Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Situacija u kojoj se nepripremljeni, uplašeni, bez nade i volje, hvatamo u koštac sa izazovima škole, posla, života, ukratko. Situacija u kojoj preterana opuštenost tokom pripremnih rokova kulminira krešendom sranja koje uz gromoglasan tutanj bubnjeva i doboša pada na glave nas neodgovornih jadnika.

Izraz potpunog gađenja i nipodaštavanja životnih vrednosti sagovornika.
U isto vreme i vrhunski zajeb posle koga dotični najčešće ostaje bez teksta.

Meterološki izraz, inače koriste ga starije osobe jer sneg vole samo deca i ludaci. Inače sam izraz pokazuje da smo ostareli.

Možda imam, možda nemam, ali u svakom slučaju ti nemaš šanse

Živeti, raditi, ponašati se pa čak i misliti onako kako to drugi žele/zapovedaju. Činiti šta i na način na koji to drugi hoće i to najčešće sopstvenom krivicom malog čoveka koji nije umeo iliti znao da se suprotstavi nametnutom mu rendom autoritetu. Mučna posledica svih oblika opuštenosti, konformizma, neobrazovanja i sveopšte ljudske gluposti (u kurvu Sudbinu smo već upirali prstom u nekim ranijim definicijama; prim.prev.). Sve u svemu, pojava koja u Srbiji nije ništa manje omražena nego li u ostatku sveta ali je zato odavno postala deo tzv. standarda.

A i kako da bude drugačije kada bi svi hteli da šefuju? Kada bi svi digraju u napadu a niko neće da brani? Kada se seks van braka/veze smatra jebenom prevarom(pročitao negde)? Na ova i mnoga druga pitanja bojim se da će odgovori zauvek ostati pokriveni velom tajne, i to ne zato što je taj veo neproziran već zbog toga što mi (koji god to bili) nećemo da ga podignemo.

Meni, personalno, ipak ostaje jedna uteha u životu: barem negde neko svira 'nako kako mu ja dirigujem. Valjda. Dok se ne vratim kući.

Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...

Izraz, kojim teatralno iskazuješ nenaklonost prema osobi ženskog pola, najčešće nekoj javnoj ličnosti. Ukoliko onaj koji to izgovara bukvalno to i misli, reč je o sadisti.

Kako mi mislimo da stranci vide Srbiju i kako nas STVARNO vide.

Banovanje zbog psovanja bilo na vukajliji bilo na bilo kom drugom sajtu,ili cak u cs-u je nova pojava koju su tzv gradjani uveli! Iako je psovka prosto deo srpskog recnika i duha,i iako je psovke cak i veliki Vuk Karadzic uveo u recnjik,nekoj gospodi to toliko smeta da zbog toga veoma cesto banuju!!Dal zato sto su dokoni pa nemaju sta drugo,il su istripovani..ko ce znati....JEBO MATER

Danas, kada po vrućem letnjem danu odemo sa ortacima na kupanje i kada se radujemo slobodnom pokazivanju tela, doživimo peh. Na njihovom licu vidimo izraz snebivanja, gnušanja, podsmeha i sve to naravno vodi ismevanju. Rugaju se našem obraslom telu i vređaju nas. To većinom rade momci koji smatraju sebe fenserima i stalno su u trendu. Oni su ponosni na svoju ćosavost, jer je danas to u modi i navodno devojke to vole. Oni nemaju svoje stavove, već gledaju da se uklope u nečiji kalup, da budu deo neke celine i samim tim prihvataju njihove principe, a oni svoje nemaju. Nikada ih nisu ni imali. Nikada se nisu pitali šta oni sami žele, oni to zanemaruju. Jer se to ne bi uklopilo u njihovu pomodarsku filizofiju života. Dendizam za njih je najveći prioritet. Bitnije je biti u toku sa vremenom i delovati masi mediokritetski, nego misliti svojom glavom i presuditi da li je to dobro ili ne. Čak i ako hoće da obrije svaku dlaku svoga tela zbog seksa sa devojkom, zar ne želi da bude s njim takav kakav je, da ga zbog toga i prihvati. A, ne da krije činjenicu kako izgleda zaista. Ljudi uvek hoće da se ulepšaju modifikujući sitnice na sebi, ali kada je neko ružan on je ružan i to ne može promeniti. Možda da se ne sređuje bio bi i lepši, takav kakav je. Zar zbog takvih ljudi treba da se stidimo naše maljavosti? Smatram da ona služi radi estetske vrednosti našeg tela. Toga se ne treba sramiti. To je naše svojstvo i deo nas. A, kada bi se brijali, to bi značilo da se samih sebe stidimo. Da se odričemo našeg bića. Lažemo ga o našem izgledu. Kako ćemo biti iskreni prema drugima, ako sami sebe lažemo? Sazdani smo na određeni način, taj izgled prihvatamo bez imalo srama i branimo ga u svakoj prilici. Jer to smo mi, a samih sebe ne treba da se užasavamo.

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

Prefiks novog talasa zajebancije, naslednik broja 8.

Sindrom Dragiše Binića i njegove velike fudbalske inteligencije i lucidnosti odavno je poznat širokim narodnim masama. Tako se i ovaj izraz koristi kada želimo nešto da objasnimo osobama sa manjkom sive mase, tj. osobama kojima je potrebno više puta nešto objašnjavati.

Ova definicija, nece postojati za pola sata. Zbog sira i vojne muzike.

То је дечко необично велике снаге и у константно доброј форми, јер сваке недеље увече носи од станице до стана у просеку по две торбетине хране, све сума сумарум око 30 кила. А још и ако се дода шести спрат надоградња добијамо материјал за нинџа ратника...

Osoba koja nema pojma o čemu se trenutno govori.

Pomalo apstraktna izjava, možda nejasna širem auditorijumu. Po predanju, njen tvorac je jedan stari, iskusni jebač iz plodnih ravnica Mačve, dok je po nekima on bio ubogi pastir iz bosanskih vrleti prepunih svakojakih opasnosti. Naime, jedan od dvojice navedenih čuvenu rečenicu rekao je svojim mlađahnim i poletnim sinovima, koji su u to vrijeme bili na granici prelaska iz djetinjstva u odrasle momčine, zrele za vruć komad ženskog međunožja. Elem, smisao ove izjave svodi se na to da, koliko god odabrana pripadnica ženskog pola bila zgodna i kvalitetna, ništa ne može da zamijeni komfor i blagodeti manufakture u sopstvenim odajama i da je ponekad bolje kvalitetno omlatiti majmuna, nego se upustiti u polni akt prema kojem je pojedinac indiferentan.

KURAC!

Nema ljepšeg osjećaja od stavljanja u vruće, od ulaženja u vrele i vlažne zidove Njenog Veličanstva, Pičke. Bude i ružnih, mršavih, debelih, bude i bombi, i pristojnih, i kurvi, i studentkinja i čistačica, kuvarica i gazdarica, sve je to za čovjeka, sve se mora probati. A gorepomenutom tvorcu ove paradoksalne izjave ista vjerovatno služi da opravda sebe pred omladinom, ali i samim sobom, jer više NE MOŽE. Ne može, i kraj. Jebiga.

Jao, šteku smrdljivi! Mene si naš'o da farbaš? Ti da daš kintu, cicijo ogavna? Pa ti bi pre kevu trampio za boks Marlbora nego da zavučeš ruku u džep. I zato ne kenjaj, nego pričaj, koga si pokrao?

Zbog njih je Švajcarska jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu.