Rečenica upućena djevojci sa konjastom facom i istim takvim karakterom. Takve individue se mogu sresti na raznim mjestima, od kafane do teretane i uvijek su jako primjetne jer su glasne i bahate kobiletine koje misle da su Bogom dane i jednom kad ih primjetimo rijetko ih zaboravljamo jer toliku sličnost izmedju konja i djevojke je teško izbrisati iz glave.
U klubu:
Kobila: Dečko taj sto za kojim stojiš ti i tvoji drugari smo rezervisale moje drugarice i ja tako da lagano odjebete u skokovima i prepustite djevojkama mjesto!!!
Dečko: Blentačo prvo vrati konju glavu pa onda sebe zovi djevojkom. Konobar, daj jos jednu turu...U gsp-u.
Kobila: Alo djevojko što se guraš, sigurno si neka seljančura iz provincije pa ni ne znaš šta je gradski prevoz, od takvih kao što si ti normalan narod više ne može ni da živi!!
Djevojka: Urbana ludjakinjo prvo vrati konju glavu pa se onda svrstavaj u kategoriju normalnog naroda.Na žurci:
Kobila: Marko, ja ne razumjem zašto ti uopšte praviš ove jadne žurke, sve sami gabori su na njoj, nema ni jednog finog dečka. Šta ovakva riba kao ja da radi na ovako bjedno gaborskoj žurci!!!???
Marko: Glupaco prvo vrati konju glavu pa onda nekog zovi gaborom, a o tome koliko ti nisi riba sad nećemo polemisati.
Raditi nešto, ali tamrljavo i preko kurca, sa agilnošću rahmetli konja.
Jadna ne bila, ne fata se to sa dva prsta, ne prebiraš rižu 'ljebmujebem, ili ga uhvati k'o da ćeš dobit' sevapa, ili ga prepusti profesionalcu.
Verovatno jedan od najmizernijih oblika kurčenja koji postoji. U rangu internet kurčenja koje je veoma visoko kotirano na lestvici mizernosti.
Kurčenje pičkastog fudbalera se dešava samo na utakmici, gde se neki picopevac od fudbalera zaleće na protivničkog igrača, preti mu, psuje ga i unosi mu se u facu, zato što zna da su šanse da će ga ovaj prebiti k’o konja na sred utakmice veoma male, jer će dobiti zabranu igranja fudbala, a od toga živi i još plus kamere sve snimaju, pa će sigurno da fasuje i krivičnu prijavu, pa je picopevac zato siguran da mu neće biti ništa ako se zaleti, ni ne shvatajući kako smešno izgleda dok to radi i koliko se samo gadi svima kojima je jasno da bi ga fudbaler na kog se zaleteo pojeo za doručak.
Koliki je picopevac postaje jasno kada taj krupniji igrač više ne može da izdrži da mu se takav jadnik kurči i samo ga pipne glavom, a ovaj padne kao da je pokošen rafalima streljačkog voda i tako uspe da iskamči crveni karton, a dok ustaje, podlo se smeška i misli u sebi kako je ispao namazan, dok se čak i navijačima njegove ekipe prevrće želudac kolika je jajara ustvari.
Naravno pičkasti zaletač zna da ima igrača koji nisu baš čisti i prebili bi ga na jedan, čak i po cenu zabrane igranja fudbala, pa se na njih ne zaleće, nego ako ga oni nešto potkače valja se po zemlji, jer zaletanje na recimo, Ria Ferdinanda, donelo bi mu jedan poduži odmor u urgentnom centru.
Uvek kada se desi takvo zaletanje, ljudi koji gledaju utakmicu se zgroze i iznerviraju, a onda špekulišu koliko bi sekundi trebalo da picopevac na nosilima izađe napolje posle par udaraca koje bi popio u glavu od nekoga ko je očigledno jači od njega ili razmišljaju o tome da li bi mogli da izdrže i ne odšrafe ga kao konja od batina da su oni na mestu ovog drugog.
- Brate vidi što se Nani zaleteo na Bulahruza i kao unosi mu se u facu.
- Au, al’ je jadan brate, pa Bulahruz bi ga pojeo za doručak.
- Kako mrzim kada se tako neki indijanac jadni kao zaleće jer zna da mu ovaj neće ništa.
- Mislim da bi ga Bulahruz izuo za manje od deset sekundi.
