Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Neka zajebana Džedaj-fazon sposobnost predviđanja svakog narednog poteza protivnika pre njega samog, a pritom ga dovoditi i do ludila tim osujećivanjem i sasecanjem bilo kojeg njegovog pokušaja već u samom korenu.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Ništa novo.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Glasovna promena prelaska "u" i "i" u "o" i "e" i obrnuto, bez neke preke potrebe, a služi da deluje kao da pričaš kroz nos. Sumnja se da je nastala da bi govornik u svojim očima bio kulji.

Završio kod Svetoga Petra, a potom ga je put, najverovatnije, odveo u toplije krajeve. Zbog toga što je u pravom trenutku znao prave reči, jedino što je uspeo jeste da jedno zlo zameni drugim, mnogo većim. Karma je kučka. Da čovek zna da će da padne, on bi seo.

Ljaljanski žargon za karbon efekat na automobilu, odnosno turanje karbon folije na istaknuta mesta namunjenog vozila. Sa ovim žabarsko-mafijaškim prizvukom daje se sofisticiranost zapravo džiberskom budženju i ukrašavanju kojekakve matore Bembare, Golfa "Trojke", ili čak Punta, ali ne domaćeg, nego onog moćnog, 'talijanskog.

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Konačno je došao i taj dugo očekivani petak. Ej, petak, bratanac! Boli te kurac što je sutra radna subota i što škola mora da nadoknadi neki tamo jebeni utorak od prošlog tromesečja jer su smrdljivi profani morali već po difoltu da štrajkuju zbog 'mizernih' plata, jer jelte, zajeban je taj njihov posao, naporan, ceo dan sede za raspalom katedrom, 'oće i bulja da boli od toga, a i čir na želucu se stvara od desetak kafa koliko popiju za tih par sati koliko im traje radno vreme, a povrh svega, moraju da trpe tvoja proseravanja koja im nonšalantno plasiraš kao ZycloN novajliji :-) kad dođe vreme za pravdanje izostanaka. U stvari, tebi se baš mnogo jebe za profane...i za baš taj 'nenadoknadivi' utorak...
Trpeo si 'zulum' čitavih pet dana (neko čak i manje, al' ajd' sad) i hoćeš da pustiš mozak na ispašu, a znaš da si to zaslužio garant, dobivši dvojku iz usranog nemačkog. Ili beše geografije? Ma, bitno je da nećeš polagati taj predmet, koji god da je...
Red je da sad valjano i potrošiš ćaletovih petsto dinara.

Kršina od čoj'ka, iznikljala groteskna deformacija, u kombinaciji Puraševića i Jao Minga sa primesama Šejn MekGovneta. Dotični najčešče obitava u zamkovima na severo-zapadu Rumunije, po Lovćenskim šumama ili kirija po dorćolskim brlozima. Kad ulazi u crkvu saginje glavu, u vece piša iz hodnika. Dok spava pokriva se ceradom. Atmosferski pritisak u domenima vugle mu dostiže vrednosti vrha Kilimandžara. Patike su mu veličine prosečne švapske džukele i imaju sopstveno gravitaciono polje, koje u kombinaciji sa vonjom koji emituju prave oblak otrovnih i zapaljivih gasova, te je moguće da je preteča big-benga upravio bio jedan ovakav stvor.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

Јоги Лев и Ханси Флик. Два најбоља ортака. Јоги је директор рудника мрког угља, а Ханси његов верни помоћник и десна рука. Обојица се строго држе чувене фразе "Ред, рад и дисциплина". И то она немачка, кључ успеха. Нигде се не појављују један без другог што их чини сумњивим, али њих то не интересује, они гледају своја посла. Заправо, никад их нико није ни видео са својим изабраницама. Увек се исто облаче. Ако Јоги обуче шешуљу, облачи је и Ханси. Ако се Хансију не допада модни детаљ Јогија, Јоги ће без размишљања узети у обзир други стил. Они не вичу по својим радницима, толеришу понеке испаде, али све у границама нормале што код запослених ствара одређену дозу страхопоштовања. Један другом ору њиве, балирају сено, флаширају вино и сакупљају шљиве за у казан. Ханси вози Јогијеве маторце на редовне лекарске прегледе и одморе у Баден-Баден кад је овај заузет у обрнуто. Домаћини људи.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Opravdanje studenta u koje veruju samo oni koji nikada nisu studirali.

Poduži vibrator nezavidne debljine.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.