Moto, mantra i lajtmotiv dana obilježenog širokim spektrom iritacije i radijalnim neprijateljstvom prema svemu oko sebe; dana koji razvija svoju kolotečinu kao mrežu, kao ljepljivo tijesto, kao bodljikavu žicu oko logora, kao fabulu rasu sa predvidljivim epilogom.
Jesmo li loše sanjali? Nevažno, loše smo se probudili. Na put kojim se rjeđe ide ni danas se ne polazi, kosopadom preko lica i plazma-cvikerima skrivaš pogled svoj da ne gledaš ono što već znaš i da te ne vide stvari koje već isuviše dobro poznaješ, slušalicama ugrađuješ još jednu ciglu u zid koji treba da spriječi prodiranje njihovog svijeta u tvoj, uključuješ muziku za hodanje, muziku za bježanje, kapuljačom upotpunjuješ utisak svima preočitog maskiranja. Pitaš se da li će te prije udariti auto, jer te mrzi okretati se za čitavih 90 stepeni svaki put kad prelaziš ulicu, ili će te uhapsiti zbog te terorističke kostimografije, sa sve kablovima koje vise. Nevažno. Promjene su uvijek dobrodošle.
Kao u stranom gradu, od nepoznatih ti se pričinjavaju poznati, ali sad ne jer ih podsvjesno želiš sresti, nego jer ih svjesno želiš mimoići. Jer ovaj previše poznati grad treba učiniti stranim, ako se već odstraniti ne može. Mimikrija čini svoje, donekle. Prokleto neizbježne olfaktivne senzacije kvare sveukupno odvajanje, ali zvuk je isključen, a pogled ograničeniji nego kod konja s naočnjacima. Ipak, postignuti efekat je potpuno drugačiji. Takav sužen i fokusiran vizus nameće upravo ono izbjegavano: pogled u samog sebe.
I, srušen je napor i cilj čitavog tog autofobičnog dana: kako od sebe pobjeći, kako ne sresti sebe na čitavom tom putu, jer je to uzrok koji sve pokreće ali i posljedica koja se ne može izbjeći. Ono što vidiš je ionako ono što znaš.
A ono što ti znaš jeste da je ono što ti jesi preslabo da se odupre.
Sunce, muzika i hodanje čine svoje. Već se znojiš pod kapuljačom, već te svrbi sva ta kosa na licu, već ti je naporno buljenje u asfalt. Usporavaš korak. Vidiš ljude. Skidaš sluške. „E, gdje si, Nešo? Ćao-ćao. Ovo-ono.“ Hmm, šta ima u izlozima? Haljinica za Novu godinu! Da, to je ta! Vidi, i moj odraz (popravljanje kose). Sretoh se. Sunce sija. Najsvjetliji dan. Jebem ti karakter ovakav nikakav.
Život preslikan na 64 polja.
-Ako si običan pešak i poželiš da osvojiš kraljicu u većini slučajeva ispašćeš konj.
-Ako si kralj svi će ti laditi jaja i čuvaće te kao malo vode na dlanu. Ipak tvoj život se i dalje vrti oko volje gospođe kraljice.
-Ako si kraljica, živećeš kao kralj. Lomiće se oko tebe svim silama, čak i kada te neprijatelj ukeba, trudiće se da te povrate. Tako je i u životu. Niko ne pije zbog sadašnje žene, već svi zbog bivše.
-Za konja je jasno. Konj u šahu, konj u životu. Većinom će te koristiti za neke čudne putanje, jer to naravno za rukom može da pođe samo tebi. Konju.
-Lovac je već druga priča. Tihi i hirurški precizni lik iz kraja. Čovek koga svako voli da ima uz sebe i uz koga se oseća sigurnije.
-Top mu dođe kao neki automehaničar. Rmpalija bez puno mozga koji može da napravi ozbiljnu štetu, ali je dosta ograničen. Zato je na tabli zauzeo mesto do margina.
-Na kraju tu su pešaci. Za njih se kaže da su duša šaha. Zato prvi najebu. Pešaci su: ti, ja, onaj lik koga je žena ostavila zbog konja, ili neki nesrećnik koji je poleteo za kraljicom.Njegova je sudbina tužna. Čak i kada dođe do onog magičnog osmog reda, menjaće ga za vredniju figuru!
