Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.

Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.

Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.

Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.

Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.

PS

Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.

-USTAJ MITRE JEBEM TI PERO SJAJNO! DIŽ' SE!
- Arghrerhhgrhe AĆIKE PEROVA!
-Kakva Perova jebalo te sunce, ja sam, did!
- Jeb'o te sunce dide, juče sam vazdan za kravama letao, sanjao sam Perovu svu noć.
-'Ajde , namiri blago, išćeraj krave na Đurinu livadu, pripni, kad dođeš kući, tople varenike, šniclu kajmaka, onu svoju šaru na leđa i knjige pod ruku, ne plaćam ti džabe školu! Kad dođeš predveče taman da unaviljčiš ono što smo pokupili. I NEMOJ DA TE ĐAVO ZANESE DA SE LOPTAŠ POSLIJE ŠKOLE!

I dok odlazim prema štali, jebem sebi sunce što mi je život ovakav i što nisam niko na betonu, samo da me ne jebu ovako, svako jutro, sabajle, cikom zore, prije rose, imam traume od stoke... Al' nema bato, rečeno učinjeno! Zemlja je obletila oko Sunca k'o da je kliker. Već koliko pred veče naviljci su dobili svoj pravi lik pa su i zraci zalazećeg sunca polako mogli tražiti san na mirisu sjena. A ja sam riješio da odem do zadruge na pivu i počastim drugare koji su mi pritekli u pomoć...

-A ljudi , nema ništa nad ladnom pivom. Ide vala k'o balvani niz progon!
-IMA!
- De ne prdi, vidi je kako se oznojila u med se pretvara!
-IMA JA TI VELIM. Žena kad se oznoji, to je ljepše! Pa kad joj jezikom pokuis so sa kože, UF!
-U jebem te nakazna, đe mi je žena sad?
-Ima u gradu, a moji otišli, Golf 2 pun goriva!
-Idem da se podaperem, krećemo za pola sata!

Grad je ispunio očekivanja, dok dlanom o dlan , u krilu smo držali po ladnu pivu i vruću garu, a na radiju je tukla Ilda Šaulić „Na promaji“, i kod njih u stan!
Piva je učinila svoje pa smo svi bili pomračeni kad smo došli u stan... Već je tri sata, i treba zanosnih oblina, da se izrazim k'o iz nekog časopisa, povika:

-'Ajde za mnom!
-Ko je l' ja?
-Jok, moj ćaća, čitavu ti veče sjedim u krilu i sad se ne poznajemo.

3:30

-JOVANE DIŽ SE IDEMO KUĆI , USTAJ!
-Čekaj da vidim gdje sam, šta ti je sad, tek je pola 4, jesi je odradio?
-Nisam je odradio, satrala me kupljačina, a i da me nije satrala kupljačina, ne bih joj mogao ništa pička joj je k'o krmeći zakolj, i to od svježe zaklane svinje. Još kad mi reče da liznem kad je nisam nogom nabio. Polazi!
-Aj, dobro me podsjeti, navrati na stočnu da krmad pogledam.

Neki od učesnika koji bodu oči iz današnje perspektive:

Vampiri- glavni "bojz bend" svog vremena, kome su mnogi predviđali dugu i perspektivnu karijeru. Nije jasno šta im se desilo posle par godina, samo su nestali. Lično kontam da su su poskidali cvikere, zamenili odela nečim običnijim, pustili duge brade, otišli na neku planinu i jebu koze, pevajući "Ja volim slatku malu, ramalamalamaramalamadingdong!".

Voja Nedeljković- ako je ovaj čovek bio glavna personifikacija Trećeg kanala, onda se idealno pogodilo to što je sa nestankom dotičnog programa i sam nestao iz javnosti. Što verovatno i nije šteta, imajući u vidu da je verovatno njegov humor bio smešan samo njemu samom. Da ga Mićko iz drugarske kurtoazije povremeno ne zove u neke emisije, kontam da bi mu ime bilo spomenuto tek 2044. godine, kada jave da je umro.

Margita Stefanović Magi- prvu polovinu 90ih je progurala još kako-tako. A onda, kada su Milan Mladenović i još neki svi redom poumirali, povukla se i pretvorila svoj život u heroin, koji joj je na kraju i došao glave. Ako ništa, jedna je od dosta njih koji su izabrali taj put.

Neša Galija i Dejan Cukić- dva kralja antiharizme. Dok Neša nema šta naročito da žali, jer njegova grupa nikada nije ni svirala pravi rok, Dejan Cukić se pod naletom novih vremena povukao sa scene na TV, gde je vodio top-listu, a potom se sa TV-a preselio na književne večeri (sa оdgovarajućom tematikom, doduše), koje je zamoljen da napusti, jer je svojom energijom uspavao nekoliko prisutnih akademika.

