To je grad koji možete prepoznati po zvukovima i mirisima. U njemu se stalno nešto dešava. Hteli to ili ne, osetite njegovu živahnost.
Tutnjava automobila, dečija graja koja koliko god glasna bila, ne može da vam smeta, prepirka u gradskom autobusu, smeh zaljubljenog para u parku, vapaj prosjaka na ulici ili fijukanje vetra koji prkosi mirnoj noći. Grad u kome se čuje pucketanje kestena na ugarcima uličnog prodavca, zvuk poznate melodije koju svira mladić u podzemnom prolazu, blagi žubor reke i trzaj mosta dok prolaze tramvaji. Miris svežeg voća i povrća koji vas mami na pijacu. Trčkaranje golubova dok ih starac hrani mrvicama. Motor autobusa i plač deteta dok ga majka grdi.
To je grad željan sna. I ako se ikada dogodi da utone u san, nisam sigurna ni da bih tada poželela da odem iz njega.

Vrlo popularan izraz u jednom periodu mog života. Popiti dvolitru (dvoguzu, krmaču, cvajguzu, bombajku, dvolu..)

Mnogo ćelav estradni umjetnik koji se u crnoj trenerci i sa naočarama za sunce u ranim večernjim časovima vozi kamionetom po periferiji u potrazi za starijim gospođama koje će oteti i zaposliti u svojoj firmi koja se bavi prodajom organa, i to prvenstveno bubrega.
Ponekad nosi i vojničke pantalone o koje obriše ruke poslije pišanja u dječjem parku kada se vraća iz pljačke organa.
Nosi nočanik u zadnjem džepu i koristi svaku priliku pri vađenju istog da se počeše po guzici a priča se da voli udariti partnerkino dlakavo međunožje kurčinom prije nego pređe na bilo što konkretnije. Čineći to, obično pjevuši stihove nekih svojih pjesama od prije bombardovanja i ponavlja ih ritmično pri svakom udarcu.
Inače ne znam jesam li rekao ali toliko je ćelav da mora da nosi maramu na glavi da se ne bi primjetilo koliko je ćelav.
Stvarno strašno...

... nastavak rečenice uopšte nije bitan. On može biti banalan koliko i priče koje u kafani razmenjuju okoreli rakijaši sa upaljenim jetrama i užeglim mozgovima ili navareni tinejdžeri na nekoj klupi u parku. Pogađate, bitan je upravo prvi deo rečenice, tu se nalazi poenta i trijumf, činjenica da ON ili ONA živi u inostranstvu, tamo negde preko gde je sve do jaja. Ovo je omiljena sintagma mnogih (ne svih) naših gastosa koju besomučno koriste u komentarima na vesti iz mile im napaćene otadžbine ili jednostavno u razgovoru sa nekim tokom poseta istoj otadžbini. Nije bitno na šta se vest ili razgovor odnosi, da li je to neki događaj vezan za politiku, sport, kulturu, ekonomiju... komentar se može, ali ne mora ticati toga, bitno je da se stavi do znanja lokalnim komentatorima sa kakvim facama imaju posla.

Osoba koja je ostavila iza sebe veliku karijeru buntovnika, osoba koja je postala uzor vecem delu dece u celom gradu.

Zbog toga smo tu i gde smo.

Mesto gde se najcesce okupljaju kurve i narkomani. Ranije su tamo dolazila mala deca sa babama i dedama.

Price o dogadjajima ciju je istinitost gotovo nemoguce proveriti, jer su se uvek desili drugovima nasih drugova. Omiljene medju ljudima svih uzrasta(videti primer).

Danas je u beogradskom tašmajdanskom parku bila organizovana potera traženja patuljaka, skrivenih negde po žbunju...sve to povodom dana pozorišta, pa ako li neko pronadje mališu, dobije gratis ulaznicu za predstavu.. Svi su bili okupirani traženjem i zijanjem u žbunje i šiblje, pa iako su poznanici prošli jedni pored drugih, nisu se, sigurno, primetii.
Isprepadasmo sva kučeća govna po žbunovima i oko drveća, ali patuljaka nigde...Oni neupućeni u događaj belo su gledali, a kasnije se verovatno smejali ludacima, kad smo postavili pitanje: da niste možda videli patuljka?
Do 13 časova pronađeno je 60ak od ukupno 100 postavljenih patuljaka, pa su srećni pronalazači dobili gratis. Misterija ostalih 40ak patuljaka rešena je ubrzo.
Naime, dok su vredni i kreativni ljudi postavljali i skrivali patuljke, namenjene prvenstveno dečjoj radosti, ulični prodavci kojekakvih đakonija i vašarskih gluposti išli su za njima i uzimali patuljke, da bi ih kasnije prodavali!

