Likovi iz studija iza kamere.
Pajo, idiote, glavni grad Afganistana je Kabul, a ne Kairo!
-Kad ispravljaš keca iz matematike, ali ti nešto ne ide...
Onaj dan kad je na tebe sleteo zrak sreće i prstima prožimaš svoju prvu prekogranični šušku. Ono kad euforija kulja iz svih rupa na telu, osećaš polet, oblizuješ vlažna usta kao životinja dok se po glavi vrzma letovanje u Kušadasiju. Ono kad ne možeš više da izdržiš a da ne podeliš to sa nekim.
Ono kad su to tvoji najmiliji iz Srbije.
Ništa, samo da ih okrenem, da vidim kako su ćerka i sin i draga, da javim da sam dobro, neće biti duže od 2 minuta. Ok... (podizanje slušalice) +381...
(Vaše usluge se naplaćuju 10e po minutu razgovora...)
-(otac) Halo?
-Halo? Ko je to?
-Halo Ana, ovde tata, desi bre šta radiš?
-Halo koji tata? Moj tata?
-Tvoj tata, Anči tata, šta radiš srce? Je l tu mama?
-Halo, tata ti si?
-Ja sam bre Mirko, tvoj tata, je l tu mama, daj mi je na telefon?
-Halo tata čekaj... slušaj...
-Reci zlato?
-Jesi ti sad u Americi tata?
-Jesam srce i u žurbi sam, daj mi mamu ljubavi?
-umfff pusti slušalicu Markoo nemoj me čupati, aaa ttaaata upomoć
-Halo? Ana?
-Tata, Marko me čupa, otima mi slušalicu hoćeš da ga čuješ?
ako kažem da neću naljutiće se
-Aj, daj ga. Dovidjenja malena.
-Molim?
-Rekao sam dovidjenja. Ćao!
-Ćao tata. Markoo zove te tata, Markooo...-(Marko) Zdravo tajo!
-Zdravo mali moj, kako si?
-Dobro sam tata, bili smo danas na rekreativnoj jahao sam ovcu tata i onda me Nikola ulepio plastelinom i...
-Super super mili, je l sve uredu?
-Jeste.
-Odlično, daj mi mamu sine.
-Tata, hoće Ana da te čuje.
-Nemoj, daj mi m...
-Anaa, Anaaa tata te zove...-Alo tata Ana ovde, juče...
-Anči daj mi mamu...
-Koga?
-M-A-M-U
-Tata, mama nije tu otišla je do komšinke. Tata juče...
...(tutututu)
krv mi se ledi u žilama. Možda je to bilo namerno, a možda je ruka mahinalno pošla, ne znam... Znam samo da je račun ekvivalentan letovanju na Kušadasiju za četiri osobe...
Poreklo mnogih poznatih ličnosti, sportista i umetnika. Epitet koji svakog od nas čini ponosnim iako je taj što je rodom iz Srbije pobegao odavde glavom bez obzira i verovatno ne bi ništa postigao u ovim uslovima. Ali on je naš čovek (iako verovatno ne zna ni rečenicu da sastavi na srpskom), on je nekako iznad svih onih naduvenih stranaca i odjednom nam postaje drag, on je... Rodom iz Srbije.
Kada iz službenog BMW X5 predješ u svog "Stojadina" i odeš kući.
Ni malo naivna stvar. Obično ona pokvari plan za očekivani koitus i dodeljuje nam zahvalni ali nedovoljni oral.
Međutim, mi neoženjeni i blago zaljubljeni volimo da tetka ipak svrati s' vremena na vreme, čisto da nas obavesti da je sve u redu i da od nas dvoje neće nastati troje, ili više.
