Iskonska polovnjača na rasponu između dvadesetih i tridesetih godina, seks simbol autobuskih stanica u zemljama bivše Juge. Zlatna sredina na više nivoa: niti dovoljno lepa da bi se mogla okarakterisati prepičkom, niti pregolem garib da se ne bi mogla posle dva-tri piva bogougodno oplesti. Ofarbana u plavo, ne baš tako lepih zubi, izbačenih sisa kroz v-izrez tigraste majice, domaćinskih jedrih dojki i vešto uvučenog stomaka, igra ulogu srcolomke sredovečkih wannabe jebača utegnutih u crne bodi majice sa motivima zmajeva i pokojeg lako-zaljubljivog zagorelog studenta elektrotehnike, rodom sa sela. Vekovna želja konduktera brkica sa čačkalicom u ustima, samostalnih bijeljinskih poljoprivrednika i skoro svakog vlasnika tezge na pijaci.

Od obrazovanja ima srednju trgovačku, literarni opus Paola Koelja, sva izdanja magazina Svet i Treće Oko i zbirku tekstova sa kompilacija Grand letnjih hitova 2003-će godine. Između crveno nalakiranih noktiju od nekoliko cantima, večito uglavljena slim cigareta, dok polurokćućim osmehom flertuje sa dokonim mušterijom, obilno vlažeći na old-skul švalerske fore iz osamdesetih godina, koji je brčati čiča keršme izbrusio muvajući Čehinje kad je onomad kao mlad gušter služio JNA u Dubrovniku '84-te godine. Mada, nije ni upola dronfulja kakvom je karakterišu ljubomorne žene čiji muževi samo kod nje na trafici kupuju novine i cigare. Ona je obećana svom momku, gastarbajteru iz Kostolca na privremenom radu u Vijeni. I ona ga čeka, držeći sliku u roze novčaniku, sliku lika sa počupanim obrvama, DG sunčanicama i dva'js'pet kila viška.

Radnica iz kioska je, kao i Slađa, institucija. Busevi odlaze i dolaze, a ona stoji kao sfinga, simbol erotike za sredovečne ljude koje je zlo i nesrećno vreme pregazilo, podsećajući ih na mlade Čehinje iz Dubrovnika te '84-te godine i vremena koja se nikad neće vratiti, vremena kad si mogao u parku na klupi zaspati i niko te nije smeo dirati...

Dele se na nekoliko vrsta :
1) Klasični likovi - oni iz prvih crtanih, smešni, urnebesni likovi koji ulepšavaju život, ne možeš da zamisliš život bez njih - hodajuće Šilje, Paje, Mikejvci ili Dače.
2) Anime likovi - sa poplavom japanske devete umetnosti ovo su samuraji, nindže, zen majstori koji drže murdost Bude i kompanije njegovom u malom prstu. San im je da uzmu sablju i očiste svet od zla, prvo od komšije sa gornjeg sprata.
3) Zapadni strip likovi - Od čuvenih Marvelovih, DC i ostalih stripova to su super heroji današnjice. Npr. fanovi Betmena su đubretari koji u pola noći dođu sa imitacijom Betmobila - Đubremobilom koji poplaši sve živo u kraju, rastera sve kriminalce i probudi sve ljude da podseti da ih čuva skrivena ruka zakona iz đubreta.
4) Novi dizni - fanovi Miley Cyrus i ovih novijih serija na Disney-u koji ih kopiraju. Drugi na spisku Anime Likova posle komšije sa gornjeg sprata i izrazito neshvaćeni od ostalih crtanih likova.
5) Dark gothic - mračnjaci, ponekad su toliko mračni da sve začude. Ni Betmen im nije ravan kad se pomrače jer kad se oni zamrače - zamrači se sve, sunce, dan i tebi pred očima.

Izraz koji koristimo kada želimo da kažemo koliko je nešto lepo.

