Geografski uslovljen skup pojedinaca koji je uvek sposoban da ti na ovaj ili onaj način zagorča život. Bez obzira na vrstu naselja (kuće, zgrade, kartonsko naselje..) prisutni su stalni i povremeni likovi kao u antičkoj drami.

Floskula koju uglavnom koriste poznate ličnosti kako bi ubedile ''obične'' ljude, a i sebe, kako im slava nije udarila u glavu i kako se nisu ni najmanje promenili od kad su postali popularni. Keš, besni automobili, pičke na izvol'te, ma ništa od toga na njih nije uticalo da se transformišu u Čarli Šina, već su i dalje ostale iste one mirne i nenametljive osobe koje su i bile kada su otišli iz svog malog periferijskog grada u potrazi za srećom i boljim životom.

Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.

E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih stabala prolazite svaki dan.

Univerzalno zanimanje, za sve one koji ne znaju šta da rade od sebe. Iskustvo i znanje nisu potrebni. Dovoljan vam je fanatizam dok budete branili svoje stavove i slobodno možete sebe da svrstate među umjetnike. Čast izuzecima, ne pokušavam poreći da umjetnost i dalje živi, bez obzira koliko su pravi umjetnici desetkovani i koliko brzo gube utrku u produktivitetu od strane kvaziumjetnika.

Savet svih lekara i svih ljudi koji misle da se razumeju u medicinu u svim vremenskim uslovima, a leti naravno najviše.

Životopisi Svetaca.

Najčešće se odvija kada komentator nema nešto pametno za reći ili na terenu vlada početno ispitivanje snaga. S obzirom na to da moderni komentator ne smije utihnuti kako ne bi pokopao svoje radno mjesto, gledatelji su dužni slušati pojedinosti poput sage o probijanju igrača na najveću smotru koji su potekli iz nepoznatih klubova i koje njihovi nekadašnji igrači nikad ne zaboravljaju, tužnu povijest o afričkim nogometašima koji nisu imali za kopačke, prehranjivali obitelj s petnaest godina i išli na trening 40 km pješice svaki dan te naravno o igračima kojima su Sveci samo odskočna daska za bolji klub ukoliko s ozljedama ili ludom glavom ne zaglave u klubu kao Srbija s pregovorima u ulasku u EU.

Ambiciozna devojka u studiju pred upaljenim reflektorima.

Doslo je vreme da se zabeleze svi dugo vezbani pokreti ispred ogledala.Fotograf trazi idealan trenutak za skljoc radi vise nula na najvrednijem papiricu . Ona trazi potvrdu svoje vrednosti,divljenje od istopolnih zvercica i mozda jos po nesto ali to je vec individualno.

Vapaj za centaršutom, upućen od strane napadača usamljenog u kaznenom prostoru protivničke ekipe.

Ljudi koji uvek imaju nesto pametno da kazu.

NE MOŽE MALIM SLOVIMA!
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.

MEJHEM JEBENI!!

ČLANOVI BENDA!!

EURONYMOUS!!
DEAD!!
NECROBUTCHER!!!
MANIAC!!
COUNT GRISHNACKH!!!!!
i Čarls Hedžer.

Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).

A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.

VARG VIKERNES!!!

Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:

MAGNUS NEKAKO!!
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,

GAAHL!!!
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako

I ostali genijalci.

