To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.

Obično se koristi da počastiš neku budalu, koja te jako nervira i ne možeš da je podneseš

Znači nema te u poslednje vreme,izraz koji je nastao medju nekim iskusnim vukajlijašima usled veoma male pojave slengova na vukajliji...

Biser betonligaških terena i živopisnih gledalaca. Psovanje užih članova porodice predstavlja jedan od tradicionalnih srpskih običaja, kao i preporučivanje incesta u psovkama (jeb'o te ćaća, jeb'o te te ćaćin ćaća, jeb'o ti mater svoju). Pored toga, ovakva psovka dotiče i religijski aspekt pravoslavnog stanovništva na ovim prostorima, pošto je običaj da se posle šestonedeljnog posta jede mrsna hrana na Božić ujutro. Otuda i potiče mrsnoća sestre psovanom.

Kulturno modifikovani stihovi Borisa Novkovića kao aluzija na sve veći značaj automobilske industrije u ljubavnim odnosima današnje omladine.

Rečenica kojom roditelji izbegavaju da daju deci tačan odgovor na nezgodno pitanje.
Potpuno isto značenje ima stariji izraz "Našli smo te u kupusu", ali se on zaboravio vremenom.

Potrošački uzvici ubrzo nakon otvaranja računa za struju.

Najbolji izraz pomoću kojeg možemo da nateramo nekog lika koji je odužio svoju priču da je skrati i pređe na poentu

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

izraz koji koristi skoropostala domacica, bacajuc lonac hrane na sto uz demonstrativni tresak, posto je provela sate u znoju kraj sporeta, ne bi li kako-tako spremila, na primer, pilav.

Jbg ružan-na si ko poziv za vojsku, ko lopov u dvanes`, ko Era Ojdanić kad mu je loš dan. Jeste da ne treba ljude ocenjivati na po spoljašnjim već po unutrašnjim osobinama, ali ti i izgledaš kao da si izvrnut-a naopačke. Jer stvarno trebaš biti ogavan da te ne pojede lik koji za doručak jebe crve i bude, za ručak raspadnutog jelena sidaša a za veceru nesto laganije milkšejk od slonovskih govana. Suoči se sa time svi mi smo površni samo to ne priznajemo, jer smo ujedno i licemeri.

Situacija u kojoj je pala teška uvreda pred auditorijumom.
Kada uvređeni nije u mogućnosti da uvredu adekvatno uzvrati,
a nije sposoban da zatarži zadovoljenje fizičkim obračunom, on sa same uvrede skreće pažnju tako što traži zaštitu i opravdanje od prisutnog auditorijuma rečenicom
"Drž'te me da ga ne ubijem".
Na to prisutni reaguju tako što ga ubeđuju da to ne uradi, iako svi znaju da ON to ne bi ni uradio.
Uvređeni na kraju "teškom mukom" odustaje od svoje "zamisli",
a onaj ko je uvredu izrekao ispada spašen (do sledećeg puta), a uvređeni ispada "mnogo zajeban lik".

Smajli koji internet sise ostavljaju na kraju uvrede, da ne bi popili ban.

Verovatno najgluplji mogući pokušaj duhovitosti koji je jedan ljudski i obavezno NEDUHOVITI primerak u stanju da izusti. To i ono izlizano govno "Na kurcu te nosam". Izraz koji je toliko arhetipno nelordski da prosto vrišti 'Aaa, koliko sam je nelordski izraz!'. Floskula ultimativno debilnog zvuka i smisla da vređa inteligenciju čak i onima koji istu i nemaju.

Ruku na srce, možda je nekada, davno, još dok su jebeni mamuti hodali plavom planetom i nisi mog'o ni do komšije u pećinu dodeš a da te ne skenja neki vulkan, ovo bila kul fora i sjajan način da ispadneš facetina međ' plemenskim življem. Možda je tada bilo baš nekako ekstra kada bi neki prašmeker i dlakavi predak Ivana Ivanovića po povratku iz lova rekao 'Boća danas ubio mamuta praćkom...al' kad bi se zezali!' ili kada bi na komentare o onom monolitu uzvratio rečima 'Monolit?? Jeste, jeste...al' kad bi se zezali!'. Mislim, možda je na uštrb takvih vicoidnih fleški i povalio koju majmunicu više. Možda. Nekada. Davno.

U međuvremenu, pak, u vokabularu vascelog Čovečanstva pojavile su se tako interesantne reči kao što su cinizam, ironija i sarkazam, a mora se priznati da su se i gestikulacija i mimika jednog homo-sapiensa od tada značajno razvile u pogledu svojih obima i nijansi izvođenja. Oslanjajući se na ove neoborive činjenice, ovih dana morao bi isključivo da budeš težak retard - kako bukvalni tako i onaj figurativni - da bi transferogeni sufiks potvrdnim rečenicama, koji imamo priliku da vidimo u naslovu, koristio u svrhu kazivanja nečeg smešnog sleš duhovitog. On to, na žalost i dalje velikog broja korisnika, NIJE ali će se možda u nekoj bliskoj budućnosti ponovo vratiti u modu...al' kad bi se zezali!

Je l' vidite kako je lejm?

Stvar, to jest pojava koju mi iz jebene vanbeogradske Srbije doživljamo kao nešto veoma zajebano. Ukočimo se ko evropski parlamentarac iz Letonije kad se odlučuje o grčkom sporazumu sa MMFom. Pomisliš:

Odnosno dabogda te otac prokockao, na kartama izgubio. Kletva krajiške provenijencije kojom se proklinju uglavnom pripadnici mlađe populacije koje okolina smatra beskorisnim, bezobraznim ili jednostavno narkomaniji sklonim.

Opipavam teren. Praviću se da te ne muvam dok ne vidim kakve su mi šanse kod tebe.

Najotrcanija fraza u toku razgovora kad osoba ne zeli da oda to "nesto" sto uopste nije toliko bitno....
-preuzeta verovatno iz gangsterskih filmova.....

Definitivno, ovo nijedno dete ne bi trebalo da se pita, jer se kod nas ne zna ni šta će biti za 5 minuta, a kamoli za ko zna koliko godina. Sećam se kad su nas u osnovnoj školi pitali šta ćemo da budemo kad porastemo, i neko je rekao da će biti sportista, neko profesor, neko doktor... pa, kako to da niko nije rekao da će biti siromašan? I posle neko nešto kaže za nas. Srbi su takvi optimisti da bi i za običan prdež pomislili da je grom.

Ono što kažeš u sebi kad nekom ispadnu pare ili novcanik, on to ne primeti, ti ih podigneš, stigneš ga i daš mu ih, a on te na sve to pogleda ko tele i stavi ih bez reči u džep...ni hvala da ti kaže.E onda ti dodje prosto da ga uhvatiš i prebiješ i uzmeš mu i te pare što si mu vratio i sve drugo što ima kod sebe.