Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "index-sendvic"

Prvi dan škole

mrking 2011-08-30 22:30:35 +0000

Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti.
1: "Dobar dan, razr.."
2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!"
1: "Ali.."
2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!"..
Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje).
1: "Profesore, ali, prvi dan škole je."
2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave)
Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..

"..tri neopravdana, tri neopravdana, tri neopravdana.."

52 : 11

Nastavnikova psovka

Voćar 2011-05-28 12:08:59 +0000

Sa leksičke tačke gledišta, psovka kao i svaka druga, niti ima kitnjastih detalja, niti odiše nekim posebnim stilom. Ipak, pamtimo je do kraja života i uz pomen datog nastavnika prvo što nam "iskače" pred oči je to. Bilo da je reč o pijanom Žiki Englezu, ili nesmotrenom telefonskom razgovoru Rade hemičarke ili neformalnom razgovoru sa "ti više nisi samo učenik ti si i moj ortak" Radetom Poligonom.
Onaj nastavnik čije psovanje je bilo toliko uobičajeno da je postalo deo kolektivne razredne svesti, ostaje okarakterisan kao "kapetan broda ludaka".

Mada, ukoliko su nastavnice u pitanju, i to one mlađe, obično na zameni, umesto psovki pamte se neki drugi "momenti"

Galama u uglu kafića. Okupilo se društvo iz srednje i uz uobičajeno "Šta radiš, ako živiš, jesi još sa onom/onim, ka' će svadba" krenu i prežvakavanja dogodovština iz srednje.

- E znate koga sam sreo pre neki dan. Se sećate Jokse?
- Koji beše Joksa?
- Onaj što je predavao srpski u prvom polugodištu druge godine?
- Nemamo pojma.
- Onaj bre što je Đomlu lupio biblijom po glavi i rek'o mu: Nemoj da se zajebavaš sa mnom.
- Aaaa taj Joksa, Bože koji je to kreten bio

- Sećate se Slobe informatičara, što je večito nosio sendvič u torbi ?
- Kako da ne! On me jednom pit'o šta ću da upišem, ja rek'o poljoprivredni a on će: Boli te kurac, nećeš biti kancelarijski pacov.
- Hahaah, to ti rek'o ?

- E a Milovan i njegovo čuveno: Vi ste jajare, sa jajarama ćemo na jajarski način...stoka se stokačem tera
- Hahahah, da da, on je bre bio bog za sve njih tamo, hahahahah "Cappo di tutti"

- Šta li je sa Nevenom, onom što je menjala Milovana?
- Uuuuh brate, sva je bila mljac mljac...
- Čuo sam da se udala i ofucala
- E jebi ga i pihtije idu s godinama, 'aj živeli!

31 : 5

Ljudska žrtva

Кир - Јеца 2016-01-10 07:45:37 +0000

Krajnje neprijatan oblik religijske prakse koji se dosledno ponavlja od kulture do kulture, jednostavno rečeno, podrazumeva da u vremenu kriza ljudska zajednica treba da dâ bogovima ono najvrednije što ima, odnosno najdragocenije članove zajednice, što je prilično nepromišljeno. Zašto žrtvovati najdragocenije članove društva, kada u prospektivi čitav Beogradski univerzitet stoji netaknut. Vrlo nepraktično.

Čak i danas, s vremena na vreme iskoči u vestima da u zabitima Pakistana, Indije, subsaharske Afrike se prakticiraju ljudske žrtve.

ЈЕФТАЈ: Ево ти, Господе, доносим своју једину кћерку, прво на шта сам наишао, као завет који сам Ти дао...ево сада приносим сечиво њеном врату...ево сада засецам, још увек није касно да дозовеш свог анђела да опозове ово, Аврам и све то...
(gospod, sedi na oblaku, lakira nokte i pevuši potopiću ovaj splav)

Ahajci: (u jampskim trimetrima) Eto, proveli smo 10 godina opsedajući ovu prokletu anadolijsku zabit, sada je pala, možemo li konačno kući?
Duh Ahileja: Eh.
Ahajci: Šta to bi?
Duh Ahileja: Nemožy beby, morate prvo da žrtvujete djevicu Poliksenu.
(Ahajci prinose devojčicu na oltar) eto mi smo svoje učinili, neka sada blažena lovka spreči ovaj hibris.
artemida: da li da pretvorim ovaj sendvič sa sirom u panini?

(velika piramida u Teotiuakanu, prvosveštenik se obraća božanstvu Šipe Toteku)
O veliki gospodaru, sada kada smo žrtvovali dvadeset hiljada duša, hoćeš li konačno odvratiti Španske đavole od naših obala i uspostaviti ponovo stari poredak?
Šipe Totek: ja sam kaktussss

16 : 6

Za stolom

PROSEČNA SRBENDA 2015-03-24 22:42:40 +0000

Enigmatično mesto gde je upotreba ružnih reči zabranjena. Mesto gde ne smeju da se vode teški razgovori i govore teške reči. Brale, možeš ti na sred Terazija da vikneš "ja volim taj seks" i preživiš usputni neodobravajuće-uzvišeni pogled gospođe sa dva prezimena ili da te afirmativno šakom lupi po leđima krezubi kapacitet, ali ako isto kažeš za stolom, brale, osuđen si da život okončaš u najgorim mukama (u vreći sa pitonima i slušalicama u ušima sa pesmom Ramdagadigadam dok ti u tabane kucaju užarene eksere). Jednom rečju ni ne pomišljaj na to.

-Ćale, treba mi osam soma za tike?
-Kolkoo?
-Sedam soma, ćale.
-Biće.
-Daj, ćale, ne ser..
-Šta, šta, reci?! Nemoj da ti ja.... Ne psuj za stolom!
-Dobro, daj mi sad pare, molim te, sramota me da idem u ovim u školu, svi me sprdaju. Zinule su toliko da mogu sendvič da nosim između đona.
-Šta mene bre to na kraju krajeva boli kurac? Idi pa zaradi, neću te ja izdržavati do kraja života.
-Ali imam samo 15 godina, ja..
-Dosta! Neću za stolom da vodimo teške razgovore, vidiš da jedem supu, hoćeš da izgorim usta, je l' to hoćeš. Da me čuka strefi i to za stolom?! Mrš tamo!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Jebem ti mater bre, ti ćeš da vodiš reprezentaciju, ti ne možeš ni FK Altinu da vodiš govneto jedno malo.
-Za stolom smo.
-Izvini ćale, ali stvarno šta misli ovaj Dik Advokat, da je Boga za kurac uvatio ako je igrao nerešeno sa Japancima na pripremam... :šik, tup-tup, tup:
-Jesam rekao da smo za stolom? Da si me poslušao niko ne bi stradao, kao da ja volim da odsecam tuđe glave, molim vas. Još ću da odrobijam zbog majmuna.

