Igrica koja je obeležila celu jednu generaciju, i ostavila veliki uticaj na nju, iako toga uopšte nismo svesni.

Mnogi mesaju taj pojam pogresno sa brzinom kretanja,a u stvari brzina je u mozdanim celijama!

Stari pornići koje najveći dio današnje omladine nije imao prilike gledati (prim. aut: na žalost)

Uz "Čik" i par postera koje bi im donosili rođaci iz Njemaćke, činili su stub drkačke karijere đece '80ih i '90ih godina a oni pametni koji su ih pričuvali koristili su ih i početkom novog milenijuma jer dial up baš i nije bio najbolji prijatelj ekstremnih desničara.

Elem, pornići nekad i sad se razlikuju mnogo više nego što bi jedan laik mogao zamisliti. Nije jedina razlika ta što su se nekada kupovali na kasetama i što je slika bila mutna. Ne, ima još mnogo toga što samo znaju true poznavaoci ovog kulta.

Na primjer, nekada pornići nijesu počinjali tako što lik od nekih 30-ak godina upadne na gajbu ortaku i zatekne mu staru koja je inače odlična milfara od takođe 30-ak godina, nauljenu i u donjem vešu a koja ga prvo napadne što je upao u njenu kuću nepozvan a zatim mu kaže da obzirom da joj muž nije bio kući već 2 mjeseca, treba neko da je zadovolji. Naravno to će biti on.

Ne, nekada su pornići počinjali tako što se žemska u kućnoj haljini i na štiklama primakne svom partneru koji sjedi na kauču a koji je često od samog početka go (pornićar, ne kauč) i na njegovu nježnu komandu "Blajvi" razgrne haljinu, otkrije grudi i dlakavu pičku i počinje sa purnjanjem.

Uz to, za vrijeme cijelog pornića pičila bi muzika koja mijenja ritam u odnosu na tempo akcije koji se konstantno ubrzavao tokom ovog višeminutnog programa koji je svojevremeno bio edukativnog karaktera.
Ova muzika ima čak i poseban naziv – porn groove. Ona bi za za vrijeme scena oralnog seksa i ostalih pizdarija imala neki lakši ritam dok bi za vrijeme hardkor scena isti postajao daleko brži.
Razlog? Valjda da u’vatiš ritam dok drkaš i da se prikrije izvještačenost stenjanja koje ni tada nije manjkalo.

I da, vintage pornići nekada su znali imati i jako duge uvodne scene, međutim ono što se dešavalo u njima je predstavljalo daleko realniji scenario od onog što je predstavljeno u filmovima moderne produkcije... osim ako Amerika stvarno nije toliko pošla u kurac.

Jedna od jako zanimljivih pojava na dragom nam Fejsu. Iz ovog ugla (kamera ili telefon postavljeni ispod nivoa brade, slika zahvata deo tela poput biste) slikana osoba uz propratni mršt i/ili "mnogo sam kučka, ne zameraj mi se" izraz lica odaje utisak lažne veličine i (bezuspešno) uliva strahopoštovanje...ili to bar misli, zato što taj fierce ugao omogućava kompletan uvid u dlake iz nosa.

Izgovor kojim izbegavamo igru i pevanje u diskoteci uz pesmu čiji nam je tekst nepoznat.

Disk na kom se nalazi najčešće film, disk manje je upotrebljiv od jučerašnjih novina, s obzirom da novinama makar možeš da obrišeš dupe. Ti diskovi su davno bili u prodaji, al jebiga niko nije hteo da ih kupi, pa makar da ga daju narodu da se zaglupljuje, a možda će i povećati tiraž novina. Film je toliko kvalitetan da ga ne zovu džaba niskobudžetno holivudsko sranje sa glumcima koji su dosad dobijali priliku jedino u pilot epizodama. Takođe, na njemu može da se nađe i muzika, nešto tipa ’’GRANDOVI HITOVI ZA LETO 2004.’’ ili album ’’Zdravko Čolić-Divlja Ruško’’, čiji je kvalitet proporcionalan kvalitetu pomenutih filmova.

