Kad dete ima kul stvar koju niko ne sme da dira.
-Vau, Mare, gde si nabavio tog ljubičastog džombera, mogu da vidim?
-Možeš, al' iz moje ruke.
Kažemo za vest koju smo mi prvi čuli, sveže izgovorenu. Nije prošla kroz pedeset usta i deformisala se k'o u gluvim telefonima.
-Šta bre ti kenjaš da je Dare završio u ćuzi?
-E'o majke mi, čuo iz prve ruke od njegove sestre, valjda valj'o plastelin.
Pomirenje sa bivšom devojkom.
Aca:”Batice, juče sam opet video Goksija sa Mirom. Zar nisu raskinuli još u avgustu?”
Mare:”Brate, jesu, al’ se Goksi aktivir’o iz ofsajda, pomirili su se pre 3 dana!”
Koliko puta se desi na ulici, u gradu, da se nekoj osobi pokida kesa, ispadne sve i niko ne prilazi da pomogne? Koliko puta se desilo da odlete neki vazni papiri nekome iz fascikle i niko ne hvata iste da ne zavrse u blatu ili sta vec? A koliko puta se desilo da neko padne pred vama i trazi pomoc, a vi ga iskulirate i prodjete!?
Zurim na autobus, vec kasnim, imam jos 200m do stanice, vidim ga... Iz zgrade u izgradnji izlazi covek, ofucan, beskucnik, pada na zemlju i, kao u ropcu, dize ruku i tiho zapomaze. Bio sam jos 15ak metara udaljen, pre mene pored njega je proslo troje ljudi... i samo su prosli. Dodjem do njega, uzmem ga ispod ruke... Boze, nema ni 40kg u njemu! Dizem ga polako, on me pogleda, kad pena mu udarila na usta! Oci razrogacene, fiksirane na mene kao nisan! Prozborio je: "Pomozite!" i oborio glavu. Drhti. Ja ga podignem, osovim na noge. Pogleda me jos jednom, jos vise izgubljeno i... ne mogu opisati. Uverim se da moze da stoji, otrcim na bus. Osvrcem se, on stoji. Pa onda krene, stane, krene... Ulazim u bus, prolazimo opet pored tog mesta - a on se opet spotakao, pao na haubu nekog prakiranog automobila. Verovatno je opet zapomagao, a ljudi prolaze... i samo prolaze. Razmisljam, grize me savest sto mozda nisam jos nesto uradio. Mogao sam ici sledecim busom, odvesti ga do bolnice mozda...
Imao sam neke probleme u glavi do tada, neke svoje trzavice, ali ovo me nagnalo na razmisljanje.
Da li ga je neko kasnije odveo u bolnicu? Mozda?! Ili su samo prosli?
Kombinacija smišljena da pivo može da se ohladi kada u blizini nema zamrzivača ili frižidera. Međutim, osobama koje piju samo jednu vrstu piva ne bude svejedno jer u vodi dolazi do hemijske reakcije razdvajanja naljepnice od pivske flaše.
Mjesto: neko banjalučko periferijsko naselje
Vrijeme: podne-najveća žega
Bauštelci silaze sa građevine da malo predahnu, zameze i, što je najvažnije, popiju. Na radiju - "Zidareva ljubav". Pjevušeći sjedaju polako na drvenu klupicu u hladu. A sjeda, uzima pivo iz gajbe, zubima skida čep i pljuje ga u prašinu. Otpi, a onda i pivo pljunu.
A: E jebote, ovo pivo je toplo isto k'o čaj. Mićo, daj jedno iz bureta.
B: Koje ćeš? Ima Nektar i ima rogonja.
A: Daj Nektar.B gura ruku u bure i vadi jednu flašu, a zatim i drugi put-da uzme naljepnicu, koju zalijepi na vlažnu flašu B: Stiže Nektar!
Rečenica koju koriste žitelji Pančeva, ne bi li njom opravdali svoje nesvakidašnje ponašanje.
Primer1:
- Alo! Klinac, nemoj da jedeš te baterije, pa to je kancerogeno!
- Nema veze čiko, ja sam iz Pančeva.
- E onda je u redu.Primer2:
- Vidim, osvežio si se. Jesi ti to bio negde na odmoru?
- Jesam, bio jedno nedelju dana na čistom vazduhu u Černobilju.
- Aaa? Pa tamo je sve ozračeno od one katastrofe!
- Ma nema veze, ja sam iz Pančeva.
- A Pančevac kažeš, onda je u redu!
Vrhunac. Nešto jednostavno fantastično. Osećaj koji se poredi pomenutom akcijom u kojoj učestvujete ti i neka prepička
- Kako bilo sinoć na žurci, rođeni?
- Prštalo, sinovac. Iz dupeta u usta, ma ne veruješ!
Za lika koji dolazi kuci u nedelju ujutru sa pijanke
Brate pogledaj se na sta licis kao da te je grom isterao iz panja.
Neprijatan miris koji se širi oko vašeg ortaka za koga osnovano sumnjate da je konzumirao, po vašem mišljenju, potpuno pogrešnu vrstu muzike.
- Nisi valjda sinoć bio na koncertu onog seljobera...onog šarplaninca...onog...onog...rundovića?
- Kako si me provalio?