Problem nastaje kada se tetka zadrži negde u Kuli ili Vrbasu, ili joj kasni voz. Tada seme strepnje kreće da klija i ubrzano raste kao pimpek prosečnog tinejdžera. Najdublji strahovi izazvani mogućnošću suočavanja sa odgovornostima za koje još nismo spremni, menjanje pelena, prekid faksa i zaposlenje u zadruzi, jer drugo nema gde. Tada minuti traju satima a dani godinama. Ništa nije bitno, ni osmica iz Anatomije ni dobitni tiket, ni da Voša zgazi Partizan u finalu kupa. Ništa ne može skrenuti misli sa glupave tetke koja se negde smuca... Ali kada stigne, onda je zagrlimo i izljubimo, obećamo sebi da ćemo se uozbiljiti, apstinirati prvo par dana radi rehabilitacije, ubuduće kupovati redovno kondome i podvezati jaja ako je potrebno.
Zatim se ode u prvu kafanu. Olešiš se, na'vataš neku radodajku, isprskaš joj u sve moguće rupe, sutra se probudiš, prisetiš se par delića večeri i uputiš jednu "onom gore": "Molim te, samo još jednu tetku i neću više jebati."
- E ćao, imaš cigaru?
- Evo ništa.
- Cigaru!
- A, izvini čekam tetku iz Crvenke već par dana nisam ni za šta... E'o.
- Hvala. Srećno.
Vođe jednog tima su uvek bila Tihi i Prle, a drugi tim su bile Švabe. Mesto gde se vodio strašan rat je bila neki podrum, park ispred zgrade, šuma ili dvorište. Oružije je pištolj, puška,a ako nema nista od oružija dovoljna je neka daska iz tatine radionice ili neka grana sa drveta.
Igra u kojoj nije bilo bitno da l' si muško ili žensko. Samo jedno je bilo važmo da možes da se dereš iz sve snage: "TRRRRRRRRRR"
Svađe su bile česte:
-Ti se više ne igraš, pogodio sam te.
-Nisi, nemoj da lažes.
-Jesam!
-Nisi!Posle svake borbe neko je otišao u suzama kući.
Novi dokument, rezultat rada Giljotine propisa, koji će zameniti ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih, radnu knjižicu, diplomu fakulteta, indeks, vozačku, i sva ostala dokumenta koja se koriste kada je potrebno ostvariti osnovna građanska prava u ovoj zemlji.
SCENA PRVA
(Nacionalna služba za zapošljavanje)
Dan prvi:
- Dobar dan, ja došao da se registrujem na biro.
- Ajmo dokumenta da vidimo...
- Evo prvo lična karta, pa onda moja diploma inženje...
- Kakva lična karta, kakva diploma!?!? Gde ti je bre izvod iz matične knjige vezanih?!?
- ?!?!
- Ajde to da izvadiš, pa dođi opet.Dan treći
- Dobar dan, ja došao da se registrujem za traženje posla, i imam ovaj izvod što ste tražili, izvolite. Jel ima neka pozicija za inženje...
- Pa šta je ovo!?!?
- Kako šta? Pa izvod koji ste tražili.
- Pa što je spisak prazan, gde su ti veze? Ako nemaš nijednu vezu, nema posla!
- Ali ja sam završio fakultet, znate, i moj prosek je...
- Ma kakav prosek, kakvi bakrači! Jel imaš ti nekog rođaka da radi u EPS ili NIS, ili Telekom, ili tako nešto, to te ja pitam???
- Mmmm... ne...
- A jel imaš nekog da ti je u stranci nekoj vladajućoj?
- Paaaa... ne...
- Onda pravac u sedište neke od tih stranaka, malo da šljakaš tamo 3-4 godine, pa mi se onda javi! Sledeći!SCENA DRUGA
(Dom zdravlja)
- Dobar dan, nešto kašljem već 3-4 dana, pa sam došao na pregled ako može (dodaje zdravstvenu knjižicu)
- A izvod iz knjige vezanih?
- To još nisam izvukao...
- Nema veze; soba 14, sačekaćete malo.
(odlazi i staje u red ispred sobe 14, 68. u redu)(posle 5 minuta)
- Dobar dan, ja bih jedan pregled i to odmah (dodaje izvod iz matične knjige vezanih)
- (Čita u sebi): veza - načelnik doma zdravlja; tip veze - kumstvo (naglas): Ooo, dobar dan gospodine Petroviću, kako ste? Baš Vam je kum prošao ovuda pre nekih 5 minuta, verovatno je sada u svojoj kancelariji, spomenuću mu da ste svraćali... molim Vas, krenite za mnom, završićemo sve začas! (odvodi ga u sobu 14, preko reda)SCENA TREĆA
(Ekonomski fakultet)
- I, koje ste pitanje izvukli, kolega?