22 : 3

Valja čim se ustane

Johnny Kurajber 2013-02-22 12:53:34 +0000

Spisak potpuno neproverenih stavki, koje se kreću od bapskih nadrilekova, pa do proverenih informacija koje smo preko Blic žene dobili od čuvenih naučnika sa Univerziteta u Masačusetsu, a kojih opet ima toliko mnogo, da kada bi ih sve ispoštovao, trebalo bi ti najmanje dva sata da izađeš iz kuće. Jedan sat sve to da uneseš u sebe, a još jedan da izađeš iz WC-a. Ukoliko preživiš, naravno.

- Nakamura Petroviću zašto si zaksanio na posao?
- Nije gazda, ustao sam na vreme po japanskom običaju, nego dok ispoštujem sve što valja ujutru po verovanju i proverenim informacijama, treba mi četrdeset pet minuta najmanje. A i probudio se ja ljepo, no nije mi se radilo nešto. Spreman sam da nadoknadim sve tako što ću duže ostati da radim danas, ako treba i do ponoći. Je l' mogu danas ranije da izađem s posla jadan, moram u Podgoricu putovat? Tako da ću sve stići da završim ne brinite. Odo da prilegnem u kancelariji, probudite me u pet.
- Markoviću, šta je sa njim? Jesam ti rekao da je podvojena ličnost i da moraš da podstičeš njegovu japansku stranu?
- Rekao si gazda, ali počeo je da meša sve živo što je čuo da valja ujutru kada se ustane i izgleda da pobrljavi malo od toga.
- Ček bre, o čemu pričaš ti?
- Pa znaš ono gazda, čim se ustane, valja popiti jednu čašicu rakije, pa onda kafu jer kofein razbuđuje, cigara ubrzava mozak, voće je dobro jer moraš da uneseš određenu količinu biljnog šećera u sebe, malo belog luka za srce, pa onda malo meda, al' na njega iscediti limun valja, pa sendvič i tako se spisak tih saveta nastavlja, a on sve to radi ujutru pa je poblesavio skroz.
- Ma dobro, nema veze, ionako kada je Japanac za dva sata odradi više posla više nego svi zaposleni zajedno, tako da i nije strašno, samo da ne utiče ovo na njega puno.
- Ne brini gazda, sakrio sam mu gusle.
- Odlično.

82 : 10

Sivi momenat

Chavez 2012-07-30 21:41:46 +0000

Status kvo uma, totalna emotivna blokada.
Aboslutna ravnodušnost ka svemu.

Nisi tužan, niti srećan, niti bilo šta i bilo ko može da utiče na promenu istog. U tvom je mozgu slika zamućenog prozorskog stakla autobusa u kome je 30 stepeni, dok je napolju 10, i magla ga jede. Niti snage niti volje nemaš da bi išta promenio. Svaka misao koja može da aktivira neku promenu raspoložena bude razbijena od strane sivila kao brod o prikriveno stenje u buri. Prodje samo od sebe, za neko random vreme.

- Dobro jutro.
- Dobro jutro.
- Doneću ti kafu, pa da pogledamo neki film?
- Neka. Radi ti svoje. Ja ću još malo da ležim.
- Što, šta ti je?
- Ništa.
- Pa šta si se skenjao?
- Nisam.
- Pa šta je onda?
- Ništa.
- Vidim da te nešto muči, šta je bilo, pobogu?
- Ništa.
- Jesi li ti to nešto ljut na mene?
- Nisam.
- Pa šta je onda bilo?!
- Ništa.
- E znaš šta, ako nećeš da pričaš, ne moraš, idem ja!
- Dobro. Ćao.
- Što se tako ponašaš? Šta sam ti uradila?
- Ništa.
- E jebi se, znaš?! Što nećeš da mi kažeš šta ti je?
- Nije mi ništa.
- Baš si stoka.. Idem, a ti kad rešiš da mi se izviniš za ovo, javi se.
- Dobro. Ćao.

....

- Evo sine, donela sam ti sendvić i sok, hoćeš još nešto?
- Neću, hvala.
- Šta si ti tako pokunjen?
- Nisam.
- Pa šta si se tu šćućurio u sobi, što ne ideš napolje ili tako nešto?
- Ne ide mi se.
- Pa zašto?
- Tako.
- O pobogu, pa šta je bilo?
- Ništa.
- Jeste li se svadjali opet?
- Nismo.
- Jesi tužan zbog tate?
- Nisam.
- Pa šta je onda?
- Ništa.
- Dobro, reci ako budeš hteo da pričaš, tu sam ja..
- U redu. Hvala.

26 : 7

Ni sahrane nisu k`o što su nekada bile

dule345 2011-11-24 18:28:32 +0000

Dokaz da su globalizacija i tranzicija ušle u sve pore života.

Sahrana, 1924. godine:
Konjska zaprega vuče sanduk, mir i tišinu kvare jedino konjske potkovice koje udaraju u kaldrmu. Stari sveštenik počinje jekteniju, ljudi plaču, postave se 3 do 5 sofre i to je to.

Sahrana, 2011. godine:
Kombi marke Mercedes-Benz 220 cdi vozi pokojnika. Iz kombija dotične marke se čuje pesma, jebi ga vozaču niko nije umro. Mladi pop koji fura jašarku i izgužvanu mantiju pevuši "Ramo, Ramo" dok se rodbina i prijatelji opraštaju od pokojnika. Dok su iz kapele iznosili sanduk, jedan od nosača je mobilnim telefonom ugovorio biznis, da mu veterinar očisti vepra (da ga uštroji ili ti izvadi muda) jer ako to ne uradi kad vepru padne svinja na pamet razjebe mu celo dvorište. Posle sahrane se ide u obližnji restoran gde se servira kompletan meni sa Nove Godine, izuzev pihtija. Često se desi da neko od rodbine ili prijatelja posle cele ove ceremonije sa oduševljenjem kaže "Što smo se dobro proveli na sahranu!"

E ni sahrane nisu k`o što su nekada bile!

17 : 6

Kancelarijski kobac

Johnny Kurajber 2011-12-28 12:21:54 +0000

Izuzetno iritantan tip saradnika u kancelariji, koji kao što kobac merka svoj plen, samo snima ko će da krene negde van kancelarije, da bi mu uvalio nešto da odnese za njega, jer ga mrzi sam da nosi.
Osećaju iritacije još više doprinosi njegova večito nasmejana faca, dok ti svaki dan po deset puta uvali nešto da nosiš.

