Kaže se devojci koja vas neprijatno iznenadi svojom pubičnom šumom, šumom koja se proširila do te mere da je ni "Srbijašume" ne bi dovela u red, da ni kulturnotehnička melioracija ne pomaže, da se zapitate nisu li Ivica i Marica izgubljeni unutra.

Neka tamo strana i nepoznata zemlja, sve sto je potebno da bi se otišlo u nju je snif belog. Taj svet je uglavnom rezervisan za puniše, političare, manekenke, glumce...Nama običnim smrtnicima ostaje varoš , ili u najgorem slučaju neka Albanka .

Isto što i izlapeti. Izraz se obično koristi za starije senilne ljude koji počinju da se "gube."

Veoma avantgardno dizajnirana urbana sedeljka. Na veliku betonsku pljuvaonicu su postavljene četiri metalne nogare, povrh kojih je pričvršćeno nekoliko dasaka kombinovane širine stola za ručavanje, koje služe kao postolje za noge. Sama površina za sedenje je gornja ivica jos nekoliko vertikalno postavljenih dasaka i širine je svega oko 3-5cm. Naslona nema.

Nerešiv slučaj čak i za Šerloka Holmsa.

Prvo, teško je utvrditi ukupan broj priznanja Kosova. Neke države su označene kao priznavači Kosova iako ga nikada nisu priznale.

Drugo, neke države su priznale Kosovo, ali su kasnije povukle priznanje. Kad god Beograd objavi da je neka država povukla priznanje Priština bi to negirala.

Treća stvar je najveća enigma. To su "zamrznuti priznavači." Oni su navodno priznali Kosovo, ali ne glasaju za njegov prijem u međunarodnim organizacijama. Kao pesme na međi, ni tamo ni ovamo.

TUŽNA PRIČA O GRUPI KOJA JE 90-IH VLADALA SRBIJOM (SLOBA, MIRA, VULIN, IVICA). BILA JE TO VEOMA NESREĆNA GRUPA: EM JU JE NAPADAO ZLI VUK, EM ZAPADNI LOVCI. NA KRAJU SU IH SVE OSIM IVICE SPALILI GLADNI SELJANI. ČIČA-MIČA I GOTOVA PRIČA. U STVARI, NIJE... NA IVICU JOŠ UVEK ČEKA MARICA...

Policajci su daleki rođaci boginje Justicije-slepci, a onda se pojavi spas-ko iz bajke, čudesni Ivica i marica, i oni kao progledaju. Medjutim, đavolji advokati proglase štrajk i svi progledaju. I svima bude žao što sve vide-i dođe im da oslepe, jer treba da nađu hepi end i otkriju male tajne boginje Justicije, a to imaju i znaju samo Amerikanci.

Naš tračak nade da smo u nečemu makar dobri.Najčešće opravdanje naših političara.Kao da su ih oni sagradili.Kad nam je već infrastruktura na nivou prosečne štale, jebeš ga, imamo prirodne lepote.A sad to što se na njima u u proseku nađe 10 kesa na metru kvadratnom, to je više,manje nebitno.O tim našim znamenostima tog tipa najviše zna Dačić naravno.

Још један израз мотивационог карактера, сличан оном кад може Дачић.
Разлика је у томе што се Дачић користи као наговор на почетак посла, док се Шешељ користи негде пред крај работе, кад човек посустане у намерама и пожели да обустави радњу па му је потребно мало психичке стимулације.

Super stvar , jer nema ivica kreveta i nemas odakle da padnes ako se zaneses previse. U njenom slucaju moze biti jako skakljivo, narocito ako lezi na nekom plasticnom kineskom tepihu. Mada je najbolje ako maznes kevi musemu sa kuhinjskog stola. Tada igra vec prelazi na visi nivo, gde se mozes polivati sa mlekom ili mazati uljima.

Legendarna izjava besmrtnog Radomira Belaćevića. Kada neko ko nema pojma uspe da nađe još goreg od sebe pa ga kritikuje. Doduše, Radomir je spadao u kategoriju "Toliko je loše da je dobro", i samim tim se izdigao izvan dometa kritike.

Milijarda u slengu.

