Mjesto gdje se pjesnici stalno vracaju,stalno pisu o tome kako ce da se vrate kako zude za rodnim krajom ali nijedan da se zaista vrati.
Napraviti po neko radno mesto u nekoj manjoj opštini u Srbiji. Dovesti neku firmu, za koju jeftina radna snaga kuka i moli.
- Tebra. Čujem Kinezi otvaraju neku fabriku za proizvodnju papuča. To bi baš bilo super, da malo pokrene ovaj naš kraj.
- Kako da ne. Smena od 12 sati za 200 evra mi baš deluje optimistično.
Kad jednog Užičanina ubodeš vilama.
Ero, zašto jebeš žene po selu među njima i moju Draginju?
Zato što je sama skakala na mene konju.
Boc.
Ostatak svijeta. Ko im je kriv kad nemaju slave.
Čuveno mesto gde se nalaze žuta kuća i čađava mehana.
Predeo (neke) zemlje u kome se, privremenim ili stalnim boravkom, na sebe preuzima pasivna seksualna uloga,jebanja u zdrav mozak, pri svakom pokušaju normalnog društvenog funkcionisanja i obavljanja bilo kakvog posla.
Mesto za kojim pati i čezne 88.99 % stanovništva Beograda.
Zakletva na vječnu ljubav dvaju homoseksualaca.
Završiti s poslom baliranja sijena.
Komšiluk sa više radodajki.
Odlazak u krajnost paranormalnih dogodovština nepoznatih čak i američkoj TNC vojnoj bazi, sakrivenoj iza Tanamske prerije. Misliš završetak uzburkanoj priči kad, moša, razrada tek počinje. Dno dna, ne može gore. Šlag na tortu, ali na tortu s pokvarenim jajima.
-Čekaj, je l' istina da si krljnuo žvaku Marijani sa četvrte godine?
-Tebreks, ajd' što je ružna i što nije obrijala šumu, nego što tu nije kraj. Dolaze meni rođaci sutra, ajd' pozdravljam se ja s tečom, s tetkom, s mlađom ćerkom, kad nailazi ova. I eto, ja se lepo juče sa sestrom svojom...
Prepoznacete ga tako sto prestajete u video klubu da uzimate erotski triler, jer vas vise nije blam da uzmete pornic.
Kada tvoja devojka izrazi žaljenje i kajanje što te je prevarila sa drugim.
- Žao mi je.
- Žao ti je što nije ispunio očekivanja..
- Ali..
- Zbogom.
Potrebno je da se čovek izmakne na petnaestak dana da bi ga bolje sagledao: parking zagušen, ispičuture su na svojim pozicijama i lokalni opsesivac i dalje pere uglancani auto.
Život se tu ne menja, samo se popunjavaju upražnjena mesta.
Kad Isus bude trcao po Zemlji i histericno vikao : Jesam li vam rekao, jesam li vam rekao!?
Odjeb sagovorniku i stavljanje doznanja da je tvoja zadnja i da nema pravo glasa.
Viši stepen one roditeljske 'kraj priče! Dakle, i tačka. Tišina! Poduže svođenje na kraj priče je konačno završeno.
Kraj rasprave, nema dalje. Sve je očigledno, nema više o čemu da se priča.
- Moglu li sa društvom na zlatibor, 10 dana, za dvesta jura, a?
- Ne dolazi u obzir.
- Daj tata, Sanju si pustio kad je bila mojih godina da ide.
- Ne, i kraj poglavlja.
Vrlo lep razvoj događaja, ako do toga dođe kada sa ortakom deliš čokoladnu bananicu.
Čuvanje mrtvaca od časa kada ispusti svoju plemenitu dušu do sahrane. Nekad potraje dva dana i dve noći. Scena koja će vas pratiti do kraja života: mrtvac u otvorenom sanduku sa svećom iznad glave, ljudi koji ga čuvaju i ljudi koji odaju poslednju poštu.
Zašto me čuvaju, kao da ja sada imam kud? Nema bre. Gotovo. Ćao - nema više. Finito infinito!
Dakle: jebeno brijanje svakog drugog dana, frizeri, lekari, poslodavci, pumpadžije, penzioni fonde, banko, pošto, opštino, socijalno, parking servise, komunalno, vodovode, elektroprivredo, obrazovna ustanovo, šverceri, zelenaši, nakupci, sušna njivo, poplavljena bašto, sitna stoko, motokultivatore sa prikolicom, kosilico na struju, kršu moj od auta, ženina familijo, komšinka Daro alapačo svetska, trihinelo, trigliceridi, spremanje slave, kupovino poklona, letovanje, zimovanje, prvomajski uranku, televizijski programe, dnevna novino, kutijo cigareta, flašo piva, Milanka kurvo, plavi budilniče, tesna cipelo, pocepana čarapo, drva za zimu, vekno leba, litre mleka, stranko sve i jedna, ostavinska raspravo, međaška parnice, narkobosovi, sitni dileri, oteti avioni, bermudski trougle, teorijo zavere, sportska manifestacijo, sedmico na lotou, rođaci iz inostranstva, pozorišna predstavo, kafano majko, brašno od heljde, improvizovana teretano, kiseli kupuse, lonče za kafu, kanto za đubre, zapušena cevi, zagađena reko, gradski autobuse, brufene moćni, crepe na šupi, poljski klozetu, zimska gumo, sečenje noktiju, kupovino garderobe, filmska dramo, muzička rapsodijo, standardu književnosti, uvećana prostato, zavidni polusvete, godišnjico mature, prijatelji iz koristi, iskonski neprijatelji, brakolomci, provodadžije, vezo u vojnom odseku, zete propali, svastiko oćna, nacionalne manjine, finansijska krizo, dnevniče prvi, drugi, treći, partijo šaha, poslednji pare na tiketu, razmaženi naslednici, sebični preci, današnji dane, sutrašnji dane, svaki novi dane... JE-BI-TE-SE! Neka je vama Vječanaja pamjat, ja sam konačno slobodan!Bdijte, sužnji ovozemaljski, robovi surove svakodnevnice, bdijte dok vam oči ne iskape jer ova sloboda pripada nama večnima, koji odosmo putem bez povratka, u tminu, vlažnu ilovaču i teskobu hrastovog sanduka, dok nam komadi mesa polako trunu, a venčani prsten visi o kostima prstiju. Ali ta slika neka ne remeti vaše bdenije, jer ovo malo duše i ovo malo misli što stekoh za života zemaljskoga, ponesoh sobom, tamo gde smrt nije ništa, van vremena i prostora, materijalnog i svesnog, u svileni mrak neobavezne beskonačnosti.
Radujte se zbog mene.
Ovo ne sme biti kraj.
Pupčana vrpca.
