Moj unutrasnji monolog:
-Dal' da odletim malo do Meseca, odskakucem, pokupim kamencice suvenire, pa se vrnem...
-Pa dobro, pomucices se oko svega, al' izvodljivo.
-Sta ako usput otvorim lanac hipermarketa, nadjebem Miskovicev monopol, dosta ga je vala bilo...
-Malo po malo, zrno po zrno, mito po mito, para na paru.
Ok, pocinjes u utorak.
-Ocu i fudbal da treniram, sledece godine postanem reprezentativac, lansiram nas konacno na svetski tron.
-Uf, oznojices se debelo, al bice, bice, uklopices i to nekako...
Kupujes kopacke u cetvrtak,pa na trening!
-Da razbijem Vukajlijsku monotoniju, nikoga ne poznajem, daj da upoznam neku Vukajlijasicu, vodim na pice i to je to...
-Ufuf decace!
Alo bre!!!
Kud se to zaleces!?
Da ti ne bude malo muka!?

Baba: Pojedi ta tri zalogaja, sine, šta si to ostavila?
Ja: Ne mogu više, dosta mi je.
Baba: E za toliko ne valjaš, da znaš!
Ja: Joj, bako, stvarno ne mogu.
Baba: Ni bez 'leba?
Ja: Ne mogu.
Baba: Ma ne laži, ništa nisi jela, sve ću u nos da ti naćuškam!

Tamo negde 90 i neke godine, kad je na ibarskoj magistrali pokušan atentat na Vuka Draškovića, kamionom punim peska, ustopirao sam neke klince koji su išli na miting. Tad je bio fazon da se svaki čas pravi neki miting a ovaj je bio specijalno napravljen zbog tog pokušaja atentata.
Iako sam krenu i ja tamo, primetim da su klinci baš naloženi pa počnem da ih zezam "ma možda nije atentat, možda je slučajno neko naleteo na njega, ko će da ubija Draškovića kao da je on neko bitan...".
Dvojica od njih trojice se još više nalože i počnu da se raspravljaju sa mnom, a vozač ćuti i gleda me u retrovizor. U jednom trenutku kaže:
- je li ti, ti sigurno pamtiš Krcuna, starija si generacija, sećaš se da su i njega tako roknuli?
- gde bre pamtim Krcuna? mislim, znam priču ali ne pamtim, otkud, mladji sam malo - kažem ja pomalo zbunjen.
- ma pamtiš, pamtiš, ti si ta generacija Krcunova. a nemce jel pamtiš?

- Ajde da ne trošiš, pa čujemo se.
- Ali, ti si mene zvao.
- Ma, svejedno.

Prle: Izadjem ti ja sinoc u grad, malo ovo ono...Napijem se ko stoka, i sedim tako u uglu kafica, kad ono meni prilazi neka sa cetiri sise! Ali ja je odjebem onako pija....
Tihi: Seres bre Prle, tebi niko ne prilazi ni kad si trezan a ka....
Prle:Pa ti ne moras da mi verujes,ja znam da je tako!

-И ја јој све то лепо рек'о, и она ми пред свима звизнула шамарчину!
-Брате, стварно се понашаш к'о мајмун! Понекад се заиста запитам како си ти успео да се инфилтрираш међу људе?

Situacija je sledeca- Marko sedi na stolu dok nastavnik ulazi u učionicu.
Nastavnik: "Marko, je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Ne nastavniče".
Nastavnik: "E pa onda nemoj ni ovde".

A prica moze da ide i ovako...

Nastavnik: "Marko je l' ti to i kod kuće radiš?"
Marko: "Da, radim!"
Nastavnik: "E pa onda to radi kod kuće, ovde ne smeš, ovo je škola- ustanova!"

10. April 1994.

- Ej brate, ajde upadaj, gotova je kafa.
- Odlično Džoni. Nego da vidiš što sam nabavio kasetu od Doktor Igija. Ima dobrih pesama. Poneo sam da slušamo.
- E nemoj majke ti da mi puštaš tog šabana.
- Što brate? Do jaja je.
- Zato što je u nekoj emisiji izjavio kako on repuje u pesmama i sada kad kažem da slušam rep pola ljudi me pita jel to Doktor Igi, a nije prošao pored repa. Tako ću ga napušiti da će sve da zvoni.
- Znaš kako kažu. Pas koji laje ne ujeda. Sad da ga vidiš, ništa mu ne bi rekao.
- Važi, videćeš kad ga sretnem.

15. Septembar 2002.

- E ljudi, hoćemo na Amsterdam?
- Može.
- Ajde. A šta će biti večeras?
- Puštaju vesele devedesete. Taman da se podsetimo detinjstva.
- Ja onda neću.
- Što Džoni? Ajde da se zezamo malo. Jeste sranje muzika, al’ da se malo smejemo.
- Neću bre. Pustiće onog Doktor Igija i samo ću se iznervirati. Jedva čekam jednom da ga sretnem, da ga oteram u pičku materinu.
- A dobro ne moraš da ideš, a znam ako ga sretneš ikada da mu nećeš ništa reći. To samo pričaš ceo život zato što znaš da ga nikad nećeš sresti.
- Dobro, videćeš.

01. Januar 2012.

- Brate kako je dobro ovde. Ako smo ovako gotivno dočekali Novu, ima cela godina da bude odlična.
- Naravno. Živeli.
- Živeli.
- U zdravlje.
- Ej stani, jel ono Doktor Igi tamo? Sprema se da peva.
- Jeste, ladno je on. Džoni eno ti ga miljenik.
- Vidim ga. Ej Igi! Igi! Ti, ti, da. Srećna ti Nova godina i da se u ovoj godini napušiš milion kurčeva, majmune jedan retardirani, naserem ti se u usta i nabijem petom i to ispucalom, degenu poremećeni. Gde bežiš. Stani bre, nisam završio. Ode.
- Ipak si ga napušio.
- Rekoh ti da hoću.
- Pobeže čovek. Jedi govna Džoni, ko će sada da peva.
- Pa mi ćemo. Idemo svi. Budim se često po noći.......
-.....A ZNAM DA NISAM NI PIJAN NI LUD!!!

- Vidi deda ovu, eh šta bih joj radio.
- I ta će sutra 'leba da ti mesi ? Da nađeš neku domaćicu, nećeš se kod ove 'leba najesti.

Lik1: E,br'te, ja sam - Goksi iz srednje. Jeste da se nismo videli 12 godina, ali si mi uvek bio najbolji drug, i znaš....
Lik2 (prekida ga u sred rečenice): Šta hoćeš, majke ti? Podjebavao si me u srednjoj da sam dugokosi seljober sa tamburom i sad, posle toliko godina, zoveš. Očigledno je da ti treba nešto!
Lik1: Pa, nije baš tako... znaš, treba mi mala pozajmica... samo dvesta jevreja, majke mi, vraćam ti čim skupim pare.. .upao sam u velike probleme...
Lik2: Koga ti farbaš, nisi mi ti redov Rajan pa da te vadim iz govana.
.....................................................................................................
Sin: Tataaaa, Marko iz trećeg šes' me je opalio pesnicom i seo na mene zato što nisam hteo da mu vratim kliker, idi najebi mu se keve.
Otac: Taj nerad, jedinu kevu koju ću ja spavati večeras biće tvoja, nisi mi ti redov Rajan pa da te spašavam.

- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak?
- Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac.
- Dobro šta galamiš odma...