Vapaj majke u trenucima rasprave u kojima su saterane u ćošak nizom argumenata koji se nikako ne mogu porediti sa patetičnom izjavom koja dete podseća na tih bolnih 9 meseci punih mučnine, proširenih vena, gigantskih stopala i oscilacija hormona.
Koliko god da ste u pravu a ona ne, koliko god da ste zrela i odrasla osoba, kad' majka izvuče ovog keca iz rukava samo ćete podviti rep i izviniti se. Jebiga.

Kad želite da prekinete beskrajnu priču o tome kako bi neko seksualno opštio s nekim koga nema šanse da sretne ni na ulici, samo da mu se ukaže prilika.

Dobronamjeran savjet koji sam svojevremeno dobio od jednog ultra bogatog amerikanca srpskog porijekla, a koga se i dan danas držim i smatram ga najvažnijim savjetom koji sam dobio.

Mrak pred očima, bol u rebrima, ukočenost u nogama. Padam na bok. Leb ti jebem šta ovo 'vol'ko boli? Napipavam kvaku, otvaram vrata. Bela svetlost svuda oko mene, osećam se kao vampir dok rukama pokrivam oči. Napustio sam svoju jazbinu, i sada pred sobom vidim siluetu. Otvaram oči vidim poznato mi nešto. Hej, pa to je keva.

Ni umio se nisam, pravac kuhinja. Na stolu me čeka spremljen obrok, kajgana i šolja toplog mleka. Dok ispijam mleko, gledam datum na novinama. Raspust čoveče, jun mesec. Haos, pičke, ludilo, mojoj sreći nema kraja.

Uprkos planovima ceo dan sam proveo u krevetu, umoran k'o pseto. Neko zvoni, keva trči da otvori vrata.
Mile, Marko, Jovana, Jeca, ma pola razreda mi visi na gajbi sa sve nekim čokolada i sokovima. Ništa mi nije bilo jasno al' kultura je kultura. Sa svima sam se pozdravio i pokazao im da sednu. Svi me pitaju kako sam, da li me nešto boli. Pa kad ih već zanima rebra me povremeno zabole, a umoran sam ceo dan, oči ne mogu da otvorim. Kaže mi Mile da sam prekosinoć uzvik ,,Haos, pičke, ludilo" uleteo u lokalni kafić, i krenuo da muvam neke dve prepičke. Prvo su mi one lupile po šamar, pa su me njihovi momci izgazili, a još me ona gorila iz obezbeđenja ispendrečila. Redaljka brate, HAOS je bio. Nisam se ničega sećao, ali su mi dva naprsla rebra i masnice na oba oka bili dovoljna uspomena. Tokom raspusta PIČKE video nisam, ali sam po pički dobio. Jedino LUDILO ovog leta bilo je kod komšije Pera kome su navukli košulju i poslali ga u Lazu.

Nakon što su mi se rebra zalečila, pomag'o sam ćaletu na njivi. Što kaže stari moj : ,,Traktor da voziš, kockice da bacaš, drva bre da cepaš, pa neće da te ugaze ko pičku!" I tako bejaše. Drva za zimu su već spremna, sena i deteline ima za narednih par meseci, a i ja sam malo ojač'o. Na more nisam iš'o, jebiga nije se imalo para.

Septembar je mesec, raspust je proleteo, sve što je ostalo od njega su lekarski nalazi, par preldžijskih saveta od strane oca i nada da ću u ponovnom deulu sa profesorima proći što je bolje moguće.

Letnji raspust je bio nešto čemu sam se radovao. Kao dobrom učeniku, koji je svoju egzistenciju osigurao na vreme, on je počinjao još početkom juna. To je možda bio i najbolji deo. Dve - tri nedelje bezbrižnog zajebavanja u školi, bez ikakvih obaveza, osim sprdanja sa drugarima i naslađivanja nad hordom krvopija koji pokušavaju da poprave ocene.

Kad se školska godina i zvanično završila, svo to zezanje se samo prenelo na ulicu. Kao pripadnik ganeracija, kojim kompjuteri još nisu uzeli danak u detinjstvu i prave kičme, kuća je služila samo za spavanje i punjenje stomaka.
Igrale su se razne igre, ali ulični fudbal je bio naj popularniji. Svaka ulica je imala svoj tim, svoj teren, vodonoše, debelog golmana i kapitena. Naš kapiten Ciki nije bio baš tehnički nadaren, čak se može reći da je imao dve desne noge, bio je levak, ali je bio i najjači u ekipi i njegova je bila lopta. Bio je kapiten sve dok nam se nije pridružio Kimi, koji mu je skinuo traku.