Devojka koja kuca tikete. Kuca sporo. Obavezno se zove Sanja ili Mira ili Goca. Ima dvadeset i nešto godina. Studentkinja iz unutrašnjosti. Nije neka riba, ali bi je jebao, kako to već biva na svim mestima gde su žene retka pojava. Ceo dan je na udaru prekaljenih kladioničara koji su tu po ceo dan. Jedan joj stalno plaća piće, drugi joj govori da ima lepe ručice, treći je pecka lošim forama.
Pošto je danas kladionica ono što je nekada bila kafana, tako je i riba iz kladionice ono što je nekada bila konobarica. Jedini odbrambeni mehanizam koji joj preostaje jeste da prihvati to kao realnost i da bude dobra sa njima. Zato se smeška i klima glavom kad god je nešto cimaju. Sredovečni matori lisci zovu je ''mala''( mala, nađi mi Italijane na ovom tv-u.. mala, aj vidi mi da li je odložen Saute'pton..) Dok kuca tiket lokalnom dziberu, on se podboči na šalter i baca joj dvosmislene komentare tipa: ''Oće li ući moj danas, a, šta misliš, srećo?'', a dva njegova druga se kikoću za stolom. Ona odmahuje rukom u fazonu ''skroz si lud''. Dva raspala adolescenta se lože na nju i žele da saznaju njeno prezime kako bi je pronašli na fejsbuku. Tako je ona godinama u okruženju ljudi koji ništa ne jebu, a hteli bi.
Kad je vidiš negde u gradu ne možeš da veruješ da postoji van kladionice.

Kad je nekom omiljena psovka: "Puši kurac!", i kad je u stanju da tu psovku uputi svakome i po nekoliko puta, jedino moze da mu se kaze:
"Ti će mi kazeš, pa ti kurac iz usta ne vadiš."

To je košulja za koju naše očeve vežu divne uspomene. Uglavnom se hvale da su njom muvali i po 10 riba za veče. Kada kažeš ćaletu da nemaš šta da obučeš, uvek će ti je ponuditi misleći da dotična poseduje super moći, iako je to obična košulja koju su rastrgli moljci i koja je izašla iz mode pre 30 godina.

Ili iz "Dositej i njegov uticaj na razvoj prosvjetiteljske misli". To je folder u kojem čuvamo porniće. Svi imaju tako jedan lažno imenovan folder, gdje kriju porniće od mladjih i starijih ukućana. Bitno je da je dug i nerazumljiv naslov i da zvuči jako dosadno i smorno.

Biti neocenjen iz predmeta u kome ne postoji ocena. Štaviše, neocenjen može neko biti samo na polugodju jer na kraju to nema smisla (navodno). Još jedan veoma zanimljiv zakon, koji je odmah pored onog u kome stoji da 84 neopravdana je dozvoljeno ali ukoliko predjete u 85 dobijate ukor direktora!

Posebna vrsta Afroamerikanca, ustvari on i nije Afroamerikanac jer njegova čamuganština je prejaka da bi živeo uobičajeno, imao porodicu, šljakao i bio klasičan član društva. On nije ni crnja iz bleksploitejšn filova iz sedamdesetih kojem se močuga neslućenih razmera diže samo na ženke bele puti. Nije da je njegova močuga manja, može da bude samo još veća i još neslućenija.
On je dete sa ulice, ulica ga je othranila i naučila životu. On nije samo crne puti i ponosan na svoje poreklo već je crnji od uglja iz Kolubare kombinovanog sa obrazom bivših vlasnika pre poništavanja privatizacije. Svoj prvi kvoter je pretvorio u polutku sa šest godina da bi imao da jede hleba, i tada je otprilike shvatio da je njegov poziv u životu da bude čamuga. Nosiće samo najteže platinaste sindžire oko vrata, voziće samo najmoćnije pastuve modenske izrade, imaće samo najmoćnije ozvučenje u kolima koje je uvek pojačano do daske, jebaće samo najrasnije čamuganke koje su isto tako čamuga kao i on.
Takođe sastavan deo svakog čamuge je njegova ekipa ostalih čamugana, takozvanih podržavajućih čamuga. Oni su tek u treningu da postanu trve čamuge i tu su da ga podrže u svemu, da mu odgovore kad im kaže "Moje čamuge". Ali on ipak bira da svoje bitke bije sam jer tako ga je ulica naučila, da nikome ne veruje. Još jedna zanimljiva stvar je da čamuge obožavaju da nose belu garderobu i time ističu ponosno svoje čamuganstvo.

