Jezik sa kojim jebete sve sto stignete.

Akcija izazvana psihičko-mentalnom zavisnošću. Poslednja slamka spasa. Uglavnom se javlja kod psihički veoma labilnih Vukajlijaša, najčešće za vreme ispitnog roka, a neretko i u drugim (ne)prilikama.

Ultimativna trsiteljčina. Fernando Kolunga na kub. Pretpostvka je da toliko jako burgija emo cavulje u rč da im poremeti nekako pigment zenica, pa im se boja očiju promeni. Pa ono, ako ima zainteresovanih dama kojima se ne sviđa njihova boja očiju, neka mu se jave. Da se tako duhovito izrazim.

Imunitet je misaona imenica za karakušljivog.Karakušljivi na blagom povetarcu
dobije upalu pluća,priraslice na dvanaestopalačnom crevu,i upalu srednjeg uha.

Dom zdravlja je druga kuća za karakušljivog,karakušljivi je prava svilena buba.
Karakušljivi u zimskim danima izbegava rukovanje,slavu čestita sa "meter ipo" razdaljine,i ne intimizira se sa drugim jedinkama zbog mogućeg prenošenja virusa.

Karakušljivi pije limunadu sa medom,obavezno nosi komplet "paloma" maramica sa sobom,kapi za nos,antiseptik, gel za dezinfekciju ruku koji se naravno podrazumeva.

U zimskom intervalu,karakušljivi se truje čajevima.Karakušljivi od zimske opreme na sebi ima SVE,duge gaće pod obavezno,dva para čarapa,tri potkošulje,džemper,
pa pulover preko,perjana jakna,šal,rukavice,termofor,kapa pa preko kapuljača...
Lakše je skinuti devicu Gvadalupe-a,nego karakušljivog.

Karakušljivi postaje imun na sve antibiotike,karakušljivi mašta o tome da Torlak
pronadje neku vakcinu koja će da jebe kevu svim tim virusima.

A do tada beli lukac...

Izraz koje upotrebljavaju zene poganog jezika nakon sto u njihovoj okolini spomenu reci kurac, picka, govno, sisa itd. Mozda zbog toga sto i sama deca upotrebljavaju nasiroko ove reci.

Pobegao si sa casa jer ti je strasno dosadno i otisao u PS3 igraonicu na PES sa drugom. Igrate i u prostoriju ulaze dvojica satro-repera, osisani na cirokanu, nose air-max i mindjuse na usima. Govore nekim svojim tamo, citiram: "Jebo majku svoju, opet ona buljava hemicarka dala kontrolni, nista nismo ucili i mi pobegli. Kurva, mamu joj jebem, a pet puta je odlozila kontrolni i sad nije htela! Mi smo samo izasli iz ucionice kad je rekla da je kontrolni!". Sledi odobravanje celog drustva uz cuveno "to kraljevi!", i pustanje Mia Borisavljevic - Zenskaros na mobilnom.

To je ono kad neko jede govna. A gusle su instrument.

Genetika, al' sManjače.

Čovek Vam mrtav ladan želi težu telesnu povredu i smeška Vam se kao da Vam je rešio sve životne probleme. Izraz se koristi da se poželi sreća. Jebo i taj ispit ako treba da slomim nogu da ga položim. Sledeći put kada Vam nego tako nešto kaže, slobodno mu odvratite: 'A ti vrat!' I još ste ljubazniji od njega - veća povreda je garant veća sreća! Pa da vidimo koliko se prijatno oseća i da li će sledeći put da se zadrži na jednostavno 'srećno' umesto ovih američkih baljezgarija.

Srbi su najizdrziviji narod, s obzirom koliko se medjusobno jebemo.

