Ljudi koji se ponekad porede sa bogovima.

Poslednja pozitivna rečenica koju razmenimo sa promoterom.

Poslednji stadijum pijanog društva kod drugarice na svadbi.
Za početak se maltretira konobar da za odabrano društvo donese viski a ne rakiju. Posle, kad se malo podnapije, ličnim fotoaparatom se beleži svaki trenutak igranja jedan na jedan dok se ne dodje do samog fotografa rečima "aj mi tebe malo da slikamo, da viš šta mi imamo". Kad se dodje do teleće čorbice i njome kao emulzijom obloži želudac i krene nanovo da se pije kao da ništa nije desilo, dolazi se do ovog "ne bre taj Rose, daj Rubinov, sa crnom etiketom, ajd, ajd". Jadni konobar, preživeo je mnoge goste, ali ovako uporne još nije sreo...Da, muzika ima dve pevaljke i obema se povraća po stomaku!

Iskren odgovor oženjenog čoveka na pitanje "šta slušaš kad želiš malo da se opustiš"?

Sve je počelo pre dvadesetak godina na svadbi jednog seoskog prizivača kiše, kada je svirao novopečeni sastav pod nazivom: ,, Okrunjen kukuruz '' iz Donjih Glavica, pod dirigentskim okomkom goniča stoke Saše Popovića. Svirali su neke, tada u selu veoma popularne pesme kao što su: ,,Ja je gledam, na panjučgu sedam'' ili ,,Njivu preorala, sad je čeka štala'' . Među gostima na svadbi bilo je mnogo viđenijih ljudi kao sto su Coco koljač, Milojko štrojač i mlekarica Dragutinka. Njima se veoma svidela muzika, pa su odlučili da potpomognu ovo krd... hoću reći ove momke. Posekli su par hektara šume, prodali najbolja grla i podigli objekat koji i dan danas ukazuje na primitivnost našeg naroda.

Enormno veliki broj bendova koje čine četvorica-petorica osušenih britanskih 30-ogodišnjaka, sa a-la-bitlsi frizuricama i u košuljicama zakopčanim do pod grlo. Muzika se sastoji u menjanju 3-4 osnovna akorda, dok tekstovi uglavnom govore o tome kako oni žele da budu srećni, samo ne znaju kako. Pevač (koji je obično i basista) zvuči kao da je na šolji boreći se sa višemesečnom opstipacijom. Scenski nastup se sastoji u cupkanju na jednoj, pa na drugoj nozi, i njihanju glave levo-desno, a ako je skank bio suviše jak, pokreti su srazmerno usporeniji i glava ide napred-nazad. Svi do jednog u bendu su kompulsivni onanisti, homosi ili čak potpuno aseksualni. Niko ne zna njihovu tačnu svrhu u Univerzumu, ali MTV ih već decenijama neumorno štancuje....

Da se razumemo, ova dva pojma su potpuni kontrast jedan drugom.

Balade su pesme koje ne lažu. Teraju te dobro da razmisliš o životu. Dovoljan je samo jedan, ali pravi ton da te ta muzika dirne u srce, pa da pustiš pravu mušku suzu. Da ne serem previše, samo ću reći da se balade rečima ne mogu opisati. Baladu najbolje opisuje vaša ekspresija.

'Balade' su pičkopaćeničke pesme koje stvaraju oni muzički izvođači koji okupe onoliko riba koliko Sokrat ljudi oko sebe na atinskom trgu tokom svog govora zbog novca i.... hm.... pa, riba. Dodeljen im je taj naziv samo što su lagane.

Nažalost, masa više voli 'balade'.

To je lik koji ide na sve moguce besplatne koncerte i okupljanja,pogotovo na Beer fest,iako ga muzika i pivo uopste ne zanimaju.Njegova misija je da ide i skenira teren pogledom za izgubljenim predmetima,koje ce sutradan da proda na buvljaku.Takav lik je u stanju da za vece nadje i do deset mobilnih telefona,ne zna se koliko satova i naocara za sunce,gomilu novcanika i sve ono sto niko drugi ne bi nasao,pa makar pokusavao deset noci za redom.Takve likove ne treba mesati sa lopovima,zato sto lopovi ipak moraju da uloze neki napor i vestinu da bi dosli do odredjene stvari...dok ovi samo vesto koriste nepaznju ljudi koji su dosli da se zabave i koji zbog nepaznje gube vredne stvari.

Zivotinja koja ce izleteti neposredno pre negativca . Sada vec dosadna scena od koje ni dan danas , reditelji ovog zanra ne odustaju . Koliko smo samo puta na filmu videli da preplasena devojka otvara vrata od plakara , ubedjena da se unutra nalazi ubica . I u trenutku kada " opasna muzika " staje , dok skripucu vrata od zardjalih sarki plakara , izlece Pera ! Macor na koga je ona potpuno zaboravila , koga ona neizmerno voli , a mi mrzimo jer nam je skratio zivot za par minuta . Kada se devojka smirila , jer u plakaru NEMA NIKOG SEM NJENE MACE , izlece ubica sa nozem (sekirom , satarom , kasikom , viljuskom...) i tada nastaje jurnjava po stanu . Macor je naravno pobegao na sigurno potpuno nepovredjen ...