- Mmmm... monopoli?
- U redu, možete početi.
- Paaaa monopoli su pojava kada u zemlji postoje... fabrike... i onda one samo proizvode... možda je bolje da objasnim ako za primer uzmem ovu igru, "Monopol"... u Monopolu...(posle 2 minuta)
- Kolega, samo zato što se neka društvena igra zove "Monopol", ne znači da njome možete objasniti istoimeni ekonomski fenomen. Nije dobro. Više sreće i rada u sledećem roku.
- Prvo pogledajte ovo (dodaje mu indeks sa dotičnim izvodom).
- Šta je ovo... Poštovani kolega, ovaj za mene bezvredan papir možda nešto znači kod neki drugih profesora na ovom ili nekom drugom fakultetu, ali kod mene ne znači ama baš ništa i nikada neće značiti! Mene interesuje samo vaše znanje i ništa drugo! Doviđenja!!!(Istog dana, na kraju radnog vremena, kancelarija dekana, razgovor između dekana i profesora)
- Kolega, ja ne mogu da verujem da je vaše ponašanje pri ispitivanju dovelo do toga da student dođe čak meni da se žali! Koliko sam shvatio iz njegove priče, vaš stav i držanje je bilo apsolutno neprihvatljivo i kompletno ispod nivoa ove institucije. Za ljude poput vas, koji ne cene osnovna načela ovog društva, na ovom fakultetu nema mesta. Molim vas da vašu kancelariju ispraznite do kraja sutrašnjeg dana. Završili smo.
Naravoučenije: čak i kada bi se našlo rešenje za najveću rak-ranu ovog društva, uvek bi se našao i neko ko bi opet tražio rupu u sistemu!
Klošar na kub.
Pivo u povratnom staklu, pa čak i u limenci je vrlo pristupačno, i razlika u ceni često biva oko 5 do 10 dinara. Tako se, na primer, limneka banjalučkog neretko može naći za 70 dinara, što je em jeftino em solidnog kvaliteta.
Ipak nekim ljudima nije sve u parama i ima nešto i u imidžu. Takvi, često u grupama, odu do obližnje trgovine (a neretko i preskupe trafike) i uzmu po jednu ili više flašu, najčešće Zaječarca.
Takvo piće pozitivne afinitete nema: prvo jer se u isto puni pljuca iz pivarskih postrojenja, a zatim dolaze plastika, UV svetlost i temperatura na kojoj stoji.
Takav miks stvara ukiseljeno bezukusno alkoholno piće koje se po ukusu ne takmiči sa drugim pivima već sa gorušicom i znojem.
Ali jedinka koja pije to ne mari, ponovo, sve je u imidžu. Ajde da analiziramo:
- Kad bi osoba išla sa staklenom čašom točenog piva, ne bi imao gde da je odloži, plus bi izgledala kao da ju je ukrala iz kafane. Ipak bilo bi joj dobro, jer su čaše svih oblika jedini pravilan način konzumacije piva
- Lik sa plastičnom čašom piva izgleda kao da se vraća sa koncerta ili festivala piva. Ponovo, dobar način da se jedno takvo piće pije.
- Sa limenkom, osoba osoba bi već mogla biti bilo ko ili bilo šta. Sa limenkom viđamo akademske građane (studentariju), klošare, proletarijat, narkomane i penzionere. Previše je to generalno
- Sa povratnom staklenom flašom već kreće klošarluk, jer direktno iz iste najčešćje piju ili pijandure ili građevinski radnici poput zidara (otud i ime). Naravno te flaše treba i vratiti zarad povratka kaucije, što dodatno otežava stvari
- Na red dolazi plastikaner, bomba, krmača ili kako god je drugi zovu. Ovaj duboko inferioran način konzumacije podizilazi sve i još ostavlja čep za mogućnost odloženog napojanja. Imdž sam sebi stvara, polako to ide od post-tranzicione proletarijatske familije za slavu/prvi maj i stremi ka sopstevnom, ekstremno klošarskom.
