Pesma samuraja pacifiste.

Израз којим оправдавате сва срања која сте направили у прошлости.

Znam, za početak bi valjalo odgonetnuti tu večnu misteriju ljudske duše. Pa možda neki drugi put. Nije problem u rečima, one se uglavnom slažu same od sebe. Problem je u meni. Isuviše sam pas.
No kako ne bih dužio dalje i stavljao na probu vaše strpljenje, izneću čitavu problematiku ukratko. Dešava se, mada se tendencijom stalnog opadanja, da ljudi reke premošćuju na tuđe vodenice, a da svoje ostavljaju beu kapi vode. I jednostavno rečeno, ne vidim racionalniji, a ujedno i luđi odgovor od te davno zapostavljene čovečnosti. Naravno, ako se među vama krije neki zametak poblesavelog pisca, pa nije zgoreg da to poštenije objasnite.

Dokaz da pederi nisu postojali kad je živeo Vuk Karadžić. Rečenicom, iako je potpuno gramatički pravilna, ne možemo jedinstveno utvrditi da li je govornik spavao sa Jovanom, ili Jovanom, to jest, da li je gej ili ne.
E, ovde je spas u južnjačkom. Tu se pouzdano zna, dal si spavao sa Jovanu ili sa Jovana.

Recenica koja obicno dolazi posle situacije kada ne zelim da priznam da gresim, a ispostavi se da gresim.Obicno je suvisna i iznervira me u roku od tri sekunde.Eto, sta sam vam rekla...

Ono sto cesto govoris kad imas senilnog dedu ili babu.

Pitanje koje kad tad svako
dijete postavi svome roditelju,
uglavnom da provjeri maštovitost roditelja.

Čuvena uvlakačka fraza, koja se često puta može čuti kad momak upozna potencijalnu buduću taštu, pa joj se ulizuje kako bi ostavio što bolji utisak o sebi.

Prženje ortaka, jedna od najboljih fora za izazivanje instant nervnog sloma kod osobe nad kojom se iživljavate, pogotovo ako vam je drugar hronično gadljiv te ga i sam drka u rukavicama. Od presudne važnosti je ovu foru koristiti nad muškom osobom, jer će vas u protivnom slučaju čekati potencijalni šamar, suzavac, a možda i tužba ukoliko se nameračite na nedojebanu babu, odnosnu pripadnicu feminističkog pokreta. Bolje kroše od Valueva nego pleska od bacačice kugle.

Kod sprovođenja ove pošalice u remek delo ključan je tajming, odnosno, najbolje ju je iskoristiti kada vas ortak, prilikom čina rukovanja upita ''Šta ima, šta radiš?'', a vi mu uz hladnokrvni, prodorni šmekerski pogled, te gvozdeni stisak ruke odgovorite sa opisanom frazom dovoljno jakom za izazivanje trajne impotencije i želje za posipanjem čitavog pakovanja Domestosa direktno po šaki, sada zaraženoj kurčevim bakterijama. Jednostavno, efekat gađenja nije isti ukoliko ovu činjenicu saopštite pre čina rukovanja (u tom slučaju, do istog možda i ne dođe).

Posledice zavise od nekoliko faktora. Ukoliko vas ortak patosira, pomene vam babu iz Šimića, strinu iz Ovče i majku koja je na tik nekoliko metara od vas, znajte da ste uspeli u svom naumu. Pored toga, možete biti sigurni da se družite sa pravim lafom, te ćete ga sigurno precrtati sa liste ljudi sa kojima želite da terate šegu do neslućenih razmera.

Ako vas kojim slučajem, forom potreseni drug - izbezumljeno gleda, verovatno je samo u šoku, a možda je pak mislima već u paralelnom univerzumu u kojem vam on lično izdrkava kurac svaki dan. Ko zna, možda se družite sa prikrivenim sado-mazo homoseksualcem, da ne kažem - pederom, a da toga niste svesni. Nakon što dođe k sebi (sam, ili mu vi pomognete jednim bekhendom preko lica) pratite njegovu mimiku i gestikulaciju. Ukoliko se sav raznježio, glas mu je postao mekši, kurac, palac - znate šta da radite. Polijte ga benzinom i zapalite! No, ako niste toliko radikalni, izbegavajte ga. Promenite broj, dajte otkaz i preselite se na Šar planinu. Postanite nezavisni ambasador životnog stila Bear Grilsa. Bolje i to nego da konstantno razmišljate da li se dukatlija sa vama druži samo da bi se okoristio vašim dupetom.

