- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

-Ne možeš da veruješ, navatali se dok sam je vozio kući, bukvalno me napala na semaforu! Vidim ja, mala obećava...Polukružni i pravac poljanče, da konačno iskoristim ono ćebe u gepeku za vanredne situacije. Ćebe se pokazalo k'o prava investicija, mala se pokazala k'o velika, ma milina... I usred našeg seksualnog opštenja, puče grom u drvo pored, jedva živu glavu izvukosmo!
-E, kad si to pregrmeo, sve ćes!

Marija u predahu jurenja uslova za 2.godinu medicine kod babe i dede na selu.U cik zore budi je ujdurma ispod prozora.Deda se raspravlja sa komšijama da je još rano i da čeljade spava.Marija izlazi napolje.Starija komšinica maše nekim snimcima,komšija je doneo rezultate krvi.
Hajde sine živa bila ti meni pogledaj mi ove snimke i kazi sta vidiš da ne idem kod doktora,zakazali tek za 10 dana,Bog ih ubio neradnike,ko ce da čeka toliko,a i daleko je,znaš da moram da silazim do grada da bih došla do ambulante...evo ti samo baci pogled pa kaži ima li šta ili nema....Komšija maše onim rezultatima krvi,boreći se za startnu poziciju,njegov nalaz kraće traje za pogledati...Deda joj prenosi molbu da dođe hitno kod komšije Rajka,izgleda da se tele razbolelo....
-Uselivši se u novi stan,nove komšije se raspituju za starosedeoce.....Baka sa sprata priča....a iznad vas je jedan fini mladic,advokat....
Posle nekog vremena i sretanja krajnje oronulog i raspadnutog ,,advokata''koji šljaka na nekoj građevini dođoše do zaključka da je on advokat kao sto su i oni astronauti.A baka im reče da je studirao prava pre desetak godina,pa sta je ako advokat nije....

A: Odgovori mi kad te lepo pitam?!
B: ...
A: Odgovori kretenčino!
C: Džaba se mučiš, vola šta god da pitaš reći će ti "Mu". Da si me pustila da ga vaspitavam opasačem kad sam još bio jači od njega, sad ne bismo bili ovde gde smo.

-Ti nisi normalan, magarče jedan! Zašto si razbio Debelom Đoletu flašu o glavu?

-Kako zašto, pa bolje ja njega da onesposobim pre nego što on to uradi meni.

-Da li si ti zdrav čoveče, o čemu ti pričaš? Pa Debeli Đole ne bi ni mrava zgazio!

-Ama je l' treba ja u pasulj da gledam da vidim da li je on miroljubiv? Gledao me je? Šta koji kurac ima on mene da gleda?!

...Utorak veče....
- Za 10 minuta će mi liga šampiona, tek da znaš.
- Saće kraj.
- Nema kraja dok slova ne izađu.
- Ma saće, evo Ali Riza umire.
....3 minuta kasnije....
- Još pet minuta imaš. je li umro?
- Saće, saće. Pao je.
....2 i po minuta docnije.....
- Počinje fudbal. Je li gotov?
- Nije još, prebaci ti, ionako je ostalo samo da umre.
- A ne , ne. Hoću da budem siguran da je stvarno umro. Neću da mi se Ali Riza pojavi i sjutra veče na Barselonu.
...pola sata kasnije...
- A ko su mu ove te kukaju?

- Au čoveče, jesi dobro? Ja sam mislio da si imao samo slabiji udes.
- Ma jesam! Ali kad sam izašao iz kola i pitao lika jel možemo bez pandura rešiti problem, on kaže: "Može!" U sledećoj sceni osećam ukus asfalta i gledam u felnu nekog kamiona.
- Bogami, lepu sigalovku ti je zalepio.

primer broj 1:
a) - Dobar dan :)
b) - Dobar dan
c) - Dobar dan.
d) - Dobar dan :(
e) - Dobar dan :p

primer broj 2:
a) Jedi govna :)
b) Jedi govna :(
c) Jedi govna
d) Jedi govna.

- Mile, čiji ti je to ručni rad?
- Radovanov.
- Hahahah.. Pa, kako Mile na njega da naletiš?
- Ma, naleteo on na mene. Ja sam ti prijatelju samo kolateralna šteta.

- Tebra, da vidiš juče na ispitu, prvo pitanje blagi užas, drugo pitanje pojma nemam, kad mi zavali treće, ja izvučem neku priču iz malog mozga, serem, serem, serem, ne dam mu da dođe do reči, kenjam k'o trudna foka, smorim ga do jaja i zabodem šesticu!
- U produžecima, a?
- Jašta! 'Ajmo na vops.
__________________________________________________________________________
- Eeeee, matori, nema te sto godina! Čujem bila neka frka ovih dana?
- Ma da bre, ne pitaj. Saranjivali dedu, kad na po' opela bakuti pozli, pade k'o sveća, svi se uspaničiše, šećer, voda, rakija, veštačko disanje, kurac, palac, skidosmo je sa lopate u produžecima.

