Mesta na jugu srbije gde je doslo da telesnog obracuna izmedju 2 zavadjene strane.Ime je dobilo po onom ko izvuce deblji kraj.
vide li vlajka ka'v se PREBIVEN vratija kuci
Niko nije iskreniji u svojim osećanjima, impresijama i očekivanjima nego naš narod kada za malim ekranima u svojim domovima komentariše trenutne rezultate srpskih sportista. Iako su ga kovali u zvezde mesecima, ne znači da ga isto toliko neće pljuvati nakon što izgubi od Federera u polufinalu Rolan Garosa. Da, reč je Novaku Đokoviću.
Federer - Đoković ( pre početka )
Narod : Ide Nole do kraja ! Pobeda !Federer - Đoković ( kraj prvog seta : 7-6 )
Narod : U jebote, pa ovaj se ne zeza, ajde pobedi ga nisi sakat...Federer - Đoković ( kraj drugog seta : 7-6, 6-3 )
Narod : Mrcina bre jedna jebem li ga u usta, ako sad preokrene ljubiću ga u dupe !Federer - Đoković ( poraz )
Narod : Ma bre sisa jedna, ne može ovog matorog Federera da dobije. Pa nafatiro se pa mu se ne igra više ! Stoka !Južna Koreja - Srbija ( 2-1 )
*mislim da je kad je ova družina u pitanju nerealno očekivati i remi sa Malezijom*
misao koja nam se najvise mota po glavi tokom radnog vremena
U našoj zemlji već tradicionalna dinamika građevinskih radova na novoj-staroj školi, vrtiću, Domu Zdravlja, jebenoj Obilaznici ili deonici lokalnog puta. Do u dan egzaktna korelacija sa pojavom iz naslova neobično se podrazumeva. Jer tako su u mogućnosti.
- Komšo, ščuo što je juče pogin'o Rade Jovankin?
- Kako, bre? Gde? Je l' ga to Krsta konačno ubio zato što mu je onomad jeb'o Milevu u kukuruzu?
- Ama, jok, nego iš'o noću traktorom preko onog novog mosta na Moravi pa nije vid'o da fali druga polovina...
- E, ko ga jebe kad je glas'o za Demokrate...
Stvar koju je nemoguće sačuvati, kako od prijatelja, tako i od neprijatelja, te slučajnih prolaznika.
-Dobra je sine, samo da ti razmisliš još jednom.
-Vidiš majka, ja sam se i bojao da ćeš joj naći neku falinku. Ali ovaj put stvarno ne razumem. Zgodna je, lepa je, vredna je, i mislim da je nešto najbolje što mi se dogodilo.
-Pa zato ti i kažem. Lepa je, kao što sam i ja bila u svoje vreme. Možda zato ti sine i imaš plave oči, a ne kao tvoj otac i majka smeđe.
Varioc u godinama, pred penziju.
Jedan od najnizih staleza ljudske rase u Srbiji. Grupa najcesce starijih osoba (mada ima puno i mladjih) koja gleda utakmice iz svoje udobne fotelje kuci i komentarise kako koji igraci nemaju pojma, kako nam se klubovi raspadaju, kako su nekada JNA i Marakana bivali ispunjeni do zadnjeg mesta, a sada smo do neba kada dodje 10000 dusa, a ne pada im na pamet da odu na stadion, pa ako ne zele da navijaju, makar da sede da grickaju semenke i novcem od karte pomognu nasem fudbalu da se oporavi. Jos nizi stalez su oni koji cak ni na TV-u ne pogledaju mec, vec procitaju u novinama da je Zvezda dobila Partizan ili obrnuto i zezaju one koji navijaju za protivnicki tim.
Jako puno "nazovi" delija i grobara ima i na nasem sajtu(cast izuzecima koji imaju pravo da mi nabijaju na nos kada Zvezda izgubi u derbiju)
Čest grafit po prigradskim domovima kulture koji ima za cilj da "ekipi" iz susednog sela skrene pažnju da "nema zajebavanja" ukoliko se zateknu na tuđoj teritoriji. Obično su to dva rivalska sela, isturena od grada do kojih se stiže jednim putem. Naravno, "opasnija" ekipa je ova koja je bliža gradu, tako da ovi drugi "slabiji" moraju da prođu kroz njihovo selo ukoliko idu za grad. To podrazumeva sporiju (pedersku) vožnju, utišanu muziku bez basova, bez ruke kroz prozor, inače leti cigla na šoferku. Zabranjeno je muvanje riba, svraćanje na trafiku (ukoliko postoji), za sedenje u kafiću se automatski dobija uput na VMA, odeljenje ortopedije.
Sve to traje do prvog vašara ili noćnog turnira kada dođe do opšteg sranja, gde se bije i staro i mlado. Tada nestaju sva pravila.
Pesmica čiju melodiju znam da sviram na: sintisajzeru, fiksnom i mobilnom telefonu, harmonici, gitari, bubnjevima, flauti, klarinetu, fruli, čaši, stolu, nečijem licu, patosu, zidu, šoferšajbni od Golfa II, monitoru, buretu, tanjirima, španskim pločicama, pečenim ciglama, ormanu, vratima...
