Iako imaju čak i više od dovoljno vremena za neku obaveznu, oni će je ipak, početi u zadnjoj minuti. Oni će to na kraju i izvršiti, ali sve što je brzo to je i kuso.
Od zadnjominutaša se ne treba očekivati da će stići na vreme, jer... neće. Oni, štaviše, uvek imaju i opravdanje.
- Mazo, pa što si takva? Dogovorili smo se u 7 sati kod konja, sada je gotovo 8. Tačnije 7 sati, 53 minuta i 23 sekundi. Zar ti pruža neki merak da kasniš, nikada ne podješ na vreme? A sve to jer se spremaš u zadnjoj minuti! To radiš da bi me nervirala, zar ne? Tako je! Priznaj mi!
- Nije! Tanja je otiša da kupi namirnice, znaš da baba ima metalni kuk dok deda ima slabu bešiku. A, nema....
- Aj, ne seri i polazi!
Grčeviti emotivni ispadi krhotina od ženica sa jezivo banalnom familijarnošću u ophođenju. Sav taj duh povezanosti gospođa koje su popadale sve moguće životne ispite, podstiče među njima dalji kumulativni efekat sveopšteg uživanja Nestorovića koji im dođe terra firma u nedaćama. Mahom nisu uopšte osvrti na doktorova rasuta izlaganja, već im je primarni fokus osećaj utešenosti naslađujući se njegovom čovečnom namerom da sve oraspoloži sintezom nataloženih guglanja od proteklog perioda.
-Ne mogu da smislim Pregada Konja, draže su mi vaše mile čile okice... Slažem se to što ste rekli za pinealnu žlezdu.
-tako je doktore nestorovicu mi smo samo mitohondrija moj muz vozi kamion u minhenu bog vas blagoslovio
-DOKTORE VI STE PUNI ZIVOTNOG FLUIDA NESALOMIVE ENERGIJE I TALOGA ISKUSTVA GADJATE U SAMU SRZ. POZDRAV
-i moja baka je kuvala sapun
-saglasna sam sa vama dr nestorovicu ovo vreme je vreme izobilja informacija koje je lako dobiti, a dezinformacije jos lakse - u to su me uverile vase okice
-Selam doktore.
Izraz koji se koristi kada nešto nisi dokazima potkrepio. Nisi video, nisi čuo ali nekako znaš.
Da li je intuicija, osećaj, iskustveno ili odlično, šerlokovsko, deduktivno povezivanje činjenica vezanih za to, nije ni bitno. U dubini svoje duše siguran si da je to istina i ništa te ne može ubediti u suprotno.
- Matori nešto razmišljam sada.
- Ti razmišljaš. To će sigurno biti zanimljivo. Ček da sipam pivo pa počni.
- Samo se ti sprdaj, ali brate gledam Slobu Miloševića i Miru Marković. Garant su bili sado mazo par. Vezivala ga je za radijator u kožnim gaćama samo, sa rupom tamo gde mu je piša, probadala jaja špenadlama i bičovala ga je k'o konja, obučena u neki lejteks crvene boje.
- Daj bre budalo odakle ti to? Pokvario si mi narednih trideset ručkova sigurno.
- Prosto znam.
kada su vasem sagovorniku zelje daleko od stvarnosti a odlucnost jedna od slabijih strana,pravi odgovor za kojim on "tumara u mraku" je:jebi ga pisti, pusti ga vristi
A-neznam sta da radim s onom malom
B- fina je cura sta hoces
A-pa da,nego e si video kakvu kiflu ima brate?neznam..
B-sibaj dalje ako ti se ne svidja
A-da, a onako lepu guzu da ostavim tebi jeli?
B-sto si neki tezak covek jebote,jebi ga pisti pusti ga vristiA-ako gurnem pesaka na e6 izgubicu lovca
B-pa nemoj da ga guras
A-da,ali ako ostane gde je gubim konja
B-jebi ga pisti pusti ga vristi ,koj kurac igras sah kad neznas
Jedan od najboljih načina za šuknjavanje matorcima koji nisu svesni svojih godina i tripuju da su još mladi i čili. Ne mogu da shvate da je njihovo vreme davno prošlo sa nestankom dinosaurusa pa se kurcobecaju ko u živom pesku. Jako korisna stvar, pogotovo ako ste držeća sisata matorka od četres leta čije je vreme došlo zajedno sa smrću muža.