Željko i Milica Mitrović ex Pašić- prosto ne znam da li da kažem "pizda vam najveća materina" ili da slegnem ramenima. Dakle, dva trojanska konja ovog spota. Ok, Žeks, ako se ne varam, tada si već uveliko imao muzički studio, tako da ne možeš da govoriš kako si 90ih morao da se snalaziš kao i ostali. Dobro, i da razumem to što si pristupio JUL-u, moralo je od nečega da se živi. Ali, pobogu, ti si (bivši) roker, basista jedne od solidno značajnih grupa tog vremena i na kraju odoste i ti i žena u sasvim drugu krajnost estradne scene, bez ikakve namere da se vratite, iako su se te famozne 90e završile pre 15 godina...

Što se tiče ostalih, njihov izbor se posle ovoga uglavnom sveo na: 1) utapanje u nove tendencije radi uhlebljenja 2) utapanje svog života u žuti ili beli prah. P.S: mada češće žuti, kriza i jeftinije je bilo, a i većinom su se navukli već 80ih na hors, ili jednostavno 3) nestati, ispariti, iščeznuti, zamonašiti se, otići u inostranstvo ili na Zlatibor i čuvati krave.

Negde u Kazahstanu, seta emancipovana persona, na putu ka Kataru, gde drzi predavanje o osnovnim seksualnim pravima zaba krastaca, kada primeti bradatog pastira sa turbanom i sandalama, u srednjevekovnoj tunici, koja izgleda kao da je bila u centru zbivanja svih svetskih sukoba, od postanka sveta do dana danasnjeg, pogotovo nuklearno-bioloskih ratova. Stari spokojno cuva koze, cio i vedar pogled, pun radosti, uprt u planine susednog Uzbekistana, gde se nedavno udade njegova Faradzedi.

-Izvinite, gospodine, izgledate kao da su vam uskracena ljudska prava.
-Zbilja?
-Kojim se zanjimanjem bavite, nuklearni fizicar?
-Jok, cuvam ovce.
-Uslovi za rad su vam ocajni.
-Ne znam o cemu govoris, niko me ne tuce, ne placam dazbine na vazduh, duhovi su milostivi, zli vraci me ne diraju, i ne otimam se za hranu sa kondorima.
-Ali gospodine, izgledate mi kao da nemate socialno, ni zdravstveno( nema tri prsta na levoj ruci, odgrizao ih sakal ), a o politickim pravima i internetu i da ne govorimo!
-(minut tisine) Mooooooooooolim?
-Ne, uopste nemate ljudska prava, zalicu se za vas!
-Alahu?
-Drustvu za zastitu zivotinja, pardon ljudi, tako je ljudi, ne zivotinja, nikako.
-Ako govorim u prisustvu gospodara, odsecice mi jezik, i izvaditi oci, kao Hasanu.
-Gde je taj Hasan?
-Pade malopre sa litice, skupljo jaja od grlice, ali bez ociju...
-Uh. A kako se vi zovete?
-Ae sinko, ja ime nemam, u stvari neznam, zaboravio sam. Nisam zborio sa ljudskim bicem, 14 godina.
-A taj gazda?
-Pa nesmem sa njim da govorim.
(u taj mah nailazi gazda, slican po odezdi ovome, samo sto ima ogrlicu od ljudskih usiju)
-Hm, sve koze su, jelte na broju, a koji si ti kondrk?(ckilji u stranca)
-Bolje je pitanje ko je ovaj jadni covek!
-Ovaj, on je moje vlasnistvo, nije to covek!
-Znaci, on po vama nema prava?
-Nema! Ima ovu mocugu, da tera svrake, i lesinare!
-Ali ljudska prava... On je osoba!
-Nije on nikakva soba! Njegov pradeda je zalutao na teritoriju moga pradede, i od tada je moje vlasnistvo, imo je dva brata al sam ih prodo, nisu mi trebali. Njega sam zadrzo da cuva ovce, a kad mi ne bude trebo vise, umlaticu ga motkom, pojesti, a od njegovog krzna napraviti carape!
-JA, JA(nemoze da veruje sta cuje)
-Sta bre ti, drz, muzi koze, il cu te nabijem, na onu vrljiku tamo, da se becis, kan da te jebu u dupe!

(50 godina kasnije)

Neki emancipovan covek prolazi i vidi odrpanca kako zdere ljudsko meso, onako sirovo.

-Sta radite to covece?
-Cuti bre, i muzi koze, dok gazda nije naisao, inace ces zavrsiti kao Hasan!