Revolucija kompjuterskih igara, zapoceta 1987. godine. Tada jos niko nije ni sanjao o 3D grafici, acceleratorima 2000 rama DDR memorije i slicno. Sve sto Vam je u pocetku bilo potrebno je konzola TURBO, koja se proizvodila u dalekoj nam i voljenoj Kini. Kasnije je Street Fighter izasao za personalne racunare.
Popularna verzija igrice je bila i na automatima po ciganskim vasarima, luno parku na Novom Beogradu (kod hotela Jugoslavije), Budvi itd itd itd.
Ovo je ujedno bila i prva igrica gde su pocele da se pojavljuju tzv. "magije". Jedni od glavnih likova su: Ken, Ryu, Retsu, Sagat, E Honda, Vega, M.Bison i drugi.

Zbog velike popularnosti ove igrice, poceli su da se izdaju stripovi, snimaju igrani filmovi (Van Dam, Kylie Minogue i drugi), izdaju albumi sa slicicama, salvete, majce, solje, hemijske, drvene bojice i ostali predmeti za koje smo molili roditelje da nam ih kupe.

reci koje se koriste kad nesto slucano uradite,a dobro uradite....

Statusni simbol.
Mjera svih mjera.
Za naš narod oduvijek je predstavljala nešto posebno.
O njoj su ispjevane pjesme....

Istinski, stvarna vrijednost se mijenjala. Dolazili su i odlazili mešetari, guverneri i bankari, ali ona je u očima prostodušnog, običnog čovjeka, predstavljala etalon za štednju, sredstvo za hvalu, mjeru za bijedu. Došli su neki evrovi, bile su marke one njemačke, koje jedino i mogu da se posle deset praznih mjesta stave iza 'iljadarke po mjestu u duši naroda, ali ona je bila i ostala, sad je i biće! Pokušavaju je baciti u drugi plan nekim čudovištima, apoenskim godzilama, ali osim onih rijetkih, slabog pamćenja, internetom zatrovanog polusvijeta, neće zaposjesti - 'iljada je to!

Dobri ljudi, volim ih, a kako i ne bih kad imaju Mosad.

Svaka vaspitno-disciplinska mjera u djetinjstvu, krenuvši od ćuške (za one malo slabije, jeste bolna) pa sve do išarane gujce, kaišem, prutom a u nekim ekstremno ekstremnim slučajevima, i olovkom.

Osoba u društvu koja je vodja i ima kontrolu svake operacije i akcije.

Ne mrdaj sa tog mesta. Sačekaj, sad dolazim.

Izreka koju često koriste stari i nesrećni momci koji svoj život provode u samoći svog stana.

Guvno je trece dvoriste u svakoj pravoj, dobro opremljenoj seoskoj kuci.
Prvo ide glavno dvoriste, sto bi se po turski reklo avlija, i tu se nalazi kuca, po mogucstvu bunar, ako nije selo u ravnom sremu ili backoj, oveca jabuka ili tresnja, koju deda vec duze planira da odsece jer ide na zice za struju, ali mu zao, i naravno neizbezni ker, uglavnom Zuca, Dzeki,ili jednostavno samo Ker.
Posle avlije ide drugo dvoriste...za njega nema neki specijalan naziv, ali ono je za seosku kucu i seoski budzet a i stomak najbitnije. tu se nalazi dobro opremljen svinjac, stala, stari pezejac ili fijat tristac, na 4 panja umesto guma, nekolicina sitne zivine, uglavnom u nekom zapecku bara od kise do kise, i naravno rakovica traktor, ili u najbolju ruku ferguson.
Guvno... specificno po svemu...trece dvoriste, tik iza stale, a sluzi za samo jednu stvar. Svi zitelji i mestani stale moraju redovno da se unerede....da se kulturno izrazim, imaju stolicu...(jebem li ga sto se zove stolica) a njihova stolica nije ko nasa, vec, ako se tako moze reci, vise lici na klupu. a ta stolica mora negde i da se iznese iz te stale... E, a to mesto je guvno. Guvno sluzi za prijem govedjih klupa i stolica i neizmernim kolicinama. Zato je i trece dvoriste, da aroma ne dolazi do prvog.

Ovaj izraz nekako navodi sagovornika da prihvati izneti stav. Iskrenost uvek bira pravdu i treba slaviti njenu pobedu. Za svaki konflikt, otkrivanje iskrenosti predstavlja trajno rešenje.

Omiljena dečja igra.

Osoba zbog koje je transfer blama izmišljen. Ako izađete s njom u grad, 99 % će vas izblamirati, ili će sebe osramotiti da će se blam transferovati i na vas.