:random kafana u šumadiji:
- Caco, daj donesi ovde ko i prošli put.
- Evo izvolite, još nešto?
- To što ja želim ne ide na fiskalni račun, xe xe
- Joj Mito, to što meni treba, treba i tebi (čitaj kurac). Taj tvoj valja još samo za pišanje, da ne čučiš.
- Ne kudi konja koga nisi jahala.
- Ćuti, ne znaš kako jebu dečaci... A i nikako da te pitam, na koji ti fakultet ide unuk?
Prirodni proces koji utiče na načela koja uslovljavaju pozivanje devojke na sastnanak/bioskop/izlazak... Prirodna selekcija uslovljava da se muškarci prema devojkama ophode sve smelije i smelije jer se, naravno, na greškama uči.
- Pre 200 godina
Izlazak nije ni postojao. Par bi se upoznao 76 sekundi pre venčanja.- 1935. godina (Ranjeni orao i Greh njene majke)
Mladić bi lepo očešljan otišao do ribinog ćaleta i upitao bi ga sledeće:
"Uvaženi gospodine, bio bih dovoljno drzak da vas upitam da mi dozvolite da vašu ćerku izvedem na bal"- 1970. godina
(let kamena kroz vazduh i tup udarac o roletne)
- Ivana! Ivana! Ivana!
- Još jednom mi gađaš prozor nahraniću te tim kamenom!
- U jebote opet pogrešan prozor!- 1990.
Zadimljeni disko.
- E mala, jel si za vožnju malo do parkića???- 2000. pa do danas
Mobilni, pa MSN, pa Fejs...
"e aj se nadjemo ispred konja pa idemo malo u setnju?"
Do te mere pogrbljena osoba da izgleda kao da non stop traži nešto oko svojih nogu. Povijen vrat ala lešinar kad nađe strvinu, povijena kičma kifla fazon i generalno stav “ispao mi dinar iz džepa al ne mogu da ga vidim gde je.”
- Brate sinoć sam video Vladu kako šeta neku pičku kroz dgra!
- Haha Vlada Mister Burns?
- Da brate, izneverovao sam bre!
- Pa na šta liči? Nema nogu i ruku ili je samo malo jače retardirana? Ne, ne mora da ima sečku za burek i fali joj jedno oko pa nosi povez ko gusar?
- Ma jok normalna ribica. Faca onako slatka, za njega premija jebena, sisići solidni i još na sve to guzulja! Ni sam nisam nešto bolje navatao ne pamtim jebeno!
- Ček, ček brate. Polako. Stani. Čekaj, ti meni oćeš ovde da kažeš da je Vlada kifoza i skolioza, Vlada jebeni grbavac navato solidnu može se čak i reći dobru pičku?! Vlada što ceo život izgleda ko da traži dinar oko noge?! Taj Vlada?
- Da brate, on.
- E jebem ti život koliko smo mi jadni. Pičku nisam omirisao ne pamtim, samo sedimo ovde pijemo i kenjamo a Vlada šeta ribu. Ošli smo u kurac brate moj.
- Ćuti brate, od sinoć ne mogu da se smirim. Nešto mora da se menja podhitno.
- Mora brate! Al prvo idi završi nešto a ja odo po jednu flajku da isteramo konja iz plićaka i da se navarimo ko ljudi, valja ove traume od večeras izbrisati ili makar potisnuti! A od sutra okrećemo novi list!
Divljačko, volovski, iz sve snage pogoditi nekoga nekim čvrstim predmetom.
Direktno, pravolinijski, bez nekog luka ili tako nekih pički materina.
- Ej brate, izašao snimak na jutjubu kako smo se sinoć nabadali u kafani.
- Ne seri, daj da vidim. Šta da kucam?
- Karambol u Dva Pastira.
- Evo ga. U krv ti jebem, koliki likovi.
- Ma da bre, al' izuli smo ih. Naivni su. zaleteli se na nas pesnicama, a nama pun sto svega. Vidi ovo. Vidi kako ga lešim k'o konja flašama.
- Au koja pegla Boktemazo.
- Ma šou je bio. E gledaj sad ovo, Đole baca šuriken ovom u usta. Stani, zaustavi. Vrati mrvicu. E to. Je l' vidiš ladno zub mu leti?
