Kobajagi vajkanje, a inače veliko hvalisanje od koga onog ko to sluša može i glava da zaboli.
Jebi ga sva tri gola smo morali sami da damo da bi utakmica bila zanimljivija-rečenica koja se mogla čuti ovih dana povodom jedne utakmice koja je prevazišla nivo kvaliteta školskog prvenstva, i to jedva...i šta su oni vaši slepci igrali/samo rukom...itd...itd...sve do Barija....
Opis radosti kad nakon dugog lutanja ''pustarom'' (vukojebinom, pripizdinom, pičkovcem) dođeš do ''civilizacije''.
Rečenica koju matorci mnogo bre vole da izgovaraju. Dođe im kao neka zakletva. Znaš, oni su se mučili, nisu imali ništa i šta im fali. A današnja omladina besna, ima sve a opet nezadovoljni. Naši matorci nam sve pružili a njihovi njima ništa. I oni njih poštovali a mi naše ni ič.
I onda navode šta je sve to bilo kad su oni bili mali (ili mladi, svejedno). Te nije imalo televizora, samo jedan radio u ulici, išli peške svuda, jeli proju svaki dan, igrali se sa krpenom loptom i pomoću štapa i kanapa...
- Ja kad sam bila mala imala sam jednu igračku i to je bilo sve. A kakvi crni slatkiši, ako dobiješ kocku šećera od babe skačeš do neba. A vi danas imate sve a besni ste...
Jedan od dokaza da čovek sam ne može ništa duradi.
Bata: Jaooo jebem ti ovu lajsnu u pičku materinu da ide više!! PA JA KAD BI MOGO SVE SAM DOBRO BI BILO, NE MOGU DA DRŽIM I DA ŠRAFIM BREE!!
Gvozden: Slušaj Bato da ti kaže tebi nešto čiča. Da čovek može sve sam, pa i da se jebe ne bi se ni ženio uopšte.
Bata: I to što kažeš.
Odgovor prosečnog Srbina na pitanje da li je ikada pucao iz pištolja.
Neizbezna pesma na svakom punoletstvu
Narodsko poređenje ultimativne negativne konotacije. Ustvari, sumnjam da bih nešto mnogo pogrešio ako bih izraz iz naslova turio i na pijedestal svih negativnih poređenja jer, reala, 'de ćeš gore od Sotone lično, jebem mu majku stvarno.
Uglavnom korišćena pri opisivanju širokog dijapazona fenomena, senzacija i opažanja koje jedan ljudski primerak može doživeti u domenu praktično-empirijskog iskustva (ja se izvinjavam), naslovna kategorizacija svoju neprejebivost međ’ sličnim ili prividno sličnim floskulama iste primene bazira upravo na svojoj rečci sâm, koja tu stoji, nagađam, kao nedvosmislena potvrda jednog jedinstvenog identiteta Antihrista, a obzirom na činjenicu da pomenuti samo na TV Pink ima oko dvadesetak avatara, uopšte da ne pominjemo koliko poražavajući je broj istih u moderatorskom timu, ovde na Vukajliji.
Princip žigosanja pojava i ljudi etiketom Sâm Đavo®, razume se, varira od jedinke do jedinke, ali pretežno su to realno-opravdane situacije, možda i iz liste onih koje su nam bile usađene u glavu onda kada i nismo bili svesni svoga postanja, da ne kažem, po difoltu. Zdrava logika pod tim svakako nameće i određeni afteršejv straha, kao, uostalom, sasvim prirodne reakcije naroda kojem je Princ Tame kriv za sve&svja.
Bilo kako bilo, i nemojte rimovati na to, srdačan.
Neazbučna i neredosledna lista “đavola” prema piscu ovih redova:
Smrdi k’o sâm Đavo – nužnik WC tipa (kenjara) pri srednjim vratima busa za…pa, nije ni tako bitno; pokisle patike, ostavljene u predsoblju 5 dana na radost izabranice mog srca; Pančevo, u danima bez vetra…
Puši k’o sâm Đavo - JA, u očima moje dominantne polovine, ONA u očima men…evo, evo, stavljam kafu, šta se odma’ dereš?!
