Naziv pesme predstavlja najvecu prepreku, pijanim gostima, pri narucivanju pesme u kafani!

Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.

Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.

Lopta upućena u pravom trenutku u prazan prostor u cilju proigravanja saigrača. Precizan pas koji prolazi netaknut od strane protivničkih igrača i koji stvara šansu za pogodak (gol ili koš, svejedno).

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Sleng koji se na primorju koristi da se opiše lakoća obavljanja nekog posla.

Ko iz pičke, bez problema, jednom rukom.

Nakon definicije o subliminalnim porukama, sledi nastavak razotkrivanja šifrovanih poruka u domaćim pesmama čiji su autori vezani isključivo za narodnu muziku.
U prvom delu smo razotkrili nekoliko ženskih izvođača, a sada ćemo se pozabaviti muškim, koji su malo fleksibilniji u odnosu na koleginice... pored sexualnih poziva, tu su još i ženska imena, i naravno idolopoklonstvo fudbalerima...

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Izvješća kojim izraelski premijer Bibi Netenjahu opravdava napade na Palestince. U gengbengu, prije kurva dođe do daha od čopora palamara, nego Palestinci u pojasu Gaze nakon što ih Izraelci sabiju.

Lik koji je sa umro sa 27 godina (1961)...
dakle kasnije su ga kopirali Hendrix, Janis Joplin, Jim Morrison i Kurt Cobain koji su takodje umrli u 27-moj godini!

Imao je utripovane pesme, njegova najpoznatija pesma je
"Poeziju ce pisati svi"
Zanimljivo je da se u pesmama domacih grupa pojavljuju stihovi iz ove pesme, ili se vec na neki nacin ljudi pozivaju na ove stihove:

*Partibrejkers Hocu Da Znam "Tamo gde je srce, tamo sija sunce";
**Bijelo dugme Jugoslavijo "ko ne slusa pesmu slusace oluju!";
***Zabranjeno Pusenje Od Istoriskog Avnoja "Sloboda ocigledno nije umjela da pjeva"

pogledaj dole u pesmi

Najaktuelnija srpska samoobmana.
Tradicionalno “neka bude što biti ne može” prepakovano u odoru ljigave dnevnopolitičke parole.

Nudeći vešto projektovanu i savršeno tempiranu laž da je moguće ne prodati kosovski mit a kupiti ulaznicu za podelu mitskog zlatnog EU runa, promućurni strip junaci koji vladaju Srbijom vešto sebi kupuju vreme za još jedan krug samoubilačkog srpkog političkog ringišpila.

U vremenu kada je Srbija doterala od Cara Dušana Silnog do duvara sadašnjeg bednog, kolektivni srpski duh, u ogromnom strahu da se suoči sa istinom da je sjebo sve što se sjebati dalo, postaje lak plen profesionalnim varalicama – političkim opsenarima koji, manipulišući tim strahom i duboko ukorenjenim srpskim šizofrenim i infantilnim crtama, nude ono što Srbinu treba: laž da ništa nije izgubljeno, da je i dalje moguće sve dobiti, da spasa nam ima i kad propasti hoćemo, da smo najači kad najteže je i da ćemo u zaustavnom vremenu očas posla nadoknaditi tih pet, šest golčića manjka, da je moguće pojesti oba plasta sena i ne crknuti od gladi kao Buridanove magare i da smo na samom kraju kraćeg lošeg perioda od stotinjak godinica i da eoni srpske renesanse samo što nisu ...
Cijena, prava sitnica – glas na izborima.
Ukoliko se logika, Ustav, realnost... ne slažu sa ovom utopijom - utoliko gore po njih.
I tako se Sorabi i njihove vođe,u sreći i veselju spremaju da mučenu Srbijicu udaju za đuvegiju iz Brisela, onog istog koji joj nogu amputirao 1999., a koji će joj za svadbeni dar zlatne cipelice darivati. Nogu će joj, naravno, vratiti, a kao bonus daće nam i Augentalerovu. Nebo će se otvoriti, car će Lazo sa Fileom rujno vino piti, a Obilić rasparat' utrobu djeve Eštonove, sve na radost Tači barjaktara...