- Brate, smrdiš iz ušiju...
jedan od mnogobrojnih sinonima za "prdnuti","pustiti goluba"...
-Sta to dismr?
-Pustio sam zlotvora iz analnog otvora :D
Prekini da brbljaš. Ae ćuti malo. Previše si se zaleteo u priči, i vreme je da malo oladiš.
- Gospodine predsedavajući, javljam se povodom povrede poslovnika!
- Ne vidim osnov, po kom članu se javljate?
- Kako kom? Pa naravno, po članu 35!
- Čekajte samo momenat, taj član nije...
- Ne mogu ja da čekam dok me tako besomučno pljuju i vređaju ovi huligani maskirani u poslanike. A svi znaju da je Papazjanović bio glavni u svim privatizacijama i da je on ukrao najveće pare iz državnog budžeta!
...
- Izbaci iz brzine, bre! Gospodine Govnareviću, član 35 poslovnika Narodne skupštine Srbije se odnosi na poslove generalnog sekretara Narodne skupštine, i nema nikakve veze sa temom. Molim Vas da napustite govornicu.
Tradicionalni uzvik koji se prenosi sa majke na snajku i odzvanja vam u trenutku kada želite da probate neko jelo...
Mmmm divno miriše!
Pravila sam sas.
Da probam.
NE iz šerpe! Sedi , sipaću ti u tanjir.
Više mi nije slatko....
Širokogrudna seljančica sa kožom preplanulom od okopavanja lijeha luka i kukuruza, čije jedre grudi osciluju kao Van der Polov oscilator kada prođe u prikolici na očevom Fergusonu, koja mašta da jednog dana objavi album za Renome produkciju i da pjeva na ciganskoj svadbi u Milanu, ali ne lezi vraže, zla sudba joj ne dopušta. Trnovit je to put. Otac joj je iskusni ispijač rakije, te u naletu neuračunljivosti često joj opali šamar koji joj izbriše treći razdred osnovne škole sa svim lekcijama iz Prirode i društva. Pare zarađuje radeći u zadruzi gdje su joj stalne mušterije lokalne preldžije i kamiondžije koji joj namiguju k'o Stojadinov lijevi žmigavac kada ugleda Fiću ispred sebe. Gazda zadruge se bavi mutnim poslovima na pijaci Arizona, a plata joj kasni k'o teletekst na OBN-u, jerbo on noći provodi u pijančenju u kafani kod Stoje i uzgonjenju doseljenica iz Rumunije i Moldavije. Ima starijeg brata koji jedan dan u sedmici provodi kod kuće, a ostalim danima se pomija s ortacima po velikom gradu.
Sa svim tim mukama i problemima, naše jadno čeljade još uvijek drži glavu visoko kao mlađani horoz kada uđe u kokošinjac i razgleda koju će koku da ogazi. Ponosna je, jer novce zarađuje mukotrpnim radom, kako u zadruzi, tako i prodavajući bamju petkom na pijaci. Ona je čisti primjer brđanke, žene koja ima svoj stav i koja zna da cijeni glavne ljudske osobine i vrijednosti.
Događa se kada na starom kasetofonu sa izlizanom glavom pokušate da snimite neki svoj turbo-mega mix na SOKOJ-evoj kaseti Vesne Zmijanac, koju ste ukrali iz ćaletovog zaboravljenog šteka. Kao rezultat, na završnom proizvodu, kroz gomilu šuma i zavijanja se istovremeno čuje "kazni me kazni ako oči lažu" na levom kanalu i "highway to hell" na desnom. Slušanje ovakve prog-psihodelije na svega par minuta je dovoljno da vas natera da pro-aktivno započnete fanatičnu samoubilačku sektu.
Dokaz da izreka "kol'ko para - tol'ko muzike" nije uvek tačna. U ovom slučaju dobijete dva albuma za cenu nijednog.
Dete koje ima oca, majku i komšiju.
Moje dete je iz mešovitog braka.
Umešao se komšija.
Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.
Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.
Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.
Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.
Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.
Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.
I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...
- Svetislave, ako može komad mesa, al' onako dobar da bude.
- A da uzmete kobasicu, al' onako konjsku, dobra je za pasulj!
Zaboravi. Zajebi tu pomisao.
D: Ćale daj neku paru, idem do grada?
O: Aman, rekao sam ti da neću da ti dajem pare dok ti ne vidim indeks, nisam još uvek senilan, izbij to iz glave, nećeš me zajebati!
Masovna je pojava da su neženje iz srpskih sela primorane da svoje životne saputnice traže daleko van granica Srbije, po raznim Ukrajinama, Moldavijama, Gruzijama i sl. Muka priterala. Neće nijedna naša da okopava njivu na selu, sve beže u velike gradove, više im se sviđa ono što vide u Očajnim domaćicama i Sex & Gradu od motike.
A ove uvozne Moldavke vredne, radne, poštene, skromne, verne. Samo da dobiju državljanstvo i krov nad glavom i ništa im više ne treba. Ćute i rade. Okopavaju njivu. Ako ti nekad i prikenjaju nešto ne razumeš jezik, boli te kurac.
Ili ubiti boga u nekom.
Mare: Joj al je Miloš juče razbio saleta, ubio je boga u njemu.
Dule: Ma ister'o mu govno iz dupeta.