Dobrodosao u Beograd! Glavni grad cenjene nam Srbije.Ali Beograd nije Srbija,zapamti to.Nemoj da ga menjas i prilagodjavas sebi,jer ti si dosao u njega nije on kod tebe. Beograd je milionski grad,jeste svi zure,ali tako si hteo zar ne...a da znas samo kako je ranije mirno bilo....Beograd je lep,mesta nema za gigantske ruzne trzne centre,ako to hoces idi na Novi Beograd...tamo to vole...Beograd nisu splavovi,ne,ne... nemoj da siris dalje da je to olicenje Beograda. Hej,pa jel ti znas da u Beogradu autobusi staju skoro do ulaza destinacije gde si se uputio....pa to nema nigde,negde u lepom svetu moras kilometrima da ides peske,zar to nije u sustini lepo...guzva je znam....ali tako si hteo......Znam da se sa svima nalazis ``kod konja`` nego jesi li primetio preko puta pozoriste? Trebalo bi da odes jednom...ipak zivis u Beogradu,pa ti si Beogradjanin.
Sto kukas toliko,pa nije valjda toliko tesko? Mozes da biras skolu,univerzitet,posao...jeste malo guzva...ali tako si hteo...Toliko ljudi....hej,pa nemoj da ocekujes harmoniju....te ljude si hteo....Ne seri po svom dvoristu,to je sada tvoje dvoriste,ulepsaj ga,trudi se,ponosi se njime,daj svoj doprinos,ne bacaj djubre,ne pljuj,ne psuj,to je tvoje dvoriste covece.A ti ljudi oko tebe,to su tvoji sugradjani,to su Beogradjani,jel vidis kako su u sustini lepi...zasto ti toliko smetaju...pa to si hteo. Koliko cesto odes Kosutnjak,malo da odmoris od buke i da se nadises cistog vazduha,hej,raj na zemlji 3 kilometra od centra!Pa gde to ima?????ako nemas vremena...pa ...sta da ti kazem ali tako si hteo.....nemoj bre bahato da se parkiras,pa to je tvoj grad....ovi ljudi oko tebe su tvoji sugradjani...Idi negde popij kafu,smej se ljudima i ne dozvoli da neko pljuje po tvom dvoristu,ako to dozvolis dvoriste ce ti biti ruzno,prljavo,neuredno,korov ce ga pojesti,a ti ces gledati da u komsijskom dvoristu popijes tu svoju kafu....ako se to desi e onda si i to hteo.
Kakav je - takav je, tvoj je.
poslovica nastala jos za vreme cara Lazara,negde pred kosovski boj.....odnosi se na tezak "biser" ljudske gluposti......
Vuk Brankovic:"auuuu taste,pritisli turci Kosovo,sve čador do čadora,teško ćemo mi to razjebati,pa da nas je još ovoliko..... " Car Lazar:"more Vuče,ne lupaj ko muda po samaru već uzdaj konja,priteži kolane i zovi one tvoje mrsomude da mi to sutra na buljuke rasteramo...." Miloš Obilic:"još nismo ni krenuli u boj a Branković se usro ko grlica......" V.B.:(u sebi)..."samo ti kenjaj Obiliću,vratiću se ja sa Kosova,pa ću i onu tvoju da karam..."
Švercer fuš robe iz okoline Istambula.
- Jao, što imam šanera, znači lik samo operiše po Italaliji, znači Rim, znači Milanska revija mode, znači, Cavalli, znači Versace, Ferre, znači sve prva linija. Orobio im je magacin, znači najjači šaner u Bg-u, kod njega se oblače Ceca i Velja Ilić, a nekad kupuje i Dragiša Binić. Znači, stvari su mu u full-u.
- Lutko, što se ložiš, to ti je 'talijansko ako su Kajseri, Bursa i Konja u Italiji, a ako se Armani zove Redžep,a pokojni Veresaće Hamit!