Beš mi sve ako mi jasno... Kažu, bio skoro u Beograd neki francuski makarondžija babojebac, ako sam lepo razumeo... Šta ti je napredak, ja misleo da makarondžije Talijani, al mojega, i Francuzi počeli! A što pa babu priženio kad mu papiri nisu trebali, nikad mi neće bude jasno! Al prvo ovaj naš tamo išo, pa ga taj turio na neku priredbu u parter, šurnaesti red, a pored sebe turio onog Šiptara što prodava drogu i bubrezi. A nekad Šiptari prodavali semenke i sladoled... Ja bi reko da tu jasno ponešto... Al ete, taj sad dolazi ovde i dočekali ga sam tako!
Sve po propisu, na veliko! A makarondžija reče da treba da skontamo više da je Kosovo država i da od Evropu i ulazak u nju nema ni mojega jer on ne dava, turio katanac. Doduše, to na dnevnik jedva da pomenuli, više mlatili kako sve bilo ubavo, prijateljski razgovor, nekake rakete se kupuju od Francusku... Ne znam dal one za grad, će utepa kukuruz ako to ne nabave... Greota za kukuruz, lepo rodio. I najbitnije od sve – makarondžija probao gibanicu, oduševio se i icepio od jedenje! A zamalo i onaj Slobin mali debeli opet da zapeva! Pribra se makaronac i ode...
Odma na TV ovi naši kako sve super, idemo u Jevropu, sam još desetak uslova, Kosovo našo... Jebemliga, dal Bugari i Rumuni imali tolki uslovi. Možda Šiptar prodava bubrezi, al ovi naši prodavaju muda za bubrezi. Možda gi zato makaronac ne voli; nekvalitetnu robu uvaljuju. Al ete, mene nije jasno kako to ovaj rekne jedno, a ovi pričaju drugo... A opet, srećni ko kuče s dva kurca što gi onaj bio i reko to!
A bili i autobusi da dočekaju makaronca. Ne baš kolko za Putina, al bili. I kad se vrnuli, tedo da ih pitam šta i kako tamo bilo, al svi žvakaju sendviči, neće pričaju, brišu nešto što gi curi niz usta kad zagrizu. Daj Bože da je majonez, jer ako je ono drugo, džaba mu pušili, opet nas usrao... Jedino ako baš vole to da rade, šta znam, ima sad i parada za takvi.
Ma, nek si jebu mater! Idem ja na jedno ladno pred zadrugu. Da ždraknem usput i u novine, da vim koja sad pevaljka il starleta pokazala pičku. To važnije i pametnije od ovi. Al i to mi ogadiše... Em sam u godine kad mi nije tolko ni bitna pička, em non stop na TV onaj sa usta što na to podsećaju, pa dosadi, brate, sve kad ti stalno pred oči...
Šta ću... Prost sam čovek, seljak u zabit, niki me ništa ne pita... Vučem ki vo. Volina sam, ovnina, jebemliga. Tup sam i glup, pa mog da reknem šta mi volja.

Sedim tako kući, lepim sličice, Sverir Ignason izvučen po petnaesti put, no big deal, gledam svoja posla, planiram da stavim onaj čaj sa osamnaest biljaka, puštena kompilacija white noise od osam sati, tražim neki svoj zen posle dugog dana, i evo je:

Kao strela, prođe kroz glavu ta užasna misao. I dobar deo nje ostane u lobanji zariven, na duži period.

Neko se bre sada jebenda. Ne, precrtaj to. Svi se u ovom trenutku jebendaju. Precrtaj. Ne mogu svi, ovi ljudi na ulici koju gledam kroz prozor (a moraš panično da pogledaš kroz prozor kada dođu ovi momenti da vidiš da li je svet još uvek tu) se očito ne jebu. Ali su na putu kući, gde će to da rade. Komšija zaštitar iznad mene sada prca. Upravo sada prca onu njegovu dupatu. Skinuo je neku retardiranu seriju sa njom, tipa neki Kvantiko jebeni i na pola epizode je rešio: ''Hej, zašto ne bih ovu guzičaru malo trpao''. Likuša sa trafike gde kupujem papirne klonove Sverira Ignasona je upravo zatvorila i otišla kući, ne da kuva ručak za sutra, ne da briše prašinu, nego da se neotesano, napatvoreno, neobuzdano kara, da joj neki sasvim prosečni kurac glupavo ulazi u pičku, kilometar kurca po odnosu, dobro, ne kilometar, ali svakako daljina koju sam pešačio od škole do kuće kao klinac, a nisam blizu živeo.

Kako pada noć, misao je sve intenzivnija. Jer noć je, tradicionalno, doba za kresanje. Apsolutno sve ribe sa kojima sam bio, koje sam muvao neuspešno, koje sam želeo, upravo u sebi imaju meso, solidni komadi mesa u svim njihovim šupljinama, a to nije moje meso. Pre samo par godina sam im slao sms-ove gde ih zovem na piće, epilog: Ovog trenutka stenju pod težinom nekog drugog čoveka, šta to radiš čoveče, pa dosta si ti to radio, daj sad malo ja. Ne daje. Ni ne obraća pažnju na mene dok ne svrši. Posle me samo onako pogleda podrugljivo, kao što pogledaš nekog kada mu zalepiš najbrutalniju bandžu na basketu, a previše si velika faca da bi vikao ''BANANAAAAA, OBRIŠI SEEE'' kao orangutan.