- Ej Mare gde ćeš?
- Idem do finansija nešto da odnesem.
- U vrhstra, aj odnesi i ovu moju otpremnicu do kancelarije šefova, usput ti je. Daj je šefu magacina, onom Todoroviću.
- Ajde daj.
- A hoćeš ići posle ispred na cigaru?
- Hoću brate.
- Pa mogao bi onda, da izađeš i uzmeš mi neki sendvič kada si već dole.
- Ajde, daj pare.
- Evo ga bratić, odmah. Ej Džoni gde ćeš ti?
- Idem do Plana i Analize.
- U do jajceta, aj kad već prolaziš pored onog Vlade što sređuje kompove, reci mu da mi ne radi štampač najbolje, pa da dođe i vidi šta je.
- Zovi ga telefonom.
- Zauzet mu non-stop lokal, mora da žvalavi sa onom njegovom ribom. Aj brate, kad ti je usput.
- Dobro ajde, hoću, smaraču jedan.
- E da i sada sam se setio, aj skokni do kadrovske i ostavi ovu moju zdravstvenu knjižicu tamo da overe, znam da da ti nije usput, al' zatrpan sam poslom.
- Au brate sada si prevršio svaku meru. Gledam te mesecima kako cimaš ljude i to po ceo dan, svaki dan. Nisam ti ja bre kurir. Digni to tvoje debelo dupe i uradi sam nešto. Još zatrpan poslom kao. Igraš jebeni tetris po ceo dan.
- Ali....
- Ćut' bre. Sada ćeš ti da ideš za mene da odneseš ovo u Plan, onda nam ideš svima po klopu i da nisam ni reč čuo više od tebe inače će da padne kancelarijsko mučenje.

63 : 8

Yappy

MaliZvrk 2011-09-26 23:01:59 +0000

Srpski čovek, samo mu u ličnoj karti tako piše... Inače on je svetski čovek, tačnije to bi voleo biti, ali jebiga geografski položaj ga u tome jebava... Srbija je ovo brale, a ti si nafurani mali! Radi kao asistent kurira u Victoria's secreet, živi s ćaletom i kevom u iznajmljenoj gajbi od 21m2. Svaki dan nosi torbu za lap top, naravno praznu. Jede pahuljice, ovsene gled'o je neku reklamu na MTV-ju da je to zdravo sada, da si lepši, pametniji i brži od toga. To što bi se najradije onesvestio od manjka kalorija zbog tih mahunarki, to je totalno nebitno. Štek'o je 7 godina da kupi Armani odelo, jer je tobož čuo da je to neka poznata marka... Naočare za vid nosi obavezno( to sad nose svi najveći umovi sveta, a on je um do kurza) iako vidi kao mikroskop( elektronski naravno), a radi kao asistent kurira, gde će mu od dodatne opreme biti potrebni samo jaki bicepsi i ništa drugo... Sat nosi neki za'ebani švajcarski, a uvek zna koko je sati... Pitate se kako... Pa kad ga vide znaju da je ponoć, al nema veze, zaeban je on ko klauzule Marka Pantelića, on barem misli tako...

Smena počinje u 08:00h. Pare za taxi nema, nije imo kintu da uplati vožnju pa se fata sa autobusom, i to onaj razdrndani duguljasti žuti iz '89, kabrio( rupičast ko naočare sa reklame). Pošto ljudi u autobusu ima malo taman je iskoristio priliku da pokaže svoje zavidno znanje stranih jezika( u njegovom slučaju fraza). Vadi telefon, to je Blackberry obavezno, bez njega ne ide ni u klonju, jer je tražen( traže ga keva i ćale), al drugi to ne znaju, tako da će njegova gluma u zadnjem delu raspalog rupičastog autobusa biti savršena. On: Hi, razgovarate sa magistrom ekonomskih nauka( to bi vol'o da bude, iako faxu nije prišao ni sa parking strane)? Majka: Sine, zaboravio si sendvič?! On: Omg, da, da razumem sve, sada idem u backstage, a posle toga na business lunch! Majka: Ali sine bićeš gladan, spremila mama kulen, majonez i jogurt( već mi se jede, uff)! On: Oh, draga gospodjo nemam ja vremena za vaš full basket( puna korpa) idem na aquabick posle seminara business club-a! Keva zanemela, on je ispo car pred 5 ljudi u izdrndalom busu...

8 : 7

Puter u MekDonaldsu

дебели пацов 2011-07-19 14:57:54 +0000

Moje treće iskustvo sa hranom Američkog Sna. Opet za sve je kriva televizija, gledajući filmove i serije uvek sam viđao kako oni tamo preko okeana zadovoljno mljackaju i uživaju u hamburgerima, čizburgerima i ostalim burgerima. A pošto sam rođen i odrastao na selu u Šumadiji uvek sam kao klinac mislio "Ako je naša pljeska ovako dobra, ko zna kakva li je ta njihova?".
Divio sam se svim tim bojama, ljubaznim lepim devojkama koje rade na šalteru i uz osmeh ti daju da jedeš taj predivan sendvič koji nije ni nalik našoj pljeskavici u somunu ili lepinji, da ne pričam da brkati čile nije ni nalik devojci iz filmskog MekDonaldsa. Bile su mi kul i te kese sa velikim m u koje su pakovali i one čaše sa poklopcom i cevčicom koja viri iz njega, milkšejkovi i onaj naoko savršen pomfrit. Zaboga i tu sam se opet pitao koliko je taj pomfrit bolji od naših svežih mladih krompirića. Tada mi je sve što sam viđao na tv-u bilo kul i nedostižno.
Onda jednog dana dođe ujak kod mene i kaže kevi da sutra ide u Beograd poslom i da bih ja mogao da pođem sa njim, da vidim malo velegrad i prestonicu. Vodiće me u zoo vrt i još neke stvari kojih se ne sećam. Bio sam četvrti ili peti razred i oduševljen idejom da ću konačno da ga vidim Beograd, jer znao sam da tamo postoji MD.
Da ne dužim priču stignemo mi u Bg, obiđemo zoo vrt, malo prošetamo po centru i krenem ja da molim ujaka da idemo u MD. Pokušao je on meni da objasni da je to sranje i da je hrana odvratna, porcije male a milkšejk sranje ali sam uspeo da ga nateram da me odvede.
Došli smo do onog na Slaviji i ušli unutra. Ne mogu da kažem da prvi utisak nije bio pozitivan, sve se sijalo i bilo je šareno, klovnovi na zidovima i gomila ljudi koji su po mojem detinjastom mišljenju bili zadovoljni i podsećali me na mljackajuće Amere dok su uranjali u svoje kutije na poslužaonicima. Ni nalik lokalnim kioscima brze hrane kod nas u provinciji.
Sećam se manje više da mi je naručio neki paket za decu sa sve igračkom unutra, milkšejk znam da nisam dobio već umesto toga Koka Kolu. Toga se i ne sećam najbolje ali se sećam da sam se razočarao čim sam otvorio kutijicu sa jebenim hamburgerom koji nije ni podsećao na onaj sa slike već je ličeo na neku mini ugaženu pljeskavicu sa nekom raspalom salatom i krastavčićima. Ukus je bio, ustvari nije bilo ukusa, samo je bilo masno. Meso je imalo ukus kartona malo omekšalog u, još jednom, masti. Pomfrit je bio, opet, masan i mlitav kao one gumene gliste koje su se kupovale na komad nekada. Čak je i jebena Koka Kola bila nemoguće hladna i natrpana ledom da nisam mogao da je popijem, a znamo koliko deca vole hladnu Kolu. Jedino što je po meni ličelo na nešto normalno je bio kečap i majonez iz onih plastičnih kutijica.
Osećao sam se tako namagarčeno i prevareno da hamburger nisam ni završio, ostavio sam ga na pola a pomfrit je ostao oštećen za tri četiri štapića. Led iz Koka Kole se za to vreme otopio pa više nije ni podsećala na sebe tako da sam i to bacio u onu idiotsku kantu za smeće. Ponekad volim da mislim da sam tada gledajući zadovoljnu gomilu shvatio da su ljudi budale i ovce koje služe za šišanje, ali verovatno sam bio samo zbunjen jer mi nije bilo jasno kako neko može da jede to sranje i da još debelo plaća za to.
Onda se moj ujak nasmešio i rekao "Lepo sam ti rekao. Idemo sad u Orač na po deset ćevapa".