Jebeš mu mater ali stvarno nije svejedno kakvu ribu ćeš karnuti. Ono, nije svejdne ni da li ćeš piškiti u kenjari sa trouglsatom rupom na klizavim daskama ili u nekom senzorskom pisoaru što kapira kada si otreso i poslednju kap ... dobro, ajde predposlednju. Dakle, nije svejedno da li ćeš kresnuti diskretno silikoniranu, negovanu i od estrogena blago natečenu ribu ili brkatog moravskog skobalja sa kozjim nogama. Strepnja je bila samo da ne naletim na neku sa simptomima oboljenja ej-frajeru-volim-kurac-najviše-na-svetu-al-mnogo-sam-bre-cerebralna-da-primam-to-tvoje-parče-mesa-makar-i-u-kurton-zapakovano-a-ponajmanje-ne-na-jebenu-nanosekundu. Jebeš strepnju nego spržih sve sluzokože poslednjim kapima nekog Polo sranja, zategoh guzicu, 3-4 Trojanca ...?... dovojno ... valjda ... i ... dadoh mamuze konju u rebra.
In vino veritas. Imala je zanimljivu teoriju da je svaki delić materije na neki način povezan sa svakim drugim delićem materije u Vasioni, i da je teoretski moguće ekstrapolirati sve što postoji - svako sunce, svaku planetu, njihove orbite, međusobne uticaje, njihovu biološku, geološku, ekonomsku i socijalnu istoriju i budućnost na osnovu, recimo, jedne jedine boce vina. Kakva divna teorija. Naglas sam isfleširao prizor kada su sveštenici Aleksandra Velikog pogledali u drob žrtvovane ovce i predvideli da će Darije sa sve haremom biti do podneva jeban u bici kod Gaugamele. Ili kako u tom slučaju gledanje u pasulj i pileće kosti deluje sasvim razumno i da bi, konačno, žvalavljenje njene silikonske sise verovatno dalo slične rezultate u pogledu sagledavanja budućnosti i prošlosti Vaseljene. Što da ne, i silikon je materija, auto je na parkingu, stan je blizu parkinga u gradu, grad je na kontinentu, kontinent je na .... jebote kako je sve povezano. Testiranje vasione razmenom telesnih tečnosti. Uopšte ne zvuči loše, belih mi patuljaka biće ovo veče za pamćenje ... krenusmo...
U mom kraju bi rekli ... ali oćeš kurac bato! ... (efekat se povećava za π⁴ kada se istovremeno pokaže desni lakat) ... dakle ... oćeš kurac bato! ...
... tap, tap po ramenu; Dobro veče - Dobro veče; Ausfajs? – Pasoš izvolte; Koliko ste pošljokali? – Ma neeee, nismo pili, samo smo preko grožđa ispitivali istoriju Vasione; Oooo Wszechświat!? Molim da duvate u piszczałka – Ne, ne, ja ne duvam u frulice, duvaće ga ona, samo malo kasnije ... kada pronađem mesto gde sam konja vezo; Duvaj more ... - .... bip ... bip ...; Aha braAt, malo se popilo večeras, nećeš ti konja ni videti – Ma ne, nije to, jeo sam crnog i belog luka, mint bombonice, knedlice od šljiva ... keva pravila pa poslala i sada je moj stomak kao kaca puna komina, odigrava se alkoholno vrenje, oslobađa se etil-alkohol pa se resor...; Ajd` ne pametujte, uđite u samochód; (oOoo Sveti Hokinže zašto mi radiš ovo, pa zar nisam pod tvojom slikom svake godine, baš na tvoj rođendan, ritualno maljem po jedan Q&Q mrvio ... tako ti nebule Konjska Glava NX72 i glasovonog sintesajzera nemoj sada Sveti Hokinže... evo promeniću i bateriju na hronometru, korigovaću i onu jednu šestinu milijarditog dela sekunde samo ne večeras Sveti Hokinže) ... Ehej policjant, ja sutra moram na posao, važan posao, moram malo atome cepati, znaš ...; Skloni prste da ih ne cvikujem vratima, rozłupnik atomów, malo ćeš dasku za trežnjenje večeras cepati; ... Jebi ga, i to je materija. Drvo koje je raslo u nekoj šumi, godinama crplo vodu i upijalo sunce. Rađalo plodove. Evoluiralo. Ko zna koliko potomaka ima i gde su? Pored njega se čak možda ratovalo i ginulo, a ispod njega jebalo. Kakva li je sudbina čovaka koji ga je posekao? Gde su njegovi preostali delovi i koje vrste je to drvo uopšte bilo?... Koliko mnogo pitanja ... glava mi puca ... a sve je tako lako uvezano... samo kako povezati dasku sa silikonima? ... Mora da postoji način... jer sve u Vasioni je povezano...
