Popularna pesma Dzeja Ramadanovskog

Čarobno vreme kada banke postanu prepune starijih gradjana lepe nam zemlje. Nema ničeg lošeg u tome, ukoliko nemate obavezu tipa - uplata školarine/upisnine pa se nadjete u sred prostora koji izgleda kao bar zamrznut u vremenu, gde se muzika stišala, a svi stoje oko šanka. U tom "baru" barmeni rade brzinom recipročnom u odnosu na mesto koje u redu zauzimate i to što ste bliže oni su sporiji. Povrh toga treba dodati sve pomente penzionere koji konstantno komentarišu kako se ne žure nigde, nije bitno stići prvi ili nije strašno propustiti nekog. Pod ovim zadnjim se podrazumeva da morate biti član neke penzionerske gilde, jer u suprotnom ostajete zarobljeni u moru gerijatara.
Ne kažem da ne treba propustati starije, ali ako u tome preterate, uz beskonačne "sine-ćero" pohvale ostajete da i vi postanete deo bara izgubljenog u vremenu.

Izraz se uglavnom koristi za žene kojima svaka dlaka smeta, nije im ništa potaman, stalno mlataraju rukama, žale se, zahtevaju nešto, traže svoja prava, a zapravo su razmažene smoruše koje 'oće da sve bude po njihovom i koje maltretiraju i gaze sve koji im se nađu na putu.

... Angelu među angelima...

Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.

Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je imala dušu...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.

Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...

I posle se nešto čudimo za današnju mladež.

More, što bi rek'o moj ćale: Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!

Obično dosta govore o vašoj ličnosti, promišljenosti. Govori kako znate da lažete, da sakrijete vašu tajnu. Govori i vašoj želji da li nešto uopšte želite da sakrijete. Oni sa najdlakavijim mudima će staviti ponić na desktop. Mada je ovo danas malo zastarela pojava, jer svi strimuju pornjavu, ima i dalje boema koji vole da skinu dobru rezoluciju, ili smo jednostavno nostalgični i čuvamo godinama onaj legendarni Dženin sa vatrogascima.

Sjediš u kafiću, kuliraš, ugodna muzika, cura sa kraja šanka ti se smješka.... ali da sve ne bi bilo tako dobro pobrine se tip koji te poznaje i uvijek te srdačno pozdravi i počne da te nenormalno smara svojim pričama koje su samo njemu zanimljive pri tome crkavajući od smijeha na svoje retardirane fazone. Držiš u ruci hladno pivo koje je imalo tako dobar okus dok nije ovaj smarator naišao i razmišljaš da li da mu flašu u usta strpaš ali ti savjest to ne da jer si mu drag i to ne bi bilo lijepo. U tom trenutku na vrata ulazi tvoj spasitelj, tvoj Mojsije - tip kojeg smarator također poznaje. Smarator ga ugleda, izvinjava ti se što mora prekinuti tako ugodan razgovor i odlazi do Mojsije da i njemu "uljepša" dan. Pivo opet ima dobar okus, opet čuješ muziku, razmišljaš da odeš do Mojsije i noge mu izljubiš jer se pojavio.

Osoba koja nema pojma o čemu se trenutno govori.

Svako vozilo koje se iz Evropske Unije uveze na ove prostore.

Koristiš net, kakav takav 1024/128 Kb/s, 2048/192 Kb/s,... ADSL, kablovski, vajrles...
Svaki je u krv skup i nijedan nema protok onakav kakav bi trebao da ima. Kao student, ili kao čovek snalažljive prirode, i iz finansijskih razloga nemaš pristup nekom donekle dobrom netu, pa moraš da se kačiš na neki slobodni Wi-fi. Ti su uvek pretrpani, i net jedva ide, ali desi se nekad da leti. Muzika se sluša preko neta, pomoću raznih sajtova, plejera, blabla, ali zbog nemogućnosti protoka, pusti se i winamp ponekad. E tu dolazi do konfuzije.
Kada zabodeš duže za kompom, sa sluškama, skontaš, u jebote, ala net piči, ni jedna pesma ne prekida. I zanesen tom lepotom, kreneš da otvaraš newtab u želji da probaš da skineš neki film, mjuz i tu onda shvatiš... Jebo me free wi-fi i dobra play lista u winampu.

Ovo može da se kaže za svaku osobu, bez izuzetka i bez pardona. Svako je zbog nečega odvratan i izaziva zgražavanje u onih koji ne praktikuju vid zabave odvratne osobe.

