Slatka osveta, ljutnja, bes, mrznja, prelazak na mracnu stranu Vukajlije, sve to izazvano jednim jedinim negativnim komentarom na vasu defku ili poster za koju/i smatrate da ne zasluzuje takav komentar i minuse. Autor doticnog komentara je u vama probudio 300 crnih djavola koji traze zadovoljenje, i vi ulazite u njegov profil i lupate minuse na sve njegove definicije i postere misleci kako ste ga time virtuelno ubili, unistili ste njegov stvaralacki opus, on vise nema razloga za zivot i ono sto je od njega ostalo provesce u stidu i sramoti. Ili tako bar vi mislite. Istina je, however, da njega boli kurac sto ste ga vi hejtovali jer ste vi samo jedan jebeni minus koji nista ne moze da promeni.
Ali nije sve tako crno, bar ste postali Dark Lord of the Hate!
Samo proverite komentare u vasim defkama i posterima!
Drugim rečima: ješću, piću, pušiću i jebaću šta hoću. Lešiću se tečnim šoderom, trezniću se špiritusom. Ako mi se baš prijede, surduknuću u ždrelo i sveže zamešani cement (jerbo isti do sada nisam probao). Svinjsku mas' sprovodiću direkt u venu, mazaću se puterom 'mesto Pavlovićeve. Spavaću dva sata posle ručka (zaprška), tri posle doručka (zaprška). Večeraću u 4h ujutru. Pušiću 'Winston' bez filtera, 'Drinu' bez DRINE. Gledaću TV preblizu, stavljaću laptop u krilo (pa makar za decu imao golmane), držaću jebeni mobilni telefon uz jebeno telo. Svoj polni organ stavljaću u svaku rupu na koju naiđem, bez obzira na starost, poreklo i zagađenost iste. Može koji put i da mi se omakne neki voluminizirani. S ovim svim u vezi, jebe mi se i za holesterol, i za jetru, i za pluća, i za sidu. Zaboleše me oba uva i dupe za reumu, proširene vene, vodu u jebenom kolenu, staračko slepilo, upaljenu prostatu, rak, leukemiju, infrakt, aneurizmu i ostale similarne boleštine. Puca mi kurac za živce, obaška za pritisak. Sisaj ga, bre, Dr. Feelgood-e. Hoću da živim dok sam živ.
Konstatacija koja ti prodje kroz glavu...kada vidis lika kako lagano klizi po ulici pri tom se kezi kao mongoloid sam sa sobom,ceo svet mu je lep i svi ga ljudi poznaju sa svima je srdacan i iskren,nevidljivi orkestar ga prati i svira mu omiljenu stvar dok se on ponasa kao glavna zveda spota,sve isprati osmehom baci po neki namig tu i tamo,okrece se za devojkama koje nose letnje haljine,prati ih pogledom,plese kao jebeni Michael Jackson u najboljim danima,pticice mu slecu na rame i mali Bambi lagano kaska pored njega u najsavrsenioj harmoniji...gubi se ali ga jednostavno boli tuki za sve oko njega...previse je lagan za ovaj tmuran dan,sve mu ide od ruke...ee batice,jasan pokazatelj...taj je sinoc sigurno opalio...
Situacija kad Vas neko zeli jako, dugo, iskreno. Ali, vi ste naprosto ravnodusni. Prodje neko vreme. Obozavalac Vas preboli, zaljubi se ponovo. Ovaj put mu je uzvraceno.
egotrip jedan:
Riba mu bas nista posebno..
egotrip jebeni dva:
A on se nesto prolepsao..