30 : 11

kako se (to) stručno naziva/kaže

Slavic381 2013-10-12 20:07:12 +0000

"Kako se (to) stručno naziva/kaže" (1.) je podgrupa anglicizama za koje postoji srpska reč koja je u narodu uobičajena, u masovnoj upotrebi i koju zna i može u govoru da upotrebi čak i nepismen čovek a koje "intelektualaci", "eksperti", "edukovani i sofistikovani individualaci" i slični upotrebljavaju sa ciljem da sopstvenu "intelektualnu superiornost", "ekspertizu", "edukovanost" i/ili "sofistikovanost" "uvale/zavaljaju" "needukovanoj" masi.

Iako po samim izrazima može da se preklapa, nikako ne sme da se pomeša sa drugim, većim, podgrupama anglicizama, naime onima koje upotrebljava "prosta masa" u Srbiji i šire, a koji su većinom nastali sve učestalijom upotrebom interneta ili u šatrovačkom govoru (2.) i onima koje "izvaljuje" dijaspora kao proizvod neizbežnog zaboravljanja svog jezika tokom duzeg boravka u inostranstvu (3.).

To je, dakle, posebna, manja podgrupa koja se od ostalih anglicizama izdvaja po gore navedenom upotrebnom svojstvu.

Izraz potiče iz članka "8 tona benzina iscurilo u Valjevu" gde B92 prenosi da je:

1.
"Beti šef Odeljenja protivpožarne policije valjevskog SUP-a Ljubinka Uzunovic... kazala ...kako su oni shvatili da se AKCIDENT, KAKO SE STRUČNO NAZIVA, prilikom pretakanja goriva dogodio tek pošto su sravnili stanje benzina u cisterni i podzemnom rezervoaru "Beopetrolove" pumpe. " ( http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=07&dd=28&nav_category=16&nav_id=173479 )

Radni primer:
"Podgrupa anglicizama za koje postoji srpska reč koja je u narodu uobičajena, u masovnoj upotrebi i koju zna i može u govoru da upotrebi čak i nepismen čovek" kako se (to) stručno naziva/kaže je:
subgrupa anglicizama za koje egzistira srpska ekspresija koja je u populaciji ordinarna i konvencijalno se praktikuje i koje je kognizan i može da ju aplikuje čak i orator koji je iliterata.

(Oprostite što nemam više primera. Jedared sam pročitao omanji članak nekog prof/dr koji je sadržao više od 30 takvih izraza, sve ih preveo i poslao poruku uredniku, ali nisam sačuvao listu. Nije ih teško prepoznati. Ako vam se sviđa definicija Navedite neke u komentarima.

Poseban pomen: "DEZAVUISATI" - nisam provalio, ako neko zna unapred zahvaljujem na definiciji)

2.
"mejl", "linkovati", "plusirati", "lajkovati", "apgrejdovati"
"kulirati"

3.
"Soni, nemoj da RANUJEŠ, pašćes!" (run = trčati)
"Ej, znaš kako ja LEJUJEM TAJLE." (lay tiles = polagati/lepiti keramičke pločice)
"Kupio TROKA" (truck = kamion/kamionet)
"U, kakva je bila TRAFIKA danas na autoputu." (traffic = promet/prometna gužva)"

8 : 5

Član žirija

Синиша Вуцо 2013-12-08 00:25:12 +0000

Најнепријатније занимање. Или наизглед најнепријатније занимање. Једно од та два сигурно јесте.
Какви год да су такмичари били, њихове одлуке су јако тешке, а ту тежину ствара јака конкуренција међу такмичарима. Временом се чланови жирија утренирају, и фразе о конкуренцији и тежини одлука им прелазе у рутину. Онда такви постају професионални чланови жирија и бивају примљени у стални радни однос код Саше Поповића и сличних послодаваца. Легенда каже да им уплаћују социјално.

Правила понашања:

- Сви учесници су лепи. Обавезна похвала, и то обавезно "стајлинга". Изглед је ипак тако локални термин. Тако би рекао Пера Машиновођа, а ми смо ипак ин фронт оф, ако разумете...
- Вешто привлачење фанова једног такмичара, а да се притом не замера другим.
- Ако им нешто фали, фали им мало, мало, мало. Примера ради, ако баш не знају да певају, биће да су мало промукли. Али ту фалинку спаковати између две похвале, тако да се добије савршена сендвич порука.
- Уколико је пронађено нешто да фали, на крају излагања обавезно напоменути - и поред тога, био/ла си супер!
- Вешто одглумљен блажи инфаркт када мора силом прилика да се некоме додели минималан број поена. Најсигурнија фраза је - тешког срца.
- Њихови синови/родитељи/братанци/комшинице/кучићи су велики обожаватељи дотичног програма и свих такмичара.
- О подмићивању се прича отворено, али кроз шалу. Они за време емисије у шали траже и примају мито, а сад иза камере, ко зна...
- Најважније! Истаћи колико је посао одговоран. То би га требало учинити непожељним за друге, те је зато можда само "наизглед најнепријатније занимање". Вешто сузбити конкуренцију. Јер ако им стварно куцају плату за ово, иде им стаж, а имају социјално и здравствено, па ко не би пожелео овакав посао. Одговорност упоредити са послом демонтирања бомби, или нешто слично.

