Svaki prosječan domaćin u svom alkoholnom šteku ima jednu bocu rakije koju je davno ispekao, pa je čuva za neku posebnu priliku. Ili je u pitanju neko drugo alkoholno piće. Neka ipak bude rakija.
Elem, malo bolje stojeći domaćini (a i domaćice) imaju rakije za sve i svašta, kako za specijalne prilike poput svadbi, rođenja, veselja, ispraćaja, dobijanja radnog mjesta, tako i za manje specijalne prilike poput podmićivanja doktora, dezinfekcije posjekotina i prodaje iste.
- Zorane, došao Raša, oće opet da kupi rakijicu.
- Imam ja rakiju za njega. Daj mu naspi frtalj litra rakije, ostalo dopuni vodom pa zašećeri. Pa da vidimo kad će opet uzet na veresiju.--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine ministre, evo, uspešno je završena i poslednja deonica puta na Koridoru 10. Šta imate da kažete na to?
- E ljudi moji, kol'ko sam ček'o na ovo, pa to nije normalno. Imam ja rakiju za ovo, samo što sam je popio kad je sklopljen ugovor o gradnji, hehehe. Nego... De je ono... ono sa kašikom, da nas podigne, da vidimo mi to malo...--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kevo, pomagaj, raskrvario sam koljena.
- Ih! Znala sam! Samo žuriš na tom biciklu, nije ni čudo da si pao.
- Molim te ne prigovaraj mi, samo pomozi.
- Aaa, pa ima majka rakije za to, tvoj stari peko, 55 stepeni izašla, samo da dezinfikujem...
- AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!
Kada vam je stan/kuca u ulici koja je na uzbrdici/nizbrdici, padne sneg, pa padne kisa, pa ujutro sve to lepo zaledi. Krenete do prodavnice, vidite ubitacno uglacanu ulicu, shvatite da vam padanje ne gine, samo je vas izbor gde i kojim stilom.
"Ene ga komsija Mile, krenuo do prodavnice i ispred ulaza pao na nos, dosla hitna odvede ga, kazu polomio ga"
"Sad videh tetka Jagodu, pala dok se drzala za retrovizor da ne bi odklizala do okretnice, kazu kuk joj stradao. Nije mi za retrovizor, ali nije morala bas za moja kola da se drzi"
"Moj Misa, pao kod stepenista, kazu da nije bivsi sportista polomio bi obe ruke. Ovako samo jednu, mada je dvostruki prelom. Eno ga u hitnoj, stavljaju mu gips...Misa moj..."
"Jao Jeca moja...eno je u sobi sa gipsom gleda Skupstinu. Obula patike po ovoj zimi, kaze da je znala da ce pasti cim je izasla iz zgrade...sudbina. Doktor kaze nema mrdanja 10 dana, pa onda sipku da joj stave jos 6 meseci da kost lepo zaraste. Gde je poslah po cigarete to jutro, bolje ja da sam pala."
Stalni predmet gubljenja najsmotanijih osoba.
-Puuuu, jebem te smotana, dve nacrtane ovce da ti dam opet bi ih izgubio!
- Ali, tata... bilo je puno dece, zbunio sam se, možda sam zamenio sa nekim...
- Kako, bre, onoliki kufer, napisali smo i tvoje ime na njemu...Idući put ću lancima da te okujem za njega, pa nek ti i ruku iščupaju!
.......................................................................- Gde ti je indeks?
- Pa bio je kod mene...
- Kad je bio?
- Pa pre tri dana, kad sam izašla sa fakulteta...
- Ma ne pitam te gde je bio, nego gde je sad!? Kako ćeš da upišeš godinu?
- Što se nerviraš, mamice?
- Kako da se ne nerviram, treći put ga gubiš, što glavu nisi izgubila!?
- Pa bio mi je u ruci... i onda sam u hodniku srela Cecu i ona mi rekla: Ajmo do kafića... i ja sam ga ostavila na stolu, samo na tren da se našminkam i... i mislila sam da sam ga stavila u torbicu...
- Sunce ti balavo, tebi bre čovek ne sme da da dve nacrtane ovce i njih bi izgubila!
Obrtač smora. Babin način da doda dramatiku i natera te da je slušaš do kraja, nakon čega će te ostaviti da visiš u vazduhu i žališ što nisi baba. Eto ti ga na, derište razmaženo.