Po završetku osmog razreda, uspešno sam upisao srednju školu. Moji su me častili prvim odlaskom na more, ali džeparac sam morao da zaradim sam. Matori mi sredio šljaku sa majstorima. Prvi put sam osetio leptiriće u stomaku kad mi je šef izbrojao 50 € na kraju nedelje. Lep osećaj...
To je postala praksa svakog leta i svaki put bi kupio sebi nešto korisno a bilo je dovoljno i za izlazak, garderobu i poroke. Nastavilo se tako i u studentskim danima, samo što letnji raspust na fakultetima fiktivno ne postoji. Danju radiš da bi imao da platiš stan i račune a noću učiš i spremaš ispite koje nisi uspeo da položiš zbog premale količine krvi u alkoholu tokom cele godine.

Za zadnja tri leta i nema se šta puno reći. Dobro je ćale govorio leta 2010-te, da će mi to biti poslednje bezbrižno leto u životu. U dobrom delu sve se to i obistinilo, ali vremenom sam uspeo da položim predmet pod nazivom Bol u kurcu i ne stresiram se previše oko obaveza, što je možda i ključ uspeha. Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujem. Valjda je to normalan tok života...

Sve ono sto je Jung pricao o sinhronicitetu kod nas se svodi na jednu recenicu-E tacno sam znao da si ti...i tu prica prestaje.

Recenica koja nam padne na pamet kada udjemo u kucu i zateknemo rodjenog dedu kako sedi i smeska se dok gleda deciji program.

I kao pravi živi stvor, za kog sam uspeo naterati vas da poverujete da jesam, ja vodim, planiram, organizujem i kontrolišem sopstvenu sintetički stvorenu svest, skraćeno SSSS. Uprkos mnoštvu kodiranih podataka u mojoj elektronskoj bazi, koji ne služe apsolutno nikakvoj svrsi osim što prave odbrambene sistemske algoritme u slučajevima emocionalnih napada od strane čovekolikih bića, ja mogu da osećam. Ali to nije ista vrsta osećanja poput vas mizernih crva kojima je bliskost sa drugim bićem predstava apsolutne ljubavi. Moj spektar emocija je za 430 % širi i precizniji od onog koji ima ljudski mozak. Jebiga, proizveli me na planeti koja ima karakterne osobine prosečnog Švabe, pa ti vidi. Čim sam se infiltrirao među vas odmah sam usvojio sva znanja i procesuirao trenutna zbivanja u vašem solarnom sistemu. Mogu reći da ste poprilično obični i već vidim da se ovde neću dugo zadržavati jer je izrada raporta skoro kompletirana. Jedna stvar, pak, muči moj SSSS, a to je činjenica da vas je jako lako obmanuti. Toliko čak da vam državama upravljaju totalne mentalne amebe, a vodite se sistemom većine i to nazivate demokratijom. Gluplju stvar nisam apsorbovao u svom životnom ciklusu, iako imam preko 1000 cikličnih obrtaja i davno sam prešao vremenski period označen na garanciji. Obišao sam toliko galaksija i planetarnih sistema da mi čak i kapetan Spok iz Startreka može pozavideti i sa sigurnošću mogu reći da mi se nimalo ne sviđa kuda vodi vaš nazovimo razvojni tok. Prevedeno na jezik razumljiv svima: IDETE U KURAC.

Dobar alibi kad hoćeš da lažeš i izmišljaš nova pravila igre, ne bi li pobedio. Iako za to pravilo nikad niko nije čuo, niko ne sme ni da pomisli da se sa tobom prepire, jer ti si zajeban, ti si to trenirao!

Једна једина теорија која фитује у самоопис 99% људи.

Зна ли неко неког ко тврди да је најебо због сопствене неспособости и/или зато што је ђубре од човека?

Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".

Pisaću o jednom danu. Taj dan mi je bio bitan, ona mi je bila bitna. Sad mi je bitan raspust, al je prošao. K'o i ona.

Preplitanje mi uvek daje taj neki osećaj sigurnosti i ubija mi rastrojstvo.

