Časopisi koji večito nose nazive ili u sadrže u svojim nazivima izanđale američke žargon uzvike,"Cool","Bravo", Ok!"...Na njihovim naslovnim stranama smeše se poznate cice,ispod kojih piše:"Postani i ti stajliš kao _ime dotične_za 60 sekundi!"...Ispod toga,stoji, nešto manjeg formata,slika punije pevačice\glumice i ,naravno,novinarska opaska:"Od super stara do junk food žderačice." Ono što vam sledeće "upadne u oči" su mnogobrojni naslovi paranoično-psihodeličnih članaka,poput "Provali svoju najbolju drugaricu","Šta ako ti se ne javi za 5 minuta?", "Još malo...i gotov je!"-predstavjaju rezultat preranog otpuštanja "redakcije" iz "Laze Lazarevica", kao i kupljenu diplomu onoga ko ih pusti medju ljude!... Sadržaj samih novina "vrvi" od anglicizama, jer urednici očigledno ne znaju da se nalaze u Srbiji, da mi imamo svoje reči za "pretty,beauty,trendy"...I da običan tinejdžer neće reći"Wow! Kakva casual-trendy jaša!I'll do shoppin'!... E, zbog takvih petalsko-debilskih novina, ja od sad čitam samo "Politikin zabavnik", čiji će "Hogar Strašni", da me nasmeje i oraspolozi, i čije ću stranice da čuvam, ali ovog puta, ne kao alternativni toalet papir!

Emisija u kojoj gledaš kako pljuju ganc-nove automobile, a rado bi vozio i najgori koji prikažu tamo.

Nešto što je u savremenom društvu davno izumrlo,ali se zadržalo i lepo primilo u srpskoj porodici. Radi se o tome da mladi bračni par,od trenutka kada poželi da se venča prepušta organizaciju svog života roditeljima (najčešće njegovim,ali su zabeleženi slučajevi života i sa njenim roditeljima). Živi se u zajednici sa roditeljima,braćom ili sestrama,a nekad i babom i dedom. Najstariji, pater familias, je tatko na sve,tako da on odlučuje kakva će biti svadba,da li će mladenci ići na more i kako će vaspitavati decu,najčešće zato što čvrsto drži budjelar sa novcem i ne ispušta ga. Mladi, sa druge strane, ne žele ništa da prepuste riziku, pa se odlučuju na ovaj korak. Ipak je izdržavanje porodice nešto o čemu je lakše ne razmišljati.

najcesce zivi vrata do vas,u vasoj zgradi,ulici...
osoba koja u svojim pricama prosipa mudrosti,davi vas pola sata pricom kako je lift opet zaglavljen i kako je sijalica isped njegovih vrata opet crkla...
uvek je isped ulaza ispija flasu piva i objasnjava komsijama kako svet funkcionise,koja je svrha naseg postojanja i zasto je u nasoj zemlji i dalje kriza
ne voli Tadica,Nikolica,Kostunicu,zali za Titom i vremenom kad smo i mi bili neko i nesto
Na pitanje kako on,tako pametan,i dalje u istom mestu 30 godina i zasto je neozenjen i zivi u kuci svojih roditelja,on odgovara da je imao pametnija posla,a na pitanje kakva su to posla on odgovara da je suvise komplikovano da bi razumeli,duga prica

Moderne Amazonke. One ne mogu da budu jebane, već su one te koje jebu. Odvaljuju od pičke. Pripadnice kulta "My hips don't lie" koji se obrušava svom silinom na vašu močugu. Za razliku od napred-nazad ili levo-desno devojaka, telo lomikurki ima naverovatne anatomske predispozicije i nadrealnu mogućnost translacije i rotacije u trodimenzionalnom koordinatnom sistemu. Posle samo par minuta "upotrebe" jednog reprezentativnog primerka ove sorte, tukidid će vam ličiti na kolenasto vratilo. Jedina njihova mana je što stvaraju zavisnost i podižu kriterijume do beskonačnosti. Nakon konzumacije lomikurke, svaka polna radnja sa pripadnicom nekog drugog kulta, imaće na vas dejstvo kao jedna tableta andola na intravenskog heroinskog zavisnika u trenucima krize.

E, tu je kraj svim seksualnim fantazijama i frustracijama, ali stavrno i defintivno. 3D BioJet printer nije SF! Već uveliko štrika razna tkiva, doduše za sada ona jednostavnija ali se očekuje da će uskoro “štampati” i kompletna živa bića po želji.

A šta će smrtnici štampati?

Svašta, od porno glumica do prelepih Frankenštajnica za svačiji ukus. Na primer, glava TV voditeljke, sise drugarice iz prve klupe, pupak drugarice iz trece klupe, dupe komšinice od preko puta, noge dvonoge barbike i naravno brazilisko-karnevalska boja kože i odeća. Posle seksa, i obaveznog recikliranja bioinkmase da matorci ne primete, usledilo bi iživljavanje nad nedužnom florom i faunom i kreiranje nadrealnih bića kakva ni šizofreni bog na LSD-u ne bi napravio.

Džinguliranje je neka (bilo kakva) vrsta ponašanja koja ne odgovara nekom drugom koji to ponašanje posmatra.
Ako se neko hvali nečim što nekoga drugog nervira ovaj će mu odbrusiti da se previše džingulira i da će dobiti po pičci.
Možete na primer nekome da objašnjavate Ajnštajnovu teoriju relativiteta, ali ako vas taj neko ne razume reći će vam da se džingulirate jer ga izuzetno nervirate.
Možete nekoga iz najbolje namere da posavetujete šta da radi u nekoj situaciji, ali ako taj neko proceni da vi lupate gluposti reći će vam da se ne džingulirate već da pomognete konkretno. (Recimo sa sto evrića)
Ja lično ću da se malo, ali samo malo džinguliram u primeru.

Japance nikad ne možeš da shvatiš, jer rade apsolutno sve na neki svoj način koji dovodi do čuđenja cele svetske populacije.Pa tako, u svom maniru, i pornići su im na njihov način. U tim pornićima se pojavljuju godzile, gorile, dinosaurusi, vanzemaljci i ko zna kakva još čudesa, ali nikako, ponavljam NIKAKO, ne smeju da se vide 3 stvari:
1. pička
2. kurac
3. sperma
I tako, nije dovoljno što su im mali i što ona devojka i pored toga stenje ko da je jebe pola stadiona, već ti uskraćuju to zadovoljstvo da vidiš pornić u HD tehnologiji, već moraš da gledaš kroz one skrivene delove(najčešće prekriveni kockicama kao da su zaštićeni svedoci u Haškom tribunalu) i nagađaš šta sad rade! Zato su i na sajtovima poput youjizz-a, redtube-a, pornhub-a, pregledani manje puta nego prosečna gledanost na stadionu FK Male Moštanice.

Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.

Na visokoj nozi lako se ubiru najsočniji plodovi. Bez po muke dosegneš do najviših grana. Ni prstom ne moraš mrdnuti, samo razjapiš usta, voćke same uleću, i, hop, već si pun. Samo izabereš plodno tlo, muzeš dok ne iscrpiš, pa posle glanc pređeš na drugo.
Al' onda te neko saseče do kolena. I sad, toliki visok koliki si bio, ne možeš pasti na niske grane neogreban. A ti padaš i niže, do trave. Navika, kakva je - takva je, opet zjapiš usta, ali sada ništa samo ne upada. I šta ćeš - žvaćeš. I travu i ovo od onih gore. Shvatiš da je lakše sažvakati vlat nego išta što ti ovi viši bace. I eto, ti preživaš, sad oni muzu. Tako se propase.

Za naš narod nešto slično zvoncetu za Pavlovljeve pse. Kada u autobus udje bilo kakva individua sa dotičnim modnim detaljem, kroz autobus,tramvaj ili trolejbus prodje talas panike. Narod se spontano sjati oko automata za poništavanje karata (putnici sa kartama) i oko vrata (slepi putnici koji beže napolje). Svaki razgovor zamire i komunicira se isključivo izbezumljenim pogledima. Ako je još rano jutro, neko će dobiti batine.
Nije bitno zanimanje čoveka koji nosi zeleni prsluk, kao što nije bitno ni da li na prsluku piše GSP, gradska čistoća, nike ili xiang min yin. Fluorescento zelena boja u mozgovima prosečnog korisnika javnog prevoza pobudjuje vekovni strah od kazni, sudskih procesa i nestajanja crvenih novčanica iz novčanika.

Putem nekih tajnih ženskih znakova, telesnih gesti, mirisa i miomirisa, seksipilnih aura i ko zna pomoću kakvih još tajnih oružja, totalno zavrteti glave muškarcima.

Sada za jako kratko vreme (10-30 min) i ne za tako velike pare (500 – 1000 evra) možete od ostataka svog jednom probušenog i na stotine puta iznova unakazivanog himena napraviti novi. Ova, za mnoge žene živeo-ko-je-izmisli operacija je poslednjih godina pravi hit i u svetu i kod nas. Za žene više nije važno kad su izgubile nevinost, koliki je broj posetilaca njihovog vaginalnog trakta, koliko su abortusa uradile – doktor će sve to da zašije. One sad, s jedne strane mogu apsolutno uživati u čarima seksualne revolucije, a sa druge vratiti se tradiciji i patrijarhalnim vrednostima kad za to dođe vreme, pred udaju. Ma kakva inteligencija, obrazovanje, fizička lepota...Te žene su shvatile da je za muškarce, koje biraju (ili bolje reći prihvataju, jer muškarac bira) za svoje životne saputnike, najvrednija stvar koju poseduju njihova nevinost (još bolje ako ide u kombinaciji sa kulinarskim talentom). Ti muškarci, hteli oni to da priznaju ili ne, žele i moraju da budu prvi, a zahvaljujući modernoj hirurgiji za par minuta se mogu uzdignuti na taj pijedestal pored svoje izabrane polovine. Dodirnuti netaknuto, ući gde niko nije, prvi put sesti u nevoženi auto – ima li reči da se opiše to zadovoljstvo i veličanje ega u tim momentima.