Opšti podaci: sinovi čiji su ćalci započeli svoju karijeru sitnim krađama, "uvozom" Turbo žvaka, kasnije avanzovali ka "uvozu" cigareta i alkohola. Kasnije (obično nakon kraćeg boravka u bajbokani), započeli su legalni bizmis, uvoz-izvoz, svašta nešto, stvorili "brendove", napravili imperije, koje zbog tipično našeg mota "drpni gde možeš", sada propadaju u velikom stilu.
Opšte karakteristike: uglancani, naoko fini momci, u belim košuljama, pederskim šunjalicama i naravno, 3 mesarska prsta debelim zlatnim lancem sa grbom Srbije. Uz to neizostavno ide i tetovaža koju su radili "kod najskupljeg tattoo majstora u Bg-u", obično tribal bez ikakvog značenja, ali se vidi, kad se leti furaju fegić Sweet Years majice.
Društvene karakteristike: skloni su okupaciji klubova i kafića, koji, pogotovo u malim sredinama, važe sa IN mesta, naravno, prepuna takvih kao i oni sami (valjda se tako lakše snalaze, bem li ga). Kad su ONI tamo, taj lokal je samo NJIHOV. Okruženi su naoko sebi sličnim tinejdžerima i novopečenim adolescentima, koji su u stvari njihova tampon zona. Ti podanici se busaju u grudi da su drugovi tog i tog, čiji je ćale taj i taj, i da sa njima nema zajebancije.
Naslonjeni na šank piju viski ili neka ultra-mega-giga atipična pića, koja ne biraju po ukusu, već po ceni i atraktivnosti ambalaže. Usput merkaju unezverene devojčice koje su se 12 h glancale baš zbog toga, ali pošto su im sva mooda utopljena u zlato oko vrata, nemaju baš neku spiku za prilazak (tačnije, koriste fraze koje su toliko stupidne da jedino mogu da prođu med' ženskom populacijom od 16 do 20 godina, i to sa IQ-om na nivou morske kozice), pa su prinuđeni da pređu na ljigava dobacivanja, uz detaljan opis ženskih atributa dotične. Ukoliko ni to ne prođe, čoporativno arlauču poneseni najnovijim agrarnim hitovima i mtv Miki Maus Klub pesmičcima, pokušavajući bezuspešno da mrdanjem mršavim guzovima privuku koju ženku.
Ako i padne muvanje, peting ili nedajbože sex, sve će to biti ovekovečeno kamerom sa mobilnog telefona, čija je cena približna ceni jedne garsonjere, i biti rasposlata svim poznanicima kao dokaz da je dotični mega-jebač.
Ako postoji nešto što im je bitnije od novca i sexa, a to je maltretiranje "klošara" (čitaj, normalnih momaka i devojaka koji su došli da uživaju jedni u drugima, ne obazirući se na njihove dramske nastupe), još ako su dotični druge nacionalnosti...ijaoooooo, milina.
Ako nekom ne ebu mater mađarsku/ustašku/whatever, i pri tom ne ubiju boga u njemu (mada ne prezaju ni da dignu ruku na ženu), smatraju da je provod propao.
Čvrsto se drže jedni uz druge, tačnije, ON ih okuplja oko sebe, a jadni poltrončići ih vuku za rukav ne bi li ih primio u svoje krdo. Naravno, posle psihičkog maltretiranja će ga primiti, jer mu je potrebno još vojske oko sebe, pošto sam po sebi ima udarac slabiji od moje pokojne prababe Vukosave.
Tipičan primerak rase: Slobodan Đorđević a.k.a. sin Vojina "Sinalko Šmek" Đorđevića, koji ga uredno nakon svakog vikenda vadi iz prdekane.
Zaključak: mooda u mobilnom telefonu, mozak u Majbahovom auspuhu.

Oblik vladavine koji se danas u društvu sve češće sreće a obično proizilazi iz situacije kada sirovi nagon za preživljavanjem baca misao u drugi plan te u takvim uslovima narodna izreka:
"Um caruje snaga klade valja" dobija novu formu i značenje "Snaga vlada um dobro dodje"

Pravi mainstream (kolotečina) modernog doba. Osoba koja uvek i po svaku cena ima tendenciju da se razlikuje od široke narodne mase ispunjene dogmatskim verovanjem.
Ova osoba bojkotuje svaku osobu, predmet, pojavu i tendenciju za koju zna da neko drugi ceni, poštuje ili joj teži. U modernoj sociologiji postoji poistovećivanje s terminom -hipster, ali svi antikomercijalistički pokreti u svetu s gnušanjem odbijaju takvo poređenje.
Moderni antikomercijalista je prvi počeo da glada "South Park", ali je prestao kada je video ko ga sve gleda, prvi je imao Wayfarer-ke, koje je, naravno, prestao nositi, prvi je slušao "Sex pistols", i pre svih gledao "Paklenu pomorandžu".
S toga, ono što se da zaključiti je da moderni antikomercijalista, u stvari, i nema više razloga da živi.