22 : 4

Kupačice

ценсо 2016-04-08 23:33:32 +0000

Неговатељице из кућне неге.

Обично оне исте које нису успеле да задрже посао у болници или амбуланти.
Мало је оних које су желеле баш тај посао, али дај шта даш, ипак је то државни посао, сигурна плата.
Хуман посао, увек на терену, од куће до куће, помагати старим и немоћним лицима који су остављени од својих ближњих на милост и немилост животу, или пак немају времена да помогну свом ближњем од својих обавеза и јурцања за јебеним послом, а има и оних које баш заболе курац.

:Долазак неговатељица у једну од кућа, купање у кревету:

- Где си квадрић наш?
- Ево ме купачице моје лепе, супер ми изгледате данас, минић, ово оно а?
- Ево га опет он, хоћеш да останеш неокупан данас баксузе један?! А, шта кажеш добро ми стоји?
- Како, па да пропустим чари ваших додира, то никако. Добро ти стоји, само ипак си могла и мало краћи, али добро, све ће то доћи на своје кад почнеш да се сагињеш хехе...
- Е, мали, да се не зајебавамо, одакле данас почињемо, журимо, имамо пуно посла?
- Данас од косе, ногу, труп, па ћемо на крају препоне, ако ме разумеш хехе...
- Ајде, ајде да радимо данас нешто, доста приче...

:Дрљање главе и остатак завршен, раскпакује пелену и смеје се. Још сам под утицајем минића и сагињања око кревета, ако ме разумете. Иде мени најомиљенији део, дрља сунђером између препона:

- Е, коначно готово и ово, уф...
- Шта готово, а бобана, немо се зајебавамо, бактерије, скрамица...
- Где ти је скрамица, шта лупеташ?
- Свуци ми капицу па ће видиш :блажени осмех:
- Нема бре ништа, чисто...
- Ај ти само издрљај кад си већ свукла капицу, штета сад прескочити тај део, а тако сте ме до сад лепо опрале.

:Дрља и бобана, по погледу и изразу њеног лица рекао бих да проклиње дан кад је прихватила тај посао, разумем је, није лако:

- Е, сад је готово, немој да си писнуо више!
- Где готово, а капица? Врати је назад, знаш да не могу сам, кратка ми је, оћеш да ми отекне па шта ћу онда, знаш да имам проблем...
- Доброоо... А да знаш, следећи пут ти само сецкам нокте.

25 : 2

Kros RTS-a

Enterobius 2018-04-16 22:12:11 +0000

Sada već legendarni atletski događaj. Najmasovnija priredba u jugoistočnoj Evropi koja sa razlogom nosi ime cele medijske kuće, koja je zaslužna za promociju. Broj učesnika se iz godine u godinu povećava, a o značaju samog događaja svedoče i brojne atletske zvezde. Pomenućemo samo višestrukog evropskog prvaka u krosu Ukraјinca Sergeјa Lebeda koji je proleteo te davne '91 hipodromom Sremske Mitrovice kao kakav punokrvan pastuv.
Jedna od osnovnih ideja jeste promocija sporta kod dece školskog i srednjoškolskog uzrasta i kao dugoročni cilj razvoj zdrave nacije vaspitanje u takmičarskom duhu nadmetanja kroz trčanje po travi.
Danas svako od nas može da posvedoči o ovom događaju kroz gomilu interesantnih priča, a ako kojim slučajem niste učestvovali u istom verovatno ste previše matori.

Proleće uvek nosi sa sobom gomilu uspomena, prve ljubavi, zaljubljivanja, školski kros. O ovom događaju se priča još mnogo ranije pre nego što dežurni učenik zakuca na vrata učionice sa obaveštenjem o tačnom datumu održavanja i napomenom da se moramo pojaviti u opremi za fizičko - crnom šorcu i beloj majici. Uvek sam radosno dočekao tu vest jer se taj dan skraćuju časovi.
Đaci svih razreda se okupe taj dan u školskom dvorištu. Užareni takmičarski duh se provlači kroz vazduh. Tu su svi. Dvoje po dvoje u koloni nestašno koračaju prema odredištu trke, dok ih nastavnik bezuspešno prekoreva i poziva na mir. U grupama uvek se ističu visoki momci, favoriti, nabreklih mišica i čvrsto vezanih pertli, spremni za pohod na diplomu i sendvič koji dobija pobednik. Dok im sa druge strane koketno prilaze mladi devojčurci.
Ja nisam pripadao tim favoritima. Uvek sam bio dezerter. Nisam bio ni debeo niti sam imao astmu već jednostavno nisam hteo da se znojim taj dan. Više sam voleo da gledam starije devojčice. Utegnutih šorcića lepo su izgledale. Pojedine su imale i sise lepo dekoltirane sijale su na suncu. Zauzimao bih najbolju poziciju uz ogradu gde sam posmatrao. Pravo zadovoljstvo i praznik za oči je bilo gledati ta nabrekla, oznojena nedra kako poskakuju u ritmu trčanja reflektujući zrake sunca. U vazduhu se osećo miris vrelih devojačkih izdisaja i slepljenih od znoja guzica.
Nakon krosa sabirali su se utisci. Često pitanje je bilo "koji si stigao". Ja sam takođe sabirao utiske Tijana, Jelena, Marija, Ana...
Voleo sam taj kros.

48 : 20

Putnička je tuga pregolema

bata gugi 2013-01-06 11:09:52 +0000

Teška muka putnika-smrtnika za vreme odmoranja. Karakteristični pogledi preumornih ljudi, praćeni kletvama i molbama, upućeni za sto gde sede vozači autobusa.

