Ime: Glupic Vuk ( ime Vuk mu je mama dala da ne bi kletve padale na njega, posto toga u skupstini ima, a odmah po rodjenju se videlo da ce biti poslanik)
Datum rodjenja: 1942. tacan datum se ne zna jer su se deca popisivala na svakih par godina, kad ih se rodi po nekoliko.
Obrazovanje: Kurs za bacanje kletvi na univerzitetu Vidovita Zorka u klasi profesora Milana Tarotologa, Osnovna, Srednja ( gde je ponovljen jedan razred), i naravno, fakultet, pa magistarske studije istog, ciji je dekan clan nase partije...
Poznavanje jezika: vise dijalekata Srpskog jezika: Bosanski, Hrvatski, a u skorije vreme naucio je i Maternji...
Vestine: Izuzetna vestina foliranja u svim politickim emisijama, Pljuvanje politickih neistomisljenika, Obecavanje brda i dolina, umece parkiranja ispred skupstine na stazi za slepe itd.
Radno iskustvo: predizborne kampanje u svim ucestalim izborima nase zemlje kao i pojavljivanje na mitingu Kosovo za patike...
Ostalo: Moj hobi je podizanje kredita kao i pojavljivanje na otvaranju Spa, Wellness i Shoping centara mojih prijatelja...

Počinje da igra klikere. Shvata da je igra dosadna ukoliko ne "ućari" neki kliker. Pošto je izgubio sve klikere počinje da tapka sličice u školi sa ostalom decom. Ubrzo shvata da je ostao bez sličica pa umesto užine kupuje još sličica koje takođe gubi. Tada uviđa da novac od užine može pametnije da iskoristi tako što će da uplati tiket. Par puta gubi, ali ne gubi i nadu. Napokon dobija neku siću koju opet stavlja na tiket. Nakon bezbroj pokušaja dobija malo veću sumu novca. Zašto sreću ne bi oprobao i na nekom aparatu? Kako to uvek biva dobija neku smešnu sumu koja ga navlači i on postaje redovni gost kladionica. U međuvremenu otkriva čari ruleta. Prokocka novac za ekskurziju, izlazak, maturu... Odlazi na fakultet. Predavanja ne posećuje često ali zato zna sve likove iz kladionice kao i kompletne startne i rezervne igrače svih prvoligaša u Evropi. Nema devojku, ne izlazi, odbija poziv za kafu. Stalno govori o siguricama i uvek ima najmanje 3 plana kako će da povrati novac. Posećuje luksuzna kazina jer daju besplatno piće i čipove jednom nedeljno. Ukoliko pokrenete razgovor s njim na temu kockanja reći će vam da je na pozitivnoj nuli. Kasnije, tokom života, prokocka i ono što je nasledio i ostane sam i u dugovima do guše.

Dobitna kombinacija za srećnog muškarca.

Pjerluidji Kolina.

Osoba koja prosečnom srednjoškolcu/srednjoškolki daje podstrek i puna je razumevanja.
Vrlo racionalno razmišlja i uvek zna o čemu priča.

Teško je objektivno sagledati situaciju i posao čoveka koji plodove tvog rada omalovažava i sahranjuje, suzbija tvoju kreativnost, smele doskočice saseče u korenu, nema razumevanja za aluzije koje ponosno iznosiš pred gladne oči ostalom svetu, željnom kvalitetne i smislene igre reči. U sve to se ulaže vreme, trud, klikeranje, i što je najvažnije odričeš se svega onog pametnog što bi mogao za sebe uraditi da nisi sedeo ispred kockastog ekrana.

Moderatora nije teško nazvati govnetom i splačinom, malverzatorom, njegov rad i kvalifikacije se lako mogu dovesti u pitanje, i potrebna je samo jedna inicijalna kapisla da ga napušiš kurcem i trajno prigrliš crven ban.

Ali treba sagledati i drugu stranu svega ovoga. Naime ovaj rab kaizenov se svakodnevno suočava sa gledanjem nekvaliteta, nepismenosti, kiča, fekalija, nepražnjenog testosterona, prozivki na svoj i račun drugih autora.