Gaj Svetonije Trankvil, rimski kvazi istoričar, živio je u drugom vijeku. Ovo je odgovor na definiciju: Agripina. Jedino od Svetonija je ostalo mnogo podataka koji se tiču istorije rimskog carstva. Svetonije nije bio istoričar u pravom smislu, već je bio čovjek koji je zapisivao tračeve koje je čuo, priče, anegdote itd. I pored toga, njegovo djelo De Vita Caesarum (O životima cezara), je vitalno za izučavanje rimske istorije u doba carstva. Svetonije je mrzio neke careve, kao što su Kaligula, Neron, itd. i zato je pisao loše o njima. Ali sam Svetonije nas je natjerao da kritički razumijemo njegove osude. Primjer: Od njega nam dolazi ona priča o Kaliguli i njegovom konju, tj. Kaligula je bio lud i pokušao proglasiti konja za senatora, i još mnogo loših stvari. To možda prolazi u Holivudu kao dobar film, il današnjem ispodprosječno inteligentnom čovjeku bez obrazovanja, ali svako razuman može da zaključi da je zapravo taj Kaligulin čin bio ismijavanje senata, što je Kaligula i činio, i što ga čini veoma inteligentnim čovjekom, jer to je bio čin velike sramote za senatore. A pošto je Svetonije bio prijatelj senatora, ne treba biti genije da se shvati šta je u pitanju. Tako i za Nerona, recimo, da je spalio Rim, i da nije bio dobar umjetnik, što nije tačno, jer postoje izvori iz neprijateljskih zemalja koji to negiraju. Ako su neprijatelji govorili suprotno od Svetonija, meni dovoljno. To da je ubio majku, jeste, i zaslužila je jer je pravila debila od njega. Činjenica da ga je narod volio, kao i Kaligulu, a da ga je senat mrzio je dovoljna da shvatimo da je Svetonije bio lažljivi servilni papak, koji bi guzu dao da bude neki faktor.
Zato je red da se ljudi više oslobode ovih predrasuda.
Ogromna punjena konjska pljeskavica.
Dolazi ciga do Žuće
-Komšo, daj jednog onog tvog specijalnog konja za mene i nemoj da mi štediš na prilozima!
Pet minuta kasnije, ciga pada na pod,prekid filma.
Budi se ciga u bolnicii doktor ga pita
- Šta ste to jeli, holesterol vam je preko granice debelo!
- Doktore ja samo najzdravije jedem, konjetinu, čuo sam da je dobra za gvožđe!
- Jel to kod Žuće Bosanca?
- Da.
- Još jedan slučaj Žućinog Trojanca!
Šaljiva rečenica upućena uglavnom osobama koje su veoma zaboravne.
Valjda su takve zato što im za sve cvili, a možda ih je i droZa malo otupela.
Sve u svemu, rečenica gore navedena treba da im da do znanja da treba da promene svoju lošu naviku, inače će najebat' kao žuti.
○ Dodaj mi crni kabel.
○ Ćale...
○ Reci?
○ Čini mi se da sam ga ostavio na stolu u dnevnoj.
○ Bravo tupsone! I sad zbog tebe, konja jednoga, treba da se vraćam po njega nazad 20 kilometara! Tako ćeš jednom glavu zaboraviti. Uključi taj mozak.
○ A jebiga sad, evo idem ja po njega.
○ Ne treba, poneo sam ja rezervni jer znam kakav si. E da si bar malo na mene povuk'o, nego sve na majku.
Čovek kome je svega preko glave. Čovek, kome se seks ogadio za veki vekova i koji obično i ne dočeka penziju jer ga svakodnevno snimanje kojekakvih kurčina i pičaka dovede u stanje besmisla i totalnog ludila.
U startu možda izgleda kao ostvarenje sna, ali kurac, đavolja je to rabota. Posao koji zahteva čelične živce, strpljenje i ravnodušnost jednog Mirka Cvetkovića. Posao koji svakodnevno prouzrokuje enorman stres koji se neutrališe samo lakšim a kasnije i težim sedativima. Stanje erekcije proporcionalno opada sa dužinom radnog staža a finalni stadijum je totalna otupelost i ispranost mozga koja je vajld kard za belu košulju sa dugmićima od pozadi.