Ružna k’o sâm Đavo – jedna violinistkinja u ansamblu mome, Japanka, ne smem da je pogledam, zove se Soto (‘nači, nevera!); Ruška Jakić
Ružan k’o Ruška Jakić – Đavo (ovde pročitati sve sponzorisane članke)
Slano/gorko/kiselo/slatko k’o sâm Đavo – baklava/grejpfrut/mleko, prokislo/ona druga baklava
Boli k’o sâm Đavo – vađenje krajnika, mamu mu jebem, i to bez anestezije, dan-danas kad ga se setim imam trip da ne mogu da gutam (vickasti komentari dozvoljeni; prim.aut.)
Glupo k’o sâm Đavo – eh, ko sad ima vremena za to?
Nekad je ovo bila moto reklama za "RONHIL" a sad je životna istina svakog pušača. Izađeš na trotoar zapališ cigaru, dok povučeš prvi dim više nisi sam.
Stupanjem zakona o pušenju na snagu, više niko ne može da zapali cigaretu u kancelariji izvršavajući svoje radne zadatke, već mora da izađe napolje. Čim stanete na trotoar i zapalite cigaru, priključuje se neko kome je glupo da stoji sam na ulici i puši, nekad je to kolega ili koleginica a nekad slučajni prolaznik svejedno poznat ili nepoznat, pričate sa poznatim ljudima, upoznajete nepoznate prolaznike, sa kojima razgovor uvek počinje čuvenom rečenicom "Izvini, jel imaš upaljač" pali cigaru "jel ti ne smeta da stojim sa tobom malo mi je glupo da sama stojim na ulici...
Ne tako davno naručim kafu, zapalim cigaru, gledam u monitor i razmišljam kako ću dalje, otprilike na pola cigare setim se pravog rešenja pa sa cigarom u ustima nastavim da kucam tekst, pepeo pada po tastaturi, dunem, odleti na pod, kucam dalje, kad filter počne da gori bacam pikavac u pikslu i nastavljam da radim.
Sad naručim kafu, uzmem cigare i upaljač u jednu ruku, šolju sa kafom u drugu i izađem napolje. Dok prolazim hodnikom moje koleginice takođe pušači kreću zamnom. Pred vratima svi stojimo u krugu i pričamo prazne priče: šta je koja kuvala za ručak, kome je dete bolesno, komentarišemo turske serije... Niko i ne razmišlja o poslu, posle dve cigare na ovoj hladnoći vraćam se u kancelariju, gledam u monitor, prsti su mi se ukočili, čak i kad bi mogla da se setim šta ću da napišem, ne mogu da kucam. Po glavi mi se motaju koleginice, likovi iz serija, recept za ručak, nova haljina koleginice iz susedne kancelarije, gledam u monitor, u prste se vraća krv, napišem još jednu rečenicu, zvoni telefon, moja koleginica sa sprata:
- Naručila sam kafu, ponesi cigare, čekam te pred vratima....
Tako prođe radno vreme, posao nije završen ali nije bitno, završiću sutra, izlazim na vrata pogled pada na trotoar:
- bože koliko pikavaca, ovde je baš bilo veselo
Nema preča posla, dosadno mu je, život mu ne pruža izazove pa je prinuđen da vreme utroši tako što sam sebi izmišlja aktivnosti. Isti pojam kao dokon pop i jariće krsti, ali politički korektnije. Primenjivo i na osobu koja poslove odrađuje fušerski pa mora više puta da prepravlja isto.
- Doneo sam punu prikolicu drvenih paleta od crepa.
- Šta će ti to?
- Pa povadim eksere, rasturim palete, onda mogu da ispravim eksere pa od štaflica iz paleta napravim ogradicu na baštici - džabe dobijem ogradicu...
