Baba: Kako u školi sine?
Ja: Baba, položio sam amfiteatar.
Baba: E, svaka ti čast sinko, sad će baba da da neki dinar.

-Uzmi, sine, baš ti dobro stoje!
-Pa ne znam...
-Ma one su turske, kvalitetne bre!
-Pa nemam pojma, imam već ovakve slične..
-Sine, za 1.000 dinara, da ne žališ, deri peri, deri peri.. Ima da traju ih hi hi!
-I to što kažete..
-Vidimo se do godine, sine!

- Dobro baba, opet te pitam - jesi ga videla kad je obio zlataru?
- Jesam sine.
- Kažeš imao šipku?
- Jeste sine, šipku imao.
- I seo na motor?
- Na motor sine, sivi, piše na njemu suzuki ili tako nešto. Kacigu nije meto, dao gas i pobego. Imo jaknu sa nekakvom aždajom na ledjima.
- Pobego?
- Pobego!
- A gde majko?
- Ne znam sine.
- Kako ne znaš, pa je l levo ili desno?
- Ne znam sine, stara baba, ne vidim dobro.
- Uff..Mile piši - počinilac pobegao u nepoznatom pravcu.

"Vojkane, sine, nisi ti obican dečak, ti si sine bolestan, i tebe boli glava." Katarina Cakana Andjelić

-Ustaj sine, treba da učiš!
-Šta ti je kevo, samo što sam zaspao!!!!
-Sine 3 je sata!
-Auuuuu

Sine juce sam jebo ovu moju samo tako! Sta si koristio kao izolaciju? Pleasure MAX,sine,drala se ko prase na Bozic!

7. 1. 1955. godine, kuća Miškovića...

-Ajde sine, da načnemo Česnicu
-A jooooooooj mama, neću, opet ću zub da slomim!!!
-Ako, sine, ako...

1. primer:
Lik ortacima: "Dolazi mi riba večeras, biće rke-koke!"

2. primer:
Ja (puštam Prodigy u kolima): "Pa kaže..."
Moja drugarica: "Jao znam ovu stvar, to je ona rke-koke, rke-koke!"

Slatke sine nego šta su, ' šećeruša prava '

A jel imate i one kisele.

Ima sine, evo ove ovde ' sirćetuša prava '

ja: Ljus!!!! Jao bre bakuta, pa kad ćes više reći dedi da skine ovu prokletinju, 100 puta sam se zveknuo!

baba: Jao sine moj, sutra će to deda da skine, daj glavu da poljubi baka da prodje.

- Majstore jesi popravio šta?
- Dobar, dan sine. Kako si sine? Ima li pičke sine? Ništa to? Inače popravio sam baš pre nekih 15 minuta, spao mi lanac od bicikla, pa sam nešto kovao, ti?
- Bitango jedna, odi vamo da ti pokažem kako musa dere jarca, nevaspitano derište!!

-To je moj sin!!!(iako je dete zenskog roda)
-bravo sine moj!!!
-sine sta ces da jedes?(retko cete cuti-cerko sta ces da jedes,obratice joj se sa sine iako je zensko)

-Ijuu crni sine! Kakve su ti to modrice po telu?
-Padež kevo. Išli smo kod Ludog Milojka da krademo trešnje.
-Kuku sine, pa jel vas pohvatao?
-Ma de taj leš da nas navata? Nego se grana polomila kad se nas 6 popelo odjednom.

Roditelj: Sine, gde ti je ona dukserica što ti je baka Staka kupila?
Sin: Što?
Roditelj: Pa mogao si je večeras u grad...
Sin: Ma gde bre nju, ona mi je za po kući.
Roditelj: Ali, baš fina dukse...
Sin: Da, da, lepa roze sa napisanim "Ja sam glavni u selu". Ma gde ću, bre, s njom? Treba da me napusti na pola puta i vrati se sama kući od blama.

-Sine, šta ti studiraš?
-Menadžment bako.
-Au, čula sam za to sine, čini mi se da se od toga tanko kaki.

- Deki sine, dušo mamina, šta si jeo pa ovako smrdi WC?
- Dušanka, pusti ga, to je moj sin! Sine postao si čovek!

- Kakva sam bila riba na svadbi! Mladu sam bacila u zasenak, ma nije mi bila ni do kolena. Svi su me muvali, od svatova, preko kuma, starog svata pa do mladoženje. Jedva sam se odbranila, hihihi...
- Čuli smo, kad si ušla provrištala sarma i vaskrslo prase, vino se u vodu pretvorilo, a ruska raspala na sastavne delove...

-Sine vidi što ti majka kupila duksić lep.
-Staramajko, koja je to boja?
-Teget sine.
-Blago meni, 'ajde daj biće za po kući.

- Sine 'de ideš? - U grad, baba. - Ne valja grad. Ne valja to.

- Mama, tata, ovo je moj drug Dima. On je peder. - Ne valja peder. Ne valja to.

- A što ti brat nije došao? On ne voli babu? - Ma nije baba, nego malo mu je nezgodno zbog sekundarne akutne mijeloidne leukemije.
- Ne valja sekundarna akutna mijeloidna leukemija. Ne valja to.

Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.

Ja imam cerku, a mnogi sina.
Oni se hvale, hvale pred svima.
Al' moja cerka, lepa i fina,
Zavesce svakog njihovog sina.
(Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)

Ti si cerko tatin sin,
Na sudbinu se ne zalim.
Ti si cerko tatin sin,
Sa tobom se ponosim.
(Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)

Za moju cerku ja nocas slavim,
I malo zbog nje vazan se pravim,
Jer hocu nesto da kazem svima,
Ko ima cerku, ima i sina.
(Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)

Od nje mi vece sad nema srece,
Sve bi joj dao, nije mi zao,
Jer ima jedna prica ustvari,
Ko cerku ima majstor je pravi.
(Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)