I ne samo one, žene. Svi moji drugari sa posla, iz škole, likovi sa vukajlije upravo imaju žestoke seksove. Autor Debilko i Moronko ima seks sada. Sverir Ignason, taj vikinški nadčovek razbija svoja čelična muda o neko dupe.

Krene mi krv u glavu, vrućica neka, lice mi ima milion stepeni, odem da se umijem. Skucam par bromazepama. Jedan sažvaćem i progutam. Drugi se otopi pod jezikom. Pustim osmočasovno zujanje fena na jućubari. Ošamarim se konsekutivno jedanaest puta, jer to je moj srećan broj.

Pogledam kroz prozor. Svet je i dalje tu. I ljudi su tu. Sada izgledaju malo manje pohotno. Kriza je prošla.

Do sledećeg puta.

Evo kako je bilo, iz različitih uglova:
Firmina cica (sekretarica, računovodstvo, marketing)
- Bilo je jbt EXTRA!!!! Sedela sam sa Project managerom, i super smo se ispričali, i celu noć sam đuskala i skroz super. E, a kako se ona Marija obukla, jebote ima li ona ogledalo? A ove ostale, mislim ono sve kao tetke. A što su preko puta nas sedeli neki bankari, skoro svi bez burme, skroz gotivni onako super obučeni. A neka fufa iz naše firme, ne znam odakle kučka tamo, sela bez blama sa njima!!! Krava, a mogla sam da startujem jednog od njih.

HR, nabavka
- Bilo je lepo, lepo peva onaj Haris. Ja imam previše godina za ono. Ma ne znam, pola ljudi ne poznajem, provela sam veče sa koleginicom iz prethodne firme. Onaj švedski sto je naporan za stajanje u redu u štiklama. Ma obukla sam onu halinu što sam nosila na onoj svadbi pre tri godine, samo je malo popustila. Sedele smo ćošku i gledale kako ona iz računovodstva u Grand parada toaleti trepće ka bankarima dok smara onog našeg inženjera. Kad ono ovu našu Javorku pozva jedan od njih i ode sa njima da se druži celo veče. Pametna devojka, šta ćemo joj mi?

Top management
- Proslava, proslava, proslava... A, jeste, bilo je ok, valjda. Nadam se da nisam nikoga napao. Nema veze, jebaću im mater u ponedeljak ako nešto spomenu. Aaaa, sećam se, što ima dupe ona sekretarica, ali ona iz kadrovskog ima bolje sise. E, i Javorka se dala u promet, a udata žena. Otkud mi rasparene čarape?

Bankari, lizing kuće
- Bio na proslavi neke firme. Gotivne pičke, ali naše su bolje. Bili ovi iz EFG, Volks, Intesa i nem pojma ko još. E, bilo do jaja, pevao Haris. Bio i Šveđanin, ali ko će stajati u redu kao u narodnoj kuhinji. Snimio kumu u gomili i čantrao sa njom.

Gazda
- Uživajte dečice moja, još malo. Gledam onu stoku kako ždere, kako se lome... E bre, i Harisa sam im doveo. Pička vam materina, što ne radite tako? Neki su nešto pokušavali da mi se ušlihtaju. A ja došao na paradu sisa i dupeta. Kud nisu malo odvrnuli grejanje. E, ono jedno pametno stvorenje selo sa ovim lovatorima, animira ih. Ovi ostali ništa ne jebu, misle da je ovo za njih. A ko će da animira i da popuši nekom od ovih likova za lovu, to ništa? Pa da, tu je gazda za sve. Uuuu, što će neko da dobije po pičci u ponedeljak.

Ja
dođoh, sedoh ko panj, snimila kuma, sedela sa njim skoro celo veče. Klopa bila sranje, a Haris stvarno otkida.