- Sam sebi praviš posao, bolje da si nešto posadio u tu bašticu, da ne raste korov...
Instant user na nepoznatu, a zadatu temu. Upotrebljava se u svim životnim dobima od strane specifično inteligentnog lika koji stoji sa strane i retko se oglašava, a kome je to ispričao jedan što je gledao. Ima sličan efekat kao čitao sam.
10 godina
- Ajmo da gađamo prolaznike ptičijim govnima sa stare hale, neko je slomio katanac!
- Ajmo!
- Ja neću, ja sam čuo da tamo živi ludi Džake i veže decu što ulaze pa ih jebe, pričao mi Šećo, on je ulazio pa ga Džake zamalo uvatio!17 godina
- A je l' moramo i da skidamo gaće na regrutaciji?
- Otkud znam, valjda moramo.
- Ja sam čuo da tamo moraš da se skineš skroz i da se natrtiš, pa ti nabiju jedan štap u dupe, pa ako ti se digne onda si peder i nisi za vojsku, pričo mi Oblo, on pobego iz kasarne, pa ga jurila vojna policija sa transporterom!25 godina
- 'De ćeš na more?
- Idem sa ribom u Tursku, nikad nisam bio, kažu da je super i da je džabalesku!
- Ja sam čuo da tamo ako piješ pivo ili neki alkohol, odma dođu mudžahedini pa te uhapse, pa ti odseku obe ruke za kaznu, pričo mi Kocko, on izvadio pljosku na sred Kušadasija pa ga jurile muslidže sa jataganima, jedva pobego, preplivao do nekog grčkog ostrva!40 godina
- Jebeš mi sve, saću da podignem neki kredit i da napravim vikendicu u Kamenici, da odmorim i ja malo!
- Ako vala, eto mene da ti radim na mešalici!
- Ja sam čuo da tamo ima drekavac, pričo mi Ćoško...
- AMAN, NE SERI VIŠE!
Najčešće rečenica kojom na času zaradimo takozvani bonus upis. Posle vec vise opomena da umuknemo, upisu nas, a zatim 'arogantno' upitamo - Šta sam ja uradio?
Nastavnik: Dangubiću ne trabunjaj vise, pretera ga čoveče.
Djak nastavlja da gundja, prekida ga vika nastavnika - Aman dosta više! E sacu da te upišem! Upisuje i pri završetku upisa djak upita - Ali nastavniče, šta sam uradio?
Nastavnik: Ššta, šta si urradio?! Evo tebi još jedan upis za takvo ponašanje, mozda se i opametis.
Izraz koji koristimo kada želimo da istaknemo, da našim padom nismo povredili ništa sem ponosa. Izraz je gotovo automatski kao refleks i nemamo nikakvu kontrolu nad njim. Kod naroda pms-a dodavanjem znaka ! se na taj način izražava nezadovoljstvo, koje je nemoguće iraziti rečima ''nervozna sam''.
-Šta ti je nešto si nervozna?
-DOBRO SAM!
Znate, čitavog života sam bio mediokritet, ali mi uopšte nije smetalo. Bilo je nečega lepog u tome da uvek budem na sredini tabele, u sigurnoj zoni, da ne radim ni prelake, a ni preteške poslove. Uvek je bilo šta da se pojede i šta da se popije - kvalitet je bio recipročan mogućnostima i to je stvarno bilo okej. Niti sam žudeo za nemogućem, niti sam bio prinuđen da stegnem kaiš do poslednje rupe.
Nisam talasao, nisu me prozivali. Ljudi su bili svesni mog prisustva kao što su svesni prisustva saksije sa cvećem u prostoriji, ali me nisu pikirali kao sledeću metu. Stvarno mi je prijalo da budem samo neko ko je "odnekud poznato lice" i što se sve na tome završavalo. Niti su me pamtili, niti sam želeo da budem zapamćen. Nisam morao da vodim, a ni da nosim fenjer. Voleo sam taj limbo u kome sam bitisao, taj način života.
