Rečenica koja se upućuje nekom ko je ispizdeo a upućuje je neko ko je ravnodušan.
-Spavala si sa mojim najboljim drugom - tačnije jebala si se s njim, da to je prava reč - jebala! Šta, bre ti očekuješ od mene, da budem kul, a? Ubiću ga svega mi...ne, ubiću tebe...!
- Ajde nemoj da si na kraj srca, evo uzmi krempitu.
- Štakojikurac? Krempitu!? KREMPITU!? Dobro aj' daj.
Ovo će vas sigurno potrefiti ako čekate u nekom kilometarskom redu. Baš kad ga dočekate, a pre toga izgubite celo prepodne, službenik/ca će vam reći da upravo završava smenu i da dođete sutra ili da u drugom redu sačekate popodnevnu smenu.
Buraz, idemo sutra na tekmu?
-Ma ne mogu, moram pasoš da vadim!
Pa kako, zar danas nisi išao?
-Jesam, ali kad sam došao na red, izlazi službenik i viče: "Nema više za danas, kraj je smene, ili pređite u drugi red ili dođite sutra!" Sreća njegova pa je pobegao nazad na vreme, inače bi se naredna 2 meseca hranio na slamčicu!
Prizor, koji zahvaljujući veteranskoj radnoj snazi iz bivšeg "Centroproizvoda", i novopridošlim mlađim regrutima Miškovićeve imperije, najviše podseća na žurku u anarhističkoj četvrti Kopenhagena. Kako se radno vreme privodi kraju, u samoposluzi pazare samo pogrbljena babetina koja je došla da ubije vreme do početka kviza na RTS-u, i klinac koji došao po boks crvenog Vinstona "za ćaleta", a zvuk "maksi, ajde, kupi, ceo dan" umnoispiračkih pesmuljaka, zamenjuju hitovi Bobana Zdravkovića. Nivo bezvlašća i haosa se iz minuta u minut, penje na sve viši nivo.
Dok musavi mesari za dupe štipaju masne sredovečne tetke koje po rafovima slažu suncokretovo ulje, što one ispraćaju pohotnim "ju,ju" uzvicima, k'o da ih je Dragan Nikolić iz mlađih dana lično opalio po dupetu, mlađane kasirke razmenjuju poruke sa vlasnicima lokalnih pekara i menjačnica, ne primećujući da umesto Tesle vraćaju Vajferta. Batica sa mlečnih proizvoda je još pre pola sata zapalio na pljugu, i nema nameru da se vraća, a tvoj sir će po svemu sudeći zapakovati Fredi Merkjuri, koji će specijalno za tu priliku ustati iz groba, i u crvenim gaćama sa krunom i plaštom baciti robu na vagu. Šef smene zanesen revolucionarnim žarom, u treger majici sa zagrebačeke univerzijade 87, prodornim glasom nordijskog gorštaka raspravlja sa magacionerima o Ibrahimovićevom golu iz ofsajda.
Šef smene: Liljooo, otišla ova stoka iz uprave, gasi ova govna i pušataj ono naše.
Bolje da sam i siroma', nego da sam star...EEEEE, moji drugoviii...
Opa, ju, ju!
Završni udarac roditelja u raspravi sa decom. Tačka na i. Što si imao da kažeš, rek'o si, dalje prepirke nema. Niti će je biti. Jedno znaj, ne piše ti se dobro. Nikako. Šanse da ne najebeš jednake su šansama da Peja kojot super genije konačnu u'vati onu jebenu pticu. Znači jedan prema mnogo.
- Ali kevo...
- Šta ALI? Pušiš travu na ekskuriziji! Pa da li si ti normalan? Je l' ja sad treba svaki put da crvenim kad ti dođem kod razrednog? Je l' treba? Da pričaju iza leđa kako mi je sin narkoman i drogeraš? Sektaš? Još nosiš te majice sa tim lobanjama i zverima. Kuku, šta sam doživela, crna ja... Kolubara nas neće oprati.
- Kevo, samo sam dim povukao, nije to ništa strašno, iščiliraj malo.
- Isčš...? Opet neki narkomanski izrazi! Jao, u šta mi se dete pretvorilo! To je sve počelo od kad si počeo da se družiš sa onim tvojim čupavcima. Duže im kose od pameti, znam ja! E nećeš ih više viđati, kad ti kaže tvoja majka, ne zvala se ja Slavica. Nego ćeš lepo od sad sa malim Banom i njegovim drugovima da se družiš, da vidiš šta su kulturna i vaspitana deca.