Ja sam inspirisan mojom patnjom, mojim bolom,
zenskim polom, osnovima, vozovima, starom shkolom,
za mikrofonom danas nisam solo
tu je stari crnjak gic, vec je srolan peti mic,
pozdrav mic, iskren stih, zdrav lik,
u snovima Mobiklik opet tajno krijesh shpil,
zao mi je zbog greshaka i ljudi punih laznih smeshaka i kiselih osmeha,
moja slika iznad proseka, verbalna osveta onima koji cute,
ma mogu probati sve podici sve moguce valute,
i jos da se ljute kad su moje rechi ljute,
nece moci da me sjebu, svakog dana ja imam neverovatnu potrebu,
da izjavimo po potrebi to zna svaki pravi MC,
ti sada slusas Djusa kako po ritmu rechima puca (pu-puca),
i sama pomisao na narednih par godina zivota u ovoj zemlji,
mi govori da ce moj mozak biti poremecen vakum,
ove godine sam se izvukao za dlaku,
(i da bi imao punu kesa shaku iskoristi akciju svaku i gde si sad)?,
i dok hodam nocu po kraju gde svi pocheci staju,
ortaci rolaju, psi laju i ruzni kerovi su tu (uuu),
gledaju u mene ljudskim ochima da tripujem sliku,
da piju metak u potiljak jer oni ne znaju, ma nek se jebu i one plave svinje,
i moroni kompleksashi i kurtoni vi ste moji mikrofoni,
sad lichno predstavljam ne beogradsku scenu vec beogradske ulice,
hip hop jos chuli ste, vi sto me kopirate truli ste,
zivot grub je nekad ali kesha butka sve je veca,
a to brate nije uspeh nego umishljena sreca,
gledam ekipe bash su prsle, nove generacije su psihichki pukle,
lirichki su te moje bure tukle, sa vrhova lista slushanosti svukle,
"aman do zampinje" sad se moj zeljeni stil sa ozbiljnim uplice,
pichku ubice,niko danas te ne stedi, (vishe ne vredi, sve ledi, ti uporedi),
mocnih ima mnogo ali ne i pametnih korektnih,
te loshe prijave zajebi il odjebi da pricham tebi,
ne nikad nisi video, iako istim ulicama idemo i mi se ne znamo,
pogledi se susrecu i razilaze ko dushe, na ulici si danas na ulici si bio juche,
i sutra si, stigni novac ili puko si, beshe zbog toga juche kuko si.
(Refren):
Da bi zaradio kesh, gde si - NA ULICI,
znacesh kolko smesh, gde - NA ULICI,
gde si ceo zivot proveo gde - NA ULICI.
gde ti lupa chuka kad je frka - NA ULICI.
Gic: Ne osecam se kao ranije, sve je banalnije,
ono shto bi trebalo da bude sjajnije vishe nije,
dok kisha mojih melodija lije, u meni se razlika krije, (Ugh,ugh),
A kasnije, na ulicama postaje sve opasnije, a ranije,
narkomani i nishtarije ulichnu prichu
koliko su poludeli i sami sebi klichu (ugh),
a tako elegantno, suvishe apstraktno, da li je tako,
obuci svoj sako upashcesh u prljav biznis lako,
a svako posle ima svako da te gotivi,
jer se niko parama ne protivi (ugh,ugh,ugh).

Dok je jos bio normalan.

Dan 1:
Dolazak, razmatranje kreveta, ferka sa ortakom koji je hteo da bira krevet pre tebe. Ferka sa drugim ortakom koji je hteo da pravi redosled tuširanja posle svakog treninga.

Dan 2:
Izmučeni od prvog treninga, svi idu u sobu, dva ortaka muvaju recepcionerku, trener pizdi što je kapiten otišao do kladže i to da igra voćkice. Jedan ortak ostao na terenu da radi trbušnjake da bi ga trener stavio u prvu postavu kada se vratimo gajbi.

Dan 3:
Nervoza. Već svi u kurcu zbog ustajanja u 7 i 15, trener ostao da kunta, kapiten vodi trening, 25 krugova oko stadiona, nema sečenja kod korner zastavice.

Dan 4:
Dva ortaka ostala da kuntaju, nema ih na doručku. Trener pizdi i pravi razgovor da se utvrdi čije su pljuge ispale na stepenicama. Svi ćute. Javlja se rezervni golman, kaže da su to pljuge od njegove keve koje je slučajno stavila u njegov džep.

Dan 5:
Rezervni golman je ispraćen na prvi jutarnji. Ostatak ekipe trči krugove, četiri igrača se žale na žuljeve, nisu razgazili nove kopaje što im uzo ćale za pripreme. Uveče večera, a jedan ortak biva iznabadan jer je svima sipao pola kilograma bibera u jelo. Nekome se digo kurac i uzeo da smara da se cirka. Svi se nećkaju ali jedan po jedan kreću da pristaju.

