Ok, malo sam priglup i naivan, al' ne baš toliko koliko ti misliš da jesam. Zajebeš me jednom, al posle toga znam za jadac.

To je kad covek,verujuci u svoje snove,upise jedan fakultet,a pored toga studira jos desetak..I,posto ispolaze sve sa drugih fakulteta,stigne do strucnih,kada vec izgubi osecaj i uci mehanicki sve sto mu se poturi pod nos..Nema vise lepih,ruznih,dobrih,losih..I od svih snova i zelja ostane samo zelja za prolaz!

Uputstvo koje dobijete od umorne žene kad legnete u krevet.

Neko kaze da macke imaju 9 zivota. Pa mi imamo 1000.

Maksimalna oduševljenost svojim izgledom. Onaj od retkih trenutaka kad stanemo pre ogledalom i budemo oduševljeni svojim izgledom. Sve se lepo uklopilo, sve se složilo kako treba, sve je na svom mestu i blista. Rekli bismo sasvim slobodno, da je to savršenstvo. Možda nismo holivudske zvezde, ali u tom trenutku smo im tako blizu toliko da osećamo da je jedna zvezda na čuvenom bulevaru rezevisana samo za nas. I to samo zbog našeg izgleda.

Iritirajuca recenica kad ne postupite po necijem savetu,a trebalo je...

Svako leto je skup međusobno isprepletanih dana mrmota, začinjenih povremenim odstupanjima od svakodnevice (kao i ostatak godine, uostalom).

Šablon letnjeg raspusta (odmora) trpi minimalne promene u različitim životnim dobima. Sve se svodi na ubijanje vremena ili prikupljanje novca koji ćemo utrošiti na isto.

Branje malina. Kupanje na Adi. Rad na građevini. Pikanje Menadžera. Konobarisanje. Put na Zakintos. Spremanje ispita. Varenje u parku. Spremanje popravnog. Muvanje riba. Odlazak međ' familiju po harač. Skakanje u prašini Bir festa.

Raskalašna rodbinska svadba nije baš aktivnost koja će vam obeležiti leto i biti stvar po kojoj ćete pamtiti godinu, ali to nije ni maraton treševa ili filmova sa Van Damom. Ono prvo se, ipak, ne dešava na nedeljnom nivou.

Nekoliko sati vožnje izakanim Opelom je dobar predznak za torturu koja sledi pod okriljem ceremonije venčanja i bahanalijama koje slede. Ritualno pozdravljanje sa mnogobrojnim članovima šire porodice ume da pojede još nekih sat ili dva.

Onda sledi crkva, cika dece i vika brkatih žena po dvorištu iste, i još sijaset neprocenjivih trenutaka vrednih mesta u albumu sa slikama, dok konačno ne dođe momenat kada će mladi par prihvatiti uslove korišćenja.

Mali skok unapred i nalazimo se u velelepnoj sali obližnjeg hotela.

Dok sam sedeo, ispijao rakiju i bockao kupus, posmatrao sam mlade devojke sa mladine strane koje su energično đipale unaokolo. Pogledom sam preletao prostor, pitajući se da li su ovo stvarno moji koreni. Na stolici pored mene primetio sam daire na kojima je pisalo ''jebeš zemlju koja Guče nema!''.

''Uvek deli ženama komplimente'', prenu me iz razmišljanja jedan od deda-stričeva svojom mudrošću, ''ništa ne košta, a ne znaš kada će da valja''. Završio je svoje kratko izlaganje slistivši ko zna koji dupli viski i tutkajući mi crvenu u džep košulje.

Ugledao sam jednu, naizgled poremećenu (nadam se da je to politički korektan izraz) ženu, kako ustaje. Pratio sam njene pokušaje da shvati složenu mehaniku kola dok sam se borio da zadržim silne đakonije i rakiju unutra kiselom vodom.

Nebrojeno rakija, numera o ženidbi sina i evara koji su leteli na sve strane kasnije, opet sledi transportovanje pijanih guzica (istim, tragičnim, Opelom), ovaj put kući.