I dok ti sve to možeš jednostavno da odjebeš, ili sebi daš oduška preko PVT-a, on mora da zasuče rukave i ronja po tim govnima, kako se odvodna ce v našeg dragog sajta ne bi začepila. A kaizen takav kakav je, nije mu dao ni rukavice, a ni gumene čizme. Čak ni štipaljku da je stavi na nos.

- Ne plaćaju ga novcem
- Ne plaćaju ga ni tokenima
- Nije prijavljen
- Nema beneficirano
- Nema stalno radno vreme
- Sam snosi troškove struje, interneta a zimi i grejanja radne prostorije
- Umesto da jebe, pije, ode na neki sport ili u krajnjem slučaju uči ili čita knjige, provodi vreme u pokušaju objašnjavanja ljudima da su pogrešili, da su nepismeni, glupi, neinventivni..

Živi skromno, ponekad dobije pohvalu, i ćuteći proklinje svoju omalovažavajuću ktitorsku nagradu u vidu šarenih slova na ekranu, koja se u veleprodaji može naći za 200 dinara.

On je pod svakodnevnim stresom, hrani se nezdravo, kvari oči, nedovoljno se kreće..Jednom rečju nije mu lako. A kada pogreši, po njemu drvlje i kamenje. Pljujemo ga na forumima, posterima, definicijama, preko poruka..

Jedina uteha je možda sloboda u proceni na koliko pogrešnik treba da bude banovan. Tu se on zaista nešto pita, ali radost traje do otvaranja sledećeg duplog naloga. I tako iz početka, u krug, svaki dan..

Хипохондар је човек који иде код лекара када му нокат на палцу на левој нози расте за милиметар брже него онај на десној. Дође у пола пет у амбуланту, седи на једном месту и кашље, држи марамицу и покушава свима да докаже како му температура тела није у односу са килажом која даље не иде у прилог горњем срчаном притиску и коси се са правилом да му је шећер 6, а тврди да треба да га спусти испод 4,2.
Око пола девет се враћа у амбуланту како би доказао да резултати не ваљају.
- Али господине ваши резултати су ок!
- НИСУ! То није могуће! Морам да поновим резултате! Дајте ми нови упут!
Око 11 дође чисто да види јел је гужва после паузе па онда се пожали на прекомерно знојење.
У подне иде да руча па се врати јер мисли да му нешто није у реду са желуцем.
Од 3 до 5 одмара.
Око пет зове хитну јер му је даљински запао иза кауча па се боји да се не ушине ако се сагне.
У осам увече после вечере са тврдо куваним јајима пошто се, јелте, плаши салмонеле, оде на превентиву у амбуланту.
Средом и петком прима тетанус а уторком и четвртком антибиотике и инсулин.
Апотекарке имају страх од њега јер обично донесе око 17 рецепата са лековима за које ни Галеника не знају да постоје.
Не пуши, не пије, не трчи, лети носи три џемпера.

Dečja pesmica koja govori o problemu muškog steriliteta. Taj tata je krenuo u moderan šoping za klinca, da plati par hiljada evrića i da ga istrese u par epruveta, da bi mu selektovali najotpornije spermatozoide za oplodnju i učinili mamu nasmejanom na kraju pesmice. Nešto kao Vojin Ćetković i žena mu Sloboda. Pa zar nije tako?

Zajebantska narudžba za sebe i dva ortaka od kojih je jedan na antibioticima, a sluša doktorkina uputstva.

Sistem se zasniva na dugim pričama koje nemaju smisla, koje su nepovezane, ili u kojima se ne događa ništa zanimljivo, već se priča samo da bi se ispričala i da bi se slušaoci smorili. Nekad se koristi i kao smarački humor.

Kad treba neko nešto da ti uradi
pa može lepo da ti uradi (ako mu platiš pivo)
ili može da isfušeri.

Ako vam ikada neki ponosni vozač Mercedesa stane na žulj do te mere da poželite da mu jedne tihe julske noći ključem modifikujete farbu na haubi ili na vratima, malo koji "slogan" bi bio bolji od ovoga.