Razvoj telepatije pokapa se sa pronalaskom telefona, koji je omogućio da u datom trenutku saznamo šta neko veoma udaljen od nas misli. Zabluda je verovati da se misli fizički prenose nekakvim treptajima po ugledu na prenos SMS poruka mobilnim. Ustvari, u pitanju je vremenska sinhronizacija misli kod onih osoba koje su jedna drugoj bliske (majka i dete, braća i sestre, blizanci, bračni i ljubavni parovi, školski dugovi, kolege na poslu …). Kad su zajedno, te osobe gledaju isto, rade isto i poznaju medjusobne navike do najmanjih tančina. Osobe koje “doživljavaju” telepatiju ustvari svaka u svojoj glavi non-stop i manje-više sinhrono vrte istu ploču odn. gledaju kopiju istog “filma” koga su zajedno doživele i zapamtile, tako da u datom trenutku imaju utisak "prenosa" misli, dok se ustvari samo "kopije" istih misli nalaze na dva različita mesta. (Slika: Bajka o trci zeca i ježa)

ujed za srce oštrim šiljastim zubima koji izaziva neprolaznu fantomsk bol. rane nevidljive medicini, ali toliko stvarne i grouće da se čini da ceo svet nestaje u jednom treptaju oka. jutro odiše krvavim tragovima prošle noći, ali stope se gube toliko nestvarno da se čini da nije ni bilo tu, da je bol poslednica hipohondričnog napada ludila. i strah, jeza pomešani kao voda i zejtin. poljuljane emocije koje plutaju po svesti nemoćne da se oslobode osećaja da su nečim izazvane, ali tog nečega nema.. kao da ga nikada nije ni bilo. ujed za dušu, tek ostaju iskidane rane koje se ne vide, ali ih oseća onaj ko ih na svojoj duši nosi. i svi misle da je bol u očima bezrazložna, da je tuga ničim izazvana, apatija da je više hornočno stanje ličnosti nego osećanje stvarno poput mesa na kostima...

Srećnog li detinjstva. Nismo imali iksBoksove, Soni plejstejšne, Sege, Gejmbojeve... Jebo te, pa nismo imali ama baš ništa. Nismo gledali Naruta, Zmajevu kuglu, Nindža kornjače, Moćne rendžere, Duška Dugouška, Dizni crtaće... Doduše, ovi Dizni su tad počeli da se crtaju, ali džabe, kad nismo imali televizor. Tad smo terali kotur kroz ulicu, krali bostan, gađali se praćkom, igrali žmurke. Žmurke pogotovo kad je počeo Drugi svetski rat. Tad smo počeli i sa paljenjem žita. Bila je to luda igrarija.
Pa kad se setim Belke, moje prve ljubavi. Svako jutro mi je darivala čašu mleka. Kasnije smo je pojeli.
Hoću nazad svoje detinjstvo!

izraz koji se sve cesce cuje kad se sazna koliko su neki politicari placeni

Ludara, ludnica.

Nedelje prolaze,zadaci sve tezi i tezi,znanje sve vece i vece,trazi se vise i vise...i ti ga tu iznenadis ! Drknes mu socijalni zivot ! I dalje radis sve teze i teze zadatke...u jednom momentu,prestaje da ti se dize tuki...ali to je samo u prvom semestru,jbg moras da se zrtvujes ! A ne ko ona picka od Ajnstajna sto je radio za Amere,siko koks i jebo svako vece...to nije fizicar ! Kada pozelis da prebijes caleta na mrtvo ime jer ne ume da ti objasni Gausov zakon,odmoris malo od matematike,pojacavas osnove elektrotehnike,hiljade zadataka,cela zbirka....tad krece kofein,litri i litri kafe i guarane,nocima ne spavas,a mnogo znas ! Ides 10 sati dnevno na fax,radis zadatke od jutra do mraka,i ucis ko lud !!! Ako imas sta,ako nemas,jbg,samo radis zadatke.I tada znas da si spreman,kada provedes 5 godina u paklu onog gulaga od fakulteta,kada su ti sake u zuljevima,kada pocnes da primenjujes znanje na stvaran zivot,tada znas da si spreman da das zavrsni ispit i uzmes diplomu !!!

OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!

Kompleks koji se, sva sreća , ne računa kad se ložiš na tudju kevu, jer bi nas u protivnim bilo puno iskompleksiranih.

Pogrdni naziv za fudbalere Argentine. Gaučosi, prevedeno na srpski.

Početak rečenice koju upućujemo osobi koja nas zadržava.