Već sutra sledi novi dan mrmota i krckanje preostalog vremena označenog kao letnji raspust.

Komentar svake starije osobe koja se ne razume u mobilne telefone, kad čuje da ste isti platili 200 ili vise eura.

Pitanje koje sebi postavljate dok vam u glavi odzvanja lik sa jutjuba, kenjajući stenje i kamenje.
U još jednom slučaju možete čuti samog sebe, kad bacate peglu u šolju, a onda se na brzinu okrećete da sednete da iskenjate sraćku.U tom slučaju ili će povraćke biti po podu ili proliva.

Ko nije isto radio, ne zna šta značu umor. Izraz koji se koristi za poslednji stadium umora i iscrpljenosti. Umoran si toliko da kad se probudiš ujutru nemaš snage da stisneš pesnicu, vučeš se po kuću k'o prebijen.

Završnica jako ubedljivog pandura na ispitivanju u podrumu policijske stanice.

Izraz koji pokazuje srž muške problematike, a to je da su žene zlo bez koga se ne može.

Kad obećate nešto što unapred znate da ne možete da ispunite. Imate privilegiju zato što ste stariji ili posedujete neku stvar i onda ne misleći kažete da obećavate samo da biste došli do svog cilja.

Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.

Može da se odnosi i na ženske osobe, a u tom slučaju glasi: "Znao sam je dok je bila normalna!"

Primenjuje se na komšije, bivše školske drugove, prijatelje, prijateljice, devojke, momke i sve ostale sa kojima ste u nekom trenutku ili delu života bili u nekoj vrsti veze, prijateljskoj ili onoj drugoj.
Opisuje osobu, koja se toliko promenila da je niste videli par godina jer je prijateljstvo ili drugarstvo/veza prekinula da funkcioniše.
Prodje nekoliko godina od kako ste se sreli poslednji put, a kada se sretnete... pa jbg. Znali ste ga dok je bio normalan!

Fraza je predvidjena se izgovara tužnog glasa, setnog oka, sa pogledom u prošlost jer vam je ta osoba, nekada, nešto značila.

(Svi ih imamo bar par.)

Paradoks pijanstva. Dotični, ubijen kao zvečka ne samo da ne zna gde se nalazi koliko je pijan, ne zna ni šta priča ni s kim je ali tačno zna šta "sagovornik" misli o njemu u datom trenutku.

(za sada deo prvi, a nadamo se da nam se prilika za nastavke neće skoro ukazati)
Dakle, situacija je sledeća. Završili ste fakultet, posla u struci ni na vidiku, idu meseci, idu godine, drž`ne daj, nađeš neki levi kancelarijski posao van struke koji možeš da odrađuješ za malu kintu, staž i zdravstveno, iako je miljama ispod tvojih sposobnosti. Još si zapravo i zahvalan na njemu, jer znaš da 90% tvojih kolega još čami na birou.

I onda dođe i taj dan. Direktor ode na službeni put, koleginica na godišnji odmor, a jedina preostala upućena osoba zaglavi u opštini dva sata duže nego što je uobičajeno. Ostaješ sam u kancelariji, bez stručnih znanja, slep ko MIG-ovi na jugoslovenskom nebu devedesetdevete. A po Marfiju, baš tada počinje da se dešava sve ono što se nikada inače ne događa.

1) Opravdanje za neku beskorisnu stvar u kući koja samo tu stoji već godinama i služi da skuplja prašinu, da se ljudi o nju sapliću ili da jednostavno samo stoji.

2) Jedino što ti ostane da kažeš nekome kad završiš ispaljen.

Zadovoljna rekacija prosječnog građanina na vijest da je vladajuća struktura nabavila još jedno luksuzno prevozno sredstvo. Napaćeni od brige za narodom, to i zaslužuju.

Rečenica kojom ozačavamo zajebenaost situacije u kojoj smo se našli!