Tridesetprvi decembar je, novogodišnje veče. Nalaziš se u nekoj lošoj imitaciji od stana na Banovom Brdu gde te je doveo ortak ortaka od tvog ortaka. Ne znaš zašto si, koje pičke materine, tu jer znaš da bi se bilo gde drugde proveo 100 puta bolje, ali kao i za svakog novaka do tada, nisi se na vreme smislio gde ćeš za doček. Jebiga, šta ćeš. Počinješ nekontrolisano da piješ šta stigneš, nije ti važno da li je u pitanju neko prokislo pivo sa opuškom u limenci ili tečni fiberglas iz lavora.Poenta je samo - napiti se, i to što pre. Kako vreme odmiče i alkohol počinje da deluje ti primećuješ ljude oko sebe.Nikog živog ne poznaješ, oni ortaci koji su te doveli odavno su odatle zapalili i sad sigurno, veruješ, nešto natačinju. Iz nepoznatih razloga, verovatno inspirisan ovakvim razmišljanjima, svoj jezik stavljaš u usta ženske osobe koju trezan ne bi pipnuo ni govnjivom motkom ali, misliš, šta me boli kurac - ionako se ničeg neću sećati...U sledećem trenutku ONO stavlja ruku u tvoje gaće i počinje da ti dahće u uvo. Uzimaš još jedan gutljaj ko zna čega i u sebi misliš : kresnuću je, šta me briga... ionako je ona Svetlana ( bivša ; prim.prev. ) kurva. I dok otkucava ponoć i svi prisutni urlaju kao debili a neki baja baca petarde u gajbi, ti imaš snošaj sa ženskim detetom orangutana u tuš-kabini 1.5 x 1.5. Obilno povraćaš van šolje, i dok u daljini čuješ njen kreštav glas i pitanje je l' te ima na fejsu? odlučuješ da polako pališ odatle ( misliš, ipak nisam tol'ko janpi... ).Tri sata kasnije izlaziš napolje samo u nekom tankom duksu jer su tvojom jaknom obrisali neku povraćotinu u kupatilu. Nemaš kinte, nemaš pljuge, na Banovom si, jebenom, Brdu. Ideš peške malo, misliš, neko će već da ti stane.
I hoće - murija. Hvataš se za ličnu - jebiga, i nju nemaš - mali, glavati, alkoholisani drot ti lupa šamarčinu, bar ti je toplo po licu, gde živiš? pita, U Srbiji, preko mosta, dereš se kao majmun. Neki krupniji drot koji vonja na vinjak te ubacuje na zadnje sedište džipa gde pak smrdi na mokraću. Pitaš se : koliko je njih pre mene ovde sedelo. Nekoliko trenutaka kasnije izbacuju te napolje. Pošto si kao malo došao sebi, pitaš uličnu svetiljku koliko je sati i kad će prvi jutarnji. Nailazi autobus, ulaziš unutra, vičeš na šofera jel' ovo parni jel parni idu do moje kuće. Ispostavlja se da je dobri čovek tvoj komšija. Na Zelenjaku te stavlja na taksi. Taksista je raspoložen za priču : provod, a? aha... pičke,a? aha... mladost,a? aha... Želiš što pre da izađeš odatle strahujući da ne napraviš nešto slično kao anonimni nesrećnik sa zadnjeg sedišta džipa od par redova ranije. Sa prvim zracima Sunca stižeš kući i trudeći se da ne probudiš matorce ulaziš unutra. Ipak, ne uspevaš da do svoje sobe dođeš na dve noge. Uvlačiš se u krevet sa patikama i momentalno gubiš svest. Budiš se , čini ti se, 5 min kasnije, užasno te boli glava a u ustima osećaš ukus zagorelog prokelja - to znaš tako što ti se keva jednom zajebala. Odlaziš do kupatila da se umiješ i uspravljajući glavu nad lavaboom ugledaš svoj lik posle dugo vremena u ogledalu... Užas sećanja i fleš-bekova... Sve ti se vraća : i gajba i Banovo Brdo i ortaci jebači i zašto sam radio 31-og decembra i onaj opušak iz limenke i jezik i motka i gaće i Svetlana ( bivša ) i ženka orangutana i jakna i povraćotina i neopisiva hladnoća i otpale dlake i murija i miris zadnjeg sedišta i bus i taksi i prokelj i ...... prezireš sebe. Koracima ugašenog čoveka se vraćaš u sobu, želiš da brizneš u plač, ne podnosiš ono što jesi, pomišljaš na najgore i baš u tom trenutku kada misliš da ti ne može biti gore... tvoja majka :
- Sine, dođi brzo u dnevnu sobu.Počinje Bečki Novogodišnji koncert na RTS-u. -
Naravoučenije:
Kada god misliš da ti je loše znaj da će svakog 1. januara RTS prenositi jebeni Bečki Novogodišnji koncert.Možda ti bude lakše.
