sveto trojstvo kevine dijagnoze - bilo da te boli glava,noga,ruka,grlo,zub ili dvanaestopalacno crevo, uzrok je isti:
1. ne jedes
2. ne oblacis se
3. po ceo dan buljis u kompjuter

Tužna priča, bogami, jeste. Evo, drhtavim rukama palim cigaretu i brišem suzice da mi ne kvase opanke. A tek što me kurac zabole…

I sve to što mi pričaš je istina, i ja ti bespogovorno verujem, i molim te da prestaneš da sereš dok nisi dobio mokrom čarapom preko očiju.

To je isto kao ljubav bez seksa. Ili seks bez ljubavi.

Ima neke slasti, ali ... nije to to.

Zla stvorenja koja te gaze i dižu sa mesta u prevozu, udaraju cegerima u liftu, gađaju jajima i ajvarom ako im praviš buku pod pendžerom i teraju da jedeš do iznemoglosti na proslavama.

Stari srpski obred koji privlači veliki broj pripadnika muškog pola koji imaju šesto čulo kada je reč o 'pranju sudova'. Zapravo, nije reč o pravom pranju sudova, već o ispiranju želuca sveže pečenom domaćom rakijom.

Tokom izvršavanja ovog obreda, dvorište je puno nama poznatih i nepoznatih ljudi koji sede pored kazana. Naravno, komšije su uvek prve tu da, degustiraju i ocene rakiju najčešće samo jednim klimom glave. Tu je uvek i lik koji je šatro neki veliki poznavalac rakije, pa najčešće digne čašicu u vis, sagleda je, promulja dva-tri puta kroz usta i onda da komentar da ipak, rakija nije ona na koju je on navikao. Tu se nađe i neko ko ne zna, ili pak ne pije rakiju. Pa mu jedini komentar nakon degustiranja bude: "Dobraaa!" Nađe se tu i osoba koja svojim lovačkim pričama do kasno u veče priča svoje doživljaje i dogodovštine. Ali, ništa ne može da prođe bez kritičara koji uvek ima zamerku na to kako se rakija peče i da on to zna i radi bolje.

Nakon završetka večeri i celokupnog obreda, onaj ko je pravio rakiju premerava i računa koliko mu je rakije 'otišlo'. Naravno, sve ovo je sastavni deo života svakog prosečnog Srbina koji voli da pravi, a i da konzumira najbolje kozmetičko sredstvo za muškarce u Srbiji.

Kad noću bauljaš po gajbi i jedeš sve na vidiku, u svim prostorijama i na svim mestima, i štekaš se od duhova (ćaleta, keve, pijanog burazera, mlađe sestre).

Režim ishrane tokom kojeg jedeš šta hoćeš, kad hoćeš, koliko hoćeš, al kad niko ne gleda.

Kada te majka (kao malog) sa osmjehom razvučenim preko ušiju gleda kako na silu jedeš povrće, ne puštajući te da ustaneš od stola sve dok ne očistiš prokleti tanjir.

Najpro hejt na svetu.Sva vaša kenjkanja i pljuckanja po raznoraznim pojavama i personama pred lećatovim hejtom se povlače k'o pakistanske bule pred poplavama.

Ćaletov hejt obično nema jasno poreklo i cilj,ne zna se kada će da provali i ne trpi osporavanje ni argumentovano ni nikakvo.

Intezitet mu je toliki da pomislite da bi ćale objekt hejta,da mu se u tom trenutku nadje pri ruci,spakovao u taksi i rekao taksisti da vozi do KST-a na metal meltdaun veče,kol'ko ga mrzi.

Osoba koja radi kao roštiljdžija. Neretko puna optimizma i misli da radi najlepši posao na svetu.

Trenerska pandanija u nižim ligama. Super nadpsovka gde ti trener jebe hleb koji jedeš a koje ti je Sunce dalo. Praktično dvojeb ili dvostruki "jeb" keve.

... već imaš teške kosti; čovek si i po; imaš loš metabolizam, sve ti se lepi; svi te nerviraju, pa moraš da jedeš... Kako god lagali nekog, učinite to sa stilom!

Ili: "Tvrda mi gitara..."

Izraz kojim kafanski muzičari, ili muzikanti, sasvim je nebitno, prikriveno prekorevaju naručioca pesme zbog tvrdičluka, tj. slabog plaćanja ili neplaćanja ukoliko muzika ide uz račun...

Najjaca fora kada smo bili klinci...kada pola odaljenja place kao da je umro Tito...a uciteljici nista nije jasno...dobra je fora dok vas neko ne odruka...ee onda ste najebali,verovatno ce vam uciteljica reci da zovete kevu sutra u skolu ili ce te biti redar narednih metar dana,sto u poredjenju sa zvanjem keve i nije tako lose...

Prva stvar koju majka kaze detetu kad dodje kuci u posetu sa fakulteta,onako direktno sa vrata pa makar u realnosti dobio par kilograma.Obicno je praceno pitanjem "jedes li ti tamo bilo sta".

Vreme za koje se obuces, jedes, i vratis se za komp, koji si dobro olupao pre nego sto si se obukao.

Pokušava na sve moguće načine da se izvuče iz usrane situacije potpuno svestan da je sam sebe u nju uvalio. Pokušaš da nešto izmuvaš, izgubiš oslonac i sedneš u govna. Jebiga, kad već sereš okolo uhvati se barem rukama za njušku na opancima da ne izgubiš ravnotežu.

Sve ono što svim svojim silama pokušavate nagurati u usta, džepove ili vratiti u šerpu kod babe na ručku... Ne d'o Bog da primjeti, odma ukor i ona poznata, "Pa ništa ne jedeš!!"

Kada pregladan uletiš u kuhinju i od gladi ne znaš šta pre da uzmeš da jedeš. Uglavnom se dilema brzo reši. Jede sve što se pronađe, a redosled unošenja hrane u organizam je nebitan.

Apsurdan oblik života; ogranak nešto većeg plemena koji nedvosmisleno pokazuje da Srbi
- 1. ne uče svoju istoriju
- 2. ne uče tudju istoriju
- 3. da je Srbin seljak bolesno vezan za svoj komad zemlje kao dete vezano za majku pupčanom vrpcom
- 4. lakše nam je uterati u dupe nego u glavu
- 5. na svetu ne opstaju mudri i civilizovani, već prevashodno narodi sa najizraženijim instinktom i nagonom za preživljavanje.
Za razliku od svoje nešto pametnije braće koja su mesto pod suncem i parče hleba potražila u drugim zemljama - pa i na drugim kontinentima, Srbi u Hrvatskoj ostaju tvrdi u odluci da pokažu svetu kako je moguće ostati uzdignute glave i kada si na kolenima. Ako imaš noge...Rešeni da u trpljenju zajebu i poljske Jevreje, a nespremni na to da se poput kakvih Indijanaca ponižavaju životareći u ogradjenom rezervatu, ovi čudni sisari su svoje uporište zauzeli u sred neprijateljskog tabora koji ih vekovima proganja vatrom, gasom, tupim i oštrim predmetima i svim vrstama lakog i teškog, modernog i zastarelog naoružanja. Ali nema veze. Prirodno nenametljiv, svoju krsnu slavu proslavlja bez uobičajene pompe, trza se kada malo jače zalupi vratima, tera ženu da mesi hleb kako ne bi morao od dušmana da kupuje kruh...Ne ide na stadione, ne peče prase na dvorištu, ali se ipak potajno obraduje kada Šešelj - s vremena na vreme - zapali poneku hrvatsku zastavu.