Definicije braka po kategorijama:

- Crkvena: Brak je religijski čin, u kojem dobivamo jednog razapetog više i jednu djevicu manje.
- Pravna: Brak je doživotna robija u kojoj osuđeni može biti oslobođen samo zbog lošeg vladanja.
- Životna: Nijedna žena ne dobije ono čemu se nada, nijedan muškarac se ne nada onome što dobija.
- Matematička: Suma gnjavaže, oduzimanje slobode, množenje odgovornosti, dijeljenje love.
- Vojna: Jedini rat u kojem spavamo s neprijateljem.
- Filozofska: Brak je mjesto gdje se uzajamno dijele i rješavaju problemi, koje, doduše, ne bismo ni imali da nismo oženjeni.

Rečenica koja je najveće priznanje koje smo ikada mogli dobiti.

Jedan od testova svake veze.
Ako ranije niste imali to zadovoljstvo da se probudite pored devojke, i još niste iskusili punu smrdljivu aromu (kao kad otvorite rernu u kojoj se nalazi nekoliko poodavno pocrkalih glodara) izdašnog "Dobro jutro, dragi. Oš da se kresnemo?", propraćenog kostolomnim zagrljajem i dlakavim jezikom koji tumara po vašim desnima ukišeljenim od duvana i alkohola, onda je vaša veza sa tom devojkom pod jednim stresnim testom.
Ako ovo preživite, preživećete sve.

Gosti uvek daju pare deci(svi koji se do tada nisu udali ili oženili) da kupe "čokoladu" to je uglavnom iznos od 10 do 100 e u zavisnosti kakve goste smo imali u kući,i gosti naravno znaju da za te pare može da se kupi mnooogo čokolade,ali kada je ovaj izraz počeo da se primenjuje,cifre su bile manje nego danas,za te pare mogli ste stvarno da kupite samo čokoladu.

Upitna rečenica u dečjoj igri pravljenja topova od blata.
Nekada, dok nije bilo asfaltiranih ulica, nakon kiše deca su mesila takozvane topove od blata. Jebemliga, ne znam zašto smo ih zvali topovima kad su više imali oblik poveće pepeljare.
Napraviš top, podigneš ga iznad glave tako da rupa bude okrenuta ka zemlji i pitaš:
Jel' kod kuće popa? Udariš top o zemlju i čiji top jače pukne, njegova pobeda.

Zgodna prilika da se pojavi ministar policije, ministar zdravlja, gradonačelnik Beograda, šef štaba za krizne situacije, zamenik direktora bolnice, direktor hitne pomoći...i da svako od njih da komentar ("vidno uzbuđen").
Svi su zaključili da smo IMALI sreće.
Pa valjda su vatrogasci predvideli i reagovali na sve potencijalne rizike.
Ovako, ispade da se vatra SREĆOM SAMA UGASLILA.
Povređeno dvoje-troje vatrogasaca, ali verovatno svojom nepažnjom (približili se vatri, šta li)

Objašnjenje nepromenjivosti kvaliteta lika i dela pojedinih ljudi. Ništa ih nije uzdrmalo, ni visoke pozicije u društvu, ni gomile para, ni kvalitetne kurve koje ne pitaš za cenu jer ako moraš pitati ne možeš platiti. Ostali su uvek isti, onakvi kakvim ih je majka rodila, a otac vaspitao.

Nisu imali potrebe da se menjaju, stvoreni su savršeni.

Jedna opstina u Turskoj sa gradicem nosi naziv Aršin, inace na turskom znaci lakat i predstavlja mernu jedinicu od nekih 65-75 santimetara. Rusi su takodje jedno vreme imali meru arsin od o,7112 metra.
Izraz dvostruki arsin cesto mozemo da cujemo u poslednje vreme kada se govori o politicarima koji cesto, i ne retko nam dokazuju da su neki jednostavno jednakiji od drugih, stavljajuci narodu do znanja da i u demokratiji vladaju dvostruki arsini.

Period zivota koji smo svi imali,uzivali u njemu,nadali se da ce brzo proci,jer smo zeleli da nemamo zabrane koje roditelji obicno postavljaju deci,zeleli smo svet bez granica.Zivot bi bio ogranicen samo mastom.
A sada,kad smo "odrasli" i na plecima vucemo razne terete silno zalimo za svojim detinjstvom i ne samo za svojim,vec i za detinjstvom nekih novih generacija koje ga nece imati u istom obliku kao mi.