Nezaobilazan dekor na patetičnim ali i Pulicerovom Nagradom često nagrađivanim fotografijama iz sušom, ratom, glađu, sidom ili nekim drugim slobodnim jahačem Apokalipse pogođenim delovima sveta. Bilo da je u pitanju Afrika, Azija ili ma gde god se sranja i inače dešavaju, neki iskompleksirani i beskrupulozni foto-reporter će uvek biti tu da uslika bar jednu fotku blatnjave i mršave dečurlije u već isforsirano potresnoj jukstapoziciji sa rojem najkrupnijih i najgadnijih muva-zunzara koje ste ikada videli. Zgarišta i ljudske lešine dođu i prođu ali pomenuta tragičnost radi pos'o, što bi pros' narod rek'o, još od kako se neki debeli i proćelavi izdavač novina setio kako da podigne jebeni tiraž svog usranog dnevnog lista. A i te čamuge...Što su jebeno morali da taslače majmune, koji kurac?!
Avganistan, 2012
- Excuse me, can You tell me where can I find children here?
- Children? Yes...You go just forward and behind that hill there is children!
- Thank You, thank You very much, sir!*
- Šta bi ovo, Hazime?
- Ma, ništa, moj Abdulahmede. Neki foto-reporter doš'o ovamo po nagradu a ja ga posl'o u minsko polje...
Diler droge.
-Čuo sam da je Goksi opet zaglavio u buvari..
-Ma pusti, tebreks. Jeguljaš jebeni.
Recenica koja prolazi kroz glavu svim zenama u najrazlicitijim zivotnim situacijama.
Prolazi im kroz glavu kada imaju menstrualne tegobe, kada se poradjaju, kada ne mogu da izadju na kraj sa nestasnim malisanima koji skacu po kuci i kradu dzem ili slatko, kada im se pokvari auto na sred puta i nemaju snage, a ni znanja da zamene gumu ili otvore haubu, kada rade kod privatnika za malu platu, a jos i ovaj zajebava, kada same moraju da se bore sa celim svetom jer sredina u kojoj zive ne prihvata raspustenice (same ili sa decom), mackarke i sve one zene koje gledaju svoja posla i nece da se druze sa ljudima iz te sredine, udatim zenama kada su bolesne ili jako umorne a moraju da zavrse jebeni gulas za sutra da bi deca i muz imali sta da jedu i kada moraju da ociste kucu.
Mama: Muskarcima je sve lako. Oni u svoju kucu dodju kao u hotelu! Jedu, spavaju, sve im je cisto, oprano, mirisno i usput nesto i jebu i odu na posao!
U najboljem slučaju, sjebe samo jedan segment Vašeg života. U početku se osećate divno, onda ispadnete debil. Često se meša s pojmom ljubav. Ako ste zaljubljeni i žensko ste, onda ste guska, a ako ste muško, onda ste papučar. Ja sam guska i ću se ubijem i skočim s mosta zbog kretena, a ćale mi kaze da svaka guska zna da pliva. Keva kaze da sam glupača. Niko me ne razume. Celi jebeni okrutni svet protiv mene. Očiti primer zaljubljenosti.
E da, kada prestane, stvarnost vas opauči tako jako. Usred face. Okrenete se oko sebe i vidite stvarnost. Život Vam je stvarno sjeban. Kao i svakome ko je bio papučar. Ili guska. U najvećem broju slucajeva, isplakaćete se kao pičkice par dana, sedmica, meseci, a onda nastaviti dalje i srediti svoj sjebani zivot. Dok se ne zaljubite ponovo.
Imam 16 godina i 7 meseci. Sve znam.
Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.
Porodica – Pali bre idiote, imamo svi kompjutere!
Deda – Sine, raznežio sam se.
...
- Šta si to nacrtao, budalo matora, što Bihać ustašama, ispravljaj to!!! Uuu al si joj džbun nažvrljao, ko da se mazala puterom od kikirikija... A ne, to su ti četnici, igraju oko Zagreba, pardon!