Zato ako si u mogućnosti, bolje budi porno glumac ili uopšte nemoj ulaziti u porno industriju.
- Kako bilo danas na poslu dragi ?
~ Odlično ! Digo mi se posle 20 godina. Snimali neke studentkinje sa sa tri magarca i dva konja. Šef mi obećao unapređenje, pa mogu očekivati da od sledećeg meseca počnem sa snimanjem po sopstvenoj režiji.
- Super, nego deca danas otišla na prolećni raspust pa sam mislila da iskoristimo trenutnu situaciju...
~ Doneću ti sutra onaj kostim sa konjskom glavom pa možemo da pokušamo, ali ništa ne obećavam.
Otac,uzor u detinjstvu,koga dok ste mali obožavate,stavljate na pijedestal,a kad jednom odrastete i dobijete svoju decu,žalite.
Jer shvatite kroz kakav je pakao prošao sa Vama kad ste bili dete.
Komadant parade-"Svi me čuju,al niko ne sluša."
Kontejner za ostake hrane-"Hrana se ne baca.Sve smo to mi platili."
Uzor deci,karakter-"Od sutra ne pijem više,a ni manje.Cigare sam jednom bacio na tri dana,kad sam bio nešto prehlađen."
Seksualni objekat-"Vi me jebete ko kauboj konja,a vaša majka mi dupe pomera."
Političar-"Sine,tata je oduvek jebena stranka,sto pički da je u džaku,tata bi se za kurac uvatio."
Filmska zvezda-Keva:"Dokle ćeš da glumiš ludilo?"
Veoma jednostavna igra za koju je potrebno samo dvoje ljudi, dva gola I jedna lopta, a igra se tako što jedan igrač stane kod jednog gola, drugi kod drugog i cilj je pogoditi preko celog terena protivnički prazan gol.
Naravno iako je prazan gol, igrač opet mora da poseduje makar malo tehnike jer se igra na male goliće.
Inače s gola na gol je idealna igra da se u nešto kladite sa drugom, a najčešće je u pitanju vops.
- Matori pa gde su ljudi?
- Nemam pojma, rekoše da će doći do tri.
- Ti nikada u životu nećeš uspeti da organizuješ tu fudbalicu, koji sam kurac i izlazio napolje.
- Pa šta da radim kad su lenji svi, mrzi ih da se pomere, a vidi kako lepo vreme.
- Ništa, kad smo već izašli ajde s gola na gol, da te napunim k’o konja.
- Ti vezaro? Šta sve neću čuti danas, pa od tebe sam u osnovnoj poslednji put izgubio.
- Igramo u vopi?
- Naravno. Nadam se da si poneo niveu, trebaće ti.
Od toga nećeš imati koristi. Džabe se žališ i kukaš kad se ništa neće promeniti. S tog drveta plodovi ne padaju. Prestani da se mučiš ni za šta. Pandan izrazu "Moliš se u pogrešnoj crkvi".
"Ne mogu više da podnesem onaj posao, produžavaju mi ugovor o delu poslednjih deset meseci, nisam prijavljen, svaki mesec pitam hoće li više rešenje, ali nema pojma. Sve su mi živce pokidali, posao mi visi o koncu, ako me i odavde šutnu-najebao sam."
"Čoveče, treseš pogrešnu krušku. Oni će te tako jebati kao konja sve dok mogu. Ne čekaj da šutnu oni tebe, ostavi ti njih. Idi traži drugi posao zajebi tu stoku, ionako radiš za petnaest hiljada kao da si baba sera a ne diplomirani ekonomista."
Novi, politički korektan naziv za pevača.
Pošto je u Srbiju stiglo novo doba kada ne smeš da kažeš Ciganin, već moraš da kažeš Romulanac, ne smeš Hrvate da nazivaš Ustaše, čak i Šiptara moraš da zoveš Kosovski Albanac, a da ne pričam o tome kako pedera moraš da zoveš gej, tako da sada više ni drukaru, to jest pevača ne smeš više tako da nazivaš jer mu ugrožavaš prava, nego moraš da ga zoveš estradni umetnik.
- E Sale jesi video skoro Đoleta Majmuna?