Ima trenutaka kada gledamo stare fotografije na kojima smo bili klinci. Mali, vedri, nasmešeni, punačkih obraza.... I pitamo se šta se desilo sa tim detetom. Krenemo da motamo film, i setimo se svega kroz šta smo prošli i šta smo doživeli... i uhvati nas tuga jer shvatamo koja je cena odrastanja, i gorčina koja ostaje za iskustvom.
Nemamo više nevinosti, i sjaja u očima koje smo imali kao deca, i sve vedre zablude su mučno pale u vodu...
Mali savet: Manite se starih albuma.

Osoba ženskog pola, gradskog tipa, neodređenih godina. Ekvivalent Šmekeru. Odlikuje se lepim ponašanjem, finim vaspitanjem, negovanim izgledom, vanserijskim šarmom. Šmizla retko psuje, još ređe pije pivo iz flaše. Mnogi će reći koji su imali sreće da ih vide ili upoznaju da su Šmizle razmažena derišta koja samo zanovetaju, ali zapravo nije tako. Moderne, ali ne i “mainstream”, ekstravagantne, ali ne i kič. Sklone umetnosti i eksperimentisanju, ali u granicama normalnog. Predmet ogovaranja sujetnih muškaraca i zavidnih žena. Pod naletom ruralno-ružičastog talasa povlače se u ilegalu, pa je ova retka gradska vrsta danas pred istrebljenjem.

U vreme kada su crtaći pored zabavno - hipnotičke funkcije imali i vaspitnu ulogu,a proizvođači istih snosili određenu odgovornost,ako ništa drugo,bar moralnu, za posledice gledanja njihovih filmova bila je aktuelna ova rečenica. Ja sam zaboravio naziv crtanog filma,ali se jasno sećam radnje i poruke - klinja ribica, Ribić mlađi upada u loše društvo,beži iz škole i počinje da puši,da bi na kraju nagrabusio jer nije slušao reči svoje majke : Ti si samo sitna riba u ovom moru plavom.

Da su velikani i revolucionari to im niko ne spori. Da su imali ogroman uticaj na većinu savremenih žanrova, najviše pop, britpop, rok, pop-rok i psihodeliju, - ni to im niko ne spori. Međutim, mnogi im osporavaju "aktuelnu slušljivost", to jest tvrde da je njihova muzika lepa, ali ipak prevaziđena i da se DANAS ne može slušati. Zašto? Neki kažu da "fali instrumenata", drugi da fali jačine, treći kažu da "osete neku prazninu u tome" i kunu se u sve što je novo i što je proizvod savremene tehnologije, nabudženih aranžmana i peglanja zvuka... Ti što tako govore po meni niti su ozbiljno slušali Bitlse nit inače imaju pojma o muzici. Ako su Bitlsi prevaziđeni, onda su prevaziđeni i Mocart, Bah i Betoven.
Dakle cilj mi je upravo da kažem, kako su Bitlsi i dan danas veoma slušljivi i aktuelni. Njihova muzika nije prekićena koječime i nema viška instrumenata, već taman koliko treba. Imali su sjajne aranžmane, radili su nevjerovatne eksperimente, naročito na albumu Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band sa sitarom i još nekim egzotičnim instrumentima i sve te ludosti su se uklapale savršeno i zvučale sjajno. Na početku su bili nastavljači američkog Rock&Roll-a tipa Chuck Berry, Little Richard i sl. a kasnije što su više "bežali" od "komercijale" praveći izlete u eksperimentalni rok, psihodeliju, konceptne albume i sl. to su bili popularniji

Omiljena marka obuće male dece, kao i one malo siromašnije koje nemaju novac da kupe Nike, Adidas ili Reebok. Safran se ponekad može čitati i Džafran, pošto je ono S na njihovom logo-u vrlo sumnjivog oblika pa podseća na J.
Za razliku od njih, Wink patike su odlične, ako su original, dok se u Srbiji uglavnom prave kopija patika za mali fudbal i basket (kad se samo setim, svi smo kao klinci imali Winkove patike za mali fudbal).

Čuveni robot iz još čuvenijeg filmskog serijala, ali i današnji naziv za sva ova multi praktik čudesa od usisvača koja podsećaju oblikom na njega, imaju vise od ON-OFF dugmeta, mogu da peru peglaju, čiste mrlje, usisvaju, uzmu godišnji i istuku decu, toliko su napredni i svojevljno da se priča da su neki napustili gazde koji nisu imali spetenište, dok se za neke trvrdi da su svojevoljni plaćenici i da formiraju sindikate.