- Sine nemoj da ideš da se igraš tamo!
- Što, livada ko livada?
- To su bila dva rodjena brata.
- I...
- Došli su ovde da gledaju da kupe zemlju za kuću. I stariji je kupio tu livadu, a mlađi je hteo pola one šume tamo da raskrči. I ovaj stariji je je tu hteo da zida.
- A mladji?
- On je odust'o vratio se za Beograd.
- I šta se desilo ovom starijem? (i šta koji k.r.c ima veze što su bila dva brata ako je drugi odustao? To je isto kao da je jedan brat, dakle isto kao bilo koji čovek. (Primećuje da je baba već izašla iz dvorišta i zalazi u baštu.))
- baba, stani da te pitam, jel umro dok se spremao da zida, jel bilo nešto strašno?
Baba krupnim koracima nestaje u bašti. Unuk je zbunjen. Kroz babinu surovost osetio je njenu vitalnost, ali i sopstvenu naviku da se oseća opušteno samo u prisustvu ljudi čiju je egzistenciju prežalio. Baba mu je superiornost vratila k'o bumerang.
Najveća moguća strepnja ako vam u svatovima zapadne za oko osoba koju nikad pre niste videli, i samo se molite da vam nije rod, pa da se bacite u akciju.
Par koji ima ogromnu porodicu napravio je venčanje za pamćenje. Pozvana je i rodbina iz inostranstva koju nikad u životu nisi video a možda i jesi ali ih se ne sećaš, i svi ti prilaze sa poznatom rečenicom Al si porastao.. I dok ti s velikim naporom pokušavaš da povežeš ko je kome rod i kako, primetiš jednu superzgodnu devojku kako trese u kolu. Sav izbezumljen tražiš nekog ko bi ti mogao reći ko je to, ali bez da shvati da se ložiš na nju, jer ko zna, možda ti je neka sestra. Počinješ da ispituješ ljude za nju, ali bez nekog interesovanja koje bi sagovornik mogao primetiti. Nisi dobio informacije koje su ti od koristi, skreneš pogled, ona i dalje trese, sada sve jače i jače, igra užičko kolo, a ti u transu. Gledaš je, zablenuo, ne možeš usta da zatvoriš, zaboravio si i da dišeš. Kolo je prestalo a ona je izašla napolje da se malo rashladi. Koristiš priliku i odlaziš za njom. Počinjete da ćaskate, tebi u glavi samo ona i njeno telo, i moliš Boga da niste sa iste strane. Onako, usput, pitaš je ko ju je pozvao u svatove. Odgovara ti da je sa mladine strane, tebi pada kamen sa srca, možeš u akciju. Svi uslovi su ispoštovani. Jebaćeš večeras. Samo još malo da se potrudiš.
Izraz koji je pustio svoje korenje u filmskoj industriji,konkretno , tiče se serija od 200 nastavaka i filmova sa više od 5 nastavka . Kad glavnog glumca/glumicu koji nosi radnju zamenjuje drugi glumac.Iz razloga što je nosilac origanlne uloge overio,poludeo,nezadovoljan kešom, postao monah ili nešto stoto. Zamena valja iste fore, ponaša se isto, mož da bude bolje rešenje a mož i da ne bude u zavisnosti da li će publika preboleti i zaboraviti originalnog lika. Bolje ako se to desi što pre nego kasnije, slično kao kad dete počne da zove očuha tata ako je ovaj uleteo na mesto originalnog oca baš kad treba a klinji-od 3 godine je svejedno dal je ovaj il onaj.
Sergej:I jesi tresno sinoc?
Neba:Jesam
Sergej:Onu sto trpas,kolko vec,par dana mu dodje?
Neba:Ne baš nju,al kao da jesam.
Sergej:Ne kontam.
Neba:Preskakanje ajkule sam morao da odradim...Ova nije izašla u grad.
Sergej:A,jebo si joj sestru bliznakinju?
Neba:Ono,ekipa je skontala,al ista je sestra tako da su je zgotivili.---------------------------------------------------------------------------------------------------
General:Predsedniče OBAMA!!!
Barak:Šta se dereš generale?
General:Uf,nismo ubili Osamu u Džalalabadu!!
Barak:Sunce ti jebem,kako nismo,sad sam se kurčio pred planetom da jesmo.
General:Greška,neki lik isti on,nos,visina,slične viceve o Amerima priča,bole ga bubrezi.
Barak:Opet nas sjebali sa preskakanjem ajkule.-------------------------------------------------------------------------------------------------
1944.godina, Drvar,Bosna
Veljko:Rankoviću ubili su Tita!!!
Rale:Šta ćemo sad Vlahoviću? Pa cela borba zavisi od njegove uloge u NOB-u.
Veljko:Odradićemo preskakanje ajkule.
Rale:Bravo,narod ga ionako nije nešto zapamtio.
Neko ih obožava, pa uzme po dva. Neko ih iz dna duše prezire, pa ode lepo, k'o čovek, na banjalučki ćevap. Međutim, ovo nije priča vezana za takve ljude - ovo je priča o ljudima iza "pozornice".
Politika Mekdonaldsa je da se, barem u jenkilendu, sve što je spremljeno, a ostane neprodano, baci u đubre. Stoga mnogi ulični vagabundi žljno iščekuju kraj radnog vremena da dobiju hladne burgerčiće i sparušeni pomfrit, da ubiju žalostan jauk utrobe svoje. Radnici se sada ne smeše kao idioti, pošto je radno vreme prošlo, ali i najmanji osmeh prilikom davanja hrane u ruke onome ko ništa nema, iskreniji je, topliji i srdačniji. Jedan poen za humanizam...
No, korporacija uzvraća udarac i to ispod pojasa. Može im se, potplatili su sudije. Ne tako mali broj mekovih ispostava nalaže da radnici pod nadzorom obezbeđenja bacaju neiskorišćenu hranu pravo u kontejnere. Jer, ako već Mek nije zaradio na tim burgerima, zašto bi onda neki beskućnik bilo šta dobio bez da plati. Ni kod babe nema džabe. Eh, živote - lutalico!
"Stajali smo u povećoj grupi u uličici, na obodu iza glavnog šetališta. Čekali smo da se završi radno vreme i da radnici posle radnog vremena iznesu ono što pretekne, a ne proda se. Tako smo se povremeno prehranjivali, kada se nije moglo isprositi nešo siće.
I dođe taj tren dugo očekivani. Ali, videsmo da su prvo izašla četiri uniformisana lika, stali su kao zid između objekta i nas. Trojicu radnika je pratio namršteni lik u odelu i pratio da sve što iznesu, bace pravo u kontejner. Zanemeli smo svi. Bilo smo gladni, bili smo umorni, bili smo poraženi. U lice da su nam pljunuli, manje bi bolelo.
Po završetku ove šarade smo polako krenuli ka "noćnom boravku" - ispod mosta. Tamo smo ispričali ostalima šta smo doživeli. Jedan novopridošli nam je lazao da je jedan od radnika sličnog restorana brze hrane, dobio otkaz jer je svoju dnevnu porciju dao nekom beskućniku, umesto da je pojede. Snimila ga kamera obezbeđenja.
Ta je noć bila tako duga i tako tiha. Prokleto tiha."
Opis koji se može upotrebiti za bilo šta, od nabudžanog Yuga pa do ostrvske država Majonežanije. Izraz ne treba objašnjavati ako živite u Srbiji.
-Znaš šta mi se desilo juče?
-Ne ajde, pričaj...
-Idem ti ja u neki kafić, kad tamo neka riba, e ko da je izašla iz Plejboj duplerice, ono bre brdovito ko Himalaji, a lice da ti ne pričam. Ništa ja skupim muda i krenem nešto da joj kenjam, ne sećam se više ni šta sam pričao, kad ono ubedim je ja da pređe kod mene. I ništa, sedimo mi kad ja kontam ona glupa ko bukva, al šta da mu radiš, ima i ona neke adute, mislim fizičke. Pričamo mi malo po malo, kad ona samo o Grandu priča, o nekim splavovima o Zvezdama Granda, ja govorim sebi, Bobane misli na sise, Bobane, jebeš intelekt.
-I?
-Stanje se samo pogoršavalo, krenu ona da priča o tome da će da nastupa na nekom splavu da je ljudi primete i tako. Kad ono vidi ona koliko je sati. Kaže mi da počinje Grand i da ako joj ne promenim utakmicu u kafiću na Pink, da će da ode kući. I ja šta ću pustim je da ode, nisam mogao to da uradim
Reakcija sagovornika kada se treće lice ubaci u raspravu s činjenicama koje se kose sa njegovom izjavom.
- Stoko pijana, jedva sastavljamo kraj s krajem, a ti si dao dve dnevnice u kafanu!
- Pa tebi sam doneo deset, šta 'oćeš, jednom u dva meseca i ja malo da se opustim.
- A ja? Kad am se ja opustila, doterala i izašla negde, kad? Zato što ja svaki dinar koji zaradiš odvajam sa strane i štedim.
- Nemoj tako, mama. I ti dvaput mesečno daješ po petsto dinara za one farbe za kosu. Ima pravo i tata jednom da se opusti.
- Ti se ne mešaj dok pričaju stariji!
- Ahaaa, u pravu je mali. Ti svoje izdatke ne prijavljuješ, a meni zvocaš! Sad lepo da zasučeš rukave i u kuhinju, uprži neko mesište.
- Nema. Prekjuče si prodao tri kila komšinici, trebalo joj za slavu, ali ni pare nismo videli, jer ti je rekla da sačekaš da primi materijalnu pomoć.
- Ako uopšte i vidimo te pare, čuo sam tatu da je pominjao neku naturu.
- Ma je l' te pitao neko nešto, šta se ti mešaš, nemoj da skidam opasač!
- M'rš iskuće, džukelo jedna belosvetska! I ne diraj dete!
Pognuti glavu pred argumentima sagovornika kada uvidiš da si žestoko pogrešio i da ti nema vađenja. Ćutiš i smrdiš jer znaš da si zasrao ne bi li još zemlje bacio sebi za vrat. Tada ćutanje više nije zlato već mnogo vredniji element periodnog sistema šaljući poruku o prihvatanju činjeničnog stanja i propadajući u vrtlog pod nogama, jer bi svaka nova reč bila kontraproduktivna.
- ...normalno da je popizdela, javile su joj one njene drugarice, ja sam odmah sto do njih bio. Ali ništa nisam hteo da kažem preko telefona kada je zvala. Rekao sam joj samo da dođe po stvari.
- I šta je bilo kad je došla?
- Pa ništa, klasika, histerisala je, "Kako si mogao da 'vataš neku drolju pored mojih drugarica tu i praviš mene ludom, šta će sad da misle, da li si ti normalan, ne želim više da te vidim, blabla". Ja je gledam, i kad je ispizdela dovoljno samo sam je pitao "A šta imaš da kažeš o prisustvu u Giletovom autu, pa u stanu u utorak uveče, a onda napuštanju istog u pola 4 sa raščupanom kosom, razmazanom šminkom i pocepanim čarapama? Tada si mi rekla da ideš kod Sanje jer ju je dečko ostavio a išla si da se jebeš. Još si mi i poruku poslala kada si mu izašla sa gajbe da ležeš da spavaš. Požuri sa kupljenjem stvari, imaš deset minuta, a onda ih bacam kroz prozor."
- Au brate, i?
- Savila je šipke, počela da plače, pokupila stvari i otišla.
Sve je u životu prolazno, moj druže, i ljubavi i tuge i svi srećni dani. Ali ostaje nešto u nama što nikada ne prolazi. Ostaju roditeljske batine za odgoj, pa makar i ono "žig-žig, nemoj dirat!".
Ako bi pitali nas koji smo to doživjeli na svojoj koži, nas koje su roditelji tukli, ali u određenim granicama, što bi se reklo, udare nam po koju roditeljsku, mislim da bi svi rekli isto. Trebali su još više da udaraju!
Uvijek je kod nas bilo stoke. Mama mi je govorila "pile moje", "jagnje moje" i "golube moj", a kod oca ja sam bio magarac i konj.
Sjećam se k'o da je jučer bilo. Sjedimo za stolom, sarma miriše, uši zavrće. Kaže otac meni: "Čuvaj se, sine, svakavih nas ima. Kad te neko potapše po ramenu, on ti psuje mater!". I ja zapamtim te riječi njegove. Da bogda nisam...
Došli nama neki ljudi, hoće da kupe kravu. Pita me ovaj jedan: "Gdje ti je ćaća?". Reko' da je otiš'o u njivu da pokosi travu oko šljiva. I onda me potapša po ramenu. Kad vidim ide otac, pa povika': "Ćaćaaaaaaaaaaaaa! Evo došli ljudi da kupe kravu. A ovaj me potapšo po ramenu, jebem i ja njemu mater!". Aiiiiiiiih, pogledam gore, ćaća se sjurio na mene k'o brzi voz. A za sobom vuče granu. Ma kakvu granu, ako nije čitavu šljivu iščup'o! Išar'o mi je guzicu k'o dijete svesku. Tog dana sam shvatio zašto je batina iz raja izašla.
Pitanje koje ti postavi neviđeni smarač dok priča o svom 26-om odlasku kod zubara ili prabivšoj devojci. Jedino vaspitanje te sprečava da ga zvekneš u facu i odeš.
Smarač razgovara sa finom i kulturnom devojkom
S: I tako ti kažem, moja baka iz Igala, je tad došla da se operiše, pa je bila kod nas neko vreme i... E, a jel te smara ovo?
D ( razmišlja što je izašla iz kuće taj dan) : Ma ne, samo ti pričaj...
S: Aha, dobro. I kažem ti, došla, a tad je kod nas bila i tetkina...Posle 30 minuta, devojka je preživela bakinu operaciju i detaljan opis njenog povratka u Igalo
S: ...i onda je ona meni rekla da se ne ljuti, a ja sam njoj rekao da vidim po njoj, a ona mi je rekla da ne lupam, a ja sam njoj rekao da sam ozbiljan, pa je ona meni rekla da neće da raskinemo, pa sam ja...E, jel tebe smara ovo?
D ( polako pizdi i moli Boga da smaraču oduzme glas ili mu sruči nešto na glavu pa da dobije amneziju ) : Ne, ne, pričaj, šta je bilo dalje?Posle još 30 minuta
S: Tad je on rekao mami da će da se odseli, a mama je poludela. Pa je probudila tatu, i onda su oni pričali, joj a da znaš šta su pričali, nemaš pojma, sad ću da ti...Hehe, ja zaboravio da si tu, el te smara ovo?
D ( popizdela ): Ne smara me, jebote, završi više pa da idem kući!
Ideja koja se menja zavisno od kalendarske godine i tvojih godina.
1991.
Imam najveće karnere na košulji i najviše raznobojnih šnalica u kosi. Moje lakirane cipelice se najviše presijavaju. Još ako dobijem Barbie pernicu, definitivno ću biti kul.1996.
Uspela sam izvučem podjednako drečave crvene pramenove u kosi kao pevačice grupe "Republic" i našla čak četiri karirane košulje koje ću da vezujem oko struka. Prva sam kupila rolere i isekla tri broja veće farmerke do ispod kolena...Oko vrata nosim nekoliko ogrlica sa sitnim raznobojnim perlicama i onu jednu plastičnu cik-cak pripijenu uz vrat što deluje k'o tetovaža...Još kad bih uspela da nađem prsten sa lobanjom..Koliko sam kul, kao da sam izašla iz "Nestašnih godina"!2000.
Konačno nosim stvari po svojoj meri. Pobacala sam sve prevelike farmerke i one karirane košulje (ne mogu da verujem kako sam se glupo oblačila...). Ošišala me frizerka isto kao Meg Rajan i sad imam najbolju frizuru u školi..Sve su mi majčice do struka, samo kad bih uspela da namolim ćaleta da me pusti da probušim pupak i kad bih dobila tetovažu za rođendan...2010.
Više se ne trudim da budem kul..I to mi nedostaje..
Mamac za nevolje. Baksuz nad baksuzima. Dvonoga hodajuća katastrofa u ljudskom obliku. Osoba toliko sklona nevoljama da svaki dan koji prođe bez problema slavi kao najveću svetkovinu. Dobra osoba koja jednostavno ne ume da se čuva.
- Šta se dešava sa Kojom? Ne sećam se kad sam ga poslednji put video? Da li je još uvek živ?
- Jedva da je živ brate, jedva. Znaš njega, ne može bez problema. Pre mesec dana cigla mu je pala na nogu, slomio je dva prsta. Pre sedam dana je slučajno zapalio šupu svog matorog. Kaže ostavio pljugu unutra. Jedva je živu glavu izvukao. Nije to sve. Neku veče izašao u grad, malo cugnuo, počeo da muva onu plavu Ivanu, ma znaš je. Cura mu kaže da ima dečka, a on ne odustaje, napalio se k'o Jeremić na diplomatska sredstva. Muva on nju, baca neke fore i fazone kad odjednom ide Ivanin Alibaba sa svojim hajducima. Izvedoše ga ispred kafića, razbiše ga k'o staklenu vazu i eno sad leži u bolnici sa slomljenom rukom, par slomljenih rebara i još ko zna čim.
- Ajme majko, taj dečko nije normalan. Crna ga zemlja sebi vuče. Pitanje je dana kad će vuglu da izgubi. Čudo je što mu još uvek slika u čitulji nije izašla.
Pojava koja je toliko česta kod nas pa i u svetu. Karakteristična je svakom velikom lažovu koji je uhvaćen u mašinu svojih nebuloza da više ne zna da li da odmori mozak, proba da bude iskren bar jednom u životu ili da nastavi po starom.
-O desi Makso, nema te 100 godina!
-Evo brate, bio karo neku ravu, ti šta radiš brate?
-Evo i ja, cepao neku cupi, znaš kako se...
-Čekaj da nije Mara ova tu na spratu?
-Jeste bate, vidiš kako znaš, znaš kakva je mala!
-Pa odrađivali smo je ja i Boža danas?!
-Boža, si siguran da si bio sa Božom?
-Siguran, kad si ti pre stigao da je odradiš kad se sad vratila sa posla?
-Znaš kako bate, videli smo se mi posle posla, došao ja sa Jugićem, pokupio je...
-I onda je izašla iz 23ke, čekali smo je na stanici...
-Jeste brate, odradio sam je, odvezao do stanice, bilo je brzo
-Čekaj brate, jel se ti drogiraš?
-Morao sam malo, znaš kako to ide bate...
-Auu bre, pa ti si oduvek bio sportista, nisam ovo od tebe očekivao...
-E Makso, moram da palim, da kupim kevi lek...
-Aj, samo nema ovde apoteke više, zatvorena pre mesec dana...
-To ti i pričam, aj aj vidimo se
Jedna od mnogih studentskih urbanih legendi ili bolje reći bajki. U priči ta devojka je obično sestra od tetke drugarice dečka drugaricine drugarice, ili jednostavno neka tamo osoba. Ne zna se tačno da li je priča nastala iz nekog vica ili se kao i većina narodnih umotvorina prenosila s kolena na koleno, priča ima varijacija od slučaja do slučaja ali suština je bitna.
Priča glasi ovako:
Iza 7 brda i 7 gora, živela je devojka koja je studirala (upisati naziv fakulteta) i nikako nije mogla da položi (upisati naziv najtežeg predmeta na fakultetu) , nesrećna devojka je taj ispit polagala (upisati dvocifren broj po želji puta), svaki put je perfektno odradila pitanja ili zadatke koje je dobila, ali zli profesor nije hteo da je pusti da položi, rekli su joj da tom profesoru mora da se plati (upisati cifru od 500 do 1000 eura) kako bi taj ispit bio položen. Devojci je jednog dana pala na pamet lukava ideja, otišla je na ispit, samo se potpisala, sačekala neko vreme i profesoru predala prazan papir i indeks u kome je stajao novac, profesor je diskretno uzeo novac iz indeksa i rekao joj ”Koleginice, položili ste, (upisati prelaznu ocenu po želji)”. Devojka je uzela svoj indeks, izašla napolje, da bi se posle 5 minuta vratila u amfiteatar i rekla profesoru ”Izvinite profesore, čeka me verenik, treba da idemo da kupimo venčanicu za svadbu, a novac za venčanicu mi je bio u indeksu, da nije slučajno tu negde ispao”, profesor je nju zabezeknuto pogledao i vratio joj novac. Devojku naravno, verenik nije čekao ali je ona ipak živela srećno do kraja svog života.
To je onaj osećaj kada sedneš sa sestrom u auto dok ona nema pojma da vozi. Prilicno si uplašen jer tata je čeka izvan dvorišta da izadje a ko zna šta će se dogoditi. Ona je nedavno položila, a ti voliš živeti
Sestra (sedi u autu) : Ajde više udji u auto!
Ja : Sacekaj samo malo seko!
(dolazim sav u stitnicima koje sam koristio kao mali za skejt, rolere i. t. d. Trpam nekoliko jastuka ispod velike majice,vežem kaiš,pridržavam bilo gde)
Ja : potpuno verujem u tebe seko!
