Vođe jednog tima su uvek bila Tihi i Prle, a drugi tim su bile Švabe. Mesto gde se vodio strašan rat je bila neki podrum, park ispred zgrade, šuma ili dvorište. Oružije je pištolj, puška,a ako nema nista od oružija dovoljna je neka daska iz tatine radionice ili neka grana sa drveta.
Igra u kojoj nije bilo bitno da l' si muško ili žensko. Samo jedno je bilo važmo da možes da se dereš iz sve snage: "TRRRRRRRRRR"
Svađe su bile česte:
-Ti se više ne igraš, pogodio sam te.
-Nisi, nemoj da lažes.
-Jesam!
-Nisi!
Posle svake borbe neko je otišao u suzama kući.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.