Lik 1 : E evo ga i Liverpul ga ubode, sad mi još fali da Sporting pobedi.
Lik 2 : ma 90. minut, šta može da se desi, sad će sudija da svira kraj, pa ja i ti u kafić da častiš.
Lik 1 : Ma celu pivnu industriju ima da ti kupim!
...
...
teletext
...
...
Sporting L - Rangers 2:2(93')

Lik 1: gmghmvmhgh.... e da ti ..piiiiiiiiiiiip... u ...piiiiiip... i svi vi da mi ...piiiiip... a ti sudija, ti naročito da mi.. piiiiip....
Lik 2 : Znaš, idem ja zvali me ovi da idem do grada sa njima.
Lik 1: Kada vam ja dođem u taj Lisabon ima da vam... piiiiip ..... sve od uprave do golmana. Sad ste našli da primate gol ...piiiiip... da vam ..piiiiiip....

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

-Opa, šmekere, vidi novi telefon! Koliko si ga platio?
-Soma i po evra, ali brate kvalitet nema šta!
-Odakle ti?
-Ima se, može se!
-Slušaj ti mali, mnogo si se okuratio u poslednje vreme, em nov telefon, em što te viđam da nosiš po 10 evra u školu dnevno... A sećam te se kako si crnčio kod onog obućara za 300 dinara dnevnicu... Prekini da ne najebeš. Kažem ti za tvoje dobro.

Izraz je nastao u vreme JNA (Jugoslovenska Narodna Armija).
Vojnicima JNA nije bilo dozvoljeno da u kasarnam drže civilna odela,
niti da u njima izlaze u grad ili odlaze kući na odsustva.
Vojnik JNA je uvek i svuda po celoj bivšoj SFRJ bio prepoznatljiv po uniformi.
U vreme SFRJ je bio ponos i dika nositi vojničku uniformu JNA.
Kada bi se vojniku približio kraj vojnog roka, on bi pisao kući,
da mu pošalju civilno odelo u kome će izaći iz kasarne.
Od tada se kaže: Piši kući za odelo.

Neki čet:
On: 22... nisu godine hehe
Ona: Sa glavićem?
On: Pa...
Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak?
On: Nisam siguran da razumem...
Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.

- Gde ćeš?
- U red brate.
- Ovo je početak reda.
- A gde je kraj?
- Tamo negde na kraju.
- A u pičku materinu... pa ne vidi se.
- Jašta sinko, u pički materinoj je kraj, ja juče ujutru doš'o.
- E dabogda vas Dinkić zajeb'o za te akcije, jeb'o vas pas dokoni!
- Neće, obeć'o je!

Trenutak je postao večnost.

Kurir: "Đoković imao lakši trening u drugom kolu AO protiv ruskog tenisera Kuznjecova".

- Pu jebem ti, neko je sjebo obruč, opet pogodih u colju!

-Kaka je fantastican fudbaler, ali njegova majka je izjavila da joj se ne svidja njegova frizura i da misli da bi mu bilo lepse kad bi se osisao.

-Vidite kako Drogba duva u svoje kopacke, zapravo, on ima poseban ritual ciscenja, najpre ih opere vodom, a onda stavlja francuski dnevni list iznutra, jednom prilkom mu je stavljena engleska novina sto ga je veoma naljutilo.

-Vidite ove kostobrane sto nosi golman, ah ne vidite ih, ispricacu vam posle nesto u vezi njih...

-dakle, to ce biti zuti karton, a zanimljivo je da je otac Jankulovskog Makedonac, koji je sedamdesetih godina otisao u Cehoslovacku, gde se ozenio Cehinjom i prvom sinu dao ime Dragan, a drugom je hteo da da ime Marko, ali mu se supruga pobunila i dala mu ime Marek

-Liverpuldjani (stanovnici Liverpula)

-Toliko mnogo iznenadjenja na sampionatu, da bi bilo veliko iznenadjenje da ne bude nikakvih iznenadjenja.

-Cini mi se, ali mislim da sam u pravu, da je Kupe bio kod frizera, ali ne samo zbog sisanja

-Ako budete culi da sudija svira pistaljkom u ritmu, to je zato sto je on direktor muzicke skole...

Od silnog živeli, jedva smo preživeli.

I matori je l' bilo šta sinoć, video sam da si pratio Maju kući?
Ma kakvi bre, kad je skinula one naočare i razgrnula šiške, jedva je prepozna', neke čibulje joj poiskakale po čelu, a nos ko Tajson jebeni. Ja čim sam video o čemu se tu radi, zapalio kući, jedva se i pozdravismo.

Pobogu, ko je ta Ita Rina?
Da li je iko ikada imao araru za kućnog ljubimca?
Koliko jako je ojako?
Jesu li vam ikada nudili aspik po slavama?
Postoji li još neki vulkan na Siciliji?
Postoji li još neka Šantićeva pesma?
Jel baš niko nema inicijale Đ.Nj.?
U kojoj se to narodnoj pesmi pominju ati?
Odakle Paraćinu registarske table?
Zar Zambezi nije veći od Nila?
A biber nije važan začin?
I čega prvo slovo?