Najbolji antibiotik za ljubavne jade.

Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.

Ovaj vid ljubavi medju nacijama (a bogami i unutar nacije) se najbolje ogleda na raznim snimcima na Youtube. Ukucajte u Youtube search bilo sta vezano za balkanski region i pogledajte u komentare. Tematika okacenog videa ne mora da bude nista vezano za politiku, moze da nastane iz cista mira na spotu neke pesme ili snimka neke utakmice (zvezda-partizan, Srbija-Albanija itd.) Tu se ne zna ko pije, a ko placa. Obicno neki trol pocne temu na fazon "srpska muzika je sranje" ili "srspki fudbal je sranje" (ili hrvatski, ili bosanski, svejedno), i onda se tu primi gomila besposlenih ljudi koji krenu da srdacno brane svoju naciju i da pisu referate o svojim misljenjima pritom psujuci celu familiju, zivu i mrtvu, onima koji se ne slazu sa njima.

Prva misao nakon što utihnu zvučnici komšije mladog alternativca koji živi do nas, a koji ih ne gasi ni kad izadje iz kuće i tako nas danima čašćava masažom bubnih opni predivnim melodijama nekog alternativnog pravca u muzici(norveškog speed dead metala, na primer).

Lik koji neprekidno smara konobare. Cima ih za meni, za slanje pića curama prekoputa, vraća porudžbine i kvaziboemiše. Pritom je s njima jako prisan, ali ne previše..mora da se zna ko je glavni.

Likovi koji skoro svaku pesmu dorade sa malo vulgarizama misleći da su pritom zanimljivi i kreativni, svoju kreativnost najviše vole da prezentuju na žurkama kada se iz petnih žila trude da nadglase original svojim '' umetničkim ostvarenjem''

nazivi svega: caffea, poslastičarnica, diskoteka, kafana, kafančina... i sve to jer se za klub placa manji porez.

Lik koji 'mrači' okolinu svojim ponašanjem i spikom, takoreći - ubija u pojam, ali ne na način na koji bi vaš ortak to radio (dâ mu se oprostiti), već na sebi svojstven: teme bez poente koje nikog ne zanimaju su njegov glavni adut, njegov put ka socijalizaciji sa nažalost, kontraefektom.
Pravi real life spemer, spem, spemer. Posebna vrsta naprednije verzije smarača sa kojim nije preporučljivo ulaziti u konverzaciju, osim ako ni sami niste jedan od njih :muzika iz Zone Sumraka:
Prepoznaćete ga i na netu po dužim-već-viđenim-komentarima bez niknejma na Blic onlajn, Kurir onlajn i B92.net. Ništa bitno neće napisati tamo. A i koga pak boli kurac da čita članak na temu o proslavi drugog rođendana klonirane ovce Doli. Svašta.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Osim svima nama dobro poznatog lajtmotiva sa časova srpskog, izraz je primenjiv i za brojne situacije u svakodnevnom životu kada nam sagovornik priča o nečemu što nas apsolutno ne zanima ili što ne želimo da čujemo.

Usklik hard-kor Srbina kad na slavlju čuje zvuke trube.

Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.

Pjesme koje vas bez obizira na to da li opjevana žena ide da proda vola na pazar, šeta se kroz Berane ili miriše rosnu travu, asociraju na istoimenu ženu koja vam je u nekom periodu života slomila srce.

Svaki komercijalni novitet

Kako nam divno to filmovi prikazuju... No jeste li se ikada zapitali šta se zapravo iza toga krije? Za onoga ko je sprema tekuća pitanja su sledeća:
1. Kako isprazniti gajbu (ili ako je pravite na nekom drugom mjestu kako dovući sav potrebni materijal)?
2. Kako na najbolji način srediti prčvarnik (čitaj moj stan) da izgleda kao neko romantično mjesto, ili ako ništa, da se čovjeku ne gadi jesti tu?
3. Da li odvojiti dosta vremena i napraviti neko, onako, domaćinsko jelo ili nešto moderno i brzo (u prvom slučaju ode čitav dan, a i dečko se može osjećati kao kod svoje tetke na ručku, a u drugom može dovesti u pitanje vičnost kuvarice)?
4. Da li on voli srednje pečeno, reš ili živo (kao i da li voli ovu ili onu namirnicu)?
5. Ovo je razno: svijeće, muzika, atmosfera...?
I na kraju - Kako, zaboga, nakon toga svega ostati odmoran, svjež i sexy??!