- Au, evo ga još jedan ovde pored. Al' ga je zakovo Đole, za sve pare.
Vapaj roditelja kad sretne poznanika koji ima potomka istih godina, samo dijametralno suprotnih karakternih osobina.
-"Zdravo komšinice kako si?"
-"A, kako ću biti ženo draga... Muka... Reci mi kako ti odgoji onako dobro dijete, to skromno, to uljudno, ljubazno, te ne pije, te ne puši, vrijedno, pametan, završio fakultet u roku...
A onaj moj blento, pa to je višestruki povratnik u pravljenju konja od sebe, besposličari po vazdan, puši, svađa se sa komšijama, neki dan se nalio na svadbi, zaprosio pjevaljku, prespavao poljevačinu, skro se sa stolice. U kojoj se ti crkvi moliš sestro draga, na ti dvije marke, pa upali svijeću i za mene..."
Mislim da bi bilo dobro prvo da sedneš. Imam nešto da ti kažem.
Ne znam tačno odakle da počnem... Da ne okolišam previše, jebi ga, kako bih rekao al' roditelji ti se jebu. Eto!
Jebu se il' ko štuke il' ko dva raspala Fijata, od kojih je gornji Petstotka sa protrulom limarijom, a donji Multipla kojoj je lamela propala i povremeno joj curi raskuvalo ulje. Ne kažem da ti je majka Fijat Multipla, što možda i jeste, a možda je i Ferari, zavisi od toga šta ženu pali i kako se drži. Možda ti je ćale Multipla, otkud znam, a i nije moje da im zadirem u intimu.
Poenta je da se jebu i da je to sasvim normalna stvar. Živi su ljudi i imaju potrebe. Uzmi popij čašu vode, ubaci kocku šećera ako ti je lakše, broj do deset, nađi centar što bi tvoj mentor joge i hortikulture Oroku Saki rekao.
Dok si mali, tvoj radijus kretanja, potpomognut činjenicom da si praktično puzajuća hrpa govana, još uvek omogućava da ih mladalački zanos prevari da misle da imaju privatnost u spavaćoj sobi. Međutim, nakon što ćaleta kokblokuješ dva ili tri puta, pa keva utripuje da se na mleko opekla, onda ona obično počne više da duva na jogurt nego njemu.
Sledeći korak u evoluciji roditeljske intime pojavljuje se kada čekaju specijalne prilike, recimo kad je pile na ekskurziji, ili kod babe i dede. Međutim, kako pile evoluira u matorog konja koji je završio srednju ekonomsku, napustio poljoprivredni fakultet i pika kantere/menadžer 26 sati dnevno jer ne može da nađe posao, te zbog toga uhodi gnezdo kao utvara, roditeljska volja za životom jenjava. A svi znamo kako stres utiče na libido.
Ono što im ostaje kao poslednja luka je sporadično prisećanje da su i oni ljudi od krvi i mesa, te da su se nekad privlačili. I to je sasvim dovoljno za iskru. Samo treba da nađu izgovor koji mora biti dovoljno dobar da ukradu desetak-petnaestak minuta privatnosti, ali ne nešto preterano originalan. Shodno tome, idu jedno drugome da operu leđa.
Zguza.
To su kao i svaka druga deca, samo što im roditelj uskraćuje svaku vrstu zadovoljstva koja može da se dovede u vezi sa njegovim mušterijama.
sin: Ćale, idem ja napolje.
ćale: Ne može, samo što si se istuširao a napolju je ispod nule, pa znaš da je deda Živko tako završio, evo bili su prošli utorak kod nas.
------------------------------------------
sin: Ćale, pogledaj ovaj motor Jamaha, 150 konja, 1200 kubika, a nije skup.
ćale: Dal si ti normalan, pa da nema tih motorista ti nikad more ne bi video!!! Ne može!!!
------------------------------------------
Prva novembarska subota, 6:30 jutro,
ćale: Sine, ajde budi se!
sin: Hhhm,...mljac...šta...e...koliko je sati?
ćale: More diži se, danas su zadušnice, mora da ideš na groblje da vidimo kakvi su nam potencijali!
Žena koja veruje da su joj dve osrednje sise i nešto šminke apsolutno dovoljni za glatki prolazak kroz poligon života.
