Oni su sigurno u dogovoru sa Komunalnim preduzecem.Sta god da kupis od njih posle dva dana moras da ga bacis.

Istovremeno pokisnuti do gole kože i smrznuti se.

Izraz koji se koristi kao maltene poslednji pokušaj da objasniš nekome kako je već opasno nagazio na crtu koja je granica tvoje tolerancije, i samo još jedan milimetar fali pa da provede noć u urgentnom, sa gipsom na par mesta, čalmom i nekoliko desetina šavova ispod iste.

Ustaneš ujutru-napolju mrak, oblaci, kiša, i to ona sitna, najdosadnija... Da bar pljusne ljudski, za 10 minuta da pokisneš k'o pička pa posle toga da udari sunce i osuši te, ali ne! Sunca ne vidiš po 4 dana uopšte, kao da na Aljasci živiš. Napolju sve umire, drveće sablasno ogolelo, a nekako su i ljudi umrtvljeni, ni do čega im nije. Ako hoćeš da prošetaš-moraš poneti kišobran i slojevito se obući (by Nada Macura), jer pobogu-jesen je, temperatura može varirati od -5 do +30, sve je to očekivano. A uostalom-zašto bi igde i išao!? Vid' kako odvratno vreme. Zatvaraš se u svoja 4 zida i željno iščekuješ barem zimu, iako je ne voliš. I po' metra snega je lepše od ovog sivila. Jesen-dijagnoza i stanje duha, pa tek onda naziv godišnjeg doba.

Običan čovek leži u svakoj ljudskoj jedinci, u svakom od nas se krije ili leži običan mali pošten čovek, čovek ko i svaki drugi, čovek koji radi, koji ne radi, koji uči, ne uči, koji ima porodicu, čovek koji je sam, čovek koji mašta, koji misli svojom glavom, koji ima svoj trip, svoj san, čovek koji ima svoj stan, televizor, kišobran, čovek koji se računa kao jedan broj kada glasa, čovek koji se broji kao fan, pristalica, gledaoc kada dođe na utakmicu, pozorište, miting, čovek ko i svaki drugi običan čovek viđen očima neznanca, ostavlja utisak(manje-više u zavisnosti od individue) normalnog običnog čoveka. Običan čovek je je i sinonim za "normalnog" čoveka koji se ničim posebnim ne izdvaja od nekog proto-tipa savremenog čoveka. Običan čovek je i žena, čisto da ne bih bio pogrešno shvaćen...

Trenutak kada nisi siguran da li će padati kiša ili ne, pa pitaš babu da li je nešto žiga kako bi potvrdio svoje pretpostavke.

Izraz koji ima siroku primenu....
namerno-slucajno:

ostaviti,izgubiti,zaturiti,ukloniti,baciti,pomeriti...itd.

Početak zagonetne priče o velikom i malom čoveku, i ujedno odgovor na pitanje sa kraja te priče :”Koji će od njih dvojice više da pokisne?”

Radnički mašna, tašna i kišobran. Jednodelni odevni predmet, jedan od simbola socijalizma. Nekada, ako si bio kombinezon, to nije bila mala stvar. U tebi su se slikali vodeći državni političari. U tebi je baja mogao da se prošeta ulicom, znojan i crn od kolomasti, a sojke bi samo sevale iza ograda i uzdisale. Zbog tebe, ne njega, jer ti si taj koji kaže da on zarađuje, privređuje i stvara kapital. Garantuješ da je on siguran čovek, sposoban da obezbedi letovanje na Jadranu jednom u dve godine, povremene ćevape kod Muje i kolače i bozu u Karpatima.
Danas si srećan i ako te obuče neki polupeder, hipster, koji će u tebi da trtomudi o vremenu kada još nije bio ni u planu i šta je i kako tada trebalo činiti, jer sada je svakako prekasno. Verovatno i jeste, kada na tebi nije ostalo ni k od kolomasti, već posuđen karmin neke kvazi gotičarke što ga simulira.