Dok su jedni padali na tiketima (gubeći poslednju paru), drugi su gledali kako da na kvarno uvedu kablovsku (iako su puni k'o brod), ja sam redovno plaćao račune, sve u dinar. Davao sam kad su tražili za nešto, nisam se bunio što su mi uzimali ono što nisu imali prava, jer sam verovao da za neke stvari postoji izuzetak i da se čovek mora nekih stvari odreći da bi mu bilo bolje. Tešio sam se da je moglo biti i gore i da bi i bilo gore da ne umem da se prilagodim situaciji.
Ali, znate, postoji još nešto, nešto što ni ja nisam znao... Nisam znao da sam tim svojim ćutanjem klimanjem glavom i prihvatanjem svega samom sebi zakivao eksere u sanduk. Nisam znao da će sve u šta sam verovao i što me je vodilo od trenutka kada ustanem, do trenutka kada zaspim, biti sredstvo mog samouništenja. To stanje, ta ambivalencija osobe koja nema ime već samo redni broj, je bilo kao kazan u kome sam se krčkao na laganoj vatri, nijednog momenta ne sumnjajući da nešto nije u redu.
I tako sam završio ovde gde jesam, u magnovenju shvativši koliko sam samog sebe vortao tamo-amo, uzduž i popreko. No, stgao sam tamo gde sam jedino i mogao stići: na sam početak, jer nigde nisam ni otišao. Koreni su mi duboki, preduboki, nisam se mogao iz bašte svoje istrgnuti. Lepo mi je bilo tako ušuškanom. Samo, kada ne gledaš sliku iz više uglova, onda ne vidiš ni znakove koji gotovo vrište da je opasnost svuda oko tebe. A, ignorisanje opasnosti je kao da si sam sebe gurnuo u ponor.
- Doco, kakva je dijagnoza?
- Limbo patološke ambivalencije. Nema mu leka!
...Jeste, tačno je to da Miki ima traktor s pedalama, ali je l' znate vi kad sam bio veliki da sam ja u stvari vozio onaj veeeeeeeeliki traktor što mu je guma ovolika? E taj, onaj zeleni. Preorem s njim celo selo za jedan dan kol'ki je. Šta bre ne veruješ, hoćeš da pitamo mog tatu? I isto tad, kad sam bio veliki, dođem posle oranja i pojedem dvadeset pet ćevapa što donese tata iz mesare, i on i ja onda popijemo po gajbu piva. A ceo dan dok tako radim pijem rakiju umesto vode. Davno je to bilo, kad sam ja bio veliki. Tad me se i tata plašio, a mama je stalno morala da kupuje žele-zeke kad ide u prodavnicu jer se i ona plašila.
Onda smo se mi preselili u grad, i prodali taj traktor, i tata mi je kupio kompjuter, pentijum peticu. Mogao sam da igram svaku igricu i da pucam u one kokoške što idu. Tad sam imao i po pet devojaka, jer devojke vole velike, i mi smo se tako igrali po ceo dan na mom kompjuteru. Tako je jednom došla Tijana, i mi smo se tu zezali, i onda je ona sela pored mene i ja sam joj slučajno dodirnuo koleno.
Znate li vi kakve noge ta pička ima? Pa ne znate, normalno da ne znate kad ste balavci od šes' godina. Brale, a bulja seva samo tako u onoj suknjici, to ne da se jebe, nego se trese sve u šesnes', ako me razumete, hehe, a nije imala šesnaest, nego devetnaest godina. Mislim, da makar restartuje sat s kilometražom nekako, ono bi ljudi ženili na keca, takva baš! I ja je tu uhvatio četiri dana, šest puta dnevno brate, kočile mi se noge uveče od tol'ko seksa, ma zlo. A ona - nezasita! Pa ja mislim da ćale nije prod'o onaj traktor da je ne bi ni džon dirom zadovoljio.
A onda sam se ponovo smanjio, i jedva čekam da opet porastem, jeb'o te traktor s pedalama da te jeb'o.
Definicija za takmičenje.