- Ne, što?
- Pokvariću ga kad ga dovatim. Znači odvaliću ga.
- Šta je bilo brate? Šta je uradio?
- Ma pevač jedan, mamu mu jebem. Namestio me u muriju, prebili su me sinoć k'o konja.
- Znaš šta, ja više neću da se družim sa tobom. Potpuno si zatucan. Kaže se estradni umetnik. Kako me izluđuju ljudi kao ti koji tako vređaju ljude ne razmišljajući o njihovim osećanjima.
- Au matori koja si ti Nataša Kandić postao.
Lik koji je zadnji put bio suptilan kad ga je ćale pravio pa je kao spermić suptilno oplodio jajnu ćeliju i ovjekovječio svoje postojanje. Vikao je kad se rodio, pa mu ostala navika da viče kroz čitav život govoreći:"ŠTA TI JE ČOJČE, TO MI NORMALAN GLAS AHAHAHAHA!"
Pri pomenu na suptilnost upitaće "Je l' se to jede?", a ako li slučajno uoči nekoga kako pokušava suptilno nešto da pogura, pridružiće se, čisto da isporuči suštu istinu u lice posmatrača, ne potrudivši se čak ni da pogleda šta je napravio.
A zasijao je sjeme haosa na plodno tle. Nimalo suptilno.
Radovan: Ćao lutko, kako se zoveš?
Milunka: Hihi... Milunka...
Radovan: Pa, Milunka, bi li mi pomogla samo časak, imam neki problem tamo kod senjaka.
Jovanka: MILUNKA NEMOJ, OĆE DA TI GA UVALI!
Milunka: O Jovanka ispale ti oči, a si suptilna k'o brener. Naravno da oće da mi ga uvali.
Radovan: Oću?
Milunka: Nego šta.
Radovan: Ma meni se ular od konja pokid'o, pa reko'... Al' dobro, kako oćeš. Ajmodera.
Sleng koji se koristi za trapezijus, to jest mišić koji se nalazi negde na pola puta između vrata i ramena.
Ime je dobio po tome što se taj mišić često preterano nabilduje i naraste k'o brdašce, pa hod ponosnog nosioca tog prebudženog mišića deluje kao majmunski.
- Ej Sale, priča se da te traži Steva Bilder po kraju. Nešto si ga gadno razljutio.
- Ma čuo sam. Pičkica jedna. Traži me tamo gde zna da me nema. Kako ću ga iznabadati kad ga nagazim.
- Pa teško ćeš ti sa njim. Jesi vid'o kol'ki je bre?
- Ma šta bre kol'ki je. Indijanac običan. Ošiš'o se na ćelavo i nadrkao one majmune, a noge k'o pecaljke. Ima da ga isevam k'o konja čim ga vidim.
"Poznavalac" automobila koji vas, sedeci sa vama ili sto do vas u nekoj basti kafica, poducava o modelu automobila na osnovu felne na istom.
"Au Sone brate koji je ono passat...gle kako je nabudzen...neka V6 verzija?"
Felna strucnjak: "Ne!...(muk...okrecu se ljudi ka nama)...to je V8 bi-turbo specijalka sa 311 konja...znam po felnama, samo on ima takve..."
- "Nisam cuo da postoji V8 pasat, mozda je covek stavio samo felne ove...ne mora da znaci"
Felna strucnjak:" Nemoj da me ucis bre, proucavao sam ovaj model od kad je izasao, imao ga je ujak, samo stariju verziju koja je jos jaca, pa su iz bezbednosti sada smanjili snagu motora..."
Alternativa odomaćenoj uzrečici ''nek bude kako je zapisano'', korištena od strane religioznijeg dijela populacije u posljednjim stadijumima prihvatanja bezizlaznosti situacije. Uzdah defetizma, uzdah vjere u više sile, jer iako se riječ ''bog'' koristi u sintagmi, njegovo značenje je šire, pa obuhvata sve sile poznate onome ko utjehu traži u njoj. Kada svi argumenti borbe presahnu, a na kraju slijepe ulice se konačno ocrta zid, čovjeku ostaje samo da se nada kako ''neko gore zna najbolje'' i da za njega ima plan, te da ništa što uradi neće zaustaviti točak života; isti onaj točak koji se bjesomučno kotrlja prema zidu, spreman da se raspe na komade i bitisanje iz teškog pretvori u nepodnošljivo. Božja, ili viša sila je posljednja instanca, ideal ljudske nade u kojoj zapis sudbine otkucan od strane višeg bića ne može biti loš za nas, ma kakav bio, jer mi na to ne možemo uticati, a bogom izaslani događaji nisu dobri ili loši, već indiferentni.