( onda ona krece da izlazi iz dvorišta u rikverc koja joj je " slaba strana ".Ide u zid.Preplasen sam znoj mi ide sa lica)
Ja:PAZI ZIIID (naglo staje)
Sestra : Pusti me,ko je vozač ovde ???! Ne mogu da vozim dok mi neko viče (kreće da plače i uleće u kuću, a ja sam presrećan sto sam preživeo i tu strahotu.
primer 2
(ovo je redak slučaj kada je sestra izašla iz dvorišta)
Dok očitavam molitvu pazim da u sudaru ne povredim vitalne organe.
Ja : Molim te bože da preživim i ovo.
Sestra : ćuti moram da se skoncetršiem na put.
(pravi je drifter,samo jos fali da zna da vozi)
Sestra : Vidi zamalo da udarim u drvo zbog tebe!
Ja : oči na put,oči na put!!
(vracam se kuci iscrpljen posle samo 15 minuta sestrine vožnje
Posebna vrsta medicine karakteristične za balkansko poluostrvo, a priznata svuda gde se primeni. Generacijama se prenosi sa kolena na koleno. Terapija izaziva zaprepašćenje i čuđenje prvi put kad se aplikuje kod mnogih, ali i mrtvog konja diže.
- Sine, imaš temperaturu, goriš! Sad ću ja tebi da stavim krompir na tabane i sutra ideš u školu.
- Kevo, jesi li ti normalna?
- To je meni i moja majka radila, zato ćuti. Imaš sreće što nemam sirće pa da ti time uvijam noge.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Ženo draga, koleno mi se nadulo od sinoć, jedva sam na posao došla.
- Pa, kad pušiš na parket, koj ćeš moj.
- Poje'š mi pičku. Ponela sam listove kupusa da mi staviš i zavoj, ne znam sama.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Auu, kašlješ kao magarac, još si i promukao, propušio si, sine.
- Nije, majko nego sam se prehladio.
- Sad ću da ti napravim čaj od crnog luka za šlajm i karamel za grlo.
- Nećuuuu čaj od luka, ima da mi smrdi iz usta i niko neće hteti da priča sa mnom.
- Srećo mamina, neće smrdeti, ne brini.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Baba, rek'o mi doktor da imam upalu pluća.
- Ništa ti ne brini, sunce babino, ima baba još guščiju mas', sad ću da te namažem i za tri dana kao rukom odnešeno.
---------------------------------------------------------------------------------------
- Aaa, Milice, neću ići večeras u grad, izašla mi je bradavica, popizdeću, šmrc, šmrc...
- Ne seri bre, je l' imaš kući čuvarkuću?
- Buaa, jebala te ona, gde se sad nje seti? Imam je. Kako možeš da me zajebavaš, a Dare mi sinoć reče da ga super drkam. Šta ću sad, jaooo!
- Otkini list, stavi sok na bradavicu i videćeš. Što se njega tiče, ja ću mu reći nešto, ne brini.
- Kurvo jedna, da mu nisi prišla!
O spoljnjoj politici, srpskom selu, teorijama o podjeli vlasti i Konuzinu....
MJESTO: Studentski dom, druge ili neke jos gore kategorije, koji ima spratna wc-a pa su ljudi jako povezani i upućeni jedni na druge
VRIJEME: Oko 9 sati uveče, nakon unistenih par tegli ajvara, pola kila kajmaka i sve ostele hrane koju domaćin nesebično dijeli...pa se preslo na sljive i jabuke za koje niko nije mario u pocetku
UČESNICI: 10ak ljudi koji nisu najbolji drugovi(jer bi inače presli na rakiju, analizu domskih riba i prepričavanje anegdota iz pijanih godina u domu)
1. Domaćin, legedna i momak prava ljudskovina sto je i jasno s obzirom na nesebično pozivanje raznih likova da unistavaju majkinu zimnicu...