Turbo folk je "muzicki" pravac koji se pojavljuje u Srbiji '80ih godina.
Glavne karakteristike su:
- losa muzika ("tuc tuc tuc tuc tuc")
- lose vokalne sposobnosti (zasto inace sve ide na plejbek?)
- nedostatak talenta za bilo sta drugo sem otvaranja usta (nemojte mi reci da verujete da sami pisu tekstove/muziku?)
- manjak odece
- visak plastike
- dobar marketing
Kao posebno losa strana izdvajaju se turbo - folk tekstovi (od kojih neki, zaista, mogu poprimiti status legendarnih - jedva prestajem da se smejem kada ih cujem)
Takodje, poznat je i onaj vic :
- Zasto je turbo folk veci black od black metala?
- Sve ti se zacrni kad ga cujes.
Tekstove tog muzickog pravca krase alkoholizam (u svakoj drugoj pesmi se pominje kafana), sponzorstvo (Tina Ivanovic i "Bunda od nerca"), prostitucija (Goga Sekulic - Gacice), krsenje zakona ("Prodji sa mnom kroz crveno"), opasnu voznju i ugrozavanje bezbednosti u saobracaju (Boro Majstorovic - Kawasaki).

Kafanski uzvik na pauzama između dve pesme. Poziva muzikante na instant razgaljivanje duše prisutnih gostiju.

Kafana iz teške kategorije. Idealno mesto za kvalitetnu šikanu. Birtija, prčvarnica, prenoćište, motel, druga kuća, sve po želji. Karirani stolnjaci? Ma jebeš to, na takvom mestu nisu potrebni. Muzika? Možda, ako se gazda seti. Može da funkcioniše i po sistemu samoposluge, jer svakako ne želiš da budiš gazdu koji u tom trenutku spava oslonjen na podlaktice koje podsećaju na matoro hrastovo stablo. Uzmi šta piješ, uzmi više komada da ne ustaješ stalno, a platićeš kad se probudiš. Ne treba račun, kasa je u gazdinoj glavi i zna se kol'ko šta košta. Jevtinoća, bato.

Osoba koju treba tabati zbog muzike koja se pusta na zurci ili necemu slicnom....

Nazovi stvari svojim pravim imenom!

Kost, meso, krv, koža. Vrela glava, ladno pivo. Snovi, želje, realnost, beton, opet krv. Dizanje i pad. Od početka do sada. Od rošula preko bicikla, kola pa do kamiona, žene, posla, foruma, opet ladnog piva. Kafana, lome se čaše. Muzika, probijaju se opne. Festival, piju se droge. Paklica na trafici, burek u pekari, šverc u busu, jebanje u jebenim kolima. Mladost. Sirova snaga, upornost, tvrda glava i još tvrđi zid. Mamurno jutro, vrele noći. Devojke. Plavuše, crnke, brinete, šatirane fukse. Nedostižne crvenokose boginje. Očaj, sreća, rakija, infuzija. Demonstracije, nasilje, haos, red, mir. Ocene, jebene ocene. Trzanje po srednjoj. Ekskurzije, lepljive sobe, srča. Faks. Kolege, koleginice, prva sezonska šljaka. Šećer, šesto tona, dvanaest sati. Keš. Provod, kible, sranje. Ljubav. Šetnje, poljubci, veza, brak. Vukajlija, registracija, prijava, Autor.

- voleti pop (jer je pop za pičkice)
- voleti folk (jer je folk za seljake)
- voleti pop-folk (jer je pop-folk za seljake sa homoseksualnim sklonostima)
- voleti turbo-folk (jer je turbo-folk za dizelaše seljačine)
- voleti klasičnu muziku (jer je klasična muzika za snobove i proseravanje)
- voleti pop-rok (jer je to najgori komercijalni treš)
- voleti etno-pop (jer je to naše balkansko proseravanje, koje pretenduje na umjetnost)
- voleti R&B (jer je to za metroseksualne fensere, tj. pedere)

Kršenje zabrane se kažnjava minusima. Na kraju ostaje da je dozvoljeno voleti samo:

- rok (što manje poznat to bolje)
- metal (što tvrđi to bolje)
- hip hop (što manje poznat to bolje)
- džez
- punk
- blues
- house i sve tome slično (trance, techno) - ali pod uslovom da niko za to nije čuo
- tuđi etno (Buda bar, i ostale indo-kinesko-japansko-brazilsko-amazonsko-kenijsko-tanzanijsko-aboridžinske varijante)

