Izraz koji vodi poreklo iz čuvene telefonske zajebancije: "Ovde Jagoda" poznatije kao i: "Mrš u pičku materinu na kraj krajeva".
Izgovara je još čuveniji Aranđel iz Borovca koji se pojavljuje u još nekoliko sličnih umetničkih dela. Uglavnom je svaka rečenica odatle priča za sebe i dobar materijal za analizu, dok ovaj izraz označava sledeće:
Aranđel je uveren da ga Slavica zajebava i da neće da priča s njim predstavljajući mu se kao dotična Jagoda, dok Jagoda s druge strane objašnjava Aranđelu da je pijan i da ne ume ni da zbori, a kamo li da koristi i telefon. Dok joj on odmah na početku potvrđuje da joj ne veruje baš ovom rečenicom: "Da, Slavice, da" i izraz odlazi u sleng.
Koristi se kad hoćemo da opovrgnemo nečiju izjavu površnim i ironičnim potvrđivanjem.

(klip je dodat uz definiciju)

Još jedan način da se maltretiraju čepulje, štreberi i svaki sličan blagoje.

Izraz koji možete često čuti u igraonicama kada klinci igraju Counter Strike, obično posle škole, parama od užine. Iraz upućuju suigraču kada ga u igri posluži luda sreća pa nesvesno napravi nekoliko headshoot-a. Tada pogođena grupa treska miseve o sto i uzvikuje, "Jao kako te kenja" , "Koji user" i slicne fraze. Nakon toga igrač koji je imao sreće uzvraća izrazom tipa "To se zove znanje" , "sv_znanje" i sl, u šta će verovati do naredne loše odigrne partije, iz zbog toga će likovati nekoliko narednih dana.

Kada iz nekog razloga za vreme ručka odbijete da pojedete tanjir supe, onda majka/baba dok jedu supu, obavezno bace komentar da je supa divna ne bi li vas naterale da ipak pojedete malo. Taj komentar ume da iznervira.

Uslovni refleks ispunjavanja kulturnih normi u trenutku razgovora sa drugom osobom.

Otrcana floskula koja se postavlja sagovorniku samo radi podmirivanja savesti da nisi čovečija gnjidica i da ne zoveš samo zato što ti je dupe u krizi za praškom za pecivo, beleškama iz sociologije ili nekim simboličnim zajmom. Ne, ti ga zoveš jer si neprikosnoveni altruista željan da na svoju grbaču primiš psihički teret i budeš verni šerpas u zajedničkom prebrodjavanju planine zvane melanholija.

Južnjački sleng za "Kako je u školi".

Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.

Srpdnja na sopstveni račun o neuspehu pri pokušaju izvlačenja informacija koje su neophodne da bi se dotična devojka obljubila kurcem u pičku.

"Da mu daš da bira između ekstra žensku i flašu ima flašu da izabere!" su reči koje označavaju stepen privrženosti alkoholizmu osobe kojoj su reči upućene.

Podjebavanje nekoga ko pokušava da popravi neku (obično elektronsku) stvarčicu.

Ustaješ ujutru, ideš u kupatilo, umivaš se. Pereš zube i zveraš okolo. "Moram da smislim neku defku danas. Evo na primer, četkica za zube. Četkica za zube je jedina... hm... šta bi moglo... Ne, bolje WC šolja. WC šolja ima... hm, ma ne ide ni to." Malo kasnije, sedaš u auto, pališ na šljaku. Prolaziš pored pijace, kad ono neki bakutan tegli ceger. Pomisliš u sebi, eto inspiracija. "Zašto baba vuče pun ceger sa pijace? Pa zato što... hm.. Ne, kako prepoznati babu sa pijace... ma u kurac, ne ide!" Na poslu dirinčiš k'o konj, a samo ti "palac gore" u glavi. Gledaš u lopatu, pa malo u mešalicu... Ne pada ništa na pamet. Majstor viče još jednu turu maltera, ti praviš, žuljevi iskaču, samo defke nema. Vraćaš se sa šljake, vidiš u mraku neki klinci cirkaju, puše drogu, kreneš kao "Klinci puše drogu..." pa se setiš da tako nešto već ima. "Sede na 'ladnom betonu..." skontaš da je ta fora već isprana... Prođe dan, a ti na istom. Dolaziš kući, umoran k'o pas, sedaš na onu istu WC šolju da kenjaš... Razmišljaš o tome kako lomiš grbaču za neku bednu siću, psuješ šefu majku majčinu, kad u jednom trenutku ti se javi savršena ideja! Pravo niotkuda! Majku majčinu! "Jebeš nekom majku majčinu, a u stvari jebeš neku babu! To je to! To je ta defka! I u momentu zaboravljaš sve muke, navlačiš gaće bez da obrišeš dupe, pališ komp, (home page Vukajlija naravno), i kačiš defku. Narednih par sati ne trepćeš, već samo posmatraš kako popularnost raste, a komentari se gomilaju...

Pitanje koje kad tad svako
dijete postavi svome roditelju,
uglavnom da provjeri maštovitost roditelja.

Стари и непревазиђени критеријум за избор бека у сеоском фудбалском тиму.

Ovo se uvek zapitam kad naletim na neki glupavi film ili dokumentarac u kojima su Srbi pretstavljeni kao "LOŠI MOMCI"

O nama je snimljeno 15-tak filmova a zamislite kako je nemcima.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.

Jedna od nekoliko upitnih reci(sta,gde,kad) koja se vecito provlaci po novinama.
Pitanje u celini je uglavnom neka notorna glupost.

Konstatacija na tradicionalne srpske običaje, da se o pokojniku govori sve najbolje, nebitno koliko je to daleko od istine, da celo selo dođe na sahranu kako bi se videlo kako će biti spremljene daće, i ko će najviše tugovati za istim.

Sve je počelo još davno, davno kada su se prvi put pojavili Hipici ovde na našim prostorima. I kako moj dedo kaže : " To su neki čupavci, šalvare im se one po zemlji vuku. Jednog smo zvali da pije sa nama, a on neće već puše ono njegovo i posle grli drveće ! " Tako da je ova kletva ostala ustaljena među nama i dan danas se koristi. Iskreno ne znam šta je uopšte suština ove kletve, ali uvek je dobar razlog da se potučemo između sebe.

Kaze se cesto kad se vodi razgovor o nekoj mrak ribi,uglavnom nedostupnoj nama sirotinji i uglavnom nekoj poznatoj licnosti.