- Тебра. Чујем Кинези отварају неку фабрику за производњу папуча. То би баш било супер, да мало покрене овај наш крај.
- Како да не. Смена од 12 сати за 200 евра ми баш делује оптимистично.

Ero, zašto jebeš žene po selu među njima i moju Draginju?
Zato što je sama skakala na mene konju.
Boc.

-Чекај, је л' истина да си крљнуо жваку Маријани са четврте године?
-Тебрекс, ајд' што је ружна и што није обријала шуму, него што ту није крај. Долазе мени рођаци сутра, ајд' поздрављам се ја с течом, с тетком, с млађом ћерком, кад наилази ова. И ето, ја се лепо јуче са сестром својом...

- Žao mi je.
- Žao ti je što nije ispunio očekivanja..
- Ali..
- Zbogom.

- Моглу ли са друштвом на златибор, 10 дана, за двеста јура, а?
- Не долази у обзир.
- Дај тата, Сању си пустио кад је била мојих година да иде.
- Не, и крај поглавља.

Зашто ме чувају, као да ја сада имам куд? Нема бре. Готово. Ћао - нема више. Финито инфинито!
Дакле: јебено бријање сваког другог дана, фризери, лекари, послодавци, пумпаџије, пензиони фонде, банко, пошто, општино, социјално, паркинг сервисе, комунално, водоводе, електропривредо, образовна установо, шверцери, зеленаши, накупци, сушна њиво, поплављена башто, ситна стоко, мотокултиваторе са приколицом, косилицо на струју, кршу мој од аута, женина фамилијо, комшинка Даро алапачо светска, трихинело, триглицериди, спремање славе, куповино поклона, летовање, зимовање, првомајски уранку, телевизијски програме, дневна новино, кутијо цигарета, флашо пива, Миланка курво, плави будилниче, тесна ципело, поцепана чарапо, дрва за зиму, векно леба, литре млека, странко све и једна, оставинска расправо, међашка парнице, наркобосови, ситни дилери, отети авиони, бермудски троугле, теоријо завере, спортска манифестацијо, седмицо на лотоу, рођаци из иностранства, позоришна представо, кафано мајко, брашно од хељде, импровизована теретано, кисели купусе, лонче за кафу, канто за ђубре, запушена цеви, загађена реко, градски аутобусе, бруфене моћни, црепе на шупи, пољски клозету, зимска гумо, сечење ноктију, куповино гардеробе, филмска драмо, музичка рапсодијо, стандарду књижевности, увећана простато, завидни полусвете, годишњицо матуре, пријатељи из користи, исконски непријатељи, браколомци, проводаџије, везо у војном одсеку, зете пропали, свастико оћна, националне мањине, финансијска кризо, дневниче први, други, трећи, партијо шаха, последњи паре на тикету, размажени наследници, себични преци, данашњи дане, сутрашњи дане, сваки нови дане... ЈЕ-БИ-ТЕ-СЕ! Нека је вама Вјечанаја памјат, ја сам коначно слободан!

Бдијте, сужњи овоземаљски, робови сурове свакодневнице, бдијте док вам очи не искапе јер ова слобода припада нама вечнима, који одосмо путем без повратка, у тмину, влажну иловачу и тескобу храстовог сандука, док нам комади меса полако труну, а венчани прстен виси о костима прстију. Али та слика нека не ремети ваше бденије, јер ово мало душе и ово мало мисли што стекох за живота земаљскога, понесох собом, тамо где смрт није ништа, ван времена и простора, материјалног и свесног, у свилени мрак необавезне бесконачности.
Радујте се због мене.
Ово не сме бити крај.

tuzni izuzeci potvrdjuju tuzno pravilo