Dan 6:
Na prvom treningu trećina ekipe. Ostali spavaju, mrtvi. Trener popizdeo. Ulazi u jednu od soba i izlazi frustriran. Jedan od igrača zaspao u kadi. Druga dva igrača povraćaju po trećem, a četvrti pika soni sa pivkanom u ruci, prelazi master ligu.
Trener pravi sastanak. Jebe majku svima. Zove roditelje i direktora kluba da kaže kakva sranja se događaju. Nas sve boli kurac. Dogovaramo se šta ćemo uveče da cirkamo kada ovaj prestane da jede govna

Dan 7:
Prvi trening odrađen do jaja. Svi su pokidali, odigrala se popodne prijateljska, trener povileneo jer smo svi igrali kako je hteo i našli igrača. Rezervna ekipa odigrala bolje, a naš špic izuo od batina lokalnog levog beka, jer se ovaj iskompleksirao što nema original kopaje.
Dolazi veče. Izlazak u lokalnu kafanu, trener ispao kralj pošto smo pobedili, ali da smo u krevetu do 11. Tamo zatičemo lokalnog levog beka sa četiri drugara i tri pičke u helankama. Nas 14 krećemo da muvamo te pičke, ostalih sedmorica izvlače napolje lokalne momke i kreću da ih lemaju. Dva ortaka privode pičke, jebu ih, izbacuju kroz prozor i pišaju po njima dok ove dve kupe stvari. Jedan ortak ispizdeo pošto je krenuo prvi da muva plavušu i čeka svoju priliku da na treningu olomi noge svima.

Dan 8:
Prvi trening, laganica. Trener nas podelio, daje markere jednoj ekipi koja pizdi što je vruće i mora da se kuva u onom plastičnom mikrofiberu. Jedan od igrača se pravi pametan i kreće da dribla sve redom. Trener pizdi, šalje celu ekipu da peglaju krugove. Svi su kivni na sebičnog saigrača i kenjaju mu dok se trče krugovi. On im vrišti u facu. Kapiten popizdeo, kaže da će da vidi uveče.
Svi se opet porazbijali kao guzice. Kapiten kenja sebičnom saigraču, jedan drugom mamu, kreću da se nabadaju, uleće još par ortaka, kapiten slomio tv u sobi, sebični saigrač izvalio štok od vrata i polupao plafonjeru. Trener ulazi u sobu, jebe mame svima, pali pljugu da se smiri, uzima flajku i naginje. Ekipa u šoku, svi kreću da se smeju, a nakon tri minuta, iako je tri ujutru svi trče krugove oko hotela.

Dan 9:
Trener priveo recepcionerku, nema ga na prvom treningu, svi mrtvi mamurni.

Dan 10:
Polazak kući, cirkanje u autobusu, ekipa nikad spremnija od silnih treninga.

Dan 14:
Prva utakmica, pukli 3:0 gajbi.

Radnja primjera odvija se za trpezarijskim stolom u večenjim časovima negdje sredinom ‘90ih:

Stariji sin (DM): Sad si ispred njihovog utvrđenja.
Matorac: Idem naprijed i derem se iz mozga kako ću im jebati mater svima.
Mlađi sin smarač: To tata! Jebi im majku!
Stariji sin (DM): Stari ne seri. Nemoj da kvariš igru ako nećeš normalno da igraš. A ti Mirko da ćutiš. Ne znaš ni pravila a ložiš ga tu nešto.
Matorac: Jeb’o ti pas mater Dejane, pa ja sam chaotic. Mogu da radim šta ‘oću. A ti Miki znaš koga tata voli najviše.
Pijani sinov ortak: Vaistinu čika Boro.
Matorac: Eto vi’š kako Šomi zna. Ti da nam budeš master. Joooj budale!
Stariji sin (DM): Ma to nema veze sa tim jesi li lawful, neutral ili chaotic ali ‘aj igraj kako ‘oćeš nema veze, nek te Mirko od 15 godina uči.
Matorac: Dobro onda, ima li to govno vrata?
Stariji sin (DM): Uhhh. A da ima, kako bi drugo ulazili i izlazili?
Mlađi sin smarač: Raspiči ih čekićem tata.
Matorac: Dobro onda, razvaljujem ih macolom!
Stariji sin (DM): Boro jebo te, maloprije ti je onaj prist dao ključ da otvoriš.
Matorac: Ma bježi bre tamo zanovjetalo jedno eto ti pa sam sa sobom igraj. Šomi, Dule ‘oćete da ja budem master sad da igrate vas dvojica i Mirko.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Ok čika Boro ali nemamo scenario.
Matorac: Dule sine, sa’ću ja to smišljam dok igramo.