Negde u ranim jutarnjim časovima, autobus staje na drugu pauzu. Majstor Zoki je zaustavio bus kod Šapca.
- Jen, dva, jen, dva… poštovani putnici, napravićemo pauzu u trajanju od 25 minuta.
Putnici izlaze iz busa i svako ide na svoju stranu ali svi sa zajedničkom molitvom: Samo nemoj da jedu!
Ali, šoferski stomak krči. Zoki i kolega mu Bane se već grle sa konobarom i rukama pokazuju šta da donese. I naravno, pauza će se odužiti.
Mala Jana: Mama, a kad ćemo poći, spava mi se…
:počinje plač:
Janina mama (inače, mnogo dobro pička): Evo, samo da ove čike ručkaju pa idemo.
U sebi pomišlja: Gde li vam stane tolika hrana? Da l' ti je želudac od rosfraja?... još i ova moja počela da pizdi! Dabogda vam se creva zavezala!
Blago teleći pogled je tražio oči šofera.
… što mi je smešna ova plava žena…
Toma: Hoćeš li još jedan sendvič?
Bisa: Ma, ne znam kad ćemo poći, bolan, sad se razmišljam da l' i kafu da naručim. Svo vreme ih gledam i molim Boga da ostanu još malo da ljudski ubijem kafu.
Toma: Ko ih jebe! Momak, donesi meni još jedno pivo i za ženu, sendvič i kafu!
… plava žena prođe pored mene…
Šoferi uveliko naručuju još jednu šopsku i flašu kisele.
Dana: Gledaj onu fuksu!
Žana: Pusti me ženo draga, ne vidim na oči. I ovu cigaru jedva vučem. Koja fuksa, imamo ih tri?
Dana: Ona što je ušla u Loznici. Pogledaj! Jok, još im na kurac sedi.
Žana: Aha…
Dana: E, sad smo najebale. Naručili su i za nju da ždere! Šta nama fali, ajde reci? Žana? Žanče? Ti si zaspala?
… jebo te, šta hoće ova plava žena od mene…
Dalibor: Ali, tata, ne mogu brže! Velika mi je pljeskavica!
Tata: Šta ne možeš? Pogledaj kol'ki si!
Dalibor: Prvi put kad smo stali umalo se nisam zagrcnuo koliko si me požurivao a mogao sam još dve da pojedem.
Tata: Pravo kažeš sine! …pogled ka Zokiju i Banetu… Mamu vam jebem!... Konobar, donesi kafu i kolu.
… meni ova žena stvarno postaje smešna…
Mama i Jana dolazi do šoferskog stola i konobar donosi turu pića za svo četvoro i sokić za malu.
Deda: Baba, kol'ko je sati? Trebali smo odavno da pođemo.
Baba. Eee, ugasio mi se telefon, đavo ga jebo!
Deda: Daj više da stignemo kući, poludeću! Treba uskoro da se puknem insulinom.
Baba se nervira, pizdi… i konačno se susreće sa šoferom oči u oči koje govore: Bude li ovaj moj fosil počeo da se treska kao trovan pacov a ne daj Bože da odapne, vadim ovaj pištolj i metak u čelo obojici i ovim dvema fuksama.
… fala kurcu, plava žena se odmakla od mene i ne moram više da se tripujem…
-POLAZIMO!
U tom trenutku neka čudna, sjajna i blistava svetlost je obasjala kafanu. Žena iz Loznice i mlada mama kreću u wc. Bisa je puvnula u kafu i isprskala se a Tomi je pena udarila na usta. Žana se trgnula iz sna. Daliborov tata je isprskao pantalone pred pisoarem koliko se obradovao. Dekica je već počeo da razmišlja o čarima i slatkoći bockanja i šećer je počeo da mu raste. Ono petoro što je bilo u busu i dalje je konjosalo (ili nisu imali love da plate ni kafu ili su stipse).
… a meni smešno pa ću da puknem od smeha…
…prođe pet minuta a bus ni da krene…
Bisa: Pička im materina, mogla sam za ovo vreme i kafu i cigaru da završim.
Deda: Zašto ne krećemo kad smo svi tu?
Dana: Čekamo one dve domaćice da se ispišaju! Sad su našle kad smo pošli.
… dve dame, zajedno sa plavom ulaze u bus…
Dana: Eee, Žana, evo one treće! Žana?

45 : 8

Kao italijanska pica

Bergas Vintertom 2021-08-10 22:51:22 +0000

Tanko.

-Šta je bre ovo za malo da udarimo u ovog imaš li ti gume ili banane na felnama, diskovi ovalni kao kalcone vidim, preskaču kao kenijac prepone, trola je za ovo majbah.
-Zimske od preprošle godine istanjile se ko pica kad je picajolo zavrti u vazduhu. Znam ja sa njima ne brini se, nego me uhvatio grč. Godinama ja vozim sa ovim menjačem ide kao kroz parmezan, svetla u paru samo kad su duga i još niko nije sleteo zbog mene a brisači ne rade nego po osećaju vozim kad je pljusak. Ja sam sigurniji vozač dok upravljam laktovima i kolenima dok telefoniram a u drugoj držim sendvič ispred Slavije u trieskecu, nego žena u Jarisu na izlazu iz parkinga Ušće, kome bi radije dete dao, ali iskreno, e pa onda ćuti ili idi gradskim, dosta mi je saobraćaja i putnika a ne još i tebe da slušam ne znaš crevo da staviš na slavinu i sad ti tako žvalav meni, jednom masteru saobraćaja da držiš predavanje o kočionom sistemu i pneumaticima.
...............................................
-Šestica kolega, kao italijanska pica, od tri pitanja jedva ste i jedno odgovorili, jedino što vam otac, automehaničar Kreka, ima čudan kapric inače bi bilo ćinkve stađoni pa radi treću u pekari za studije.

16 : 9

Životna crvotočina

SHM_ 2013-04-07 00:06:58 +0000

O Madonna i moćni Konane nek ste mi u pomoć sad. Joj reko bi čovjek da sam pobožan, nego da se vratim na temu. Čuj temu, prije jedno od onih usranih životnih dešavanja. Uglavnom, upao sam u životnu crvotočinu, dalji životni slijed je inspirisan stvarnim događajima, svaka slučajnost je nenamjerna, nego da batalim prdoklačenje.