Skoro obavezna rečenica u razgovoru sa osobom starijom od pedeset godina, kad je tema mobilni telefon te osobe.
'Ajde realno, ako ti treba samo za pozive i poruke, zašto koji kurac imaš jebeni Blekberi od trista evra?
Obožava da piše za korporativni blog u kojem koristi reči koje počinju na "pr", a da ta dva slova PRitom ostavlja kepslokovanim svaki jebeni put. PRepuna je svakog dana genijalnih ideja koje pičuje direktorima i menadžerima kad joj ovi jednom mesečno PRuže priliku da sedne sa njima u ofis kako bi se PRobila do više pozicije.
PRetpostavlja se da ima zatvor zbog organske špergle, jer usiljeno priča smarajući kolege kako se ona izuzetno zdravo hrani. PRe pedesete rodiće dete nekom taksisti, jer je kao mlađa bila uverena kako je PReviše dobra za fine muške kolege iz marketing sektora. PRobala je popušiti i direktoru kad je vrag počeo odnositi šalu, no mnogo su bolje ribe iz HR sektora, jbg.
A ionako se PRca u bullet time-u, nikome ne treba takav PRizor.
- Kolega, hoćeš li da mi pomogneš da odradimo ej-si-dži i to na popodnevnom piču prezentujemo si-i-ou-u? Priti pliz.
- Ma kako neću, evo ushićen sam da je to anblivbl!
Kad pljuneš 'zelembać' a on ti se onako ljepljiv vrati i pogodi u majicu.
A: Znači, brate, čitav ispit sam u jakni bio.
B: Pa što?
A: Ma jebeni bumerang, preko po majice!
Neuroza koja se karakteriše raznim radnjama, ponašanjima i mislima koje izlaze iz opšteg društvenog šablona života. Osobe sa ovim poremećaj to čine kao vid netralisanja strahova iz spoljašnjeg sveta. Baš taj strah tera onog sa pomenutim poremećajem na radnje radnje koju idu u najveću banalnost i besmisao koje samo za onoga koji ih čini predstavljaju smisao.
Gde si, ljubavi, jesi spreman da najzad obavimo... ono?
- Aha...
Ja se skidam, a ti vidi šta ćeš...
- Super, ti se opusti i obuci ovo što sam ti kupio.
Šta je ovo, izgleda potpuno retardirano?
- Samo obuci...
Da li si kupio jebeni kostim veverice, zar nije maskenbal za Novu godinu?
- Jeste.
I sad da obučem?
- Jašta...
A zašto, majke ti?
- Rekao mi psihijatar da svoj strah od veverica moram rešiti agresivno-aktivnim pristupom...
I, šta... planiraš da me biješ?
- Aha... u pauzi!
Koji si jebeni retard!
Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.
Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"
Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.
- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...
- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.
- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:
- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?
Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.
Manje vise svaki pocetak recenice prosjecnog gradjnina balkana.
Uvijek nam je neko drugi nesto kriv,a i da nije,ko ga jebe,nervira.
Spisak moze biti lokalni,al nikad ne zavrsava na tome.
"Uh,nerviraju me jebeni vozaci GSPa.Staju svako malo,bez obzira je li crveno il baba na putu,a i te babe me nerviraju,svugdje su.
Nervira me i onaj peder ispod,ako mu cure ne stenju onda pusta onu satansku muziku.A i ti jebeni satanisti,svugdje su.Prije neki dan su nekoj curi izvadili picku.A i te cure.Idu mi na kurac.Sve sem bukvalno,zato me i nerviraju,samo nesto seru.Svi nesto seru,strasno me nervira.aagggghh..."zvuci grgljanja jer sagovornik davi osobu koja svo vrijeme kuka.
Gro posla. Idiomatski izraz za procentualno veću, težu, komplikovaniju ili od svih ovih komparativa kombinovanu etapu rendom radnog delovanja ili zadatka posle koje, obicno, sve ide nizbrdo. Tipa - pobeda sa značajnom razlikom na sopstvenom terenu, gol tj. nerešeno u gostima. Tipa - jebeni plišani meda, najmanje 1-nedeljno strpljenje pri njenom torokanju, prazna gajba, aromatične sveće i flaša-dve "Sangrije" (ne obavezno tim redosledom;prim.prev.) - posle ide sve k'o podmazano, ako me razumete...