U decibelima da se iskaže jačina ovoga zvuka koji predstavlja orgazam za uši, što bi rekli engleski hipsteri eargasm. Nisam spavao uopšte. Razumite me. Imao sam priliku da joj priđem i nisam je propustio. Štaviše, poljubio sam je u obraz. Instant dopaminijada u mozgu. Milion čestica radi kao sat da doprinese toj ekstazi jebote. Perfektno se osećam, zato i ne spavam. Pijem emge Mivela vodu na kojoj piše da magnezijum smanjuje umor i to mi je dovoljan stimulans da nastavim s pisanjem ovih nebuloza. A u pozadini je neka polu rejv muzika iz igrice koju obožavam. Da dum da dum ti duuum... I tako, zemlja će nastaviti da se obrće kako god okreneš. Perspektiva je najnebitnija stvar u istoriji najnebitnijih stvari. Samo je pitanje ko će okončati dabstepovanje pojačano do daske, jer ja sigurno neću. Pronaći će me za kompjuterom sa uključenim kaps lokom u kucanju OVOGA

Prevedeno-seljanka.Devojka koja nosi obavezno tange u boji (nije bitno kojoj samo da se niikako ne slazu sa belim pantalonama)
Muzika:za druge,ne slusa narodnjake ni pod razno.Ali samo ona zna sta ima na mp3 plejeru..
Stil oblacenja:fensi,fensi i samo fensi (boje koje preovladavaju:zlatna,roze,sve sto je sljokicavo)
Decko:uvek ga ''ima trenutno'' i to je neko ko je mnoogo velika faca i bas je obozava!
Recnik:posto joj nacitanost nije jaca strana ne prica mnogo,ali kad zatreba ume da se PRAVI pametna.postapalice prisutne i izrazi tipa:vrh,extra,''ribo!'',do jaja.poruke iskljucivo sa w (umesto v) i sh,ch,zh,tj (umesto s,c,z,c)
Tiha patnja:slatkisi.nikako!,ali omakne se ponekad jbg
Komplex:brazilski look (kvarcovanje u kombinaciji sa doosta pudera.sto sve na kraju ni na sta ne lici,ali nema veze,bitno da se njima svidja)

Enigma - ali i enigmatika - za zapadnjake. Prosto im ništa nije jasno!

Iako paradoks sam po sebi, poput vaterpoliste bez ruku, ili poštenog političara, gluvi tonac je osoba koja bez problema uspeva da živi, radi, plaća porez i umnožava se u zemlji Srbiji.
Samo u Srbiji se televizijskim i filmskim poslenicima bukvalno jebe za nivo decibela koji ispuštaju u životnu sredinu i zabole ih da li je ono što ljudi, voditelji, glumci na malim ekranima pričaju, zaista i čuvljivo od muzike koja je "u pozadini" i dostpuno ušima auditorijuma. Nivo buke koju proizvodi muzika ili npr. šum mašina ukoliko je scena u fabrici je toliko jači od glasa govornika da prosečan stanovnik Srbije pred paljenje televizora svaki put mora da očita moleban da se slučajno ne pojavi neki brka ili ne daj Bože i Sveti Pantelijo, neki mucavac jer je tada apsolutno nemoguće čak i pročitati sa njihovih usana šta su hteli reći.

Specificnost ovoga filma je u tome sto posle monologa glavnih junaka obicno gledamo i njihovu sahranu...

Gardisti Oktavijana Avgusta, poznati po tome što su mu bili veoma lojalni.

Davno zaboravljen stari srpski izraz koji označava sitno i energično igranje.

Samocenzura je pokret koji se izvodi kada vas je sramota tuđe sramote. Najčešće sramote neke osobe u vašoj neposrednoj blizini. Izvodi se u tri pokreta: spuštanje glave, skretanje pogleda u stranu i postavljanje šake preko očiju. Neiskusni je često koriste da izbegnu poznanike na ulici.

Česta pojava na srpskim narodnim veseljima koja se najčešće javlja tek posle sumraka. Odlažući treću ispražnjenu flašu domaćeg crnog i bacivši oglodano svinjsko rebarce u ugao šatora jedan od uvaženih članova svite, najčešće je to nosilac titule starog svata ili vojvode, ustaje, briše se rukavom i zahteva svoju omiljenu kompoziciju. Na to sledi reakcija drugog člana svite koji mu galantno objašnjava da to nije moguće jer je u toku auditivno kulinarska fuzija.

Kompilacija koja ima potpuno istu ulogu kao i čuvena kafa sikteruša, tj. da stavi do znanja gostima da su se već dovoljno (previše) zadržali. Za razliku od sikteruše, kojom se to diskretno i na finjaka sugeriše, sikter-disk je brutalnija varijanta. Ona poteže kada suptilnije metode nemaju efekta ili kada se ispostavi da su gosti naročito neprijatni.
Sadržaj sikter-diskova varira od osobe do osobe. Retko kad su to namenski pravljene kompilacije, obično je u pitanju neki neuspeli muzički eksperiment vlasnika ili bar tip muzike neslušljiv za bilo kakvu širu publiku. Najčešće se na sikter-diskovima nalazi fri džez, napornija klasika (Stravinjski, Rahmanjinov, Vagnerove opere...), trve blek metal, bilo kakva avangardna, eksperimentalna ili konkretna muzika, japanski grajnd kor, guslari, hitovi sa šoder liste... Izbor sikter-diska uglavnom je i stvar improvizacije, trik je ubosti muziku koja nikako ne odgovara afinitetima i ukusu nepoželjnog gosta.