A.k.a. Ilija Čvorović,u anale borbe protiv imperijalizma ušao je 1984. godine,kad je uz pomoć svog brata Đure uspešno razbio leglo imperijalističkih špijuna predvođenih opasnim izdajnikom Petrom Jakovljevićem.Taj isti Jakovljević se vratio iz Pariza sa pozamašnim kapitalom i pod maskom krojača prijavio se kao podstanar kod Ilije i Danice Čvorović.Iliji nije trebalo puno da shvati kakva opasnost preti ne samo njemu,već i celoj tadašnjoj državi,dovoljan je bio jedan informativni razgovor u policijskoj stanici kod inspektora Dražića: "Još ne bi čovek ni rek'o da je on inspektor,onako uredan,lepo odeven.One iz mog vremena,mogao si da prepoznaš sa pet kilometara.To im je bila taktika.Da ga se plašiš! Čim ga vidiš - znaš ko je.A ovi opet idu u drugu krajnost.Čim ga vidiš - ne znaš ko je".

Osmak koji se ugura među prvačiće pa im na fizičkom lupa banane sa zemlje, maltretira, napucava u dupe, ganja kopljem po školskom dvorištu, popne ih na prečku da ne mogu da siđu i gura kamenje u džepove dok trče u G na igralištu.

Lik koji je nekom svojom "specifikacijom" dominantan u odnosu na druge da mu na konto toga može doći iz dupeta u glavu bilo kakva ludorija koju plasira u velikom stilu.

Himalaji između Venčaca i Bukulje. Dostojevski na humanitarnoj večeri sa Suzanom Mančić i Vesnom Radusinović. Lebron među igračima Konstantina.

Međutim, nekad se desi da Lebrona boli tuki da se cima pa kroz sprdnju šutira preko osam ruku; da "osmak" bude najviše na udaru baš zato što odskače. Jebiga, živ čovek.

Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.

Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.

https://youtu.be/FSYAcgyMsic

U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.

Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.

Kad musko i zensko zamene uloge u vezi,
i ne odgovaraju standardnim stereotipima o tome, kakav bi trebalo da bude on, kao musko, a kakva ona, kao zensko.
Dokaz da se suprotnosti privlace.
Malo tu radi i kompenzacija,
ono sto ti nedostaje, trazis u drugome,
a u ociglednijim varijantama cak i kompleks,
jer su valjda svesni da se puno razlikuju od necega
opste prihvacenog,
pa tako lece svoj problem.
Ume da bude i ok, simpaticno,
cak u vecini slucajeva i jeste tako,
a uslov simpaticnosti je da imaju maksimalno dva do tri kontra standardna kriterijuma,
od cetiri do sest je na granici prihvatljivog,
sve preko sedam kriterijuma je katastrofalno i izaziva potsmeh, pa cak i osudu od strane sredine.
Ali, kako ljubav ne zna za kriterijume i granice,
tako ni njih ne bi trebalo osudjivati!

To je odnos slican onome koji ima seljak prema svome usevu. Obilazi ih, gleda kako su se primile i predvidja kakva ce biti zetva(prema prvim komentarima). Definicije su izlozene razlicitim vrermenskim uslovima (bodovanje ostalih vukajlijasa). Culi su negde da im treba tepati i pevati da bi bolje napredovale, pa im dodelise i ime iz miloste iliti ,,defka,,. Mogu biti unistene ukoliko ih satre grad (negativni bodovi), ali nada umire zadnja (da ce odnekuda naleteti horda obozavalaca i povratiti ga iz mrtvih pozitivnim bodovanjem).Neki razmenjuju iskustva sa komsilukom kako bi se unapredio prinos po hektaru (forum). Neki se, pak, uzdaju u moc molitve pa je upraznjavaju svakoga dana, okrenuti bogobojazljivo ka nebu, no svi oni dobro znaju da je poslednja ipak u rukama bozanstva (citaj:moderator).

Ortak koji ne igra trenutno, pa ima potrebu da nas podseti na svoje prisustvo. U većini slučajeva prilično dosadno, a kad gubimo veoma iritantno.

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.