Izraz, naime, potiče iz čuvene Fajdarove basne u kojoj krava, koza i ovca (koja družina, a?) pomažu lavu u lovu (?!) da bi ih potom ovaj - što je, reala, i bilo za očekivati - najprostije zajebao prilikom podele plena i to krajnje jednostavnom ja-sam-najjači-zato-pušite-kurac logikom. Što odma' i njih same nije pojeo ostaje misterija koju je, sve se bojim, gorepomenuti basnopisac poneo zajedno sa sobom u grob.
Deo sa "poslom" je, cenim, Lenjinova zasluga. Prijatan dan.
Srbija priznala nezavisnost Kosova i tako uradila lavovski deo posla u ispunjavanju uslova za ulazak u EU. Od jeseni počinje mobilizacija devica i slanje istih u Nemačku i Englesku na manuelni rad...
AFK Vukajlija pobedila FC Barcelona u gostima sa 2:0 i tako odradila lavovski deo posla pred revanš utakmicu na stadionu Jemen za nedelju dana. Ulaznice već rasprodate...
Završen lavovski deo posla na izgradnji obilaznice oko Beograda, očekuje se izlazak putara na teren...
Zapravo, ja sam se zajebao. Hteo sam da pišem o odlasku jednog Srbina u pozorište, na koncert ili na balet ali Word jednostavno nije hteo da kuca. Konsultovao sam onu spajalicu što glumi asistenta i ubrzo dobih čudan ali i nedvosmislen odgovor da veza reči koju sam pokušao da otkucam ne postoji niti u jednoj bazi podataka te je tako softver ne može prepoznati. Nisam se predavao. Uradio sam ono što bi i svaki drugi pravoslavac u mojoj situaciji učinio – otiš’o sam na Google i ukucao pokrenuo pretragu. Ništa. Mrka kapa. Ček, ček, ne stisnuh ENTER jebeni...Opet ništa. Nevera. Odlučim da promenim pristup; pisaću, dakle, o nečemu potpuno levom a krišom ću u tekst da ubacujem one desne, odnosno, PRAVE REČI. Kompjuter će se zbuniti, progutati trik a ja ću posle sav višak lepo dobrišem i popijem pivo kao nagradu. Džaba. Evo, i sad pokušavam da napišem SRBIN U OP...al’ neće. Šta sam ono pričao?
- ‘Ajde, miči se, pizda ti materina bezobrazna!
- Joj, oprostite, molim Vas...Čitam knjigu pa sam se malo zanela...
- Zanosi se ti negde drugde, curo. Autobus je ovo GSP-a, ščula!
Legendarno mesto na autobusko/želenzničkoj stanici u Kraljevu. To je onaj tip kafane koja ima karirane stolnjake, plehane piksle (socijala plave), ONE čaše za pivo i špricer, zadimljena od ujutru do uveče, ima najbolji jebeni roštilj na svetu i najbolju tursku kafu iz izanđalog čađavog lončeta. U zlatna vremena je radila ceo dan i noć a sada već zatvaraju oko pola pet da bi je već otvorili u šest sati. Gosti su tu bili svi od lokalnih mafijaša do ludaka, klinaca koji su dobili na ruletu i rešili da proslave, baba koje dođu na jacpi da prodaju kajmak pa piju čaj pre nego što krenu, taksista koji tu jedu za male pare, ciganke kurve kada završe smenu oko dva i sva ostala divna grupa marginalaca. Konobarice su uvek imale velike sise, možda nisu bile najlepše i najvitkije ali sisa je uvek bilo na pretek. Bile su uvek ljubazne i nisu htele da se spavaju tek tako, ipak si morao malo da se potrudiš.
Zaboravio sam da pomenem stolice, znate one savršene drvene stolice u koje je veoma lako namestiti se? E takve su stolice tamo, drvene i udobne.