10ak minuta kasnije nakon što su ispraznili pepeljaru, načeli novo pivo i prethodno se ispišali, kreiraju se likovi i nakon par minuta igre sledeća situacija:

Matorac (DM): Nailaziš na neko selo. Tu je neka seljanka, ore livadu i viri joj obradinka.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Pitam je kuda su skrenuli nekromanseri.
Matorac (DM): Daj Dule, unesi malo rol-pleja. Pa viri joj obradinka sine, obrati pažnju na detalje jebo te.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Pa eto, nema veze. Pitam je ipak.
Matorac (DM): Nema šta da bacaš kocku. Ne možeš tako proći check. Ne može se sa tak’im ženama na taj način. Ne, ne. Ajde Šomi tvoj red.
Pijani sinov ortak: Ulijećem joj da je jebem. baca kocku
Stariji sin: Daj jebo te Šomi koji ti je to roll?
Pijani sinov ortak: kulira ga mrmlja 12 puta 20 to je 240. 240 ukupno!
Stariji sin: Oj mene! Pa vi množite ta govna sve izreda sa 20?!
Matorac (DM): Ćuti tu, ovo je rol plej. Ovo je pravo! Šomi, prošla ti ova naglašava sledeće dvije riječi “jebački check”. Ja sam zapisao 50. Pojebao si je i sad kaže da je jebe i Mirko ako 'oćete da vam otkrije đe su pošli nekromanseri.
Mlađi sin smarač: To! Jebaćuuu!
Matorac (DM): Jebaćeš ti sine tatin! Ne moraš ni kocku da bacaš. Pojebao si je i sad ti daje dvije picine dlake koje ti ojačavaju oružje. Kad baciš kocku to što dobiješ ti se množi sa još 20! A ti Šomi dobijaš njenu picinu tečnost kojom se namažeš I onda ti je sve ovo lokpiking, stelt i ta govna na tu foru kad baciš kocku puta 20.
Mlađi sin smarač: Ti si najjači tata! Dejo me nikad ne bi pustio da budem kejotik ivl paladin.
Stariji sin: K...k...kejotik ivl paladin?! Jesi ti normalan stari?! Alo!
Matorac (DM): Jesam Deki. A ti Mirko pošto me tako voliš ono ti se množi ne sa 20 nego 30.
Pijani sinov ortak: Čika Boro, vi jebete! Što moj stari nije takav…
Matorac (DM): I za tebe važi isto mali.
Pijani sinov ortak: Blagodarim čika Boro.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: A čika Boro, đe kaže da su pošli nekromanseri?
Matorac (DM): A to. Pošli su da jebu kurve u susjednom gradu. Kaže da je jednoga lako prepoznati jer mu se močuga ocrtava preko gaća odlično čak i kad je mlitava.
Stariji sin: Znači ne vjerujem! odlazi iz sobe

... nastavak iz II dela...
Polako prilazim školi i u jednom trenutku čujem jako čudno stenjanje. Blago metalni zvuk je postajao sve jači i jači. Hmm, ma ovo neko nekoga taslači. Ček, ček, polako počinjem i pokrete da vidim. Stratovariusov žbun je počeo da se njiše. Polako počinje da se nazire nečiji rč. I to baršunasti.
Дуче… mmm… Дуче.. ahmm, Дучели, Дучели, Дучели- odzvanjalo je is ustiju jedne seksi šklopocije.
A, šta kažeš bato, kako molderi jebu?- reče mladić.
Svaka čast, familije mi - rekoh oduševljeno.
Dotična je pala u trans i počela da zvižduće neku melodiju iz Žikine šarenice, I am still there...
Eee, ova današnja omladina i mašine. Al' šta ćeš, kad je sve otišlo u kurac, neka ode i ostatak.

Vidim da iz škole izlazi majka sa sinom kome je uvijena noga.
- Nemoj da plačeš sine. Doći će šinteri pa će da ga oteraju da se više ne mota oko škole.
- Tako je mama, onda će one velike čike da jure kucu i da joj bace one otrovne viršle, je l' da?
- Uuu, ljubi majka svog genija98.
E, jedna je majka. Nego, da nastavim dalje.

Na stepenicama sam ugledao Перовића kako plače.
- Šta je bilo momak, zašto plačeš, šta ti se desilo?
- Nnnništa.:uvlači sline nazad i pokušava da smiri bradu koja igra kao kastanjete: Txe Проф, mi je dao keca i izbacio me je napolje.
- Zašto, šta si uradio?
- Pa, ništa, pitao me je Šarlo-v zakon, ja nisam znao formulu, zbunio sam se i dao mi jedan.
- Zbog toga?
- Da. Ja sam ga pitao zašto je to uradio i rekao mi je ovako, CITIRAM Decxko, nisi ti za ovo, ajd' što ne znaš formulu, nego ne znaš ni sliku ni reakciju da postaviš a kamoli definiciju da napišeš. I prošli put sam ti dao minus što nisi znao i nisi iz toga ništa naučio. Nisi ti za ovdeMARITIC ja sam poludeo, došao do njega, udario mu par šamara i izašao napolje.
- Pa, za koj moj plačeš tol'ko?
- A, šta tebe boli kurac!!!