Ipak, u izgovaranju ove rečenice ostaje dijelić nade da će se situacija povoljno završiti po nas. Da će božja sila imati milosti, a kauzalnost događaja će nekako zaustaviti točak života prije nego što nas pregazi. Ponekad prerano predamo kormilo u božje ruke, a izgovaranjem naslovne rečenice gubimo kontrolu nad vlastitom sudbinom, dijelom iz straha i neznanja, a dijelom zbog lijenosti. Lakše je konju bez samara, pa makar i kada taj samar može biti spasonosan, u smislu da konja izmori prije nego što dođe do provalije. Ko zna, da smo malo više truda posvetili kormilu našeg broda, umjesto što smo dopustili talasima da nas nose, možda bismo se dokopali kopna, umjesto što molimo boga da nas izbavi od oluje.
- Mali, jel učiš ti šta? Kaže majka da ti je sutra kontrolni iz matematike.
- Ma ćale, kasno mi je sad da počnem, kad nisam učio prije. Biće kako Bog kaže, možda i ne budu teški zadaci.
- More, gasi taj računar i 'vataj se knjige da ne uzmem opasač pa ćeš da vidiš svog boga i prije nego što ti nešto kaže. Mrš u sobu, bre!
Skup naziva za penis u srpskom jeziku.
-Majmun (Imao je potrebu da išamara majmuna)
-Konj (Ali nije hteo sam da timari konja)
-Piton (Ispod časti mu je bilo da sam gladi pitona)
-Lav (Hteo je da neka iskaže poštovanje pred njegovim kraljem)
-Pevac (Našao je priliku koja će mu očerupati pevca)
-Leopard (Skočio je kao stepski leopard u najboljim danima)
-Merkat (I stajao uzdignut kao stražar velikog krda merkata)
-Kamila (Na kraju je pljunuo kao kamila)
-Panda (I utonuo u san bezbrižno poput pande)
Dragi nastavniče likovnog vaspitanja, imam jednu lošu vijest za tebe, a samim tim vjerovatno i za sebe: ja vašoj sekciji, iskreno, ne želim da prisustvujem... jeer... jer pokušavam da pobjegnem od svega što ima veze sa likovnom sekcijom i slikarstvom uopšteno, a evo ti i razlog za to:
dok sam bio jako mali, u zgradi do moje živio je jedan nastavnik likovnog vaspitanja, Đurađ. Đurađ je volio da se zakači nogama za granu drveta, baš kao šišmiš, i da nas posmatra iz te pozicije. Tako je bilo ispočetka, dok nam naši roditelji nisu zabranili boravak u parku kad vidimo da Đurađ visi sa hrasta.
U našem društvu bio je i jedan Srđan, dvije godine stariji od nas, koji je jednog dana od Đurađa dobio zadatak u školi da nacrta rad po slobodnom izboru. Srđan je bio domišljat i nacrtao je bezglavog viteza iz čijeg vrata je prštala krv, i taj vitez je jahao konja koji je imao onaj osmijeh pun slobode, osmijeh pun sreće jer je napokon slobodan, napokon je njegov vlasnik mrtav, i sada može da spava kad god poželi, može da trči kad mu se trči, ma može sve.
Srđan je predao taj rad, i Đurađ mu je zaključio keca.
Bio je Oktobar. Srđanova želja da postane slikar ugašena je šamarom njegove majke, koji je odjeknuo kroz čitavu našu ulicu. Evo, danas ga vidim, vuče neki kofer, kaže da ga je majka poslala kod tetke u Doboj, valjda počinje da radi u rudniku uglja, eto, zbog toga ja ne mogu to slikarstvo, dragi moj nastavniče. Jelena, Srđanova drugarica iz razreda, dobila je tada peticu za neki glupi cvijet i ovcu i ogradu, a Srđan... oprostite, ne mogu... stvarno ne mogu.