Kada odluciš da ne izadješ, nego ostaneš, čisto posle dužeg vremena, jedan dan da se opustiš,legneš pre,ustaneš malo ranije sutra,i taman kada te uhvati san,tamo negde oko 2,pola 3,zazvoni telefon!To je poziv,koji te iznervira dok se ne javiš,a kada se javiš samo ti se vrati osmeh na lice,jer te zovu drugovi da ti puste tvoju pesmu,koja trenutno ide u diskoteci.

Kraljica srpske dens muzike. Bila je toliko popularna da je pesma "Izaberi frajera po svojoj meri" bila jedna od najtrazenijih na luzerskim zurkama u legendardnim mestima kao sto su diskoteke Bus i Bona Fides.
Njena velika popularnost odvela je na Mont Everest srpske estrade - u zaborav.
Trenutno izdaje stan, valja neki namestaj i nada se da ce je neko prepoznati na ulici.

Verovatno najopasniji rastafarijanac ikada. Hobi mu je lovljenje, dranje i pretvaranje ljudi u trofeje.

100% čist hejterizam. Ultimativno efikasan metod neosnovanog i ničim izazvanog, namernog sjebavanja nečijeg optimizma.

srpski ekvivalent engleske imenice "hate" (jer mržnja ne zvuči toliko kul). ima približno isto značenje kao hejt.

Rešenje za svako sranje koje ti život priredi. Ne postoji bol pod ovom kapom zemaljskom koji ne može da ublaži neki od stihova Jušnog Vetra, niti rana koju ne može da isceli setni Sinanov glas. Pod ovim crème de la crème muzičkim pravcem, naravno, mislim na turbo folk i narodnjake ili što bi naše zapadne komšije rekle cajke, a od izvođa ovog žanra posebno se izdvajaju Sinan Sakić, raniji projekti Mileta Kitića, Aca Lukas, Džej kao neki prelaz sa turbo folka na prave narodnjake i konačno Šaban, Tozovac, Miroslav Ilić i Toma Zdravković ali ja sam samo čovek da bih pisao o njima, pa tu temu ostavljam nekom drugom.

Turbo folk. Šta je to? Muzika ili šund? Lajfstajl ili klasična kičerica? Jebeš mi sve ako znam šta je al' mislim da polako shvatam njegov značaj. Nekad, dok još nisam popušio kurac života, mislio sam da je to klasična komercijala i teško sranje ali kad sam prvi put primenio turbo folk soul therapy i primetio promene morao sam da preispitam svoje shvatanje turbo folka. Ne, to nije muzika. To je, bre, melem za dušu!

Elem, pošto si već ispušio gorepomenuti kurac i udario dupetom u ledinu polako shvataš da moraš nešto da promeniš u životu. Dolaziš kući, razočaran i ne znaš šta ćeš sa sobom. Dedina sačmarica te gleda sa zida i smeška se nadajući da planiraš da se kobejnuješ. Prc malo! Teraš u kurac i dedu fol lovca i nebaždarenu sačmaru. Sačmara hnjo hnjo... Saberi se, zaboravljaš koliko si sjeban. Ulećeš u sobu i guraš ključ u bravu. Sedaš za komp, pališ jutjub. Kucaš u srču SINAN SAKIĆ, nameštaš sluške i teraš sve u kurac. Posebno Kobejna, jebo mu pas mater ćomansku.

Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.

Još jedan od načina da nam velike kompanije pokažu koliko im je naše tržište bitno. Što da se muče da snimaju reklamu, kada mogu da prilepe neogovarajuće glasove akterima i nazovu ih Dragan, Marija itd...

Ubedljivo najljigaviji muzicar u istoriji muzike. Uglavnom svira soprano-saksofon, (inace, u pravim rukama veoma kul instrument), ali iskljucivo koristeci ciste, jasne, skolovane, nemastovite, ubudjale, umiljavajuce melodije koje u trajanju nota nikada ne prelaze cetvrtinu, a vrhunac kreativnosti mu je da doda lagani, ljenkav vibrato na kraju svake note. Kao da mu sve to nije bilo dosta, na krv se zamerio dzez komuni kada je "obradio" cuvenu pesmu Luisa Armstonga "What a wonderful world", tako sto je preko inace neizmenjenog originala nasnimio svoje baljezgarije. Obavezan na plejlistama u starackim domovima, otmenijim cekaonicama, bezukusnim restoranima i kaficima i kao pozadinska muzika za liftove, supermarkete i robne kuce.
Jedina stvar ljigavija od njegove muzike je njegov izgled; uvek sa finim osmehom na opusteno neobrijanom licu i frizura a-la Lidija Vukicevic.

Običaj na ovim prostorima da se i sa istoka i sa zapada proberu 'reprezentativni' uzorci i ubrizgaju u krvotok.

Merilo skupoće određenog artikla.
Skupo u pičku materinu.