- Kevo, Bane je toliko dosadan i smara da bi komotno mogao da uskoči umesto Saše Pantića kao novi vođa Kursadžija.
- Ma nemoj? E mnogo si mi ti pametan. Mnogo. Sutra da odeš kod direktora, prvo njemu, a posle i celom odeljenju da se izviniš, ako si nekoga slučajno navukao na te droge.
- Ali nisu to...
- Kraj priče! Završili smo! U sobu sad, a sutra te vodim da kupiš neke normalne majice, lepih, flafičastih boja. I novi singl Željka Joksimovića. Izbiću je tebi te sektaše iz glave.
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć?
- Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
filozofija pravog sladokusca.
7 dejs - pojedeš vrhove kroasana i na kraju sredinu sa kremom.
Jafa - pojedeš prvo hlebasti deo a posle žele sa čokoladom.
Noblice - dve noblice razdvojiš na kolut sa filom i bez fila. Pojedeš prvo kolutiće bez, pa spojiš preostala dva i dobiješ za kraj noblicu sa duplim filom.
Ono što mi se mota u glavi kad mi se mnogo spava i kad želim da sklopim oči. Si mislio nešto drugo?!
Period koji odlikuju:
-odluka da ustajete svakog jutra u 8,
-čvrsta odluka da se tokom celog raspusta dovedete u fizički red redovnim trčanjem po kraju pre doručka,
-obećanje samom/samoj sebi da ćete se za narednu školsku godinu/septembarski ispitni rok dobro pripremiti,
-odlazak na more da se odmorite,
-sređivanje svih stvari u vašoj sobi,
-generalno, dovođenje života u red, pred nove izazove.
U realnosti:
-ne budite se pre 12 sati, i iznenađujete se kako vreme brzo ide od 8, kada ste isključili budilnik, i rešili još samo 5 minuta da dremnete.
-Ukoliko vas ne mrzi, krenućete da istrčite malo oko zgrade, ali jedva izdržavate 2 kruga. Ova aktivnost traje svega 2 dana.
-Iako ste čvrsto rešili da se pripremite za školu, odlučujete da se samo par dana odmorite. Tih par dana traju oko 2 meseca.
-Ako ste otišli na more u julu, možda se nekako i odmorite- ne ležete u krevet pre 3, ne budite se pre 12 i odlazite na plažu kada ostali turisti idu na ručak. Ako ste otišli na more u avgustu, naročito ako ste student, čeka vas ispitni rok, pa nosite punu torbu udžbenika.
-Prilikom otvaranja svoje vitrine/ormara, primetili ste koliko tu ima posla, ali... pomerate svega 2-3 stvari koje brisnete, ubeđujući sebe kako je uglavnom sve na svom mestu.
-Mislite da je raspust sam po sebi doveo život u red, a kada krene nova školska godina, preneraženi ste koliko se sve oko vas promenilo.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Period kada oni koji odgovaraju za dvojku znaju više od onih koji su 5.0
Suptilan pokušaj zaustavljanja logoreje vašeg sagovornika čija priča počinje od Kulina Bana i temeljno obrađuje ceo period vladavine Turaka, a vas jedino zanima zašto on stoji tu ispred vas, zaklanja vam vidik, oduzima vam vreme i gricka vam živce.
- Dobar dan komšinice. Ja sam komšija sa 4.sprata, poštovanje. Nismo imali priliku da se upoznamo, evo ovo su moji klinci. Mi smo kod vas navraćali više puta, niste bili kući. Čuli smo da ste vrlo zauzeti, ali se ipak nadamo jednom gestu dobre volje od vas...
- U redu, komšija, recite kako mogu da vam pomognem?
- Znate komšinice, mi smo se ovde doselili '94, tad su se klinci tek rodili. Živimo kao podstanari već 15 godina u nadi da ćemo jednog dana i sami moći da kupimo stan. Nažalost taj dan nikako da dođe. Evo i deca su porasla, idu u školu, imaju sve petice, mali trenira karate. Trudimo se da im obezbedimo koliko mož...
- Dobro, komšija, šta treba da vam kupim stan? Molim vas, recite kraj za početak ćemo lako.