Jedan od faktora kašnjenja vozova i autobusa. Voz se na prvu stanicu jedva dovuče na vrijeme a onda nastaje problem - penzioneri podijeljeni na dvije vrste:
1. Oni što ulaze
2. Oni što izlaze.
Postoji i treća vrsta, penzioneri koji prate. Oni ne ometaju saobraćaj, samo dižu pritisak i nerviraju te. Dvije glavne vrste penzionera imaju i pomagala/oruđe/oružje kojima dodatno potpomažu kašnjenje vozova - kaca sa sirom, torba sa mesom, povrće, kišobran (koje god da je doba godine i kakvo god da je vrijeme) i novine koje ih ometaju da uđu za manje od pet minuta. Kada konačno uđu, pri čemu svakom trećem treba vučenje ili guranje, munjevito se ustreme ka jednom mjestu, ne pitajući je li slobodno, huknu umorno izbacujući polumrtvački bazd i komentarišu: Je**m ti državu, koliko im kasne ovi vozovi.

Vremenski uslovi spuštanja neba na zemlju, kiše koja pada iz zemlje i vetra koji skida crep. Letnje smrkavanje pred padanje leda i jesenje blato posle 20 sati padanja kise.

Glavna odlika ovakve osobe je neartikulisano pljuvanje u svim pravcima. Zbog par sekundi nepažnje, možeš biti okupan kao da si u kabrioletu prošao kroz perionicu automobila.

Lik koji na vestima čita vremensku prognozu.

Osoba koja ima tečan govor.

Loš izbor restorana za ručak.

Kada dok šeta ulicom, i gleda svoja posla, na prolaznika padne kondenzat od klima uređaja.

Eto čini mi se da sam đavola na megdan zvao, jeftinije bih prošao. To što sam se odrekao života, jebem li ga moj je, što se zavadih sa svojima, opet primiće me drugog nemaju, al kako sebi da se vratim. Prekrojila me po sopstvenom ćefu, pa sada za druge i nisam po meri, a i sebi nekako sam tesan.
Bilo dobro u početku, stisnemo se pod jedan kišobran, al vremenom, il sam se ja raskrupnjao, ili se on smanjio. Pa kad bih joj nešto i rekao, da okrenem na šalu malo, ona ko zmija sve mi sikće pred očima. Sklonim se, mislim opet, proće to, sve prođe i na kraju tako i bi. Prođe ja iz njenog života.
Našla nekog, ima lanac oko vrata, toliki se ni na šleperske gume ne stavljaju. Kaže voli ga, dobar je čovek. Hajde da i to razumem, al sve mi se čini, ako njega voli što je dobar, ispade da sam ja najlošiji na svetu.

Ruke. Kada neko pokusa da nas udari da bismo zastitili glavu izlozimo mu ruke, pustimo da one prvo stradaju. Stalno ih prljamo i ribamo, na desetine puta dnevno. Rukama prinosimo hranu i sve sto nam treba, rukama pricamo kada su nam reci teske, rukama sviramo, grlimo, udaramo. Kazemo za nesto da je nasih ruku delo. Ne nasih nogu ili stomaka. Rukama pridrzavamo glavu kada nam je teska, cesemo se i rukama lupamo kada smo besni. Rukama pokrivamo lice kada ne zelimo da ga iko vidi. Dok drzimo kisobran po rukama nas siba vetar, ruke se smrzavaju, one nas oblace, peru nas. Ovo je u cast rukama, najvecim radnicima koji se nikad ne bune, samo ostare, lome se i habaju, smezuraju se ali u tisini i mnogo im vremena treba. Cuvajmo ruke koje pri padu prve udare o beton, koje upadnu u blato da bi sprecile glavu i grudi da se iskaljaju. Cuvajmo ruke koje maze, koje masiraju, ruke koje znaju da povuku oroz i da obore pusku i sprece tragediju. Ruke...

Neutralni lik iz mase koji u pravom trenutku dodaje „oružje“ za tuču.

Devojka čija svršotina pršti na sve strane dok ona ejakulira.