U suštini, većina likova, bića i bajki iz, navodno, folklornog nasleđa naroda Zapadne Evrope, je zapravo nasleđe slovenskih naroda sa Balkana (prvenstveno Srba i Hrvata). Mi smo izmislili vampire i vampir je reč srpsko-hrvatskog porekla, vukodlak je naš, vile, babaroga, pa i bajke braće Grim. E kako sad to da su Snežana, Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica i ostale devojčice i dečaci naši pitate se vi? Braća Jakov i Vilhelm Grim su pre svoje književne karijere bili prevaranti koji su putovali širom ondašnje Austrije i ostalih nemačkih država i varali narod loveći "veštice", "vampire", "zmajeve" i slično. Došli su tako i u naše krajeve (Vojnu Krajinu), gde su pokupili gomilu priča iz narodnih predanja Srba i Hrvata. Skontali su da, sa minimalnim "friziranjem" i mešanjem sa par sopstvenih izmišljotina (kojima su i varali narod), mogu te priče i bajke da prodaju kao književno delo i zarade lovu. Tako su evropljani, koji su se držali veštica, patuljaka i zmajeva k'o pijani plota, dobili likove i priče za koje su ubeđeni da su njihovi.

Laik je osoba koja nije stručnjak u nekoj oblasti, često je to osoba koja nije stručnjak ni u jednoj oblasti ali pogotovu nije u toj. Ova osobina se kroz naš društveni sistem širi kao epidemija koja nema leka, često zalazi i u predele visikoobrazovnih ustanova ali u kancelarijske kabine državnih funkcionera. Jedini i poznati lek ove bolesti je ćutanje tzv. ispaljivanje sagovornika, takođe je i jedan od načina da je predupredite namerno traženje da se ponavlja pitanje kako bi se vaš sagovornik smorio. Neretko se ti ljudi i izvlače iz tih situacija rečima:"To nije moja oblast".

Takozvani bekend šamar. Za razliku od klasicnog šamara(forhend šamar) ovaj se udara spoljnom stranom šake i pod uglom od 45 stepeni u odnosu na pravac sile zemljine teze(dok je pravac udaranja klasicnim šamarom pribrizno upravan na pravac ove sile)
Ciljno mesto udara je ivica koju obrazuju povrsina obraza i povrsina donjeg dela brade

Pojava da se u crtanim filmovima i bajkama sreću medicinski i psihološki pojmovi i pokušaji njihovog zbrinjavanja.

Izraz iz političkog vokabulara koji obično znači: "Dobićete kurac i ovaj mandat"...

Konstatacija koja ponekad prosto označava mirenje sa onom fuksetinom sudbinom, ali u većini slučajeva njom se želi staviti do znanja da glavni baja preuzima odgovornost na sebe, spreman da podmetne glavu gde drugi neće nogu, čisto da bi pokazao boraniji zašto je iznad njih.

Ili za ragbi.

Pošto su ova dva sporta ne tako zastupljena na našim prostorima, a teži se ka njihovoj svakodnevnoj popularizaciji, postoje veliki problemi da se do iste i dođe. Pored nedostatka novca, koji nam fali u svemu, a ne samo u popularizaciji američkog fudbala i ragbija i koji treba izdvojiti za osnivanje klubova i opremu, veliki nedostatak su i tereni. Ali našim "pametnim" ljudima ni to nije problem....

Fudbalski tereni. Da, dobro ste pročitali fudbalski tereni.....Idealnih dimenzija i površine za igranje tako plemenitog sporta kao što je američki fudbal. Al' da bar biraju normalne fudbalske terene nego i to ne zaju da odrade valjano. Tereni prepuni rupa k'o putevi Srbije, neravni k'o ženske obline, travnati k'o Sahara i blatnjavi k'o Ivica Dačić posle ručka. Idealno da se dožive svi mogući prelomi, istegnuća i ostale vrste povreda. Al' organizatore za to boli k..... (znam da ste svi odmah pomislili na "kuk" i "kičmu")

Što se tiče linija, igrač treba biti apsolutni genije da bi provalio da li je u pitanju linija koja je predviđena za jarde, ili je to linija fudbalskog šesnaesterca ili polovine terena. Sve u svemu, veoma zajebano za snalaženje.

I tako se iz dana u dan pokušavaju rešiti ovi problemi, koje su možda samo 2 kluba, Vukovi Beograd i Vajld Boars Kragujevac uspela da pevaziđu otvorivši svoj stadion, a ostali i dalje jedu govna i treniraju po tom blatu.

Popularna floskula koju koriste skoro sve institucije (i njihovi predstavnici) pri obraćanju medijima. Ona zapravo znači da ništa neće biti urađeno po tom pitanju, i da im se jebe da dodatno razglabaju o tome (ili, u ređim slučajevima, ne mogu ništa da u rade) .