U reperskom slengu beef (što će reći govedina) znači naraščišćene račune. Zna se kako ih oni raščišćavaju, a kako se lože da ih raščišćavaju, što je praktično ubilo hip-hop, koji je sada u svojoj postojbini muzika retardiranih crnaca kojih se njihova "braća" stide, a glupi beli snobovi ih slušaju iz poze.
Ipak, hip-hop je ovde imao svoje izdanke, njihovom uspehu se ne treba čuditi pošto su nas žreci Novog Svetskog Poretka i domaći satrapi sveli na nivo između Zambije i Kurdistana.
U svakom slučaju Govedina je legendarni hit satava Beogradski Sindikat, koji je opisao društveno-političku klimu u Srbiji neke 2001. i 2002. Nažalost, u mnogo čemu i dalje aktuelna. Ovo mi lično nije najbolja stvar Sindikata, daleko od toga. Čak mislim da bi bolje bilo da se nisu bavili politikom. Njihovi kasniji radovi to potvrdđuju. Ipak, mislim da se treba podsetiti i definisati.

Kada posle kraja radnog vremena gazda kafane zaključa istu, a pošto ste mu stalan gost, budete u odabranom društvu koje ostaje. Pevaljka vam peva bez mikrofona (posle 1, zbog jebenog zakona) , pijete i pevate do zore. Vrhunska zabava. Onda se gazda smori i dobrano pijan krene kući, uz obaveznu rečenicu: "Ostanite vi još ako hoćete, tu je čuvar!"

Likovi koji su do svoje 13te živjeli u selu udaljenom tri kilometra od kraja svijeta pa se presele u grad.U rekordnom roku oni postaju jedni od najzajebanih klošara počinju da slušaju rep i glume beogradske kriminalca 90ih.Bacaju kolekcije svih narodnjaka koje su do tada skupljali i pljuju sve što je vezano za selo uz što naravno idu i njihovi do jučerašnji prijatelji ali ovakve likove obično zajebe izlazak i nakon par pivica počinju da pokazuju svoje znanje o narodnjacima.

Jedna od igrica koje su obeležile prelazak sa Komodora na PC-je. Ovo se, naravno, odnosi samo na prva dva dela Princa; ostali delovi nisu ni blizu kultnom statusu originala iz ranih devedesetih.
Klasična 2D arkada, ono što je ovu igru činilo drugacijom od svojih savremenika je bilo elgantno, tečno, skladno kretanje glavnog junaka, pogotovo pri skokovima, zaletima i hvatanjima za ivice, kao i sjajna simulacija dejstva inercije pri menjanju pravca. Takođe, muzika je bila zakon - veoma prosti, ali zarazni arapski motivi koji su sjajno gradili atmosferu.
Od pre nekoliko godina, u svetu postaje sve popularniji ekstremni sport "Free Running", koji se sastoji iz skakanja po krovovima zgrada i ruševina starih fabrika i raznih sličnih vratolomija, a stiče se utisak dok gledate vrhunske majstore ovog sporta da im je Prince of Persia bio glavna inspiracija, jer savršena tečnost njihovog kretanja neodoljivo podseća na igricu.

Znaš onaj osećaj kad se nikad nisi napilo? Ni ja. Ali zato odlično poznajemo ono kad prebodeš. Kad niko živ ne može da te zaustavi ni smiri. Kad praviš sranja brzinom kojom Lea Kiš izgovara "hahaha aplauz!"
Ne postoji osoba u kafani koja ti ne smeta, koja ti nije pogledala ribu popreko, koja te nije izlaktala dok si jurio ka klozetu da se ispišaš nakon što se svo pivo ovog sveta slilo u tebe. Konobar ti ne menja pepeljaru dovoljno često. Svetlo nije dovoljno jako. U kafani je hladno. Preglasna je muzika. Ima previše dima. Smeta ti što je sunce zašlo. Što se zemlja okreće (druže, tebi se tada okreće i kafana i zemlja i sto i stolice). Zabediš na sve i svakoga.