Počinješ radni dan tako što si prvo ustao iz kreveta, sa tim da ti dosta puta mozak još spava i boli ga kurac za sinhronizaciju i kontrolu tvojih pokreta. Dosta puta ga razbudiš iznenadnim udarom u kakvu prepreku - stolicu, orman, luster. I ajde, počinješ dnevnu rutinu koja zavisi kolko vremena imaš do posla. Organizam koji si godinama navikao na kafu ti vapi za istom. A ako imaš vremena piješ je ono meraklijski, minimum 20 min. Poslušaćeš usput kakve vijesti, čisto da se informišeš da napolju nije izbila kakva masovna zaraza, da se nisu svi pretvorili u zombije, jel Amerika pivukla kakav meteor jer je namirisala nafu na njemu i slično.
Kad si to obavio krećeš na posao. Posao ko posao - sjedi, kucaj, ponesi ovo, ponesi ono, prni u šefov hodnik (čisto da ga natjeraš da promijeni taj odvratni jebeni osvježivač vazduha koji je izgubio miris još kad je Krkobabić bio štićenik Ramzesov), opet sjedi i pravi se da nešto radiš. Uglavnom sivilo svakodnevno za taj pišljivi prihodak, kojeg kad pomeneš uvijek se sjetiš (od prosječne Crnogorske plate kupili bi ste stan za 5 godina, sa tim da živite o vazduhu i vodi pod uslovom da je besplatna). Da, glava počinje da pulsira momentalno.
Nego srećom, šef i nije toliko govedo, makar je internet besplatan. Eto malo razonode. Pošto si socijalizovan u toj mjeri da si patosiran redovno, što od svadbi, što od sar'ana, što od nekih žurki; provjerićeš prvo socijalne mreže jelte u kojima si. Tu dolazimo do mitskog inboxa.
Otvaraš ga, očekujući kakav redovni spem tipa:''Dear mr. Marko you've got 2,000,234$ in our Bank of PičkeMaterineiZabiti, Amalisa Bekele you're lawyer.''.
Ali na tvoju sreću/nesreću (ovo nesreća tek slijedi) socijalne mreže te obaviještavaju kako su ti iste pune poruka od raznih ženskih individua. Hajd' ulaziš redom i čitaš.
Sine, jesam li ja upravo postao Čarli Šin, ili šta? Jer, upravo si pročitao mitske pozive na sex! Njih 10, od kojih 6 vrištećih poziva na sex. Jebote, ustaješ i zapljuskuješ se nekom vodom i vadiš iz džepa ličnu zalihu alkohola.
Kad si se malo sabrao, listajući ta imena, dolaziš do zaključka da tu nije ONA. Jes, možda će i zvučati pičkopaćenički (ali boli me patak); NJU uvijek tražiš pogledom po ulici, nju tražiš po busu, pratiš je kroz masu urađenih goveda na Mikijevoj žurci, sanjaš kako je trsiš uz kakav totem dok je ona obučena ko preplanula indijanka. Ali nema NJE iako se već odavno pratite po socijalnim mrežama, pa i te nekolike kafe na kojima nikad nisi mogao ostati sam sa njom duže od 30 sekundi, zbog njene pit bul drugarice, pa i plesovi i mala vatačina među masom na žurci, kad nisi jebeno mogao da razaznaš ništa, od dranja lokalnih rokera.
E tu nastupa nesreća (gore pomenuta). Iako si davno zaključio da si operisan od bilo kakvih emocija, sem ljubavi prema alkoholu i opijatima, dolaziš do još jednog zaključka, ONA je ta koja ti srce pokrene, ne da ga pokrene, nego da ti počne pucati ko probušen auspuh na starom trabantu. ONA ti pokrene cirkulaciju krvi ko u ždrepca kad se vata za kobilom. ONA, ali nje nema.
A šta je nesreća? To što si oladio za sva vremena tih 10 cura, ajd cura, ljepotica manje više, sem jedne kojoj fali 5-6 zuba. Nećeš ih jebati, iako vrište tvoje ime, iako te svaki put kao nehotice udare sisom po čelu na žurci, nećeš ih jebati, jer one nisu ONA.
Smjena ti se završila, odlaziš kući, jedeš usput neki usrani sendvič (ko da su ga od bajate vojne čizme napravili), zastaješ da kupiš cigare, odigraš kladžu. Usput i odjebeš gazdu koji 3 put već traži kiriju.
Veče je došlo. Provirio si na terasu da vidiš vrijeme kakvo je. Mjesec se pojavljuje, praćen sa njegovim ljubavnicama - zvijezdama.
Stigla ti je poruka, kako te jedna koleginica zove na rođus. Oblačiš se na brzaka. Bacio si korak i nestaješ u noći.
Sjutradan, kad si se resetovao, premotao film, nastavio si sa svojim svakodnevnim ritualima. Kafa, posao, kauč, pijanka.

- A što je najgore, kolko si sjeban, tebi je takvo stanje i odlično. Umjesto da skupiš muda, preskočiš kule i gradove da nađeš NJU - tebe boli kita i mozak ti je ladan ko babina sisa po tom pitanju.
Svaki dan isto. Sranje.

22 : 7

Tok radnje u francuskim (umetničkim) filmovima

DustBGD89 2011-03-20 17:59:00 +0000

Filmovi koji imaju sve osim smisla i zanimljivosti.

-Špica od 20 minuta. Nabrajanje svih produkcijskih i televizijskih kuća koje su sudelovale u snimanju. Nabrajanje poznatih glumaca, za koje je neko od gledaoca možda nekada i čuo

-Veliki zum na glavnu junakinju. Ima neko poluizbedačeno lice, dugu crnu kosu i leži na krevetu, zagledana u plafon. Kamera se polako povlači i obuhvata celu sobu.

-Junakinja je u kupatilu. Planira da se skine da bi se istuširala. Ulazi njen momak, skida je, skida sebe i na gledaocima veoma vidljiv način, kakvog nema ni u nekim mekim pornićima, obavlja posao od pozadi. On veoma ističe svoje uživanje, ali ne i ona, koja sve vreme zadržava onaj početni izraz lica.

-Biciklom odlazi na fakultet. I dalje je tu onaj čuveni izraz lica. Scena traje 10 minuta, bez nečeg naročitog.

-Sedi u menzi, jede sendvič i gleda kroz prozor. Opet se ništa naročito ne dešava. Ne menja joj se lice. Scena traje 15 minuta.

-Sedi na predavanju i piše. Posle 5 minuta joj prilazi asistent i daje joj pregledan test. Pala je. Ne menja joj se lice. Još 10 minuta posmatranja testa.

-Veče je. Ulazi u stan, nema joj momka. Šeta okolo narednih 20 minuta. Izlazi na hodnik. Čula je iz susednog stana kako komšinica vodi ljubav. Prvo ignoriše to još jedno 5 minuta. Potom shvata da su vrata otključana, ulazi i zatiče svog dečka kako vodi ljubav sa komšinicom. Ne menja joj se lice. Umesto toga, krišom izlazi.