- Pa, mi skupljamo potpise da nam se pokloni zajedničko potkrovlje zgrade.(sad je komšinici jasno zašto on mora da davi ovom pričom k'o zmija žabu, da komšinici izvuče potpis u trenutku pada koncentracije).
Zapravo početak muškog polnog organa. Zabuna nastaje kod urologa, u slučaju da je nesrećnik dobio upalu mokraćnih kanala ili sličnu boleštinu.
Doktor: I, koji deo Vas boli?
Nesrećnik: Kraj doktore?
( Doktor napipava )
Nesrećnik: Ne doktore, kažem, kraj.
Doktor: To je početak čoveče. Odatle ti niče ta prangija, zar nije logično?
Nesrećnik: Pitajte moju devojku da li je logično kad mi kaže da ga gurnem do kraja! A i kad mi ga safta, obično joj kažem da ga zahvati do kraja.
Period života u kojem vaši roditelji uporede decembarske račune sa decembarskom platom i shvate da je saldo sa minusnim predznakom.
- Deco, sedite da vam tata i mama objasne nešto u vezi Deda Mraza...
Početak je kada se ja rodim a kraja nema.
(Dete od 5 godina reklo verovali ili ne)
Dobacivanje sudiji sa tribine, koje se često može čuti na tekmama nižerazrednih liga kad je rezultat povoljan po domaći tim. Ponekad ovo skandiranje čak ima i uticaj na rezultat utakmice.
Na utakmici Sloge iz Flaševa protiv BSK-a iz Ćevapinaca domaći tim (prvonavedeni) je izjednačio rezultat u 56. minutu iz kontre. Odmah posle toga su gosti počeli da stišću k'o Bata Mirković jajca Roberta Jarnija, imajući loptu u posedu preko 80%. Posle nekoliko dobrih prilika gostiju, neko iz publike je dobacio: "Sudija, kraj!"
Nastavljen je pritisak gostiju i, kako je vreme odmicalo, glas iz publike je bio sve glasniji, a čini se da ima i sve jaču podršku pojedinih drugih gledalaca."'Alo, bre, sudija! Kraj, bre! Sudija, kraaaj! Jesi čuo crkveno zvono, govedo jedno?! O, ko ti dade pištaljku, šalabajzeru jedan?! Pu! Lopovsku ti sortu jebem!", vikali su tako sve vreme dok sudija nije rešio da konačno u 82. minutu svira kraj. Gostujući igrači, vidno iznervirani, se ipak nisu mnogo bunili zbog strahopoštovanja prema motki i grabuljama, koje su virile iz traktora sa zatamnjenim staklima parkiranog odmah pored terena.
Malo poznati sleng južnih krajeva, korišćen arogantno od strane odraslih da natrljaju deci na nos to što su se povredila u svojoj živahnoj i ne tako mirnoj niti laganoj igri.
Toliko malo poznat, da ga je možda čak i izmislila moja baba, jer se ne sećam da sam ga ikad čuo od nekog drugog.
Zašto je baš svraka i njena tendencija za ''ripanjem'' (koja i nije velika) u izrazu je malo poznato.
Pre mnogo godina
Baba: Uroše, prekini da ripaš na ’ednu nogu nizbrdo u papuče s taj lanac za krave oko vrat! Će padneš!
Uroš: Ma neću baba, ja sam kengur, gledaj... (TRAS) Kmeeeeeeee!!!
Baba: Ete! Ako! Svrakata ripa, ripa, i na kraj se nadene!
Ono što huligani spajaju, kad idu da se biju protiv poveće ekipe preko mosta.
A: -Brate, prozivali nas ovi sa Palilule. Moramo da spojimo kraj s' krajem i da odemo da im objasnimo neke stvari.
B: -Taj fazon, a koje krajeve?
A: -Blokove i Bežaniju.
To je kvart, komsiluk, u kom se zivi, jedna ljubav, jos ako ste oduvek u toj sredini sve vas podseca na detinjstvo, igranje rata i te fore kad ste bili klinci. Samo vasa teritorija u kojoj se lepo osecate i koju niste spremni da date nikom niti da je napustite (bar ne u skorije vreme).
Pokušaj prodavca da svojoj kanti od automobila smanji broj godina.
A: a koje je godište?
B: decembar '81.
A: to je skoro '82., odlično!
Deo naselja u kome žive mahom gojazni ljudi.