Pošta, petak ujutro. Stojiš u redu i čekaš da podigneš novac koji ti šalje tetka sa Malte, kako bi kupio kanister benzina i spalio se pred skupštinom, ili napravio bilo kakvu drugu bespotrebnu glupost. Visoki mršavi starac sa izrazom bolesnog, isluženog konja, stoji iza tebe i kašlje ti na potiljak. Žena ulazi u objekat i mršti se na gužvu; trenutak snebivanja, a zatim stupa u akciju proboja poštanskog fronta ("samo da nešto pitam" procedura). Dolazi do tebe, naravno, ne puštaš je da prodje. Neverica u njenim očima.
- Zar dame nemaju prednost?
- Naravno da imaju.
(trenutak zbunjenog iščekivanja)
- Pa dobro onda mogu li da prodjem?
- Ne.
Izuzetno česta pojava u srpskim narodnim pesmama. Ako si najstariji ili srednji carev sin džaba ti svo blago ovog sveta kad će onaj mali balavac sve pokupiti sve što je valjalo i bivalo opisivano u pesmi po 50 stihova, od lepe đevojke do čarobnog mača.
Bio jednom jedan car i u njega tri sina. I jednoga dana dođe lepo ala u carevinu i poče praviti dar - mar. Javi se najstariji carević da proba ubiti alu i ispuši ga. Srednji ne prođe ništa bolje. I tako odluči i onaj mali jadan i bedan da proba, smisli neku glupost i golim rukama ubi grdosiju. I na kraju dobi on najbolju ribu u carevini, najboljeg konja ( kojeg je inače dobio još od zlatne ribice na pola bajke ) i dvorac u kojem mu služe i ona dva starija luzera. I živeli su svi srećno do kraja života ( inače sluge nisu pitane za mišljenje ).
Stari, veoma čest izraz za davanje vetra petama ili da se izrazim bez korišćenja slenga, za svaki oblik bežanja, bilo to bežanje iz škole, s posla ili iz neke zajebane situacije.
Biti kadar samo uteći, da se narodno pesnički izrazim.
- U brate, ko te je tako naplavio?
- Ma neka dva lika me odvalila u Zemunu k’o konja.
- Pa šta je bre to, naletim malopre na Đoleta i on sav plav k’o Štrumpf, pa vidim sada tebe takvog šta je to bilo?
- A Đoleta sam ja iznabadao.
- Pa što brate, drugar nam je?
- Zamisli magarčinu, idemo Zemunom, neka dva lika stoje naslonjeni na neku ogradu I onako malo nas kao odmeravaju. I ovaj mentol im kaže nešto tipa šta gledate majmuni i likovi krenu na nas.
- I?
- I ništa, Đole ih izazvao i kidnuo, a ovi mene lepo izuli i to je to. Kada sam se vratio u kraj izuo sam ja njega, zato što je cava koja napravi sranje pa pobegne.
- Pa jašta!
Pokušaj roditelja da dete zaplašivanjem privole ili odvrate od nekih stvari. Svi smo imali neku babarogu, drekavca, čudovište iza ormana ili nešto drugo, koji su odvodili neposlušnu decu na strašna mesta gde nema ni jedne dečije radosti, a ni roditelja. Tako je uplašeno dete lakše naučiti da ne skita, da pere zube, radi domaći, sprema sobu i u suštini sluša svoje roditelje. Izmišljeni bauk je za posledicu imao pokrivanje jorganom preko glave, strah od mraka, spavanje sa igračkom za koju dete veruje da će ga zaštititi, trzanje na svaki šum i jezive dečije noćne more. Ne znam kakve je po Frojdu ovakvo odrastanje u delimičnom strahu imalo posledice po decu, a kasnije odrasle ljude. Zar nije postojao lakši način vaspitavanja - pa i roditelji su nekad bili deca..
Ja sam imao sreću, pa me roditelji nisu zastrašivali sličnim glupostima, ali zato baba jeste. Pričala je kako će me, ako ne budem dobar i poslušan, ukrasti zla lisica dok spavam. Ova priča nije ostavila neki utisak na mene, ali zato jeste Fesko Ciganin - čovek koji je po selu skupljao djubre iz kuća i nosio na otpad. Sećam se kako je udarao o improvizovano limeno zvono, imao je nekog jezivog mršavog konja, i strašno nemilosrdno lice. Govorili su mi da Cigani nemaju dušu, da kradu decu i nose ih na djubre, a tamo im rade strašne stvari..Tako sam naučio za sakrivanje ispod kreveta.