2. Cimer 1, lik sa par neviđeno teskih ispita do kraja, osmogodišnjim iskustvom življenje u domu, sit takvih priča ali medicinski zavistan od druženja po sobama
2. Cimer 2, iz Lebane, nije mnogo jeo, nece on sad da se svađa i ulazi u priču ali ima u ormaru neku kesu sa kiflicama pa pažljivo stražari u strahu od i dalje gladne mase
3. Apsolvent FPN-a, bio na par seminara, od skoro član SPS-a misli da je smeker i faca
4. Brucoškinja FPN-a, počela da čita Platona, osnovna rečenica ,, Pa ja imam svoje mišljenje ne moram da se slažem sa tobom,, al što ima sise..pa jos na izvolte
5. Drug iz Zrenjanina, patriota ali ipak smatra da Vojvodina ne treba bas toliko da izdržava Srbiju
6. Drugarica iz Sumadije, tek veceras saznala da preko Drine živi milion Srba, odusevljena
7. Žena tvog života, prelijepa, predivno obučena, osmjeh vrijedan školarine koju ne znaš kako ćeš da nađeš i apsolventske ekskurzije zajedno, i prvi put je vidiš, drugarica od drugarice, nova u domu, od veceras osim piva imas jos jedan razlog postojanja
8. Drug iz Trebinja, čvrst stav o zajednici srpskih zemalja, srpskom Dubrovniku i Skadru, glasa za DSS mana mu je što ulazi u svaku raspavu sa gore pomenutim
9. Lik iz doma koji nema pojma o istoriji, biologiji, muzičkom, fizičkom al što oce da tvrdi i da argumentuje, ni sam sebi ne vjeruje koliko lupa..
10.Radikalni LDP-ovac, EU= med i mlijeko, od svih traži da mu ne diraju pravo da bude individua, slobodoumnik, filantrop i da se svi pomalo pokaju zbog Srebrenice iako je većina '95 plakala svakog jutra pred odlazak u vrtić
11. Ti, ne pričaš mnogo, koliko možeš pristojno zajebavaš ove smarače, baciš neki rijedak istorijski podatak ili čak izmisliš nešto, osnovni cilj da se svidiš ženi svog života čak ni sise od brucoškinje ne skreću tvoju pažnju sa... pokusavas da baciš smešak, svakih pet minuta se mrštiš i pitaš se ima li dečka, pokušavaš da budeš neviđeno kul i razmišljaš kako da sjedneš pored ili naspram nje jer je to mjesto na kom si ubedljivo najgore moguće za uspostavljanje svakog dijaloga
EPILOG: Naravno da pojma nemas ni o samoj raspravi ni o zaključcima, vjerovatno se niko ni sa kim nije složio, ti si razmijenio par rečenica sa ženom svog života, oduševljenje, cura se čak i nasmijala na jednu od tri fore koje si bacio.. kada je ona izašla iz sobe otisao si na pivo ispred doma sa drugovima:
Drugovi: Pa đe si ti magarče, fali nam 220 dinara za jos tri dvolitarke??!
Ti: Ma bila domaska rasprava kod Saše u sobi...
Drugovi: Ti si stvarno prso, šta ćeš tamo? Mi snimamo ribe već pola sata..
Ti: Ma zaljubio sam se ne pitaj, tek dosla u dom, u brate..
Drugovi: Aaa joj, ajde da te krene! Pa da te ne gledamo više po cio dan, mnogo si bre ružan i dosadan!!
Validan razlog moje devetogodšinje sestre za bilo koju neuradjenu ( ili loše uradjenu) stvar.
- Što si dobila keca iz matematike?!
- Pusti me, majka, bila sam nervozna! Onaj Vukašin je celog časa pričao, nisam mogla da se skoncentrišem! A lepo sam ti rekla da odeš kod učiteljice i da joj kazeš da ne sedim više sa Julijom, ona stalno 'oće da prepisuje od mene! I znaš da me učiteljica mrzi i da mi uvek daje teže zadatke! Plus me celog dana boleo stomak ( glava, ruka, noga, treća trepavica s kraja oka...)!!!! Sve sam ja kriva!!! Uvek stariju sestru- uzornog djaka- odgovorno dete više volite!
- A, nije, sine, pa znaš da tebe majka voli, popravićeš ti tog keca, da si živa i zdrava....
___________________________________________________________
- Što nisi uradila domaći?- Pusti me, majka, nervozna sam! Nisam celog dana izašla iz kuće, sve me nešto terate! Neću ni da jedem više, samo ću da sedim i da učim! Plus gledaj kakvo je ovo vreme, znaš koliko me boli stomak ( glava, ruka, noga, treća trepavica s kraja oka...)! I uvek mi viceš! Uvek više volite nju! Svi je više volite!!!
- Sine, bre, pa ti znaš koliko tebe majka voli, neka, uradićeš ti domaći i kasnije....
Napomena: Svaka od ovih situacija je propraćena bujicom suza, uzdaha iz dna duše i srceparajućih jecaja ( k'o Kasandra juče).