Sklonih se od plača ovog učenika, otkud znam, kakva je omladina još ću i ja da najebem. Bijem krug oko škole i naletih na jedno odeljenje. Samo što je počeo čas.
Luks učitelj: Izvinite deco što kasnim, sreo sam Robertovu majku i rekla mi je da vam drug danas neće doći u školu jer se igrao bombom... No dobro. Redari, ko nije na času?
Филип А: Blizanci Highlighter i Highlander i Filip Milić.
Luks: Dobro:počinje da gleda okolo da proveri:, a gde su Usain Bolt i Stefan Kostić?
Филип А: Pa znate da ima slobodan dan zbog sutrašnjeg takmičenja, Vi ste ga pustili. Stićka sam video malopre, stvarno ne znam.
Luks: Dobro... :uzima kjnigu: Redar, koja je zadnja oblast koju smo radili iz matematike?
Филип А: Algebra.

Stižem u centar sela. Kako su ovde ljudi veseli pa to nije normalno.
- Ko si ti?
- Izvini, a ko si ti?
- Nemam pojma, ali me zovu šalabajzer.
- Ej, blago tebi +++. :predstavih se i ja: kakav je ono vašar?
- Au, to je šizenje svake godine ovde. Ajde da te odvedem da vidiš pa idemo na piće. Ok?
- Ae.

Muzika je pičila na sve strane a na ulazu u vašar je stojao zeleni natpis: HVALA BONGU i Kajtezzz sa smešnom cigarom u ustima.
- Jeste li vi iz posnezajednice?
- Trošarina, brate, trošarina. Odmahnu smo glavom i prošli.

- Šalabajzeru, kakve su ovo metalike?
- Ja ti kažem da je to šizenje svake godine. Ove godine organizator je CrnaBo. Dolaze pevači sa svih strana. Neki su i iz inostranstva došli na ovu manifestaciju. Billy Sharp i Ареи Куен. Gde ćemo?

Dođosmo do šatora sa natpisom KAFANA NJENE MAJKE gde je pevao Glavni el Nino. Kakva ludnica, jebem ti sunce. Gori nebo, zemlja se otvorila.
'' Šta ću mala s' tobom
kunem ti se bongom…''
Đipa narod, peva, gađa se flašama, buksne se cepaju al' se niko ne svađa i ne bije.
Nađosmo slobodan sto i samo što smo seli, dolazi jedno luče da nas usluži.
- Bejbe, Lule, donesi nam…
FLJAS, FLJAS
- Nisam ja za tebe bejbe nego Lullaby, ščuo?
- JA JESAM:reče Šalabajzer: donesi nam dva piva.
- Lepojko, odnesi onoj ribi jedan gusti sok. : pokazujem za stolom gde sedi crnka prelepe duge kose:
- Budalo jedna, to je muško! Zove se Џела.
- Liii, nisam znao… a delovao mi je nekako snebivljivo u onoj ninka boji košulji.
- Nije ni bitno, ionako ga svi zovu Teodora. Nisi jedini koji je …

Razgovor je prekinulo navijačko navijanje. Muzika je stala. Vrata šatora su se otvorila. Nastao je muk. Na ulazu su stajali nekakvi navijači, i po boji odeće rekao bih i da je među njima bio i sudija. Da, u pravu sam, sudija je. Lik uze mikrofon i poče da priča:
- Dragi moji sugrađani, svi vi znate šta se ovde održava svake godine…
ZNAMO! – reče Roki Bilbao i tresnu ga flaša u glavu.
TIĆU! Bruce priča! Sram te bilo :bip, bip, bip: - odbrusi mu jedan ćelavac koji nije vadio kurac iz usta.
Ja: Koji je ovaj?
Šalabajzer: Ma pusti ga! Večito se on nešto pravi pametan i ulizuje sudijama.
- Danas se održava takmičenje eNKaVeeeeeeee!
JEEEEEEEEE, ALEAAAALEAAAEEEEE- narod je pao u trans. Gazda šatora RockyPadre iz JaGoDine izneo je dva kompa i stavio na sto. Konobari donose dve stolice i postavljaju monitore.
- Sa moje desne strane je ekipa iz Niša!
CeеKaeM, tudutududu, CеeKaeM, tudutududu…
- Sa moje leve strane je ekipa iz Valjeva!
АааааЛ Банди, tudutududu, Ааааал Банди, tudutududu…

- Je l' bre, šta se ovo događa? – upitah.
- Auu, nisam ti rekao. Svake godine se bira Najbrži Komentator Vukajlije i to je ludnica.
- A, u čemu je fora, ne razumem?
- Gledaj ovako. Dva autora sa sajta dominiraju po broju komentara na sajtu i dođe vreme kad svi počnu da ih drkaju i zajebavaju kako je ovaj prvi ili drugi bolji od njega. Tu se uzburkaju strasti i…
- I, kako će se znati ko je pobednik?
Bruce pali neko sokoćalo…
- Onaj ko prvi OCENI I OSTAVI KOMENTAR NA OVOJ DEFKI!

Count zero...