- Au kakav šaban. Zato ja nikada ne bih mogao da budem profesionalni sportista. Sada bi ga tako prebio da se više ne bi zaletao ni u kontru posle toga.
- Kako bi mu zalepio crveni sada samo zato što je indijanac.
- Sve bih dao da ga sada ovaj prebije k'o konja, majke mi.
Mladi naraštaj SPS-a koji se jedva seća i Slobinog vremena a kamoli ozbiljnog socijalizma u SFRJ, ali zato zna sve o socijalizmu.
Drugim rečima, klinac pročita negde nešto o socijalizmu, zazvuči mu lepo, pa krene da šiba mrtvog konja.
Če Gevara 21-og veka.
"Seo mladi SPS-ovac svoga dedu u krilo, pa mu priča kako je nekad bilo"
Izjava nije moja, ali je prigodna.
Zaključak koji se nameće čoveku čija je finansiska situacija sve, samo ne sjajna, kada mu mašta dozvoli da se ponada nekoj karbonskoj kočiji sa nekoliko ergela konja koja se dodeljuje na raznim nagradnim igrama i igrama na nesreću.
-Vidi ovako, poslala žena mi, kese od četristopedes' kila praška za veš za nagradnu igru. Mor'o kum figuarom vući do pošte. Skupljala je te kese dve godine, po kućama, od rodbine. Ma bre, ceo komšiluk mor'o tim praškom prati. Dele mečku i bemvea, ako sad ne dobijem ne znam kad ću?!
-Ma šta ćeš sa njim i da dobiješ? Nemaš da ga sipaš, održavaš. Ma nemaš bre, da ga registruješ!
-Kako šta ću, odma' bi' ga prod'o! Znaš ti koliko je to para. Kupim, audi jaje, ženi haubu za kosu i otvorim SUR "Kod Njorija"! Bog da me vidi!
-GILIPTERU! Neće tebe videti bog, nego ćeš ti videti njega...mis'im svog...boga! Ne bude li taj beton brže stizao ima da vam se najebem šite familije obojici. Pa pička vam mater'na plaćam li ja vas da palamudite ili da mešate. 'Ajmo brže, TRI PA JEDNA!
Sve ga žene čekaju, savršenog muškarca koji ima moćnog belog konja i figuru nekog izvajanog heroja.
Ono što žene ne znaju, jeste da ih takvi ljudi biraju, da bi mogle da čiste za njihovim konjima.
Stil u industriji za odrasle čiji je začetnik italijanski umetnik Roko Sifredi. Odlikuju ga eksplicitne scene grubog analnog seksa i gengbengovi u štali pokraj konja koji nonšalantno preživa.
Zaba koja je pobegla iz jedne narodne poslovice, maskirala se u konja i mnoge kovace sirom sveta ubedila da i nju treba potkovati.
Tako danas mnogi profesori prava ceo zivot posvecuju "nauci" ne znajuci da su isti protracili potkivajuci zabe....
"Sve dok ljudi samo otkrivaju zakone, mozemo govoriti o nauci. Onog trenutka kad pocnu da ih pisu - prelazimo u fantastiku...." Ichigeki
Izraz koji mnoga deca upotrebljavaju,a ja pretpostavljam da misle na zenku nilskog konja... Nilska konjica,ili je to nilska kobila? Ili ako imamo vilinog konjica,valjda imamo i vilinu konjicu ili kobilu... Nije mi bas jasno... A deci verovatno jeste.
Danajci su bili grčko pleme sa Peloponeza, potomci mitskog kralja Danaja. Navodno, Danajci su bili ti koji su doneli Trojanskog konja pred kapije Troje. Shodno tome Danajski dar se smatra se opasnim i pogubnim poklonom.
Izraz koristimo kada nam na primer dođe neki strani izaslanik da nam kaže kako ima pozitivne studije o ulasku Srbije u EU, ali...
Cuveni dezodorans koji je bio glavno mirisno sredstvo alfa muskaraca 90ih godina,na njegov miris padale su mnoge ribe,njega su sad zamenili neki parfemi od mokrace nilskog konja ali miris denima se i dalje oseca kada obucete neku staru majicu.
Htela me poljubi jer mirisem na denim..
Otrov se krije u malim bočicama! I to je živa istina.