-Narednog dana, u goste joj dolazi ta komšinica na kafu. Gleda je nemo, pa sama komšinica predlaže da popiju kafu. Posle minut klimne glavom. Odlazi i kuva kafu. Komšinici sipa so. Ispijaju (polako, prolazi još neki minut). Odjednom komšinica ispljune kafu. "Šta ti je!? Šta to radiš!?", pita. Ova je gleda istim onim licem i ne odgovara.
...
(sat i po kasnije)
-Poslednja scena odlazi do mosta na Seni. I dalje je tu onaj isti izraz lica koji nije menjala od početka. Skače. Isplivava mrtva. I dalje ima isti izraz lica.

-Špica od pola sata.

32 : 13

Autopilot

Radiationworker 2012-11-28 10:33:53 +0000

Period kad se osećaš kao da letiš, ne znaš gde će te život istovariti i da li ćeš uopšte stići na odredište.
Kad imaš isti trip kao Truman u istoimenom filmu, zaglavljen u prostoru i vremenu danima, mesecima pa i godinama.
Blage veze nemaš da li ćeš uopšte stići negde, samo se prepustiš da te vozi.
Ako stigneš, stigao si.

Godina 5, mesec 11, dan 322.

Budim se.

Udaram rukom isti telefon koji me je probudio, ljubim svoju istu ženu, i počinjem da umivam svoje isto lice i brijem svoju istu bradu kao po komandi.

Obuvam svoje iste patike koje sam kupio od prvih para koje sam zaradio, iste farmerke i istu jaknu.
Kroz ista vrata od kuće izlazim, i spuštam se kroz istu ulicu do one iste autobuske stanice, gde već godinama čekaju autobus isti ljudi. Rekao bih da mogu da prebrojim umorne bore na licima na njima, ali neću da im stajem na muku.

Staje isti autobus, gde te vozač pozdravlja dizanjem ruke, jer te svako jutro tu vidi, hteo bi da mu ubijem vreme tako što ću malo da popričam sa njim, ali zabranjen razgovor, pa ostatak puta provodimo ćuteći.

Provlačim karticu na kapiji firme, čuvari me pozdravljaju, monotoniju razbija to što ih ima šestoro pa se menjaju svaki dan, unapred znam ko kad dolazi od njih...
Predvidljivo jebi ga.

Radim.

Iste face, iste fore, isti posao, danas ću da popunim svoju kvotu hemoterapije pa ću doručkovati isti sendvič koji sam sebi spremam. Dva parčeta hleba, salama i kečap, da jedem nešto drugo bilo bi neobično.

Vraćam se kući kad veliki sat koji mi kuca nad glavom označi isto vreme za fajront kao i svaki dan, da mu barem crknu baterije mamu mu jebem pa da razbijem monotoniju,
al jok, ne da se.

Kući sam.
Žena se iz petnih žila potrudila da i ovaj dan prođe kako treba, sa drugačijim ručkom nego juče, i drugačijom pričom.
Barem nešto jebi ga.

Uključujem tv, gledam iste emisije ko juče, iste Mitbasterse kao pre neku godinu, i isti dnevnik koji ništa novo nije rekao od kad znam za sebe.
Izgleda da je pokojni Zoran Radmilović bio u pravu.

Dan ću da završim tako što ću nahraniti iste ribice, pročitati svoju omiljenu knjigu po stoti put jer nemam para da kupim novu, i leći u svoj isti krevet iz kog sam ustao jutros...

Letim. Ako poletim u visine, poleteo sam a ako ne sleteću na obližnji aerodrom i ugasiću motore, a čak i i tad da me vidite da slećem pošaljite vatrogasce za svaki slučaj.

Jedva čekam sledeći dan....... U usta ga jebem........

22 : 2

Sleng

Novica Ivica 2012-03-23 18:53:03 +0000

Jezik osmišljen da oni rođeni pre 80-ih minulog veka ne bi mogli da razumeju konverzacije.

Standardni sleng devedesetih i kasnijih

Javlja se u trolejbusu 'Loa? E, torima, des'? Ma ja u troli, če' se ušenkam loma, ishejtovo me nešto ovaj trol i neki midžet zdiba, odlepljuje tapete ovde... Šatiraiš? Šonis na faksu? Aa, Hg. E koči, ispašće mi ajfon. Tiću bre, ne mogu da multitaskujem. Šas reko? On? Ma ispušio od neke bicuri u klubu čeju. Ma čoban. (putnici se zgražavaju, razumeju reč) Taj rad. Nego, torima, cire, kad ćemo da.. zduhamo? Ako me kačiš. Mojne tebra trasu, iam lolokvijum preksutra. Taj rad. Ae. Žemo. Šadaraiš? Al si gadan, ae lipa, samo mojne da zasereš dasku! Klik (Svi putnici zgranuti gledaju dotičnog, a on, zbunjen, zaboravio da je njesra rekao na srpskom)

Gejmerski sleng (Upotrebljava se kako devojke bilo kojih godina ne bi razumele konverzacije, pomešan s engleskim)

Dva drugara u javnosti
-Ša sam joj radio onoj fufi Marini noćsi, nisi svestan..
-Tiću bre, ima devojaka ovde.
-Aha tačno. Kako sam ounovo onu gankericu Mirandu prošli reid, onako ful heklanje. Jadna nije mogla da stigne da se nahiluje.
-Ti dala hed?
-Ona meni hed, ja njoj hedšot, sine, kad je skočila, ko da ima erou in d nii.
-Ja sam ti reko da ćeš da ga plantaš jednom, nisi ti bot.
-Hvala ti, brate.

Pred roditeljima

Na telefonu -I tako ti pričam, druže, dobih keca jer me je uhavtio nespremnog, krenuo sam da pobegnem i..
Kuc kuc, majka ulaizi u sobu -Sine, kakvog keca spominješ?
-E, koči spiku, matora mi banula na jazbinu. Ništa bre, kevo, čampri s ortakom, ne kačiš me ti.. Ja mu žemka kako sam na keca planir'o da u'vatim štraftu, al me ipak startovo onaj torima, i zabo mi abera ko ganci kad zabode ploču kad mu baciš zagorelog prebranca. Žasu, kevo, žasu. Vraća se telefonu Fejdovo sam, opušteno, ne kači me ona, šas pričo?

*Majka: Magarčino, tu sam. Zakačiću tebe ja za palčeve, some. Fejdovo si, a? Sad ćeš da popiješ fejd-aut. Obustavi spiku odma', i da šljakaš matematiku, trasu da ugušiš torogma da ti popravi abera, ili nema keša za gilje. Kretenčino. Ša si zino, ja sam osamdes' prvo.

30 : 8

Rekli o sajtu

Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.

Psiholog · 20. Februar 2011.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt