Hrvatska radio televizija. Program koji svi, koji imamo kablovsku, prebacujemo kada deremo Hrvate u raznim sportovima da bi čuli pokvarenog, a još iznerviranog hrvatskog komentatora. Najčešće su to košarka i vaterpolo, mada svi volimo da pogledamo na YouTube-u 2:2 sa Hrvatima 9. oktobra '99 na Maksimiru i oproštaj Hrvata od Evropskog Prvenstva u Belgiji i Holandiji.

Ono kad te nije sramota ni zbog čega, kad kao direktor javnog servisa traziš pomoć države, tražiš od građana da plaćaju pretplatu, a nisi u stanju da obezbediš prenos utakmice Hrvatska- Srbija. O primeri, kalču, premijer, bundes, jelen super i ostalim ligama necu ni da govorim. A tek košarka... Tijanicu, sedi 1

Popularno pitanje iz doba kada smo bili deca. Obicno kada se igra neki sport, tipa izmedju dve vatre, fudbal, kosarka, dodje klinac sa strane i pita vas moze li da se ukljuci u igru, ali vi niste sigurni da li moze posto lopta nije vasa, jer pravila igre i igrace odredjuje onaj ko je doneo loptu.

Ono što se dogodi malo starijim osobama koje pokušavaju da odrade neku aktivnost koja ne primeri njihovim godinama, tj. previše je naporna. Najčešće se to dešava na raznim sporstkim aktivnostima kao što su: fudbal, košarka, vaterpolo, ragbi, itd.
Nekada se ista stvar zna i dogoditi dok već pomenute osobe sede i ništa ne rade.

Basket - not to be confused with košarka - je sport koji se igra na jednom košu čija visina zavisi od napaljenosti lokanlih šatro-crnaca koji se bese za isti, a pravila su jednaka pravilima najjačeg na terenu u tom trenutku. Za dobar basket su uvek potrebni jedan 'munja' (plej) i jedan 'šilja' (centar koji ne zna da hoda jer da zna sa tom visinom bi već igrao za neki klub i ne bi blejao na basketu ispred zgrade). Basket, za razliku od košarke, obično dobije onaj ko se bolje raspravlja i/ili napušava! Basket je inče multidisciplinaran sport koji pod određenim uslovima može da pređe u ultimate fight, street fight, WWF, kevatanje ili pravnu diskusiju (brate po novim pravilima to je dupla ...)

Reči najčešće upućene izrazito debelim osobama i sudijama na sportskim priredbama tipa fudbal rukomet i košarka. Najšešće se čuje na zagrevanju kada se zarevaju i sudije koje znoj oblije posle pretrčanih 10 metara. Dobacivanje ovih reči moze se čuti i kada se sedi u parku sa društvom i u tom trenutku pored vas protrčava pozamašno debela osoba oblivena znojem i sva crvena...

Krajnji stepen zavisnosti o klađenju.

Tri lika iz slavne košarkaške prošlosti SFRJ i SR Jugoslavije, ne tako davne. Oni su naravno protivnički igrači, samo neki koji su bili naflekavani od strane naših košarkaša i kojima je to bilo ekstra krivo i pizdeli do zla boga. Neko će reći da je Janakis taj koji je bio najtemperamentniji ili neko drugi, možda Sabonis ili Marčuljonis? Bilo kako bilo, ne počinje košarka danas ali je stvarno lepo ponovo biti na vrhu. Aj uzdravlje!!!

Znaju da igraju jedino i isključivo sportove koje su oni i izmislili.

Vidoh jednu ovakvu def koja me je inspirisala da napisem ovakvu iz licnog primera.
Majstor koji je dosao u skolu sa ciljem da uvede red i disciplinu medju razuzdane i nedisciplinovane srednjoskolce.Snazne gradje (konkretno moj profesor 188cm 90kg) i jos snaznijeg karaktera.U vojsci su ga ucili da ne oseca bol i slicne stvari,kao Ramba.Na DIF-u je naucio sve o sportu i anatomiji i zdravom zivotu.
I doso da se izdrkava sa srednjoskolcima...
Svi moraju da imaju opremu,majicu,sorc,patike.Obavezno zagrevaje i trcanje do besvesti.Retko kad dozvoljava da se igraju kolektivni sportovi tipa fudbal,kosarka,odbojka.

Završio DIF

Ritual koji je obavezan kad je neki dobar sportski događaj na TVu. Bilo da je košarka, fudbal, vaterpolo, odbojka, tenis... Nebitno, samo da naših ima negde u vrhu, da se dobacuju loptice sa nekim Brazilcima, Švabama, komšijama, Kinezima (iako su Koreanci) itd. A deranje pomaže da naši bolje igraju. Naime, moderna tehnologija HD, DVD, 3D, pičke materine ima u sebi i neki port koji prima negativne vibracije i prenosi ih na sportsko borilište, tamo negde daleko u tri lepe. Naravno, mi još ne znamo gde je taj port na TVu, ali i dalje se deremo! Napred naši!

Su oni sportovi koje prosečan dečkić sa 2 brze ošišane crte na slepoočnici, brzoj maksici, još bržoj treši sa zategnutim učkurom 15 cm iznad članaka ( da bi se videla bela čarapa ) mora da trenira. Pošto fudbal i košarka nisu u špicu svoje popularnosti, deca se okreću borilačkim sportovima u nadi da će biti opakiji.

Naravno, ni slučajno oni neće trenirati karate, džudo ili aikido, već sport koji ima jebozovno egzotično ime ne bi li se tako još više svideli njihovim ne-daj-bože ortakinjama. Tako da oni treniraju sportove tipa : Tajlandski kik boks, Korejski džiu džicu, Brazilski kjokušinkai, Klasični ful kontakt, Mongolsko rvanje...

Bez obzira da li je u pitanju košarka, bejzbol, hokej ili pak američki fudbal, posetioci ovih sportova u SAD-u se po svojoj biti uopšte ne razlikuju. Naime, teško da se uopšte mogu nazvati navijačima, pre bi se reklo simpatizeri ili pak ljudi sa viškom slobodnog vremena. Na utakmicu odlaze porodično, kupe karte za 172. red i onda se međusobno takmiče u raznim disciplinama bez nekog ozbiljnijeg obraćanja pažnje na sportski događaj koji se odvija u hali u kojoj se i oni nalaze. Njihove discipline uglavnom se svode na to ko će pojesti više hot-dogova, popiti džambo pakovanja sokova ili pojesti što više kugli sladoleda. Jebeš Kobija Brajanta koji je upravo zakucao sa linije za slobodna bacanja.

Ofucati se totalno, preći s konja na magarca, kad se oženite nekom rospijom, a nekad ste bili kul tip.

Narod u krizi srednjih godina, koji, praveći skandale gde god stigne pokušava da pokaže svetu da je još mlad - u duši.

Osoba koja uplati tiket u 19h, subota. Nadajući se da će sa istim izaći u grad, kupiti poljuge, pivo, i vratiti ortaku kintu koju mu pozajmio predhodnog vikenda jer mu tiket nije proš'o.

Ljudi koji su na nepoznat način postali sportski TV komentatori imaju tri funkcije:
1. da samim svojim komentarisanjem baksuziraju našim sportistima koji po pravilu gube kada ovi likovi komentarišu mečeve i
2. da potpuno nerealno hvale naše sportiste bez obzira kako igraju i da im nadju gomilu opravdanja za neuspeh koji će svojim baksuzlukom da prouzrokuju(sudije,protivničke navijače koji su iznervirali naše igrače, plimu i oseku, ničim izazvane i nepravedne sankcije,teren, atmosferske prilike,lošu hranu...)
3.da se momentalno utiša ton na TV-u.

Najpoznatija fraza medju srpskim fudbalskim stručnjacima. Prvo, molio bih par objašnjenja:

- Šta je to srećno primljeni gol
- Koji je to zgodni trenutak da ga primiš

Nažalost, ove fraze smo se naslušali zahvaljujući našim fudbalskim gigantima i našoj reprezentaciji.

Devojke sa ogromnim noktima.