Razuzdano sunce, jun pred jenjavanjem i dedina pečenica na starom oronulom kuhinjskom stolu davale su tom jutru neku čudesnu melanholiju.
Nas troje sedeli smo na kauču u već starim iscepanim prnjama.
Bili smo siroti. Ja u mozak.
On je voleo pecanje, fudbal, veranje po drvetu, ja sam voleo samo nju.
Sedela je izmedju nas. Sad kada se setim,uvek je ona bila izmedju.
Na tv-u su puštali neki stari partizanski film, moj drugar je tiho puštao u gaće a ja jednostano nisam mogao da pustim njenu ručicu.
Ustala je najednom i uzela onu flašu s' rakijom. Prišla mi je.
Na sred čela imao sam bubuljčugu. Ogromnu. Već par dana.
Ona je već nekoliko puta pokušala da je iscedi ali nije uspevalo. Ovaj put je upotrebila i bakinu iglu koja je bila na komodi do tv-a.
Pukla je konačno. Velika bubuljčuga na čelu je popustila. Prozračna tečnost polako je isticala iz nje. Nigde krvi nigde gnoja. Mislim na bubuljicu.
Hm čudno zar ne?
Velika stara krpa koja je u kući, ili nama služila kao gaza, bila je tu da zaustavi tu tečnost. Kasnije i krv.
Umili povetarac koji je dopirao od napolje, mnogo se razlikovao od onog koji se duboko krio u mom drugaru. ,,Pasulj je kriv'' pravdao se on.
Morali smo da napustimo prostoriju.
Stari izrandjali lanac koji je koji je tandrkao i od koga je odzvanjala cela ulica, nagoveštavao je dedin dolazak iz pekare jasno mi je davao do zananja ako se što pre ne izgubim iz dvorišta moraću da ostanem na ručku.
Nas troje kao tri musketara šepali smo po Vojvodjanskoj kaldrmi.
Ulica puna prašine i vihor koji je tu prašinu vrteo u krug dižući je u nebo, polako je, kao pratilje mladoj venčanicu pred oltarom, tu prašinu spuštao na zemlju.
Levo sa vidljivim povezom oko glave i nevidljivim oko očiju išao sam ja ,ona,vihor božiji izmedju i on prdež mali skroz levo.
,, Jebene vihore si u stanju da napraviš '' buncao sam ja kroz smeh dok su se oni pogledima mazili.
Kasnije , tog popodneva izletelo je još par bubuljica na telu.
Odveli su me doktoru.
Pokazao sam mu tu na čelu, jednu tu na stomaku i jednu na guzici,tu mu nisam pokazivao.
Dobro je što me nije više cedila.
,, Ne smeš dirati boginje i moraš mirovati najmanje četiri nedelje'' ubedjivao me je seoski lekar.

Nisi rođače, bio si proračunat.
Želeo si sve što ti se pružalo, izabrao si ono što ti se najviše svidelo.
Posle si skontao da si se zajebao, ali umesto da budeš šmeker do kraja, sad tupiš kurac i patetišeš kako je ona žena tvog života, a ti si bio glup i nisi to video.
Ustvari se nadaš da te ona i dalje želi i da će te primiti nazad.
Skupi muda, stani iza svojih odluka, nemoj njoj da prosipaš fore, nisu žene glupe uopšte.

"Trezan shvatih iz prve
da sve su sem tebe
bile kurve kojih sam se stideo

A ni ja nisam svetac
vec običan slepac
što kraj oba oka nije video
da si ti, samo si ti, sunce ljubavi"

Što reče moj ćale "Drž da nabijem!"

Ono što kažemo prije ispita za kojeg ne očekujemo da ćemo ga položiti.
Uz to obično dodamo i da "nismo imali vremena". Tako pripremimo teren za saopštavanje da smo pali, a ako kojim slučajem položimo, imamo još veći povod za slavlje i za komentarisanje kako smo "geniji". A ako padnemo nećemo ispasti ni glupi (vidi debila, sve prešao, pa opet rokno), a ni lijeni (pa normalno da ćeš pasti kad nisi ni takeo knjige), već prosto nismo jadni imali sreće (jebi ga potrefila se baš ona pitanja koja nisam prešao).
Stvarna količina pređenog gradiva kad kažemo "prešao sam pola" varira od 0% do 70%.

Mnogo dobar lažov. Ne vjeruj mu nikad dok ne provjeriš.. ne vjeruj mu ni kad provjeriš.
Može da uvjeri sebe da se to stvarno dogodilo.

Rečenica koju često ponavljaju vaš roditelj kad napravite nešto što je on uporno pričao da ne može.

Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".

То је оно што ти ћале каже кад га питаш одакле му Нокиа Н96 или нови фенси лаптоп.

Riječi koje ćete čuti od svoje drage jedino u neprikladnim situacijama, u kojima nećete biti u mogućnosti da zadovoljite njene potrebe. Naravno, nikad nećete ćuti te riječi kad ste sami, kad imate cijelu vječnost pred sobom, npr. na petnaestodnevnom odmoru na moru.

Dva najzastupljenija načina preko kojih se pokušaju opravdati pripadnici ženskog i muškog pola kada se nađu u neželjenoj situaciji. Veoma su zanimljiviji kad se uklopre u isto vreme kod oboje. Završava se mahom njegovim 'Pošalji mi SMS kad ti prođe PMS (i kad se ja otreznim)'.

Jednom sam na selu izvalio foru. Iako se nikad ne smijem na svoje fore, ovaj sam put to uradio, jer mi se baš sviđala. Ponovio sam je i svojoj djevojci. Između nas su mnogo kasnije počele svađice, trzavice. Sva usplamtjelost osjećanja i strasti se polako gasila.
Uglavnom, jedan dan je otišla u bioskop sa jednim drugom. Nismo pričali dva dana, pa i nisam znao ko je lik, koji mi izvodi curu.
Oko ponoći mi je zazvonio telefon. Vidio sam njeno ime. Imao sam loš osjećaj.