Prijatelji kojima mozemo reci sve, pa ih zbog toga zovemo ''ubio sam coveka'', koji znaju da cuvaju tajne i uvjek su tu za nas, da nas saslusaju. Danas su rijetki, i srecni su oni koji ih imaju.

Izraz koji oznacava da smo se oprostili od nekih para, nekog odevnog predmeta ili diska kad smo ih dali nekome, a taj normalno ne vraca.

Ovaj izraz definiše sam pogled koji teško opisati. To je pogled dunđera, građevinci ili bilo kog drugog majstora kada ga pitate sledeće "Da li pijete vinjak?"

Bilo je to davno, prošle godine.
Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala.
Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala.
On je rekao da je raspust.
Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more.
Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto.
Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor!
I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica!
Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero.
Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak.
Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.

Сетна реченица, пуна разумевања упућена лику који управо баронише о свом првом сексу.

Je uzrečica koja se kaže kad se nešto odvija bolje od očekivanja.

Vrlo pismen izraz, uglavnom primedba igrača koji dođe na rekraciju da divlja i sve sam pokušava, i onda kada se jednom akcija slučajno ne završi njegovim šutem... sledi gore navedena primedba.
Takođe popularan uzvik na terenima osnovnih škola.

Moto lokalne seoske jebačice.

Tužno. Depresivno. Sjebano. Na granici samoubistva. Nikako, jedva, grozno, užasno, stravično usamljeno – eto kako sam ga proveo.

I to ne samo ovaj raspust. Svaki mi je takav. Užas koga se plašim unapred. Horor koji neumitno dolazi. Zimski raspust, letnji, vikendi, neradni dani... Svejedno. Prazna škola je scena postavljena za moju patnju. Pusto školsko dvorište je prizor koje moje oči tera u plač, a grlo u jecaj. Nigde razigrane dečice, nigde, nigde...

Stanujem blizu škole. Direktno preko puta zadnjeg ulaza u školu, uz samo školsko dvorište, na prvom spratu široke stambene zgrade. Tako blizu učenika koji se tu igraju kada škola konačno počne a moje srce se napuni radošću.

Kada nema škole, najviše mi nedostaju devojčice. Poludim bez njih. Nikako ne razumem one koji se pale na nastavnice. Prestare su brate. Nemaju tu lepotu i nevinost koju imaju školarke. Kao da uporediš još neubranu voćkicu sa davno otresenom, izgrizenom jabukom, maskiranom kilom šminke i ružnim kompletima. Fuj. Mislim na nastavnice. Njam! Njam vama devojčice u lepim kariranim suknjicama, sa šarenim dokolenicama.

Probao sam i da se isčupam iz očaja, bazao po gradu, sa samo jednom željom - videti neko dete, poigrati se sa njim. Ali slaba vajde, svi su ili na moru, ili kod bake na selu ili sa mamom i tatom u kupovini. A ja nemam mamu i tatu...

Jedino što me obradovalo tokom ovog pretužnog letnjeg raspusta je njegov sam kraj. Sa jedne strane toliko obradovan što se bliži prvo septembarsko zvono, da sam već sladostrasno počeo da spremam igračke za razne igre sa decom, a sa druge paralisan strahom od nadolazećeg zimskog raspusta, toliko uplašen da mi se više nije ni igralo - došao sam na spasonosnu ideju.

Prijavio sam se da budem volonter u organizaciji Prijatelji dece. Imaju divne programe sa decom preko vikenda i raspusta.

I što je najvažnije, ne proveravaju da li je neko osuđivan kao pedofil. Hehe.

Od sada ću se i ja radovati svakom raspustu!

Kad pomoću igre rečima dovedete nekog u poziciju da ne može da vas odbije.

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?