Dok su dečaci u prvoj polovini 90-ih imali Panini albume i turbo žvake sa slikama automobila, devojčice su skupljale i razmenjivale mirišljave blokčiće. Najčešći motivi su bili legendarna Sara Kej, mede, zeke, šumice, livade i slično. Slike iz njih su lepljene po sveskama i spomenarima, a nije bio redak slučaj da neki obesni stariji brat ili mangup iz komšiluka ukrade koje blokče i nacrta brkove i bradu svim akterima. Za neke samo gomila bledo obojenih papira namirisanih teškom hemijom, a za neke simbol detinjstva...

Igra koje smo se igrali kao mali "ulicari" koji bi sve dali za svoju ulicu i drugare iz iste. Prezirali smo druge "ulicare", a oni su nam uzvracali istom merom. Imali smo svoje vodje, one nesto starije, ali opet klince, koje smo gledali kao idole.

Rat izmedju dve ulice se, po nepisanom pravilu objavljivao svakog letnjeg raspusta. Koliko je tu tacno "rata" bilo, niko nije siguran, ali najbolji deo cele igre, bilo je prikupljanje oruzja. Pretrazivali su se parkovi, skolska dvorista, svaki komad okoline koji nije bio zabetoniran, svaki stap/motka, bio je od velike koristi. Pravile su se pracke(vodja je uvek imao najlepsu i najraznoboniju pracku, iako je njihovo destruktivno dejstvo dovodjeno u pitanje), skupljalo se kamenje(iako se nikada nije koristilo, valjda da bi zaplasilo protivnike). Vodje se nisu bavile tim fizikalijama, nego su smisljali taktiku... Kao mali Napoleoni, postavljali su svoje najbolje borce na udarna mesta i time dizali njihov ugled u drustvu. Ovi sitniji su imali svoje mesto u zadnjoj liniji i balone sa vodom u rukama, i pucali su od ponosa sto su deo ekipe i tog epohalnog ratovanja. Svaka grupa bi imala neko svoje "tajno skloniste", uglavnom ispod nekog drveta sa krosnjom do zemlje, gde bi se zavukli i ostavljali svoje oruzje, uvek sa vecitim strahom da ce protivnici otkriti taj tajni stek i na nedostojanstven nacin izgubiti rat.

Sam okrsaj je maglovit u secanju koje je, izgleda, napravilo svoj scenario bitke. Iskrsavaju slike pocepanih majica, mokre kose, ponegde raskrvavljenih kolena i pusta ulica prepuna stapova i pocepanih balona. Ni mnogo godina kasnije, autor teksta nije siguran da li se to sve zaista i dogodilo.

Nužni aksesoar, kolekcija severna-tribina-južni-vetar, kojim mahom urbane batice pokrivaju guzicu, da ne proviri praziluče i ne nazebe piče.

Nipošto ne mešati sa svrsishodnom odećom poput čru prsluka, fajerke, pa dozvolićemo i šuškavca. Prsluče je pre svega nakit, tozlana kajla za siročad krokodila koje je pojela inflacija, ostavljena u amanet svim tim gušterima što su imali nesreću da izmile tek nakon što se mala bara uveliko isušila.

Osta samo Lacoste.

Nešto što bi otac i majka devojke koju hoćete da oženite morali da vam daju.
Bem li ga, godinu, dve, nebitno ali da ima neki garantni rok.
Mogli bi u vremenu garancije da popričate sa roditeljima, pogledate dal' može kvar da se otkoloni, eventualno nešto da se zameni, a ako ne može lepo vratite robu i hvala lepo, doviđenja.
U slučaju da garantni rok istekne ne biste imali pravo na povraćaj robe i naknadne reklamacije.

Rečenica koju nikada nećete čuti od neke stvarno debele djevojke, iz prostog razloga što neka prosječna prasica (da ne kažemo krmača) nema vremena za kukanje između doručka od kante eurokrema i dva hljeba i ručka koji se sastoji od polovine pečenog teleta .
Ta rečenica je zapravo još jedna posljedica neobjašnjive ženske psihe, jer žena je biće pretjerano sklono samokritici. Vi muškarci, naravno-ukoliko ste ikada imali djevojku, uvijek ispadnete glavne žrtve.