Dnevniče. Prošli put sam ti napisao da neću da te oslovljavam sa dragim, jer šta si ti na kraju krajeva, nego moja projekcija misli na papiru. A ja sebi niti sam drag, nit prek. Nešto između. Ja jesam i nisam u isto vreme.

Nego da se vratim na uzrok ovog mog pisanja. Danas sam dobro proveo dan. Međutim, šta je dobro? Koji je kriterijum dobra? I da li ono postoji kao jedan viši pojam, ili je to samo satisfakcija mojih čula. Ipak, moja čula su danas bila prilično zadovoljna. Barem većinu dana.

Naime danas sam izveo devojku o kojoj sam ti... O kojoj sam mi već pričao. Jelenu. Izveo sam je u kafić " Kod Sizifa". Njoj se i nije nešto svidelo, ali u meni je budilo neka uskomešana osećanja pitanja i svrhe života. Ipak, lepo smo popili piće, i krenuli kući. Otpratio sam je do vrata njenog stana, a ona me je poljubila i rekla mi nešto što sam možda pogrešno protumačio. Rekla mi je da me voli. . .Ja sam joj, složiću se, naravno postavio jedno od osnovnih i normalnih metafizičkih pitanja. Šta je to ljubav? Kako ona uopšte može da me voli i zbog čega? Da li je to samo zato što razmenjujemo telesne tečnosti s vremena na vreme? Ona ne može da me voli, jer smo mi možda jedno biće, pa volevši mene, volela bi sebe, što je po mom mišljenju egoistički i neetički.
Ona mi je na kraju mog izlaganja lupila šamar, i rekla da ne želi više da me vidi. Ja sam joj na to rekao da ako želi možemo odmah razmenjivati tečnosti, mislivši da je to ono što je ona htela da čuje. Odgovor je usledio u vidu vaze za cveće kojom me je gađala.

Ostavši u čudu krenuo sam u prvu kafanu da se prekonsultujem sa samim sobom, jer u vinu je istina. Bar tako kažu.

Ni posle dve flaše vina, nisam imao odgovore koji bi rešili moja pitanja.Meni i dalje nije jasno gde sam pogrešio.

Na kraju krajeva, to je i normalno, jer ja znam da ništa ne znam.

Znači ne radi riba.

15 год: жене се
16 год: дете
17 год: развод
18 год: друга жена
19 год: друго дете
20 год: опет разводе
21 год: иду у затвор
22 год: излазе из затвора, жена их већ оставила
23 год: налазе посао
24 год: покраду газду губе посао
......26 год: раде на грађевини
28 год: одлазе у Виену
48 год: враћају се из виену са Мерцедес спринтером, зидају кућу.
50 год: У кућу долази прва жена, са све децу, друга жена са све децу.
51 год: Стављају златне зубе...
54 год: постају председници удружења рома
.......
70 год:.... .прима пензију коју троши на свадбу свог 15-стогодишњег унука који се жени

Ovo je jedina iskrena rečenica. "Idem na jedno pivo" bez ičega izmedju jedno i pivo (gde se "jedno" koristi kao broj a ne kao neki predlog-prilog) je u samoj svojoj srži nepotpuna i nepromišljena izjava, i kao takva, ustvari, najobičnija laž.

Svijet pokera uzima svoje žrtve na jedan gospodski način. Na početku od njega ne dobijaš ništa, pričaš svima kako si dobar sa njim, kako vam ide. Ispali te karta, zajebe te para, kući se vraćaš namrštenog pogleda. Dođe do momenta kad konstantno razmišljaš o njemu. Zaljubio si se.

Svaki tvoj razgovor se bazira na pričama o njemu. Te imao si paba i damu i izdala te trica nekog tipa, tvoj zaluđeni pogled umire kad vidi nekoga ko ga osvaja, koga ide, kome je sve to kulturica.

Veliki gospodin ne priča o ženi koju voli. Kulira je, to kuliranje nju dovodi do ludila i ona pada. On tu dobija jer zna kako se igra igrica. Kao i u većini stvari, tako se postupa i sa pokerom, međutim, glupi ljudi to ne znaju, i konstantno pričaju o njoj. Takvi najebu od strane gospođe. Figurativno, naravno.