Naravno, neko će reći da generalizujemo time što govorimo da su tašte zlo, Satanin mlađi brat, direktan potomak Antihrista ili izdanak pakla. I oni nisu u pravu. Sve ovo zajedno opisuje jednu prosečnu taštu u očima zeta. Jebiga, odveo si joj 'ćer iz kuće, ona je tipovala onog malog sa trećeg, jer jebiga, dok si ti igrao fudbal na igralištu, palio prve cigare na krovu zgrade, on je marljivo učio fakultete, išao na esperanto i svirao melodiku koju mu kupila baba za uspešno završen četvrti razred srednje. E, sad... on je zamenio tu melodiku, melodikom glavnog medicinskog tehničara, inače krupnog Divčibarca, a njena 'ćer svira u tvoju melodiku i da ne vulgarišem sad.
Svaka tašta, ukoliko je pravi primerak svoje vrste, trudiće se da te ogovara. U to budi uveren. Ogovaraće te kod tvoje majke, kod tvoje žene, a njene 'ćerke, kod svog muža, ukoliko je tast živ, naravno, ako nije, ogovaraće te kad mu ode vikendom na grob. Ogovaraće te pred svakim i svuda. Ti možeš da budeš trkački konj, da joj se dodvoravaš, da joj salutiraš kao zastavniku što te maltretirao onomad, možeš i đubre da budeš, ali tako stičeš minus kod žene, pa to ima neke druge posledice. Uglavnom, dok jedno do vas ne ode na onaj svet, rat će trajati, a ti ako si imalo pametan, potrudi se da ti budeš mađija i izvučeš pobedu nad Nečastivim.
... u dnevnoj sobi...
-I tako ti kažem, mila moja Rružo... srk... dovede mi ona u kuću i kaže kako je trudna i da je on njen budući muž... bilirubin mi je skočio na deset, ako mi veruješ... odma' sam popila jedan Diklofenak, četvrtku Urbipamola i uzela aparat za pritisak...
-Eee, nisi smela to, draga... trebala si da uzmeš četvrtinu Perociklina, dva Aspiratemola i da popiješ jednu kašičicu lanenog ulja... to ti je za bilirubin, rekao onaj doktor Mijaljković kod Lee Kiš... gledala ja onomad, kad je bio Đoša, Keba, Cakana i Ekrem.
-Znala sam ja da sam negde pogrešila, odma' mi se zamantalo... nego, 'de sam ono stala... aaa, da. Pa, jel' možeš ti, mila, da poveruješ?! Ja je slala na balet, učila je da bude profesorka muzike, a ona ode za onog rabadžiju... kace nisam šlogirala... ne mogu da ga smislim. Išla sam čak i kod Smiljane da mu baje i vrača, ali ne da se on lopov... k'o da zna...
-Ooo, dobar dan! 'De mi je žena, a vaša 'ćer? Vidim, pijete kafu?
-Da, da... svratila Ruža pravo sa pijace kod mene, donela mi zeleni...
-Teta Zorice, a što ne obujete one cipele sa potpeticom što vam kupila Jeca?
-Pa, šta će mi po kući, crni kukavče? To mi za korzo...
-Aaa, jes vala, u pravu ste... pa, sipao sam po ćoškovima mišomor, pa me sve neka stra' da ne pokupite nešto... znate, u vašim godinama, to bi bilo pogubno, da se književno izrazim, bilo bi fatalno, da ne čuju zle uši...
-Ne razumem te ja ništa...
-Ma, i ne treba... sledeći put ću antifrizom da izribam parket, pa ćemo da vidimo kako napredujete... 'ajd u'zdravlje!
-Vidiš, draga moja... možda ga i droga neka u'fatila.. vidiš kako priča nepovezano?! A možda me i zajebava, jeb'o ga otac njegov?!
-Budi Bog s nama...
Mitska životinja, tajanstvenija od svih zmajeva, jednoroga i krilatih konja zajedno. Pisani ili usmeni tragovi njegovog viđenja od strane ljudi nepostojeći su.
Jedini poznati bik koji sedi je Ferdinand, ali on je iz crtanog filma, tako da se ne važi.
...Ferdinand je seo na travu i mirisao cveće, a njegova majka krava je rekla:"Muuuu!"
Kad na mesto kralja dođe top. U suštini ono što je Srbija uradila posle II Svetskog Rata. Međutim, tu nije kraj. Srbija je otišla i dalje. Krajem devedesetih na mesto jednog topa, postavila je bezbroj konja.