Pandan muškom kada velike nade završe na mješalici. Usljed eksponencijalnog rasta kladionica raste i potreba za što večim brojem radne snage, najčešće ženske. Mnogim ženama koje tu rade predviđala se odlična karijera, ali nešto se desilo u njihovom životu što ih je sprječilo u napretku. Posao daktilografkinje je veoma siguran jer ekonomska kriza ne pogađa kladionice.

Legendarni italijanski fudbaler iz devedesetih i početka dvehiljaditih, u vreme kada su kalčo, Aprilije i kvalitetan pop vladali Evropom. Rođen u Milanu kao čistokrvni apeninski pastuv od ćala Roka Sifredija i keve anonimne mađarske kurve, u osnovnoj je dobio nadimak "Bastardo", koji će ga pratiti tokom čitave njegove fudbalske karijere.

Juniorsku je peglao u Palermu, klubu poznatom po tradiciji izbacivanja sjajnih igrača, gde ga je posle tri odlične sezone, na derbiju sa Katanjom primetio skaut slavne Sampdorije, u koju prelazi u sezoni '91-'92ga, sa nepunih 18 godina, gde je odmah počeo da pruža odlične partije i dokazuje kol'ko je rasan. Debitovao je u Kupu Šampiona iste godine, i to u ključnim utakmicama protiv beogradske Crvene Zvezde, u kojima se na obe upisao u listu strelaca i kao asistent gola Vijalija. Te godine je zajedno sa Sampdorijom izduvao za trofej LŠ, ali ga to nije demotivisalo da prestane da šamara nozdrve prvoklasnom robom u društvu legendarnih Đanluke Paljuke i Roberta Manćinija i nastavi da igra kalčo.

Međutim, usled sve lošijih rezultata Sampdorije na fudbalskoj sceni, opada priliv lira u klupsku kasu, a samim tim i kokaniđe na sinuse, pa '95te prelazi u crno-belu instituciju iz Torina zvanu Juventus, sa kojim se naredne godine kruniše titulom evropskog prvaka.

U njemu ostaje narednih deset godina, sve do afere "Kalčopoli", kada je Juve zbog štelovanja tekmi išutiran u Seriju B, što ponovo finansijski pogađa Ćomanottija i usled nadolazećih rata za Ferari i vilu u San Remu, odlučuje da prihvati ponudu fudbalskog giganta iz rodnog grada, AC Milana. Kada je navukao rossoneri dres, obećao je navijačima da će u njemu i završiti fudbalsku karijeru. Ćomanottija tipično žabarski, userava i te godine, da odmah po dolasku u novi klub, popuni vitrinu u dnevnoj sobi još jednom krunom evropskog prvaka.

Orilo se tih godina na San Siru, "Viva Bastardo!", Ćomanotti je rešetao protivničke mreže, blistao u igri i sa tim dojajnim utiskom i aurom fudbalskog mađioničara, stavlja do znanja Marčelu Lipiju da je dovoljno sazreo kao igrač i kao ličnost za dres Azura, te i biva pozvan od strane dotične legende, ni ne sluteći da će sa njima uspeti da osvoji san svakog fudbalera i postati prvak sveta u fudbalu.

Nakon što se nakitio zlatom više nego Kristijan u "Divimo se u čitulji", odlučuje da se konačno penzioniše i na prijateljskoj utakmici sa beogradskim Partizanom na domaćem stadionu, oprašta se od fudbala uz gol iz poklon penala, skrivljenog specijalno za tu priliku i uz koreografiju celog stadiona koji je rasprostro transparent "ARIVEDERČI BASTARDO", sa suzom na obrazu, izjavljuje u mikrofon "Ti amo, ragazzi" i odlazi u svlačionicu.

Poslednji put.

Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.

Izvući se u poslednjem trenutku, kad svi, pa i ti sam, misle da si najebao. Kao, nije kraj dok sudija ne svirne u pištaljku, taj fazon.
River je inače peta karta u Teksas i Oumaha hold 'em pokeru.

Glavna karakteristika svakog kera sa pedigreom

Danak u krvi.

(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )

15. april 1912 god., negde na Pacifiku

Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.

- ''Prelepa noć za plovidbu, gospodine Lightoller, zar ne? Vatre...?'' -

Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.

- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' -
- ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –

Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.

- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''-
- ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''-
- ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''-
- ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' -
- ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se.
- ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -

I tako je nastao izraz iz naslova.