Srpsko političko biće pod totalnom anestezijom ove bajke – snom mrtvijem spava.

Buđenje iz bajke “i Kosovo i Evropa” u realnost “Nit Kosova nit Evrope” biće gadno. U pičku materinu gadno.
Ko ga jebe – nije nam prvi put.

Drug koji na Prvomajsku gidu u prirodi donese agregat, muzičku liniju i "Tulip" integrirano stereo pojačalo s ugrađenim DAC-om pride.

A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?

Najbitnija stvar na svetu. Takoreći od toga zavisi da li će zemlja da se rotira u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru. Zapad i Amerika traže da uvedemo rusima sankcije, kako bi ovi propali, jer mi smo industrijska, poljoprivredna i vojna super sila i malo je reći da smo jezičak na vagi, mi smo sama vaga, jer smo tako u mogućnosti. Majkemi Rusija traži da je podržimo (doduše malo malo pa ih podržimo po nekim elementima) i za sada nema sankcija Rusiji i JOTA. Ali ceo svet se pita dokle i sve su oči uprte u nas sem možda kineske i japanske, njima ne mogu da odredim položaj. Taj naš neutralni status mora jednog dana da postane antineutralan i da se opredelimo za neku od strana. Zbog čega je to bitno, pitaće te se vi. Pa to će direktno da utiče na pubertet kod afričkih pčela, na debljinu belih linija kod zebri i na karijas u dečijim vrtićima u Pejkovcu kod Doljevca. Isto tako, jako je bitno da li će u rusiju da izvezemo pokvareno ili ispravno meso, jer ako opet izvezemo pokvareno, a kao šatro nismo znali, rusi su rešeni da preduzmu kontra mere i da crve iz jabuka mere posebno i ne plaćaju njihovu težinu kao što su do sada radili, a to će direktno da utiče na rod malina u ariljskom kraju i na pojavu ebole kod eskima. S druge strane zapad sa amerima na čelu ne zna šta će sa viškom osiromašenog uranijuma i merkaju Bujanovac sa bližom okolinom, dok pa rusi imaju neki zaostao gas iz drugog svetskog rata na kome piše ciklon b, pa bi mogli povoljno da nam ga daju, da ne kažem ispod ruke, naljutiće se Bajatović. Poznato je takodje da mi sa jednom guzom volimo da sedimo na dve stolice, e pa nema to u nemaćku kažu braća romi, tamo kažu sediš na jednu stolicu a sa druge strane sedi švaba koji priča srpski i pita zašto si ti azilant. A ti crveniš, mada zbog boje kože to se teško da primetiti al švaba zna u dupe ga pokvareno, opet kaže brat rom bezuspešni azilant. Prema tome Srbi uozbiljite se i donesite Stav koji će pomiriti istok sa zapadom i sprečiti treći svetski rat, koncert Jelene Karleuše i novu knjigu Isidore Bjelice. I Jota.

Način na koji funkcioniše poreska uprava Novog Beograda. Samo im kamere fale i šou uživo!

Filmovi u bilo kom dijelu svijeta imaju svoje karakteristike. Amerikanci imaju Ramba, Britanci redovno ginu, Japanci imaju svakojaka čudovišta itd.

Verovatno grandiozni vrhunac svakog rijalitija. Najgledaniji klip na You tubu. Najsenzacionalnija vest u Dnevniku 2. Najskandalozniji naslov u novinama. Najrasprostranjeniji status na Face-u. Omiljena tema svih rijaliti fanova. U školama se šuška na svakom ćošku. Komšinice uz doručak prepričavaju taj fabulozni trenutak. Kolega onako usputno prozbore po koju...

Priča se da je napravljano i par postera na Vukajliji.
A palo je čak i nekoliko definicija... Sve su hejtovane...

Odreagovao je, što bi se reklo, po difoltu; sa rezonom i nema tu šta da se prigovori. Svako bi tako uradio na njegovom mestu. Jednostavno, situacija, Saturnova putanja, baba Vangino proročanstvo i sopstveni osećaj su tog trenutka učinili da se neka situacija okonča - onako - FUDBALSKI.