-Op! Konjić Mrkonjić na koridor 10.
Bilo da se radi o muzičkom repertoaru raspalog KST-a, domaćoj rakiji ili ženi koja zna da pere, pegla, spremi slavu i veze goblene, ovo je kategorija koja se ne odbija, jer ako zakoni ekonomije i privrednog razvoja nalažu da «kupujemo domaće», onda su i opšti životni zakoni nekako nevidljivo usmereni ka tome da «slušamo domaće, navijamo za domaće, pijemo domaće, jebemo i ženimo isto». Ta domaćinska nota je kod žena poseban fetiš, jer osigurava egzistenciju bez jeftinih kafana, omogućava gledanje utakmice bez prašine i smrdljivih čarapa preko ekrana, i ponekad tako nostalgično i dirljivo podseća na mamu. Naravno, podrazumeva se da ta domaćica posle 3 metra globlena, 2 tepsije gibanice i jahanja radijatora za vreme kačenja zavesa, bude čila, vedra i vesela za dodatno jahanje u krevetu.
Ulazi mladi pastuv na gajbu neke domaćice, koju je upoznao na poselu «Rodne grudi – uzmi što ti se nudi», dok je bio na letovanju kod babe u okviru akcije «Pomozimo razvoj seoskog kurcizma». Iz malešnog sobička piči sa radija:
" papiri se bele
ispod vite jele
gde smo ja i Stoja
jeli karamele..."
Mini televizor u koloru, sa miljencetom da viri taman preko Tadićeve ili Dačićeve glave, kad se pojave da nešto kenjaju, u uglu ikebana, ispod stola ćilim, kao da će svakog trenutka započeti snimanje nastavka “Ljubav na seoski način”.- Izvoli, sedi.
- Blagodarim. Smem da metnem noge na ćilim?
- Hihi, naravno. Evo posluži se. Domaće slatko i voda iz Alibunara. A, evo i vanilice, jutros sam ih umesila.
- Mmmm... – već nabija 6 odjednom – vanilice! Kako me to vraća u detinjstvo. Auuu, mala, pa ti si baš vredna. Vidi ovaj pod, mogao bih da ga poližem kako se cakli.
- Ma, pusti pod, mogao bi i mene...
- M? Šta reče, jel te dobro čuh? – šmekerski kez – Dođi 'vamooooo... Op...Baca je preko kolena, zablajvi je jezikom preko lica, pa niz rame, pa pod mišku, niz nadlakticu sve do lakta, i nakon grickanja lakatne kožice, dođe do prstiju. I oliza palac, pa kažiprst, pa srednji, i ostale, pa prste druge ruke, pa se opet vrati na prve, pa joj izgricka nokte i plovne kožice...
- Alo, bre... Koj' ti je, jebote! Izbrisaćeš mi otiske i životnu sudbinu na dlanu, jel su ti prsti neki fetiš, šta li?
- Ma jok, bre, nikad se nisam zadržavao tu tako dugo. Nego, tvoji prsti taaaako dobroooooooo mirišu na beli luk...mmmm...nisam ni znao kol'ko sam gladan...
Izraz koji opisuje ljubav dvoje golupčića, potvrđujući onu narodnu: "Ko se bije, taj se voli". Poput ljubavi poludivljih konja gdje svaki čas sijevnu kopita u glavu ili rebra, tako i u ovoj vezi, malo-malo neko završi na previjanju.
- Sunce ti, Žarko, jesi li se to opet tuk'o sa ženom? Gledaj ga - rasječena usna, izgrebano čelo, pukla je i arkada... Ala te je nagrdila, svaka joj čas'! Stvarno se volite k'o konji.
- Heh! Nije to ništa. Da vidiš na šta ona liči...
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Sinonim za davno prošlo vreme u seljana.U narodu postoji uvreženo mišljenje da je nedostatak četvorki dokaz da su ljudi nastali od konja, te prerano ispadanje ovih zuba ukazuje na potrebu de se ljudi na vreme zauzdaju.
Kad sam ja imao četvorku i kora sa drveta mi je bila mekana...
Istorijska ličnost koja je daleko nadživela lik i delo kneza koji ga je jahao. Ovekovečena spomenikom na Trgu Republike u Beogradu. Istraživanja pokazuju da većina Beograđana bez puno problema uspeva da prepozna konja dok osobu koja je jaše prepoznaje zanemarljivo mali procenat.
