Kraj. Kec iz rukava koji pripadnik interventne izvuče i pobije sve tvoje argumente.

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Tu je da nam omogući četovanje sa društvom, da nam olakša ostvarivanje kontakta sa prijateljima, da nas spaja sa ljudima širom sveta, sa ljudima koji nam znače i do kojih nam je stalo. Omogućava nam da razmenjujemo video zapise i slike sa osobama koje poznajemo, da delimo iskustva, razmenjujemo informacije... I to sve besplatno. A ipak, ljudi nikada nisu bili usamljeniji i otuđeniji.

Stanje koje niko ne voli, a nije loše, ako ni zbog čega drugog, zato što obiđem stari kraj, prebrojim drveće u parku ispred zgrade gde sam živeo, terenče i ortake sa kojima sam blejao, osnovnu i srednju i ljude sa kojima sam provodio dane tamo, a da ne znam sada ni imena svima, izblejim ponovo sa ljudima kojih više nema i preživim još jednom one situacije u kojima sam jedva izvukao živu glavu, pa one situacije u kojima sam se ismejao kao lud, dobro proveo, bio tužan, bio srećan.

Onda odem malo do naselja u kom ću živeti, stana koji ću tako lepo srediti zajedno sa njom, pa da se malo poigram sa klincima, proslavim njihove prve rođendane, otputujem na fajnal-for Evrolige i odgledam utakmicu u finalu za srčani udar koju naravno dobijamo, trenutke kad ću biti srećan, trenutke kada ću biti tužan.

Kada te celo veče jebu reklame na Pinku a sve što hoćeš je da odgledaš kraj filma.

...ime koje označava osobu koja je pod težim djestvom alkohola ili lakih/teških droga i takoreći -jedva gleda na oči...

Recenica kojom se nastavlja opis nekog dozivljaja ciji je kraj krajnje poznat.

Priloška odredba za vreme koju koriste pušači. Može označavati početak i kraj radnje.

Poseban tip ljudi koji žive i rade na selu, neobrazovani, slušaju grand, ne izražavaju se lepo, to jest gadjaju se sa padeži i kao takvi uvek meta podsmeha kvazi-intelktualca i šatro urabanih snobova iz grada, koji po nekom čudnom paradoksalnom nizu "slučajnosti" uvek upravo žive na grbači takvih ljudi.
Pošto većina tih elitnih urabanista radi u nekoj propaloj firmi, i većina radi na poslovima gde po ceo božji dan piju kafu ili spavaju, zarada je naravno uvek minimalna, pa da bi uopšte sastavili kraj sa krajem to jest preživeli i ne pocrkali od gladi, uvek skoknu kod svog rodjaka fuj, bljak, glupog, seljaka da uzmu sirak, mleko i turšiju! (Hrani psa da te ujede!)

Najomrženiji mesec u srednjoškolca. Kraj leta, počinje škola, i još jedna sezona "Farme".

Čika koji je u srednjoj školi jedva dočekao seciranje žaba. Diabla igra isključivo s Nekromanserom, a posle radnog vremena se opušta uz Cannibal Corpse.

Kraj. Crta. Granica. Nema dalje.
Ćuti da ne bi snosio verbalne, a i potencijalne fizičke posledice.

Веома напорна врста људи, која у свом можданом испртку има унапријед испланирану сваку могућу ситуацију коју ће им саговорник изложити, и због тога сматрају да разговор уопште није потребно обављати, јер они већ увелико знају шта ће он рећи.
Њима ништа није потребно објашњавати, они све знају.
Нема везе јесте ли их упознали прије пет година или пет минута, њихова "моћ запажања" превазилази границе бесконачности, сматрају себе врхунским психолозима и познаваоцима људи, те себи дају за право да константно шире своју мудрост у виду савјета.

Samoživ tip koji nema nijednog prijatelja. Povučen i u sebe i u sobu u kojoj spava. Jedva ga ćale i keva viđaju, uglavnom za stolom u vreme ručka.

1. Kazan za spravljanje rakije šljivovice.
2. Lokalni nadimak Velimira Ilića (Veljo Lampek).
3. Stariji auto, u jedva voznom stanju, uglavnom Lada Žiguli, Tristać, Wartburg i sl.

Somina. Kreten. Neintelektualna svojina. Odvojena ličnost. Otcepljen k'o Kosovo. Promašaj. I za kraj ... Sirovina.

Covek koji se, pored supruge i ljubavnice, upucava jedva punoletnoj devojci a da pritom ni u WC, jadan ne moze ici bez gutanja vijagre.

Izraz kojim pojedine majke stavljaju do znanja da je kraj lenčarenju.

kad neko udje u prostoriju za obavljanje fizioloskih potreba ne moze da podnese, i jedva ceka da izadje.

Tako se kaze kad se nesto jedva zavrsilo ili je neizvesno da li ce se zavrsiti.