Rečenica kojom je Odisej pitao Penelopu šta je ona pametno radila dok se on mlatinjo sa kiklopom.
Penelop, ti si uživala, boli te kurac.
///// Ove godine sam proveo letnji raspust mnogo lepše nego prošle. Baba Stana iz Nemačke nam je kupila Soni.
///// Baba Stana je tatina tetka. Žena tamne farbane kose, braon očiju i kupila nam je Soni. Dobili smo dva džojstika i nekoliko igrica. Ja i moj brat Zoran smo igrali non stop. Jedan dan Zoran je hteo da igra Drajvera a ja sam hteo Teken. Nismo mogli da se dogovorimo, onda sam ga grunuo nogom u stomak kao Jošimicu kad uradi kombo i izbio mu vazduh. On je počeo da plače i onda me je tata tukao. Zoran je mali, ionako kad igra samo priteže dugmiće jako, dere se i ne zna šta radi. Sutradan smo se pomirili i dogovorili da igramo Kreša, pustio sam njega da bude beli medved, a ja sam birao tigrića. Ovo leto je bilo još po nečemu posebno, Milica me je poljubila u obraz. Milica je devojčica smedje kose, krupnih crnih očiju, i to je bila moja simpatija. Dosad me nikad nije primećivala kad se igramo u parku, ali ovog leta jeste. Pitala me je ispred zgrade može li da odigra jednu šemu Sonik Hirouza. Ja sam rekao da može ali da me poljubi, i to se i desilo. Tih dana tata je puštao Mileta Ignjatovića na kasetofonu po ceo dan, a i ja sam voleo da ga slušam dok igram Mortal Kombat. Najviše sam voleo kad pusti Na putu za ludilo, a ja uzmem Liu Kanga i deljem sve redom bar dok ne stignem do princa Goroa, on mi je bio težak baš. Posle smo otišli u selo. Deda Jovo, tatin tata, je pao sa traktora i slomio šest rebara pa je trebalo da se pomogne u selu. Mama kaže da je bio pijan ko letva, a baba da ako prekostane da će da ga ubije vilama. Deda je bio čovek sede kose, i crnih očiju, malo punije gradje uvek me je likom podsećao na Heihačija iz Tekena. U selo nisam poneo Soni, bilo je dosadno tih deset dana, često naveče sam zamišljao kako prelazim level u Fajnal Fantaziju. Posle sam došao kući i počela je škola.
///// Leto sam proveo lepo i nadam se da nam sledeće godine baka Stana doneti jedan džojstik jer nam je jedan crkao, a ne one Ekšn menove ko lane.
Definicija pisana za takmičenje Pačija škola
izraz kojim ćale,deda,stric,ujak,komšija ili neko deseti počinje svoj monolog kako je muvao po 10 riba na dan,visio sa ortacima do jutra i sl.uz vrlo često prekorevanje sudbine i današnje omladine.
Fraza kojom počinje višečasovni ćaletov monolog, ili nekog njegovog prijatelja kojim vas ulove i uvuku u faktorijel smaračine na kvadrat.. I onda nekoliko svetlosnih godina slušate priče o "Sloveniji, Ruški, i poručniku Milankoviću"...
Hiperbolom prožet povik frustrirane žene kojoj je dokundisalo da čeka.
Kao što svako zna, pa i ja što sam imala dvojku iz biologije, dečaci mogu da plode do kasno u godine, dok je kod devojčica situacija nešto drugačija. Dok ima jajašaca, ima, kad nema, krećeš da se znojiš i puhćeš, što simboliše kraj tvoje karijere kao ženke. Zbog toga je jako bitno da godine u kojima imaš jajašca potrošiš pravilno, a ne čekajući nekog kretena na nešto.
- Ušla sam u menopauzu čekajući da raskineš sa onom maloumnom rospijom i sad si našao da me zoveš pijan u četiri ujutro i kmečiš tu nešto. Ma teraj se bre Svetislave u pičku materinu. klik
