedođije može naći na karti, ali je isto tako neobična. Legenda kaže da su iz tog mesta potekle najbolje i najneverovatnije priče sveta, kažu da to mesto bejaše inspiracija piscima svetske književnosti. E sad, dal' su ti ljudi bili toliko maštoviti i bistri, ili su imali dobru rakiju, niko nikada nije saznao.

Žanr filmova iz 60-ih i 70-ih, toliko popularan u svoje vreme da su se i mladi Bušmančići tada igrali kauboja i indijanaca, a svaki od njih želeo da bude Vajat Erp ili Dok Holidej.
Vesterni su opisivali život na divljem zapadu u 19. i početkom 20. veka, i oni su naravno, kao i svi američki žanrovi, imali svoj šablon po kojem je rađrno 90% filmova:

Ekipica ortaka oko tridesete, koja se skupila na bleji posle mnogo vremena, jer prošli su stari dani kada su po ceo dan bili zajedno na ulici. Sada su došle obaveze. Posao, žene, deca, ozbiljne veze, a i nema se snage kao pre. Omatorilo se.

Karakteriše ih to da i pored toga što su postali ozbiljni ljudi na poslu i u kući, kad se ponovo ovako sakupe na vops u parkiću, podetinje i postanu isti kao kada su imali petnaest godina.

To su oni automobolčići koje smo nenormalno voleli i kupovali na kilo. Njima smo uspeli da sastružemo parket i uz njih smo proizvodili zvuke koji se danas mogu čuti samo kada je bolid u pitu. Bilo je izdržljivijih, većih i manjih, šarenijih, ali nekim čudom smo ostali verni Burago autićima koji nam danas stoje u prašnjavoj kutiji u podrumu. E, da, imali su one prepoznatljive felne i još prepoznatljivije pakovanje.

Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.