Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.

- Brate, opet nije imala da mi vrati 15 dinara, al jebe mi se...
- Koja si ti buržujčina, svaki put joj ostaviš!
- Ma jebe mi se, nisu to neke pare.
- Ču nisu, daj ne seri!

Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!

- Proneverio je sto miliona, firma završila u stečaju, oboje smo radili tamo i sada šta ćemo, cepamo drva po kućama, deca beru mušmule, teško je.

- tesko,a za internet se ima,a?

- Od babe smo napravili akses-point i podesili klijent-mod, pa pojačavamo signal iz Kafe Sačma.

Kolko pare tolko muzika!

igrajući pikado u nekoj seoskoj birtiji:
lik 1: brate, pogledaj rezultat...
lik 2: aaaa, mora se uozbiljim...u sledeću partiju ti mora pokažem za koje se drvo telci vrzuju, ne zvao se ja Pera!!

Vraćam se sa posla i stajem u kafanče dva ćoška ispred moje kuće. Unutra neki drugari gledaju ragbi na TV-u i ja se zatrčavam među njih sa čašom piva(najvećom) i počinjem da komentarišem sa njima zajedno utakmicu Vels-Francuska. Inače nemam pojma o ragbiju, a i baš me zabole i za Francusku i za Vels, zajedno.
Posle 7 čaše(od preko pola litra), uljudno se izvinjavam što moram kući, jer sam, zaboga, umoran-idem sa posla!
Dolazim kući, popijem još jedno pivo pre jela koje se sastoji od tri krmenadle, ljutih paprika, pola kila hleba, ovčeg sira i kao dezert, tablu čokolade. Zatim smandrljam još jedno, pa još jedno pivo, da sve to sperem i odvučem se do kreveta...

Palim TV, a tamo se neki klinci veru po zgradama, voze skejtove i skaču bandži. Podbulim pogledom sve to posmatram, dok mi u se u stomaku prevrće kao u crnotravskoj mešalici.
Teško uzdahnem, sažalim se na sebe i svoju veliku nemoć, pa procedim:

"E...Jebem te starosti..!"

U suštini,boli te uvo i ako ti neko opsuje tetku,osim ako živi u NJemačkoj,Austriji i sl.

- A đe si Vlado, pare ti mankale!
- Iš baba, vi'š da nemam ni za nikšićko...

- (tup, krak) Vaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!
- A u kurac! Ženo, ženoooooooo! Sin ti opet pao, razbio glavu! Pa jebem li ti sunce dečije, gde gledaš?
- Miroslave, kretenu nevaspitani, rekla sam ti sto puta da ne psuješ pred detetom! Dođi pile da vidi mama... Pa jebem mu miša, kako si to zapeo? Nemoj da plačeš, ljubi mama da prođe... O jebemumiša malenog...
- Snežana, isperi mu to malo rakijom, a dajde i meni jednu, valja se...

- Idem da se presvučem za spavanje. Brzo ću nazad.
- Aj'e važi.
.
.
.
- Što spavaš životinjo jedna? Jesam rekla da se presvlačim za spavanje?
- Ja mislio ti ćeš neku pidžamu da obučeš, a ti mislila ono spavanje. U jebote šta ti je to? Nema veze. Daj lisice i dolaz' vamo.

A danas: - "Pare i popove kvare."

Nije ostao upamćen prvi izgovarač ove rečenice. Šteta !

Izvini, je l' možeš da naplatiš?

- E, šta je uradila danas ona Arunovićeva?
- Ma ćuti, likuša se smorila za medalju.
- Opet 4.?! Pu jebem ti život, al' nas neće...

(Munze, 2 AM. Za volanom Mečke iz osam'es'-prve, koju ste te noći za dž pazarili od propalog taksiste):

A: -E brate, mo'š još mene da baciš do Konjarnika?
B: -Brate, imaš sedamnaesticu, 200 m odavde. Ja živim odma' tu, iza ćoška.
A: -Pričepiću ti se ja neku kintu za čorbu, uopšte nije napeto... plus da ti ostane.
B: -... -'de ima neka pumpa, ovde blizu?