Da stvar bude gora, u jeku štekanja para za marlboro crveni, neretko se desi da flaša prestane biti zamena za 4 limenke i poprimi oblik javnog servisa, iz kog brlju konzumira poveći broj osoba i za sobom ostavlja sve zamislive i nezamislive bolesti.
Marko: E a šta misliš o Luki
Sofija: Si ti normalan, lik pije pivo iz bombe. Celu zimu istu jaknu nosio i ja kao da grlim to stvorenje. Ma beži
Naučni sleng za težak user. Sinonim za nemoguće. Akademski ekvivalent biblijskom čudu. Ustvari, veća je verovatnoća da ćete jebeno hodati po vodi ili istu pretvarati u vino nego što će pored reči ''ANATOMIJA'' u vašem cenjenom indeksu stajati broj deset, osim ako je datum u pitanju. Loto i Bingo da ne pominjemo. Znate ono kada nadrkani, autoritativni i vrlo verovatni homoseksulani profesori tvrde za svoje predmete da ih samo oni znaju za 9 a Bog za 10? E pa, Svevišnji bi iz Anatomije imao maksimalno osam. Da zna bolje nikada ne bi ženu napravio iz rebra.
E sad, razlog zbog čega je sve to tako leži u veoma jednostavnoj i, nažalost, nerešivoj činjenici : ljudsko telo ima 206 kostiju, 78 organa, oko 120000 vena, arterija i kapilara i, u principu, svaki od tih kuraca ima svoj latinski naziv, egzaktnu lokaciju u telu, strukturno-ćelijsko-molekularnu građu ( latinsku, razume se; prim.prev. ) i sve to treba jebeno znati! Hvala Bogu da su bolesti bar malo jednostavnije pa siroti lekari ipak uspevaju nekako da nas izleče...
- Jes' čuo šta ima novo?
- Šta, bre?
- Dobio Rale desetku iz Anatomije, jebote!
- Lažeš! Kako, koji kurac!? Ja je učio godinu dana, upamtio kompletnog Guyton-a, iš'o na jogu zbog koncentracije, raskin'o sa ribom, nisam kar'o svo vreme, šliht'o se onom kopiletu od profesora, majku mu jebem da mu jebem, i na kraju dobio sedam! Kako, bre?! KAKO?!
- Daj, brate, ložim te, prvi je april, xexexe...-----------------------------------------------------------------------------------------------
''...Ipak, nekima 1. april nije doneo smeh i šalu. Jovan P., 26 godina, student Medicinskog Fakulteta u Beogradu, ubijen je sinoć kod Vukovog spomenika kada ga je njegov drug, Dušan K., 25, zadavio pred preneraženim očevicima. Počinitelj je odmah priveden i...''
Najsvestranija pojava u gejmerskom svetu. Osoba koja je običan lik iz komšiluka, da nije upao u loše društvo, bio bi papučar koji iznosi komšinici smeće. A opet, nema šta ne zna i ubedljivo je najveći jebač u gradu.
Vozi: bicikl, trotinet, motor, čamac, skuter, automobil, kamion, autobus, tenk, helikopter, avion...
Od oružja, koristi: bejzbol palicu, nož, pištolje svih vrsta, sačmaru, automatsku pušku, bazuku, ručne granate, bacač granata, bombarder, top i naravno tenk
Bavi se trgovinom, podvođenjem, taksiranjem, radi u hitnoj pomoći, a po potrebi i u policiji
U stanju je da u celoj državi napravi vanredno stanje gore od 11. septembra, a da mu narednog dana to niko ne uzme za zlo.
