Čekaj, gde si rekao da ti živi ona mala?
Ma nije baš u tolikim jajima, kad se izađe na ''Ibarsku'', odma' tu malo iza Banovog Brda, malo posle Žarkova.
Ma ideš u kurac, pa ja kad sam k'o klinac iš'o na ekskurzije, tamo sam već sendviče vadio.

- E Mađar, šta stavljaš u taj sendvič?
- Pa, punim sjajom.

Ja jedem sendvič (običan, pavlaka, salama i sir)

Brat: "E, aj daj mi da probam."
Ja: "Šta ima da probaš, znaš sve ukuse, sendvič ko sendvič!"

-glavna karakteristika im je da im u zalogaj stane minimum kubik hrane

- Daj jbt, kad ces da kupiš nov kompjuter, multitasking mu je ko na Amigi, dok se nešto desi na ekranu mozeš ladno sendvič da pojedeš... Kad si već tu, meni stavi bez majoneza molim te...

Daaaj malo
liz liz liz liz
Fuuuuj šta to radiš?! Ne mogu da verujem da si olizao sendvič samo da ne uzmem!

'alo brate kad će taj sendvič ?
evo brate samo da mi učita majonez.

Praviš sendvič ( bogato ) , baba gleda sa strane šta sve pakuješ u njega i komentariše : Sinko ti to od sile sve praviš, a neki nemaju leba da jedu.

- Mama, hoćeš da mi spakuješ sendvič u foliju?
- Što???
- Pa non stop mi se lepi maramica za sendvič
- Ne izvodi k'o boga te molim!

Miki: Gde si Pero, šta radiš?
Pera: Idem do prodavnice. Kakav ti je to polulebarnik bre?
Miki: Ma pusti me, danas ću na poslu da ostanem do 21 pa mi je Milunka napravila sendvič. Ajd' zdravo.

(Drzimo sendvic u ruci)
Daj griz!
Moze, al' iz moje ruke.

(Na kampovanju)
-Nemanja postavi šator, ti Milune izvadi ćumur i meso, a ti Dejane uzmi slaninu i podmaži rešetku..
-Šomi, imaš neki sendvič dok ne bude gotov roštilj brate? Gladan sam k'o pokojnik...
-I'am brate, spakovala mi keva čisto da se nadje, evo...
-E to matori hvala..Št-što je ovo ovako suvo k'o folder slika Saše Matića seme ti jebem!?
-Matori, nije bila plata još, nemam ni za margarin, ćuti i jedi, imaš pivo pa zalivaj

Moja mama: -"Da vidiš šta mi se desilo....blabla....prljave ruke....sendvič....blabla...gađala sam je tim sendvičom...Nemoj više da si kupovala tamo!!!!"
Ja:" Da, da..."

Danas
Ulazim ja u pekaru u kojoj svakodnevno kupujem jedan isti sendvič (jedini vegeterijanski sendvič od kog se čovek ne oseća kao krava kad ga jede), vidim žena pravi sendviče.
Ja:"Pohovana paprika"-dajem pare ženi.
Ona zaustavlja pravljenje sendviča, dolazi do kase, uzima pare i vraća se do stola. Baš tom rukom kojom je uzimala pare hvata gomilu šunke i raspoređuje ih po sendviču.
Sendvič sam bacila u prvu kantu, verovatno više nikad neću ući u tu pekaru.

-Čujem da je sinoć Kiza pazario teške batine od nekih gorštaka?
-Dobro si čuo. Eno ga u Urgentnom.
-Pa šta je bilo?
-Ma pokačio se idiot sa trojicom brđana, i to oko bilijara. Lepo mu rekli da ih pusti još jednu partiju pa će da idu, ali ne, mamlaz zavro da je on na redu i ne popušta.
-To i liči na njega. I?
-I jedan mu lupi dangu i izbaci ga napolje. On ode kući i donese bombu. Onu crnu, znaš?
-Jebo mamu svoju, a mislio sam da kenja kad je pričao da mu je ćale doneo bombu sa ratišta?
-Doneo, a bolje da nije. Kiza utrči u kafanu, izvadi osigurač i krene da ih proziva.
-A ovi? Jesu zaglavili na vrata?
-Jesu kitu lastinu. Ustala sva trojica, sabili ga u ćošak, i udri. Marali su ga 10 minuta, a on nije mogao ni da se brani, jer je sa obe ruke držao bombu da se ne aktivira.
-Auuu! Pa kako je prošao?
-Kako možeš proći kad te tri brđana lemaju? Kad je stigla hitna i murija, morali su da mu daju neku inekciju da mu popusti grč. Nisu mogli nikako drukčije da mu otvore šake.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ludi Cole sinoć ispraznio diskoteku. Al ne znam šte je bilo... Jesi ti nešto čuo? Neku bombu spominju. Celo selo bruji o tome.
-Ma kakva crna bomba...
-Ja čuo ona zelena bila...
-Ma givikt je bacio na muzičare jer nisu neku pesmu znali, ili nisu hteli da sviraju.
-Kakav givikt?
-Teg od kantara što mu ćaća na pijaci koristi. Ofarban u zeleno.
-I?
-Sačekao pauzu i zafrljio ga preko pola sale. Kad je to lupilo o pločice i krenulo da se kotrlja, nastao je takav stampedo, da su sve stolice, stolove i instrumente polomili. Iskakali su kroz zatvorene prozore.
-HA-HA-HA-HA! I gde je sad Cole?
-Negde u šteku. Hoće pola sela da ga linčuje. Dok se ne zaleče ranjene sujete, neće se pojavljivati.

Zenski nadimak dolazi na vukajlijin chat. Alfa vukajlijas klikce profil i gleda.. iako slika nije potpuna,on meri sirinu ramena,debljinu bicepsa i precnik vrata. Na osnovu dobijenih podataka izracunava i ostale dimenzije doticne,i shvata da nije predebela.

Muskarac na chatu: cao ***** kako je?

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!