I siguran sam da bih znao da je odsviram na svim mogućim instrumentima, predmetima, pa čak i orguljama.
Poslednja cepanica u šupi.
Obicno pocinje ovom recenicom:"Milunkaaaa,daj pistolj"
Pomiriti dva zaraćena naselja.
Onaj momenat u vezi kada devojka traži "pauzu" jer nije sigurna šta želi.
Luzer po inerciji.
Sleng za osobu koja u duelu sa protivnikom uvek izvuče deblji kraj, klasični nemač pojma, trećeligaš, kojeg jedino krasi veoma izražen takmičarski duh.
Primer 1
Boka: "Matori, aj đido da razbacimo koju PES-a, da ti pokažem neke stvari."
Kizo: "Brate, ako bacimo malo retrospektivu, ti si moja stalna mušterija. Petarda u 75-oj minuti je deža vu, tako da ipak moram da čekam ćaleta.Primer 2
Žeka: "Matori, da li si za basket? Sad sam video onu trojicu nafura na košu, pa ako si za neko rastakanje, zovem Stjepu i idemo."
Đole: "Išao bih na basket, ali gde ćemo igrati protiv onih debila. Nije zanimljivo jer retko kad budu dvocifreni!"
Žeka: "Jebeš ga sad. To su naše stalne mušterije, moramo ih ispoštovati nekom lekcijom."
Đole: "Čuj se sa Stjepom, a ja sam spreman za 10 minuta."
Jedno od osnovnih pravila uličnog basketa gde se partija ne sme završiti šutom za dva poena. Ako ipak neko to uradi, računa se samo jedan poen i igra se nastavlja.
- Ohoho, evo i braće Gasol, taman nas ima šest. Panjevi, hoćemo razbaciti koju?
- Ajde Šorti, šutaj za loptu. Do 21, nema dva za kraj.
Omiljena tema za zadatak iz srpskog jezika.
Profesor: ‘Ajmo, deco, pismeni!
Prva tema: Psihološka borba Raskoljnikova u romanu Zločin i Kazna.
Druga tema: Dileme i psihološki prikaz svih likova romana Čiča Gorio
Treća tema: Mesečina obasjava moj prozor, sedim i sećam se
Petrović (za sebe): Čega se sećam, koji moj? Odkad me Đole spizdio letvom po glavi, ničega se ne sećam...(profesorci) Jel’ može još neka tema?
Profesorka: A, koju biste vi?
Razred: Proleće je stiglo u moj kraj!!!
Kulturan način da nekome saopštiš da si mu spavao sa kevom.
Samo šiba, bez obzira na posledice. Ne zna šta ga sve čeka, i nije upoznat sa preprekama. Umesto da zastane i malo razmisli, on samo trči napred, ka boljem, a desiće se samo suprotno.
odes na selo . . . cesta pojava a jos cesce pitanje dokone bake koja sedi ispred avlije: "A ciji si ti? " . . .
. . .
Baka: a ciji si ti sine?
Ja: mamin i tatin (jao ne opet)
Baka: a tebi bese tata onaj politicar?
Ja: nije baba, radi na birou, ceka red vec 7 godina.
Baka: jao da pa pomesala sam te sa njim.
Ja: al baba ja sam apoliticar.
Baka: a to neka nova stranka?
Ja: nije baba, ovo je najstarija stranka.
Baka: znaci Seseljevi.
Ja: ma jok.
Baka: pa onda si Tomin.
Ja: ma jok baba nisam ni plavi ni zuti ni crveni.
Baka: pa za koje si onda?
Ja: pa uvek sam za pivo.
Period koji odlikuju:
-odluka da ustajete svakog jutra u 8,
-čvrsta odluka da se tokom celog raspusta dovedete u fizički red redovnim trčanjem po kraju pre doručka,
-obećanje samom/samoj sebi da ćete se za narednu školsku godinu/septembarski ispitni rok dobro pripremiti,
-odlazak na more da se odmorite,
-sređivanje svih stvari u vašoj sobi,
-generalno, dovođenje života u red, pred nove izazove.
U realnosti:
-ne budite se pre 12 sati, i iznenađujete se kako vreme brzo ide od 8, kada ste isključili budilnik, i rešili još samo 5 minuta da dremnete.
-Ukoliko vas ne mrzi, krenućete da istrčite malo oko zgrade, ali jedva izdržavate 2 kruga. Ova aktivnost traje svega 2 dana.
-Iako ste čvrsto rešili da se pripremite za školu, odlučujete da se samo par dana odmorite. Tih par dana traju oko 2 meseca.
-Ako ste otišli na more u julu, možda se nekako i odmorite- ne ležete u krevet pre 3, ne budite se pre 12 i odlazite na plažu kada ostali turisti idu na ručak. Ako ste otišli na more u avgustu, naročito ako ste student, čeka vas ispitni rok, pa nosite punu torbu udžbenika.
-Prilikom otvaranja svoje vitrine/ormara, primetili ste koliko tu ima posla, ali... pomerate svega 2-3 stvari koje brisnete, ubeđujući sebe kako je uglavnom sve na svom mestu.
-Mislite da je raspust sam po sebi doveo život u red, a kada krene nova školska godina, preneraženi ste koliko se sve oko vas promenilo.