To je naizgled mirna devojka, čiji roditelji smatraju vrhuncem uspeha to što im ćerka odlazi na studije u Beograd. Ona je štreber, da bi upala na budžet i dobila mesto u domu. Svaki položen ispit slavi cela familija, kao da je otkrila lek protiv side, ili vremeplov. Uglavnom se druži sa studentkinjama koje takođe nisu iz Beograda, jer ni sama sebi ne sme da prizna da ima kompleks od devojaka iz glavnog grada. U početku je izgubljena, ali se vrlo brzo zaljubljuje u Beograd. Bolji je student od većine Beograđanki, jer mora da zadrži mesto u domu. Noćni život joj se posebno dopada, ali po stajlingu se uglavnom vidi da nije živela u gradu, ali je ona ubeđena da se super skockala. I, nema teoretske šanse da joj objasniš da to nije kul.

Nešto što se vidi unapred jer pogled iz aviona predviđa nešto u šta se nesvesno upuštaš zbog identifikacije sa okruženjem. U životu je najbolje biti na distanci, tada se najbolje vidi.

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.

Poređenje koje se koristi da pokaže kako neka radnja ide glatko, dobro, bez ikakvih problema, da je bolje ne bi valjalo.

Radili su sklekove,
ja sam pio lekove
i voleo Puškina.

Kao juče sećam se,
jedne male iz petog be.

Gajio sam nadu,
al ode za kanadu
i tamo se udade.

Blejd četiri jebe mačem
na basamcima nekad plačem.

Čiča Dražo šta da radim
Ne znam sine jebigaa.
Venerične bolesti.

On ume bolje od tebe. On ume mnogo bolje od tebe, zato neće dozvoliti da ti uradiš svoj deo, već će ti ga oteti iz tvojih nespretnih ruku. Košarkaškim rečnikom, on je all round igrač. Oskar Robertson u njegovoj tripl dabl sezoni. U isto vreme može da bude i nadrkani oficir, ofucana šuplja cokula, prima balerina, nespretni pandur, hiperaktivni klovn na dopu ili zen Deka Papučić, koji prepun životnog iskustva savetuje praznoglavu Nanulinu da ne pere dupe u uzburkanom moru. Ako igra fudbal, centrira sam sebi, jer ništa ne prepušta slučaju. Njegov id u dodiru sa spoljašnjim svetom, stvara tetraekstrahiper ego.

veoma kontraverzna recenica koja se primenjuje kad se igra zmurke.....znaci da neko moze da se zapljune i iz daleka ali ne funkcionise kod svih....ako si jaci od ovog sto zmuri onda imas sanse al ako si slabiji dobices samo odgovor da to ne vazi i mozda samarcic ako se zakomplikuju stvari

- Kazemo kada vidimo zgodnu devojku, gotivnu osobu, dobar auto, ili krajnje praktican predmet koji bez teskoca sluzi potrebi za koju je napravljen (upaljac):
(obicno ovaj izraz razumeju samo muskarci)

Kad Wuk Karadzhitcsh prvo počne da od muke centrifugira u grobu zbog kvazi pravopisa internetskih klinaca (web kids), a autori i komentatori ne prestaju da vrte nove besmilice na tu temu i to takvom brzinom, da Wuku ne preostane ništa drugo, nago da se katapultira iz groba kako bi našao svoj mir bar u svemiru.

Obično preko telefona a danas sve više i "Skype"-a bilo ko od familije urla na slušalicu ili mikrofon kad priča sa rodbinom iz neke dalje zemlje, iako ti 100 puta ponoviš da su veze iste, i da sasvim normalno čuje...

Pandan nekadašnjim ratnim saborcima koji su se zajedno držali i pomagali se međusobno u teškim situacijama zadatim ratom.
Saborci iz Guče su ekipa koju si upoznao na saboru trubača, pošto su te mortus pijanog i unezverenog pronašli kako ležiš u budžaku iza šatora gde si otišao da pustiš pevcu krv posle Bog zna koliko unešenog piva (i rakije) u sebe. Saborac te je pronašao jer je i on krenuo u isti budžak da pusti zmiji suzu ali je bio manje odvaljen i pribran da pozove ostatak svoje ekipe da te odnese do svog kamp šatora i pruži prvu pomoć u vidu 'ladne vode i surutke koju su radi preventive poneli sa sobom.