Siguran znak da je isti propušio.

Jedna od najgorih stvari koje su mogu desiti autoru bilo koje vrste i generalno kreativnom čoveku. Iako pored najpoznatijeg (diskutabilno najboljeg) dela iza sebe ima gomilu drugih - svuda ga predstavljaju kao autora tog i tog dela.

Kao klinac bio si gotivan drugarima, ali nikad nisi bio glavni, onaj s kojim svi hoće da se druže, onaj kome se svi ulizuju. Čak si i sebe hvatao u tome kako mu ližeš bulju, dok njega boli kurac. Onda se taj isti drugar priključio grupi opasnih momaka i kao dokaz da je opasan terao te da jedeš travu. Jbg, bilo ih je mnogo a i šta si mogao, nisi nešto jak i krupan da se suprotstaviš.

U pubertetu te nisu zaobišle bubuljice ali zato jesu devojke. Jbg, dve godine si skupljao muda da posaljes sms Kristini da si zaljubljen u nju, a ona je uveliko bila zaljubljena u one opasne momke koji su te ismevali po školi. Posle si se smuvao sa nekom Dankom debelom, jbg, bilo ti je dosta trpanja od strane drugara da nisi imao ribu. A nisi imao ni neke drugare, isti luzeri ko i ti. Plus to što se nikad nije blejalo kod tebe, jer tvoj otac alkoholičar ne voli da skupljaš društvo kući, pa si bio izbegavan i od njih ponekad.

Došle su dvadesete, i dalje si nevin. Svi poznanici su zapalili u Bg da studiraju a ti upisao višu poljoprivrednu u svojoj provinciji jer tvoji ne mogu da te finansiraju ili neće. Blejiš po netu, po vukajliji, fejsu, pikaš LOL, izadješ u grad jednom mesečnom, nosiš karirane košulje, prilaziš devojkama ali bez uspeha. Gledaš se u ogledalo i misliš "jebote, pa nisam baš toliko gadan, a ni prost i neotesan da me neće ni jedna". Možda, ali nemaš taj šlif, ta jaja, taj skil i iskustvo, i to toliko isparava iz tebe da se ne može prikriti. Žene imaju njuh za to. U frendzoni si sa jednom Katarinom, prosečnom pičkom, koleginicom. To traje već godinu i po i skupljaš muda da joj priznaš. U medjuvremenu na tebe je bacila oko druga koleginica, Milena ispodprosečna, ženska verzija tebe.Došao je i taj dan, tvoje venčanje. Pored tebe je tvoja buduća žena, Milena. Na venčanje dolazi i Kristina. Ostali ste u dobrim odnosima, mada se više ne družite od kad si joj priznao da je voliš i da je ne gledaš kao drugaricu. Fino je prošao taj dan.

Našao si posao, ustaješ u 6:30 svako juro da bi se iscimao na posao u 7:00 i radio do 19:00 za 30.000 din. mesečno. To je tvoj životni zenit.
Shvataš da je to tvoj životni zenit. Trideset hiljada, 12 sati dnevno, žena koju ne voliš. Zenit tvog života. Ne možeš bolje, ne umeš. Da bi se lakše pomirio sa tom činjenicom, počeo si da piješ. Svako veče posle posla, po malo. Smiruje te. Počeo si da tučeš decu, preventivno, a ženu jer ti se ne dopada ručak. Konačno i ti nekome da pokažeš silu. Počeo si da se dereš na mladje kolege na poslu. Pa mora da se zna ko je stariji, nego kako. Sve više piješ, sad i pre posla, da lakše podneseš šefa.

Dobio si otkaz. Prebio si ženu kao nikad do sad. Sutradan je podnela tužbu, zahtev za razvod braka, odvela decu.
Plačeš. Nije baš da nisi plakao do sad, plakao si jednom u dva meseca, eto naidje ti, krivo ti je živiš takav život, nisi tako zamišljao. Ali sad plačeš kao nikad. Ostao si bez svega. Počinješ da žališ, shvataš da je ipak vredelo i to što si imao ali kasno. Kasno da se krene život ispočetka.