Iznad svega, najpopularniji lik se zove Niko, verovatno je srpskog porekla, tako da je to izvedeno iz imena Nikola, što potvrđuje moju raniju teoriju
Pored one cuvene "Danas svi igraju fudbal" najcesca izjava trenera nasih domacih klubova posle ispadanja iz Evropskih takmicenja od nekih Kazakstanaca, Kirgistanaca ili Uzbekistanaca. Pored toga sto je ekipa sama po sebi nezgodna, kao razlog za ispadanje se jos navodi i dugo i tesko putovanje, los teren te veoma nezgodna klima
-Kako objasnjavate ispadanje od tako malo poznate ekipe kao sto je Sembadoku?
-Sta da se radi....Danas svi igraju fudbal, a i ekipe iz tog dijela Evrope su standardno nezgodne
Nastavnica, profesorka ili šefica, koja svojim učenicima, studentima, ili podređenima govori sve najgore, čak ih i vređa, ali je oni, bez obzira na to, veoma poštuju i vole. Razvija se neka vrsta stokholmskog sindroma.
Naravno, u naslovu je reč o osobi, koja je slovila za duhovnog vodiča i koju su dobri likovi iz trilogije proglašavali za najpozitivnije biće, iako ni u jednom od tri "Matriks" filma nije prorekla ama baš ništa pozitivno glavnom junaku, Neu.
Srednja škola, dva ortaka pričaju par dana pre mature.
A: Brate, jesi li popravio ocenu iz matematike?
B: Nisam, oborila me na popravni.
A: Brate!!! Ali sada nećeš moći da polažeš prijemni.
B: Znam, rekao sam joj.
A: I šta ti je rekla?
B: Da je to moj problem...
A: Ali, jesi li joj rekao da ti ideš na Likovnu akademiju? Tebi matematika ne treba.
B: Jesam. Rekla mi je da sam retardirano mazalo.
A: Treba da se žališ direktoru. Još te je izvređala, a u interesu gimnazije je da što više ljudi upiše fakultet.
B: Neću brate.
A: Zašto nećeš?
B: Meni je važno koje znanje ovde dobijam, a ja sam mnogo od nje naučio i dužan sam joj.
A: Dobro. Ako voliš tu proročicu iz "Matriksa", želim ti srećnu izgubljenu godinu.
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Poslednja nada za neženje iz ruralnih krajeva.
Krezava veštica mi glođe falus koji kao samosvesni entitet oboleo od lepre zviždi pesme Rada Lackovića... Sifiličan, raspao, iz njega curi zeleni ekskrement...Gleda me onako jednook i krvavo zaklan veštičijim smrdljivim desnima i kaže: DA IMA LJUBAVI LAKŠE SVE BILO BI, DA IMA LJU-BA-VI!
To nije tiho ispevan psalm veštice...ona ne postoji. To je zelena muzika iz moje frule...
Osim što služi za identifikaciju kod službenih lica služi isto i za još jednu korisnu stvar.Ako vidiš da ne ličiš više na sebe na slici, a nisi dugo putovao, onda ti je sigurno potrebno putovanje.To je definicija za normalne države, kod nas ulogu slike u pasošu vrši jedna druga slika-slika iz lične karte i mi to rešavamo tako što odemo iz grada u selo.
Najnovija vrsta šmekera, evoluirali su od klasičnih naskakača tako što su otvorili fejsbuk profile... Teško ih je prepoznati u prirodi zato što nisu mnogo upečatljivi, dok su na fejsu vidljivi iz aviona; imaju oko 3.000 prijatelja od kojih su 2.500 razne mačkice, tigrice, nafurane male, od kojih 80% nisu videli uživo te masturbiraju na njihove fotošopovane slike. Svaki put kada neka od tih mačkica postavi novu fotografiju, naši šmekeri iz senke je lajkuju među prvima i ostavljaju komentare poput: 'vau što si slatka', 'lepa ti je slika', 'dobro ti se slažu boje torbice i senke za oči'... Oni najzagoreliji šmekeri iz senke se prepoznaju tako što lajkuju svaku promenu statusa veze u 'slobodna'...
Macxitsca Tigritsca je bila u vezi sada je slobodna
Stojko Mafija Trtiguzović i još 60 osoba kažu da im se ovo sviđa