Veseljak je vas prvi komsija,vase drugo 'dobro jutro'.Veseljak zeli da pokaze vama i onima u drugoj zgradi kako je njegov zivot zabavan i ispunjen,pustajuci nocu glasno svoju omiljenu muziku.Njega boli pacetina za vas krh studentski san,istraumirani semestar,probleme na poslu ili to sto ste tek uspavali bebu.Muzika se slusa samo nocu i samo preko 100db.Ne govorim o najavljenim zurkama ili glasnom drustvu,vec o iznenadnim naletima buke,koji traju par minuta,pozeljno nakon 3h i koji vas iz tek savladanog sna bude pesmama kao sto su:
Seka Aleksic - Iskoristi plodne dane ili
Sinan Sakic - Sve je postalo pepeo i dim odkad su se deca igrala s benzin

Prvo pitanje kojim se posluže deda ili baba kad zadihani i zajapureni pristignu na stanicu gradskog busa svjesni da kasne.

Najzanimljivija sekvenca ovog pitanja dolazi ustvari nekoliko trenutaka kasnije kad ono predstavlja svojevrsni test sposobnosti vašeg izbjegavanja dobro poznatog toka razgovora u slučaju da su gore pomenuti starci pričljivi i iz nepoznatih razloga počnu da se pravdaju što su zakasnili ne shvatajući da sve prisutne za to boli uvo.
Najefikasnije sredstvo za izbjegavanje takvog razgovora je muzika pojačana do daske i slušalice duboko zarivene u uši što u najgorem slučaju dovodi do njihovog kratkotrajnog kritikovanja ili psovanja za koje ne primjetite da se dešava pri čemu još ostanete i potpuno čiste savjesti.

Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.

Uzvik koji pokriva vrlo šarenu paletu osećanja i značenja...

1. Oduševljenje:
- Skinuo sam junfer, tra-la-la-la-la!

2. Dobro raspoloženje:
- Mama, ne idemo sutra u školu, hara svinjski grip, tra-la-la!

3. Stanje stalnog, mada ničim izazvanog hedonizma:
- Jebe se Gojku što nema ni kučeta ni mačeta, njemu je ceo život tra-la-la!

4. Nepovezano brbljanje:
- Kolega, vidimo se u sledećem roku, ne mogu više da slušam to vaše tra-la-la, a suštinu niste ni dotakli...

5. Pričanje jednog te istog:
- Neću više da sedim u kafani s onim Miletom. Stalno mi drvi: ostavila me kurva, ostavila me kurva, tra-la-la, tra-la-la...

6. Kritička ocena mnogih muzičkih dela:
- Ja ne slušam "Jabuku", Merlina i tako te... Znaš, njihova muzika mi je nekako tra-la-la...

Međunarodna studentska himna koja se izvodi pri svečanoj dodeli diploma.
Naši napredni omladinci već u šestom osnovne, horski, jednoglasno i sa dignitetom dostojnim svete arhijerejske liturgije, pa čak i Ivane Žigon lično, pevaju kao mladi drozdovi i znaju napamet sve reči, ne bi li rastresli zemljište za klice svoje akademske budućnosti i imali 5 iz muzičkog.
(To što će za 15 godina jedina muzika koju će čuti na odbrani svog krvavo izvojevanog diplomskog rada biti polifona obrada kompozicije Za Elizu, koja dopire sa mentorove Nokije i opominje da treba skratiti priču i izneti iće i piće već jednom, to sa ovim nema veze.)
Pesma se zapravo zove De Brevitate Vitae (O kratkoći života) i nastala je tako što su se biskupi igrali Nadovezivanje reči da prekrate dan.

Irski Van Gogh

Beskrajno urban lik koji uziva u svojoj urbanosti i njenim carima.Gleda iskljucivo B92,cita samo Alhemicara i Lovca na Zmajeve,slusa samo house,nosi zimsku kapu leti,ponekad i arafatku,recnik mu je sastavljen od urbanih izraza koje sam izmislja,mrzi "seljake" i uveren je da je kul.
Ustvari je to idiot koji se u urbanu sredinu doselio kada je krenuo na fax pa je zaboravio da mu je Pink omiljeni kanal,Grand omiljena muzika a literatura poledjina deterdzenta,kada je otisao sa njive odbacio je opanke i resio da mrzi samog sebe pre svog urbanog prosvetljenja,"urbane" izraze koristi da bi bio kulji,mada njegova kulost dolazi od njega samog i njemu slicnih.