- Gde sad? Ajmo do Kazua!
- Kuš bre tamo klinci izlaze. A i sestra mi je mlađa trenutno u Kazuu.
- Pa taman neke njene drugarice da legnu na rudu.
- Alo frajeru! Koji ti kurac?
- Pa šta? I u dete moš se metne.
- Brate, pijan si.
- A ti nisi?
- Ae idemo! Sjaši više.
- To!

u zadimljenom kafiću prepunom piletine, trešti narodnjak kida opne, pola kafića u srči od ono malo piva što se popilo

- .... i tako sam ja uspeo da iscimam Cecin autogram na levoj ruci, ono veza preko Veljana! E jbg, juče se videlo fino. Marker, šta ćeš? Ne drži dugo.
- Jao, stvarno? A baš ste ono dobri?
- Pa da, mislim tu i tamo odigramo koju u balonu.
- A onaj tvoj drug ... kako on ide kući? Jel peške?
- Samo da platim račun pa palimo.
dolazi grupa klinaca za sto
- Majo, gde ćeš ti? Volim te. Ej bre!
- Stefo očito si pijan. Ne blamiraj se, ajde pali.
- Izvini dečko u čemu je tvoj problem?
- Sa tobom ne pričam matori konju.
- Majku ti jebem tek mi je 25!

izbija opšta tuča ...

posle 20 min na parkingu
- Brate, kako si ti živ izašao iz onog sranja? Op, op, šta je to rodilo ove godine? Biće i za rakije. Zakačio te ipak onaj džumbus.
- Mrš! Sad sam išao u mesnicu po belo i nikad više.
- Ajde ne seri, ja sam se provodio kraljevski. Onda neki majmun napravio frku i fajront. Koliko sam mogao da snimim nastala je opšta tuča. Ne zna se ko koga bije i gde udara.
- Kurac se nije znalo. Jebo te, mene su tukli!
- E jbg ja se zadržao pozadi sa onom u kariranom minjaku. Da sam znao ...
- Karir .... ma more marš u pičku materinu. Ae ne javljaj se do kraja meseca, leba ti.
- A utakmica u nede ...

Izraz je nastao u vreme JNA (Jugoslovenska Narodna Armija).
Vojnicima JNA nije bilo dozvoljeno da u kasarnam drže civilna odela,
niti da u njima izlaze u grad ili odlaze kući na odsustva.
Vojnik JNA je uvek i svuda po celoj bivšoj SFRJ bio prepoznatljiv po uniformi.
U vreme SFRJ je bio ponos i dika nositi vojničku uniformu JNA.
Kada bi se vojniku približio kraj vojnog roka, on bi pisao kući,
da mu pošalju civilno odelo u kome će izaći iz kasarne.
Od tada se kaže: Piši kući za odelo.

- Gde ćeš?
- U red brate.
- Ovo je početak reda.
- A gde je kraj?
- Tamo negde na kraju.
- A u pičku materinu... pa ne vidi se.
- Jašta sinko, u pički materinoj je kraj, ja juče ujutru doš'o.
- E dabogda vas Dinkić zajeb'o za te akcije, jeb'o vas pas dokoni!
- Neće, obeć'o je!

- E, ćao evo stigao, šta ima?
- Evo, ceo dan beba arlaurlikala, jedva sam je uspavala, mrtva sam...
- Ok, jedemo pa na spavanje, i ja sam se batalio na poslu..
- Ajde, odoh ja spremiti has, a ti ustani iz fotelje i raspremi krevet da legnemo posle.
- Čekaj da vidim vesti samo...
...
Has..
...
- Što ne raspremi krevet?! Šta si opet zalegao!?
- Mani me ženo, raspremi ti, ceo dan si kući bila a ja obiđoh pola grada...
- Čuj ga, pa jesam ti rekla koje sam muke imala ceo dan sa njom!?
- Ja odavde ne ustajem, dok ne raspremiš krevet, a ako nećeš, probudiću bebu, pa ćeš da vidiš!
- U Sunce ti lenjivsko!

Lik1: De s' Simo Stra'oto!
Sima: Šta bre Sima? Koji Sima? Zajebavaš, a? O'š ti da ti taj tvoj Sima da malo po muzike? Nemoj da ti ja tebi mate...
(DANGE) Sima pada kao daska, Duško opet pobeđuje.