Najodvratnija fela ljudi. Majstori proseravanja

Te, mi smo kultura, vidi kako sam ja kulturan idem u Prištinu da radim sa Albancima, imam šal, kosa mi razbarušena, glas mi baršunast, rečnik mi bršljanast, ova zemlja je baruština samo sam ja zlatna ribica. Te, nema para za kulturu, ček, ček, da skinem zlatan sat što pet minuta kasni u džepu mi burma mijanmar i mir-jam, te nama fale kostimi Gorica Popović sve raširila. Pa onda, te reprizirate Bulji život a nama ni dinara, nema Svetlana Bojković za votku u bifeu 212 a ne, ništa, ustvari ide u Finsku našla petog muža, Milana Panića čika Avrama ambasadora. Te onda, ne dajem ja izjave za medije al ajd za GloriHolijuLisuLeuSalmonelu da se slikam s novom pičokom pa da idem da živim na selo bez seljaka koje ću inače sam da podignem da izgleda ko Zlatibor al ne, ne, to je selo, Beograd je perbrz. Te ja ne gledam televiziju al ne izbivam s nje, milje me vazda šašolji po glavi Kusturica mi gatao na travi. Te ju, ju, ju, šta se nakotilo, nabujao šljam razvrat i poroci daleko negde ko zna gde Šerpadžija recituje Disa Džoliju, ti ljubiš a ja ne. A onda me evo sedim u emisiji između dve Starajine sise ispale iz Blica, ruzmarin još nosam na puloveru što ga nosio Tihi, saću vam odrecitujem Miku Antića pa da zajebavamo Mimu Karadžića za klempave uši i da ga pitamo dal je napoželjniji neženja. A on da šacuje Vasiljević Mirku, večno trudnu koju vara muž Vujadin Boškov il Aladin jebem li ga. Mislim ipak Vujadin. A tebe Muzafere što čitaš ovo nek još jebe Stojadin, kvačilo ti nisko hvata.

Sikter bre! Ko da ste vi jedino umetnici balego sujetna što vam zavide sitni brabonjci, koji balega neće postati, jer jebiga, iz drugog dupeta ispadaju ma koliko se uvlačili u ovo koje vas štancuje, a štancuje vas bogami, i to vas baš onako sere. Pa kad se, daske vam ispolirane jebem, što vam život višnji i nižnji novgorod znače i format 16 9 jebem pa mi na Kvadru svi ljudi dolikefalni ko Norvežani, neki slikar žalio na nešto ili kad je imao toliko prostora u medijima a da nije Tapi, il neki vajar, a da nije čuvar zoo vrta, ili šta znam, baletan, grnčar, kosmonaut il drugi neki umetnik. Pa kad je neki pesn... dobro o pesnicima da ne govorimo to je baš bedno, oni su, što se kaže, mukice.

I što bi reko neki časni pradeda da je živ sad (a pradede su po difoltu časne) more pre 100 godina to je bre sve bilo smatrano za cirkuzante, bilo sramota otići u glumce za ozbiljna čoveka tipa maramica markizet, a sad voleo me ceo džet set, i moj veliki drugar i prijatelj Kemiš. Pa, zar zbogom prvog nerođenog sina da dam u glumce, sestru i nevestu Miklošu Bikoviću što slabo poznaje Sentomaš al ipak stigne do Montevidea s Bjelom što se ispovraća po sred bidea.
Ajde bre, u dunđeraj ima svi da odemo kako tradicija nalaže, a i Pekić. Da gradimo fabrike i dimnjake bre! Odnosno, zgrade od pet spratova za investitora koji želi da ostane anoniman, ko i svi dobrotvori. Pardon, Dobrootrovi. Dobrotvorovi. Smradovi.

Da, iz ovoga izuzimam glumce iz pozorišta po manjim gradovima, njima svaka čast, a i Milana Srdoča.

Literatura:
Živojin Pavlović, Ispljuvak pun krvi - dnevnik "68

Fraza koju upotrebljavaju stručnjaci raznih delatnosti kada ni na koji način ne mogu da objasne šegrtu/novajliji/lošem radniku kako se nešto radi, ili kad ovi nešto sjebu, pa im stručnjak...

Brat od strica ili tetke metroseksualac.