Jedini savet koji drugari umeju da ti ti daju kad se nađeš u nekom problemu
Ti: Matori ostavila me riba posle 2 godine ne znam šta da radim...
Drugar: Ma brate,napiješ se i bole te kurac.Ti: Matori popadao sam sve ispite keva izpizdela hoće da me izbaci iz kuće ne znam šta da radim
Drugar: Ma brate,napiješ se i bole te kurac.Ti: Matori pao sam dva soma evra u kladži nemam pare da isplatim ima da me biju ko konja ne znam šta da radim..
Drugar: Ma brate,napiješ se i bole te kurac.
Kulturan način da se kaže da ima facu kao konj, da je građena kao grčki mitološki likovi: pola koza, pola čovek, samo okrenuto naopako, da ima dupe kao Trojanski konj. Samo kada se kaže "antička lepota", to se prikrije sve do trenutka kad je ne vidiš ili ako moraš da joj daš kompliment a da je ne uvrediš.
- Jaoooj, imam drugaricu za tebe, moli me da je upoznam sa tobom...
- Dobro... Ok... (naložen)... Kakva je?
- Paaaa... Puna je antičke lepote!
- Ajde, zovi je (u glavi ima sliku Jelene Trojanske iz filma ili drugih zgodnih pičetina iz filmova o staroj Grčkoj, ne sluteći kakav ga horor čeka)
-------
Profilna slika vune mlade sa napućenim usnama. Faca izdužena, oči idu malo sa strane, zubi izbačeni i pored napućenih usana...
- Puna si antičke lepote!
- Jaoj, ljubawi, hwala, bubim, mwa!
- A tvoji beše imaju farmu konja?
- Da, shto pitash?
- Onako, sve mi je jasno...
Izraz koji se često čuje, kada se neko toliko hvali, da je nekad veoma očigledno da laže.
Srđan: I Pero, čujem bio si u Americi kod rođaka, i kako je bilo?
Dragan: Da Pero, nisi pričao kako je bilo, kako je tamo?
Pero: Ma tamo je ekstra. Baš par dana prije nego što ću kući, rođak mi dao Hamera, da malo provozam, ma nije teško uopšte, iako je to mašina, ipak, ima 230 konja, nije to malo.
Dragan: Srđane, jel osjetiš ti, nešto smrdi?
Srđan: Stvarno se nešto čuje...daj Pero nemoj srati više...
Muškarac, obično oženjen, sa dvoje-troje male djece, pobožan, i koji svo svoje slobodno vrijeme, ljubav i materijalna sredstva poklanja svojoj limenoj kutiji na točkovima.
"A, kako ti se čini ova moj makina a brate, je l' da da je preekstra, ima konja više no Mongoli što su imali kad su krenuli u najezdu, čet'r nov kapice, troši mi skoro isto i kroz grad i na otvoreno jer ga ja brale vozim na tri i po hiljade obrtaja, nema tempomat, ja sam mu kompjuter i elektronika, auto je suva mehanika, da bih izvukao maksimum iz njega, a viđi mu unutrašnjost, ne smijem ga otvorit jer ljudi prilaze sa receptima, misle da je apoteka."
- Dobar je, za garažiranje, mada kad razmislim ne bih ga uopšte vadio iz iste.
Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").
Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.
Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.
Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.
- Pa ti uopšte nisi normalan, idiote jedan!
- 'Ajde, ženo, ćuti i 'vataj ga za prednje papke...
- Aman, čoveče, šta si doneo to smrdljivo prase u kuću, prijaviće nas neko, znaš kakvi su Nemci?!?
- I to me zabole baš, gosti moraju nešto da jedu...
- Ti "gosti" misle da dolaze samo na piće, kretenu, par kolega iz produkcije koje i ne poznaješ!!
- Pa treba da se obrukam, šta? Da ne pominjem Radogosta i njegovu belu kočiju...
- Rado-koga?? Šta pričaš ti, bre?!
- Ma pišemo nešto na Vukajliji, nemoj sad i za to da me jebeš...
